Пређи на садржај

Јово Бакић

С Википедије, слободне енциклопедије
Јово Бакић
Бакић 2015.
Датум рођења(1970-03-23)23. март 1970.(54 год.)
Место рођењаБеоград, СР СрбијаСФР Југославија
ПребивалиштеБеоград
ДржављанствоСрбија
ОбразовањеУниверзитет у Београду
Политичка странкаСДУ (2019—2020)
ПРЛ (2020—2021)

Јово Бакић (Београд, 23. март 1970) српски је социолог, политички активиста и професор Филозофског факултета Универзитета у Београду.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођен је 1970. у Београду, где с мањим прекидима живи од 1985. Живео је у Нишу, Призрену, Сарајеву, Подгорици. Стручно се усавршавао на универзитетима у Оксфорду, Хелсинкију и на Универзитету Масачусетс у Амхерсту. Осим студије Југославија — разарање и његови тумачи и низа краћих студија у научној периодици, године 2004. објавио је и књигу Идеологије југословенства између српског и хрватског национализма 1918—1941. Заинтересован је за историјску социологију политике и социологију сазнања, а посебно за теорије нације и национализма, различите идеологије, бившу Југославију и њене државе-наследнице.[1]

Бакићеве главне области интересовања и истраживања су социологија политике, нација и национализам.

Образовање и стручно усавршавање

[уреди | уреди извор]
  • 1996 — основне студије — Филозофски факултет у Београду
  • 2002 — магистарске студије — Филозофски факултет у Београду (тема: Идеологије Југословенства између два светска рата)
  • 2009 — докторске студије — Филозофски факултет у Београду (тема: Развој тумачења процеса настајања Југославије)

Научно наставна звања

[уреди | уреди извор]
  • 1998 — асистент-приправник — Филозофски факултет у Београду (ужа научна област: социологија политике)
  • 2002 — асистент — Филозофски факултет у Београду (ужа научна област: социологија)
  • 2009 — доцент — Филозофски факултет у Београду (ужа научна област: социологија)
  • 2019 — ванредни професор — Филозофски факултет у Београду (ужа научна област: социологија)

Управљачке функције и чланство у стручним организацијама и часописима

[уреди | уреди извор]
  • 2008 — Часопис Социологија (чланство)
  • 2011—2012 — главни и одговорни уредник часописа Социологија (чланство)
  • 2009 — Социолошко удружење Србије и Црне Горе (чланство)
  • 2009—2013 — Српско социолошко друштво Етички одбор ССД (чланство)

Учешће у научно-истраживачким пројектима

[уреди | уреди извор]
  • 2006—2010 — Друштвени актери и друштвене промене у Србији 1990—2010; Институт за социолошка истраживања Филозофског факултета (истраживач и научни сарадник)
  • 2011—2014 — Изазови нове друштвене интеграције у Србији: концепти и актери; Институт за социолошка истраживања Филозофског факултета (научни сарадник)

Књига Југославија — разарање и његови тумачи

[уреди | уреди извор]

Две деценије након распада Југославије још увек се воде полемике и пишу студије о разлозима њеног разбијања, а библиографија научних и публицистичких радова на ову тему из године у годину расте. У овој обимној, темељно писаној и синтетички начињеној студији социолог Јово Бакић даје критички и систематичан преглед постојећих тумачења распада земље и узрока југословенских ратова. У уводу књиге он наводи основне циљеве које је себи поставио при њеном писању. Први је да понуди социолошкоисторијско објашњење процеса нестајања СФРЈ и њеног коначног разбијања, и то у контексту повезивања спољних и унутрашњих чинилаца који су до разбијања довели, односно такмичења за хегемонију на нивоу међународних односа током и нарочито по завршетку хладног рата, са једне стране, и такмичења за хегемонију и ривалитет националистичких идеологија на нивоу вишенационалне федерације, са друге стране. Други задатак ове књиге односи се на анализирање, односно на теоријскометодолошку и сазнајносоциолошку критику студија које су за циљ имале било разумевање и објашњење распада Југославије, било објашњење појединих догађаја које су потом уследили, а које је немогуће заобићи у анализи нестанка СФРЈ, као што су рат у Босни и Херцеговини, етнички прогони током ратова за југословенско наслеђе, напад НАТО на Савезну Републику Југославију и слично. Трећи задатак ове студије био је да укаже да се и на нивоу интерпретација, односно сазнајносоциолошке анализе нестанка СФРЈ, ради о такмичењу са циљем остваривања идеолошке хегемоније у тумачењу, било да је реч о различитим српским, хрватским или бошњачким погледима на распад земље, или о различитим варијантама неоимперијалистичких или антиимперијалних објашњења нестанка СФРЈ. За све које ова тема занима, ова темељна и свеобухватна студија Јове Бакића представља драгоцено и незаобилазно штиво.

Одабрани радови

[уреди | уреди извор]
  • Bakić, Jovo. 2009. Extreme-Right Ideology, Practice and Supporters: Case Study of the Serbian Radical Party, Journal of Contemporary European Studies, ISSN 1478-2804, Vol. 17/No. 2, pp. 193-207. [COBISS.SR-ID 518643351]
  • Bakić, Jovo. 2010. Osvrt na srbocentrično viđenje raspada SFRJ u delu Džejmsa Gaua. Teme, Vol. XXXIV/No. 1, str. 389-394. [COBISS.SR-ID 519615127]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Bakic, Jovo (2015). „Left and right: A theoretical definition and its empirical application in the case of Serbia (1990-2014)”. Sociologija. 57: 46—71. doi:10.2298/SOC1501046B. . [COBISS.SR-ID 525507735]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]