Пређи на садржај

Јована Стојиљковић

С Википедије, слободне енциклопедије
Не поистовећивати са Јована Стоиљковић.
Јована Стојиљковић
У подели представе Нечиста крв из 2019, Народног позоришта, Јована Стојиљковић је добила улогу Софке
Лични подаци
Пуно имеЈована Стојиљковић
Датум рођења(1992-03-19)19. март 1992. (32 год.)
Место рођењаБеоград, СФР Југославија
ОбразовањеФакултет драмских уметности
УниверзитетУниверзитет у Београду
Занимањеглумица
Породица
РодитељиВладимир Стојиљковић
Рад
Активни период2004 —
Битна улогаСамац у браку — Татјана
Панама — Маја Јовановић
Сумњива лица — Маја
Јужни ветар — Софија
Јутро ће променити све — Анђела
Сенке над Балканом — Бојана Антић
Подручје без сигнала — Шејла
Вера — Вера Пешић
Веза до IMDb-а

Јована Стојиљковић (Београд, 19. марта 1992) српска је позоришна, телевизијска и филмска глумица.

Од другог разреда основне ишла је у школу глуме Ненада Ненадовића, а у трећој години средње добија своју прву улогу у филму Клип. Дипломирала је глуму на Факултету драмских уметности у Београду, у класи професора Драгана Петровића.

Награђена је за улогу Маје у филму Панама, за најбољу женску улогу нишких филмских фестивала Царица Теодора, фестивала Цинема цитy у Новом Саду и филмском фестивалу „LIFFE” у Лесковцу. Такође, Јована је награђена за улогу Дуње у кратком филму Град и најбољу женску улогу на Филмском фестивалу у Сарајеву. Ту је и Башта фест и Студенски фестивал Илиноису (САД). Такође има награде Факултета драмских уметности „Мата Милошевић” и „Бранивој Ђорђевић”. Игра главну женску улогу у филму Јужни ветар Милоша Аврамовића.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Јована Стојиљковић је рођена у Београду, 19. марта 1992. године. Одрасла је у Земуну.[1] Њен отац је био др Владимир Стојиљковић, ванредни професор Правног факултета Универзитета у Београду, а деда Влајко Стојиљковић, председник Привредне коморе Србије и министар унутрашњих послова.[2]

Од другог разреда основне школе похађала је часове глуме у школи глуме Ненада Ненадовића,[3] а прву улогу добила је у ТВ драми Радио-телевизије Србије, Мали положајник, са својих 11. година.[4]

Глуму је дипломирала на Факултету драмских уметности Универзитета уметности у Београду, у класи професора Драгана Петровића Пелета и асистента Милоша Биковића, после чега је завршила и постдипломске студије.[5] С њом су студирали Тамара Алексић, Владимир Вучковић, Анђела Јовановић, Марко Грабеж, Михаило Јовановић, Јована Пантић, Ђорђе Стојковић, Марта Бјелица, Страхиња Блажић, Нина Нешковић и Вучић Перовић.[6] Уз диплому јој је уручена и Награда „Мата Милошевић”, намењена најбољем студенту глуме за 2015. годину.[7]

У јануару 2016. примљена је у стални ансамбл Атељеа 212, где је претходно играла у више представа. Улоге је остварила у још неколико београдских позоришта.[8]

Била је у саставу жирија на 9. Босифесту 2018, као и 25. Сарајевском филмском фестивалу, одржаном 2019. године.[9][10][11]

Професионална каријера

[уреди | уреди извор]

Прво дугометражно филмско остварење у којем се појавила био је пројекат Клип, редитељке Маје Милош.[5] Јована је тада била ученица треће године средње школе, а филм је премијерно приказан 2012. године.[12] Током студија је добила улоге у представама Ћелава певачица, Казимир и Каролина и Танго, Атељеа 212,[13][14][15] Сан летње ноћи Позоришта „Бошко Буха“,[16] док је у комаду Рођендан господина Нушића Звездара театра била у алтернацији са Тамаром Драгичевић.[17] Улоге је тумачила у филму Кад љубав закасни и телевизијској серији Самац у браку, рађеним по мотивима Мир-Јам, те насловима Бранио сам Младу Босну и Бићемо прваци света. Играла је у неколико кратких филмова.[18] Прву значајнију улогу одиграла је у филму Панама из 2015, где јој је поверен главни женски лик. Њеног партнера у том остварењу тумачио је Славен Дошло. Филм је исте године приказан на Канском фестивалу, а главни јунаци су се појавили међу званицама.[19][20][21]

За улогу у том филму, Јовани Стојиљковић је припало посебно признање на фестивалу Синема сити у Новом Саду.[22] Награда Царица Теодора додељена јој је на Филмским сусретима у Нишу.[23][24][25] На фестивалу LIFFE у Лесковцу, поделила је награду „Златни лешник” за најбољу женску улогу са словеначком глумицом Инти Шрај.[26] Поред Канског и фестивала фестивала широм Србије, филм је учествовао на 20. Међународном фестивалу у Бусану.[27][28][29]

