Јапански разарачи класе Фубуки
Разарачи класе Фубики изграђени су за потребе Јапанске ратне морнарице у периоду 1928—1932. Носили су бројчане ознаке од 35 до 54, а имена су добили тек после 1928. године. У јапанској морнарици вођени су као „Специјални тип“.
Опис
[уреди | уреди извор]Димензије брода биле су: дужина 115,31 m (378,3 ft), ширина 10,36 m (34,0 ft), и газ 3,23 m (10,6 ft). Стандардни депласман бродова био је 1.750 тона а пуни 2.058 тона. Сви бродови ове класе су подвргнути модернизацији и преградњи у периоду 1935—1937. када је конструкција ојачана и побољшана стабилност бродова. Након завршене модернизације стандардни депласман бродова је повећан на 2.090 тона а пуни на 2.389 тона. Бродови су поседовали по четири парна котла која су покретала две парне турбине постижући 50.000 КС и омогућавали бродовима максималну брзину од 38 kn (70 km/h). По завршетку модернизације максимална брзина је смањена. Радијус дејства је био 5.000 наутичких миља при брзини од 14 kn (26 km/h).
Бродови су имали три куполе са по два топа 127 mm од којих је једна били напред а две позади. Такође су поседовали и два против авионска топа 13 mm Type 93, 9. торпедне цеви за торпеда 610 mm Type 90 а од 1933. Type 93. Касније у току рата наоружање је мењано због ново насталих потреба за против авионском и против подморничком одбраном.
Наоружање
[уреди | уреди извор]- Када су бродови направљени ималу су следеће наоружање:
- 6 топа 127 mm у двоцевним куполама (3 × 2)
- 2 топа 13 mm у једноцевним куполама (2 × 1)
- 9 торпедне цеви 610 mm за торпеда Type 90 (3 × 3)
- 1933. године замењене торпедне цеви и постављене нове за торпеда 610 mm Type 93
- 1942—1943. скинута једна купола са топовима 127 mm и постављена 6 топа 25 mm (3 × 2), додата још 2 топа 13 mm, скинуте торпедне цеви и постављена 4 бацача дубинских бомби.
- 1944. године повећан број топова 25 mm на 22, а топа 13 mm 6-10
Типови
[уреди | уреди извор]Постојала су два типа разарача класе Фубуки, Тип I (Фубуки), изграђени између 1926—1929. и Типе II (Ајанами), изграђени између 1928—1932. Код Типа I главне куполе са топовима 127 mm могле су да гађају циљеве у ваздух под углом не већим од 40°, док су код Типа II постављене нове куполе које су могле да гађају циљеве у ваздуху под углом од 75°. Поред тога, код Типа II командни мост је био већи, а просторије са парним котловима су се лакше проветравале постављањем нових вентилацијских цеви. По неким списковима, постојао је и трећи тип, класа Акацуки, који су базирани на класи Фубуки али су они били нешто мањи.
Јапански разарачи класе Фубики сортирани по типу и нумеричком броји:
Тип I (Фубуки)
[уреди | уреди извор]Фубуки (N°35), Шинономе (N°36), Усугумо (N°37), Ширакумо (N°38), Исонами (N°39), Ширајуки (N°40), Хацујуки (N°41), Мијуки (N°42), Муракумо (N°43), Уранами (N°44)
Тип II (Ајанами)
[уреди | уреди извор]Ајанами (N°45), Шикинами (N°46), Асагири (N°47), Југири (N°48), Амагири (N°49), Сагири (N°50), Оборо (N°51), Акебоно (N°52), Сазанами (N°53), Ушио (N°54)
Торпедни чамац ПТ 109
[уреди | уреди извор]1943. године, амерички торпедни чамац ПТ 109, на коме се налазио будући председник Сједињених Америчких Држава, Џон Фицџералд Кенеди, је ударен и потопљен прамцен разарача Амагири, док је учествовао у ноћном нападу на Токио Експрес - јапански брзи ноћни транспорт.
Бродови
[уреди | уреди извор]- Од 20 бродова ове класе, 18 су потопљена за време рата:
- 6 су потопиле подморнице (5 америчке и 1 холандска)
- 1 од мине које је поставила америчка подморница
- 7 су потопили авиони (6 амерички и 1 холандски)
- 2 су потопљена од површинских бродова
- 2 су била након борбре толико оштећена да су их посаде потопиле саме
- Разарач Мијуки је изгубљен након судара са Јапанским разарачем Иназума 29. јуна 1934. у Корејском мореузу.
- Једини брод ове класе који је дочекао крај рата био је Ушио, који је отписан 4. августа 1948.