Пређи на садржај

Јахве

С Википедије, слободне енциклопедије
Драхма (четвртина шекела) кованица из персијске покрајине Јудеја Медината, вјероватно представља Јахвеа како сједи на престолу[1]

Јахве (хебр. יהוה‎) био је национални бог Самарије и Јудеје.[2] Тачно поријекло назива је спорно, иако сеже из раног гвозденог доба, па чак и касног бронзаног:[3] назив се у почетку користио као епитет бога Ела, врховног божанства кананске религије током бронзаног доба,[4] али најраније вјеродостојно помињање је у египатским текстовима који га смјештају међу номаде из јужног Трансјордана.[5]

У најстаријим библијским текстовима Јахве је типични древни блискоисточни „божији ратник” који води небеску војску против непријатеља Израела;[6] касније је постао главни бог Краљевства Самарија и Јудеја,[7] а краљевски двор и храм промовишу Јахвеа као бога цијелог космоса, који посједује све позитивне особине претходно приписиване другим боговима и божанствима.[8][9] Пред крај Вавилонског ропства (6. вијек п. н. е.), само постојање других богова је негирано, а Јахве је проглашен творцем космоса и истинским богом цијелог свијета.[9]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Edelman 1995, стр. 190.
  2. ^ Miller 1986, стр. 110.
  3. ^ Miller 2000, стр. 1.
  4. ^ Dijkstra 2001, стр. 92.
  5. ^ Dever 2003b, стр. 128.
  6. ^ Hackett 2001, стр. 158–59.
  7. ^ Smith 2002, стр. 72.
  8. ^ Wyatt 2010, стр. 69–70.
  9. ^ а б Betz 2000, стр. 917. sfn грешка: више циљева (2×): CITEREFBetz2000 (help)

Литература

[уреди | уреди извор]