Вајат

Вајат је омања дрвена кућица без прозора – у оквиру дворишта - и личи на оставу. Вајат има две намене. Данас је то остава у којој се „држи опрема и воће“, међутим некада је имао и још једну другу значајнију намену. Вајат је био „просторија за живот брачног пара“.

Реч вајат је турског порекла (хауат) и означава „омању, већином дрвену зграду у дворишту сеоске куће у којој ноћивају младенци..."

Некада када се живело у задрузи, када су у сеоској кући, у једној просторији боравиле заједно и по четири генерације, младенци - тек венчани пар, ноћу би се издвајали у вајат. Зато је та омања просторија била удаљена од куће у којој је живео остатак задруге - за случај ако би се младенци у страсти занели и постали сувише гласни. Вајат није имао прозоре - да не би млађарија звирела шта младенци раде. Наравно, убрзо би млада затруднела, па би се некадашњи младенци преселили у заједничку кућу, родила би се деца, живот би кренуо својим током. У вајат би се уселила опрема, воће... да би се опет сређивао за нове младенце и тако укруг.

Са нестанком задруга, заједничког живота у њима, вајат је изгубио једну своју функцију - ако је уопште негде остао сачуван, и данас, служи искључиво као остава.

Литература

Мала енциклопедија Просвета, Београд, 1968.
Милош Московљевић, Речник српског језика, Београд, 1966.