Бранко Татић
| Бранко Татић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 10. децембар 1901. |
| Место рођења | Ниш, Краљевина Србија |
| Датум смрти | 19. јун 1965. (63 год.) |
| Место смрти | Нови Сад, СФРЈ |
| Породица | |
| Деца | Јосиф Татић |
| Рад | |
| Битна улога | Саша Не дирај у срећу Први грађанин мале вароши Небески одред Девети круг Дан четрнаести Три Ане Велики и мали Потрага |
| Веза до IMDb-а | |
Бранко Татић (Ниш, 10. децембар 1901 — Нови Сад, 19. јун 1965) био је српски филмски и позоришни глумац.
Биографија
[уреди | уреди извор]Гимназију је завршио у Београду, где је 1923. похађао приватну Глумачку школу. На Правном факултету у Београду је студирао и апсолвирао права, али није дипломирао јер се определио за глумачки позив. Глумом је почео да се бави у Народном позоришту у Београду, где је хонорарно играо 1927/28. На глумачком усавршавању је, од 1928. до 1930, био у Филмском студију Фрица Ланга у Берлину, где је играо једну улогу у немом филму (Крупије у Алрауну).
По повратку у Југославију играо је по једну сезону у Српском народном позоришту и у Народном позоришту у Београду. Од 1933. је наступао у Скопљу све до избијања рата, када је мобилисан. Убрзо је заробљен и одведен у заробљеништво у Нирнберг, али се већ 1942. вратио кући. По повратку у Ниш радио је у Народном позоришту од 1942. до 1945, када је поново дошао у СНП, у којем је био члан до смрти са паузом од једне сезоне (1952/53), коју је провео у Сремској Митровици. Био је карактерни и комични глумац. Припадао је глумцима старе реалистичке школе. На сцени је био природан и спонтан, изразитих глумачких могућности, са развијеним смислом за понирање у психу ликова које је тумачио и градио до најситнијих детаља.[1]
Опробао се и као певач (Мориц Швинд у оперети Три девојчице), али и као редитељ: у СНП је режирао „Јубилеј” и „Шарени програм број 1”. Играо је и у првим послератним домаћим филмовима; 1960. је у Пули освојио Златну арену за епизодне улоге у филмовима Девети круг и Три Ане. Са супругом Христином, која је била глумица и инспицијент, имао је два сина од којих је Јосиф такође био глумац.[2]
Преминуо је 19. јуна 1965. године у Новом Саду.
Филмографија
[уреди | уреди извор]Глумац
|
▲ |
|---|
1950 1960 Укупно Дугометражни филм 6 6 12
Дугометражни филм Назив Улога 1956 Потрага Иследник 1956 Велики и мали Инспектор 1958 Цеста дуга годину дана Антонио 1959 Пукотина раја Обрад Кратић пецарош 1959 Три Ане Јова Нешић 1959 Ноћи и јутра Братић 1960-te ▲
1960 Дан четрнаести Макса 1960 Девети круг Ивин отац 1961 Небески одред / 1961 Први грађанин мале вароши Берберин Драги 1961 Не дирај у срећу / 1962 Саша Добошар
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „ТАТИЋ Бранко-Пуле”. snp.org.rs. 30. 4. 2020. Приступљено 30. 4. 2020.
- ^ „Ejdus o Josifu Tatiću: Život smo proveli zajedno, a nisam uspeo da se oprostim”. blic.rs. 8. 2. 2013. Приступљено 30. 4. 2020.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Бранко Татић на сајту IMDb
