Пређи на садржај

Весна Видојевић Гајовић

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Весна Видојевић-Гајовић
Датум рођења(1953-01-04)4. јануар 1953.
Место рођењаОбреновац, ФНРЈ

Весна Видојевић-Гајовић (рођена 4. јануара 1953. године у Обреновцу) српски је писац за децу. Дипломирала је на Филолошком факултету у Београду на групи за Општу књижевност са теоријом књижевности. Живи у Београду и ради као уредник Дечје рубрике Телевизије Београд.[1][2][3]

Дела

[уреди | уреди извор]

Објавила је књиге прича за децу:[2][3]

  • Потрага за летом (1985)
  • Бабарогин рођак (1986)
  • У земљи Пируежана (2000)
  • Кецеља на беле туфне (2003)[2] - награда Невен, као и награда Доситејево перо

Нема домаћице без кецеље. Кецеља се припаше кад се кува ручак, перу судови, месе колачи...

Сећам се бакине кецеље на туфне. Уштиркана и чиста, дуго је висила на чивилуку. Стајала је на том месту и онда када бака више није била са нама. Њу је обукла и оног дана кад су је одвели у болницу.

  • Санке за принцезу (2003)
  • Детелина са четири листа (2006)
  • Наша авлија (2010)[4]
  • Две јапанске салвете[1]
  • Словне приче
  • Приче из витрине (2017)[5]
  • Кад прича причу прича (2016)[6]

А ја сам највише волела нашу авлију у време великог спремања. Тада то и није била авлија већ некаква бела, перната лађа. Свуда се сунчају јастуци, јоргани, душеци. На конопцу висе окачени капути и одела. Нецане завесе су се растезале на дрвене рамове, а рамови прислањали на зид куће који је најосунчанији. Као да смо се одједном нашли у чаробној земљи неке непознате планете.

сликовницу Свако своју кућу има (1990).

романе за децу:

  • Зелени папагај (1994)
  • Пуженко и његова кућа (2001) - награда Змајевих дечјих игара, Раде Обреновић и Доситејево перо
  • Едаров пас (2007).

Носилац је награде Змајев штап, 52. Змајевих дечјих игара, 2009. године.[7] Радио Београд је емитовао шест њених драма за децу. Награђене су:

  • Рукавице-бунтовнице (1981)
  • Зимски сладолед (2000)
  • Кућа из снова (2000)
  • Гизела је торта

Аутор је читанке за трећи разред основне школе.[3] Преводила је приче за децу са енглеског и италијанског језика. Заступљена је у неколико антологија и читанки. За Школску редакцију Телевизије Београд урадила је многе серије и емисије за децу, од којих су најпознатије[2][3]:

  • Књига је да се чита
  • Путоказ
  • Изабери своју књигу
  • О роману
  • Лирика
  • Мали декламатор
  • Петар Петровић Његош[8]
  • Вуков лексикон[8]
  • Змајева библиотека
  • Писци из моје читанке
  • Књижевна школица
  • Вечни сјај детињства
  • Кукурику шоу - луткарска серија[1]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в „РТС: Две јапанске салвете, 13. 1. 2013.”. Приступљено 13. 2. 2013. 
  2. ^ а б в г „Дигитална народна библиотека Србије: Кецеља на беле туфне, Весна Видојевић Гајовић, Белешке о писцу. 2003. [[Međunarodni standardni broj knjige|ISBN]] [[Special:BookSources/978-86-19-02293-4|978-86-19-02293-4]]. стр. 59.[[Категорија:Cite book]]”. Приступљено 13. 2. 2013.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)[мртва веза]
  3. ^ а б в г „Лагуна: Весна Видојевић Гајовић”. Приступљено 13. 2. 2013. 
  4. ^ „Комуникација - Повеља (часопис) додатак: Наша авлија, Весна Видојевић-Гајовић, децембар 2010”. Приступљено 13. 2. 2013. [мртва веза]
  5. ^ „Приче из Витрине - Креативни центар”. 
  6. ^ „Кад прича причу прича - Креативни центар”. 
  7. ^ "Колибри“+отварају+"Змајеве+дечије+игре“.html „РТС: "Колибри“ отварају "Змајеве дечије игре", 2. 6. 2009.”. Приступљено 13. 2. 2013. 
  8. ^ а б „РТС: Време телевизије, 26. 6. 2011.”. Приступљено 13. 2. 2013. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Весна_Видојевић_Гајовић&oldid=28559697”