Пређи на садржај

Битка за Фочу 1992.

С Википедије, слободне енциклопедије
Битка за Фочу 1992.
Део рата у БиХ

Поглед на Фочу
Време8. април - 17. април 1992.
Место
Фоча и околина
Исход Побједа ЈНА
Сукобљене стране

ЈНА

Територијална одбрана Републике Босне и Херцеговине
Команданти и вође
Војислав Шешељ непознато
Јачина
око 1.500 око 1.000

Битка за Фочу одвијала се од 8. до 17. априла 1992.[1] [2] Када су војници ЈНА из Црне Горе упали у Фочу и водили борбу са Територијалном одбраном Босне и Херцеговине. То је и било мјесто једних од првих битака у овом рату поред Сарајева, Вишеграда, Зворника и Купреса

Смјештена 20 km југозападно од Горажда. Фоча се налази на важном стратешком путу који води од сјевера према југу цијелом долином Дрине. Етничко становништво је грубо подијељено (52% Муслимани и 45% Срби). Овдје је дошло до великих ескалација међуетничких контрадикција, као и у цијелој Босни у марту. Након серије инцидената, 23. марта, локални кризни штаб СДС-а најавио је "стање спремности". Овај корак су првенствено изазвале вијести о растућем притиску на српску мањину у Горажду.

Полиција Републике Српске формирана је 4. априла 1992.[3] године. Српске снаге у Фочи и околини, чиниле су углавном борци Територијалне одбране (око 1.000 људи), комбиноване одреде ТО из Црне Горе и сусједних општина (на примјер из Чајнича) и 200 локалних полицајаца који су се недавно придружили формираном српском министарству унутрашњих послова. Након тога, у последњој фази борбе за град, придружили су се и добровољци из "Српског покрета" Војислав Шешељ. Ограничену подршку пружили су јединице 37. Ужичког корпуса ЈНА.[4]

Снаге муслимана у Фочи бројале су око хиљаду војника паравојних снага СДА. То су биле најорганизованије и добро наоружане муслиманске снаге у источној Босни, без бораца Горажда. За разлику од Бијељине, Зворника и Вишеграда, гдје су Срби успоставили своју контролу за један или два дана, борбе за Фочу су трајале три недеље.

Ток битке

[уреди | уреди извор]

Када је Босна и Херцеговина формално прогласила независност 6. априла, истог дана Срби из Фоче преузели су контролу над главним општинским зградама, укључујући и полицијску службу и прогласили своју припадност БиХ и независност од владе у Сарајеву. Битке које су започеле у граду, увече 8. априла,[5] [6] [7] преселиле су се на подручје хидроелектране 9. априла, као и у Зворнику, Срби су издали ултиматум: "Спустите оружје!" Муслимани су га игнорирали, а увече истог дана српски борци су почели да бомбардују град са хаубицама. Борба се водила у предграђу код већине муслиманског становништва (Доњег Поља, Алаџа). У наредних неколико дана, српски борци су преузели предграђе Фоче. Овде су се муслимани борили вјешто и очајнички. Већина града у поподневним часовима изгледа је мртво (многи локални становници су већ побјегли), а ноћу је постао рај за пљачкаше.

Потпуна контрола над Фочом долази 14. априла, када српске снаге концентрисаном ватром из  артиљерије успијевају да избаце муслиманске снајперисте из небодера (са којих муслимански снајперисти држе под контролом цијели град). Након пада насеља Доњег Поља гдје је пружен најјачи отпор, муслиманска одбрана је почела да се руши, а до 17. априла већина муслиманских снага је напустила град, укључујући и велики дио мирног становништва.

Ослобађање Фоче је био велики успех за Србе у њиховој офанзиви у Подрињу, али су морале још да се воде борбе са саботажама неколико муслиманских група распршених широм града. Тек крајем јула српски борци су успели да у потпуности обезбједе овај реон.

У наредним данима формиране су у Вишеграду и Фочи двије тактичке групе ВРС. Које су активно учествовале у борбама за коридор Трново - Горажде, којег су муслимани покушавали успоставити. Борбе у Подрињу 1992. су се прењеле у троугао између Рогатице, Вишеграда и Горажда, дуж обе обале Дрине.

Злочин у Фочи

[уреди | уреди извор]

Масакр у Горњој Јошаници[8] се догодио у децембру 1992. године. Вишеградске бригаде Армије Републике Босне и Херцеговине (АРБиХ) у селу Јошаница код Фоче децембра 1992. починили ратне злочине над особама српске националности, углавном цивилима. Како су саопштили из Тужилаштва Босне и Херцеговине. Убијено је 56 мештана, а многи од њих на језив начин, одсецањем делова тела. Међу жртвама била је 21 жена и троје дјеце, која су претходног дана са родитељима дошла из Фоче да на селу дочекају Светог Николу. Десетак заселака Горње Јошанице у општини Фоча избрисано је са географске карте, попаљене су, не само куће, већ и помоћни објекти, уз нејач убијана је и стока, а где су то стигли, злочинци су чак посекли и стабла воћака.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Balkan Battlegrounds: A Military History of the Yugoslav Conflictt стр. 139.
  2. ^ Jan Willem Honig, Norbert Both · 1996 · стр. 73.
  3. ^ Srna Novinska Agencija: УСПЈЕШНО ИЗВЕДЕНА ПОКАЗНА ВЈЕЖБА ПОВОДОМ ДАНА ПОЛИЦИЈЕ Полиција Републике Српске формирана је 4. априла 1992.
  4. ^ Gabrielle Kirk McDonald 1401. стр.
  5. ^ Thomas Cushman, Stjepan Gabriel Meštrović · 1996 · стр. 377.
  6. ^ Norman L. Cigar, Paul Williams, Paul R. Williams · 2002 · стр. 268.
  7. ^ Сјећање на фочанске јунаке: Ослободили град за девет дана
  8. ^ BN | Foča: 22 godine od najvećeg stradanja Srba