Пређи на садржај

Ђанлука Вијали

С Википедије, слободне енциклопедије
Ђанлука Вијали
Ђанлука Вијали
Лични подаци
Датум рођења (1964-07-09)9. јул 1964.
Место рођења Кремона, Италија
Датум смрти 6. јануар 2023.(2023-01-06) (58 год.)
Место смрти Лондон, УК
Висина 1,80 m
Позиција Нападач
Јуниорска каријера
1973—1978
1978—1980
Перголетезе
Кремонезе
Сениорска каријера
Године Клуб Наст. (Гол)
1980—1984
1984—1992
1992—1996
1996—1999
Кремонезе
Сампдорија
Јувентус
Челси
105
223
102
58
(23)
(85)
(38)
(21)
Репрезентативна каријера
1985—1992 Италија 59 (16)
Тренерска каријера
1998—2000
2001—2002
Челси
Вотфорд

Ђанлука Вијали (итал. Gianluca Vialli; Кремона, 9. јул 1964Лондон, 6. јануар 2023)[1] био је италијански фудбалер и фудбалски тренер. Као играч, играо је на позицији нападача.

Клупска каријера

[уреди | уреди извор]

Своју сениорску каријеру Вијали је почео 1980. године у клубу из родног града Кремонезеу. Након постигнутих 10 голова у сезони 1983/84. прелази у Сампдорију.

У Сампдорији игра у тандему заједно са својим другом из детињства Робертом Манћинијем.[2] Њих двојица су заједно добили надимак Гол близанци. Док је Вијали играо за Сампдорију клуб је достигао највеће успехе у клупској историји. Сезоне 1990/91. Сампдорија је први пут постала шампион Италије, а Вијали је био први стрелац лиге са 19 погодака. Са Сампдоријом је освојио и Куп победника купова 1990. када је у финалу против Андерлехта постигао 2 гола, као и 3 италијанска купа. Вијали је са Сампдоријом играо против Барселоне у финалу Купа шампиона 1991/92, где је Барселона тријумфовала.

Вијали убрзо након тог финала прелази у Јувентус, са којим већ у првој сезони осваја Куп УЕФА. Сезоне 1994/95. Вијали са Јувентусом осваја дуплу круну у Италији, а уједно је и играо финале Купа УЕФА, где је Јувентус поражен од Парме иако је у реванш мечу Вијали постигао одличан гол. Каријеру у Јувентусу је окончао као капитен екипе подигавши пехар Лиге шампиона 1996. године, када је Јувентус након бољег извођења једанаестераца славио против Ајакса.

У лето 1996. Вијали прелази у Челси код тренера Руда Гулита, и већ у првој сезони осваја ФА куп. Упркос добрим партијама Вијали не игра често код Гулита.

Репрезентација

[уреди | уреди извор]

Вијали је дебитовао за италијанску репрезентацију 1985. против Пољске. Учествовао је на Европском првенству 1988. где је у групној фази постигао победоносни гол против Шпаније. Италија је испала на том првенству од Совјетског Савеза, Вијали је на крају био уврштен у најбољи тим првенства.

Италија је била домаћин Светског првенства 1990, а од Вијалија се доста очекивало.[3] Ипак, Вијали у првом мечу против Аустрије није постигао гол, а против САД је промашио пенал, и тако је постао замена за Салватореа Скилаћија. Касније је тек заиграо у полуфиналу ушавши у игру са клупе против Аргентине, а Италија је елиминисана након извођења пенала.

Своју репрезентативну каријеру је завршио 1992. године због напетог односа са тадашњим селектором Аригом Сакијем.[4] Вијали је одиграо 59 мечева за Италију и постигао 16 голова.

Тренерска каријера

[уреди | уреди извор]

У Челсију Руд Гулит је био отпуштен као тренер у фебруару 1998, а 33-годишњи Вијали је био постављен за тренера-играча. Челси је већ био у полуфиналу Лига купа и у четвртфиналу Купа победника купова, а на крају ће освојити оба такмичења и завршити као 4. у Премијер лиги. Победивши Штутгарт у финалу Купа победника купова 13. маја 1998. Вијали је постао најмлађи тренер који је освојио неко европско клупско такмичење са 33 године и 308 дана. Рекорд је трајао до 18. маја 2011. када је Андре Виљаш-Боаш са Портом освојио Лигу Европе са 33 године и 213 дана.

Наредне сезоне Челси је освојио Суперкуп Европе победом над Реал Мадридом 1:0, и завршио као 3. у Премијер лиги са само 4 бода мање од шампиона Манчестер јунајтеда. Исте сезоне Вијали је одиграо свој последњи меч за Челси против Дерби каунтија, и на том мечу је постигао гол. Сезоне 1999/00. Челси стиже до четвртфинала Лиге шампиона, где побеђује Барселону у првом мечу са 3:1, али у реваншу губи 5:1 након продужетака. Исте сезоне Вијали је са Челсијем освојио ФА куп победом над Астон Вилом у финалу. Сезона 2000/01. почиње одлично за Челси и Вијалија победом над Манчестер јунајтедом у Суперкупу Енглеске, што је био пети Вијалијев трофеј за мање од три године проведене у клубу, и то га је тада чинило најбољим клупским тренером у историји. Међутим, Вијали је убрзо смењен због низа лоших резултата.

Вијали је преузео Вотфорд у сезони 2001/02, који је тада у Другој лиги. Са Вотфордом је заузео 14. место у лиги, па је зато смењен након годину дана вођења екипе.

Играчки успеси

[уреди | уреди извор]

Кремонезе

[уреди | уреди извор]
  • Серија Ц 1 (1) : 1980/81. (1. место—промоција у виши ранг)

Сампдорија

[уреди | уреди извор]

Јувентус

[уреди | уреди извор]

Тренерски успеси

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ ITALIJA U SUZAMA: Preminuo čuveni fudbaler Đanluka Vijali, legenda Azura!
  2. ^ „Editorial Mancini: The magician of Sampdoria FOX SPORTS”. Архивирано из оригинала 03. 11. 2013. г. Приступљено 01. 11. 2013. 
  3. ^ „Lessons in Calcio - Gianluca Vialli”. Архивирано из оригинала 04. 11. 2013. г. Приступљено 01. 11. 2013.  Lessons in Calcio - Gianluca Vialli]
  4. ^ Close-up: Gianluca Vialli: Revivalist at Bridgehead - Sport - The Independent

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]