Касније се појавила у улози Албанке у филму Отаџбина, редитеља Олега Новковића, као и у телевизијској серији Чизмаши. До краја 2015. играла је у премијери представе Чаробњак из Оза, Позоришта „Бошко Буха“,[30] као и Клаустрофобична комедија, Звездара театра.[31] Почетком 2016. примљена је у стални ангажман у Атељеу 212, заједно са још неколико младих глумаца. Исте године је играла у остварењу Sarajevo Songs of Woe,[32] као и у неколико кратких филмова, за које је вишеструко награђена.[33] Тако је за улогу Дуње у краткометражном остварењу Град добила награде на студентском фестивалу у Илиноису,[34] односно на омладинском фестивалу Youth Sarajevo [bs].[8][33] Такође, на Башта фесту у Бајиној Башти, поред тог, награђена је и за улогу у филму Једна ноћ.[35]

Исте године остварила је запаженију улогу у телевизијској серији Сумњива лица, која је приказивана на Радио-телевизији Србије.[36] Значајно остварење у њеној каријери била је и представа Хамлет, Југословенског драмског позоришта, рађеној по истоименој трагедији Вилијама Шекспира. У поставци тог комада, редитеља Александра Поповског, тумачила је лик Офелије.[37][38][39] Представа је извођена до краја наредне календарске године, током које је глумица остварила још две премијере у свом матичном позоришту. На сцени Атељеа 212 добила је улоге у насловима Детроит,[40] односно Урнебесна тама.[41] Радио-телевизија Србије је у оквиру ТВ театра екранизовала представу Казимир и Каролина из 2014.[42] У трилеру Моја ћерка је нестала, Јована Стојиљковић је играла лик Лауре.[43][44] Запажену улогу током 2017. године тумачила је у серији Драгана Бјелогрлића, Сенке над Балканом, где се појавила као Бојана Антић, која је у том пројекту представљена као једна од првих жена патолога у Србији.[45] Према оцени блога Belgrade Edt Culture, Јована Стојиљковић је одабрана за најбољу младу глумицу у сезони 2016/17,[46] док ју је Татјана Њежић, новинарка листа Блиц, сврстала међу три најзапаженије младе глумице у 2017. години, уз Јовану Гавриловић и Милицу Гојковић.[47]

Током 2018. године, Јована Стојиљковић је остварила главну женску улогу у серији Јутро ће променити све, а за њен приказ добила награду „Милена Дравић” на Федису по завршетку телевизијске сезоне.[48][49][50] Током снимања тог пројекта, паралелно је радила на представи Пет живота претужног Милутина у својој матичној кући.[51] Велико и значајно остварење у том периоду њене каријере био је и филм Јужни ветар, са својим наставцима у виду истоимене телевизијске серије односно другог дела под називом Убрзање. Ту јој је такође поверена главна женска улога, партнерка насловног јунака, Петра Мараша.[52][53][54][55] Наредне године играла је у филму Шавови и за улогу Иване, ћерке главне јунакиње, награђена на Сомбор филм фесту.[56][57][58] Појавила се и у телевизијској серији Жмурке,[59] а остварила је и премијеру представе Хомо Фабер у Атељеу 2012.[60] Као алтернација је играла улоге Милене Живановић у представама Отело и Краљ Бетајнове.[61][62] У Народном позоришту се остварила у улози Софке, главне јунакиње Нечисте крви у режији Милана Нешковића.[63] За то остварење јој је исте године уручена награда из Фондације „Ружица Сокић”, док је 2022. добила и награду „Петар Банићевић”.[64][65][66] Похвалне критике добила је и за улогу у представи Бели бубрези, Атељеа 212.[67] Ту је наредне године премијерно играла у комаду Дабогда те мајка родила.[68][69][70] Играла је у кратком филму Пред нама,[71] док је у остварењу Келти имала мању улогу.[72] Једну од главних улога одиграла је у серији Подручје без сигнала, хрватске продукције.[73] Поверене су јој главне улоге у филмовима Вера и Пукотина у леду.[74][75][76] Крајем 2022. у Атељеу 212 премијерно је изведена представа Револт.[77][78]

По други пут је добила Награду Царица Теодора на 58. Филмским сусретима, за насловну улогу у филму Вера.[79]

Улоге

[уреди | уреди извор]
Ово је динамичан списак и можда никада неће моћи да задовољи одређене стандарде у потпуности. Можете помоћи тако што ћете га проширити поуздано референцираним уносима.

Позоришне представе

[уреди | уреди извор]
Наслов Улога Редитељ Позориште Премијера
Пази вамо Маша Бојана Лазић Позориште „Бошко Буха” 9. децембар 2010.[80][81]
Смешне прециозе Марко Томановић Установа културе „Вук” 20. јул 2012.[82][83]
Отело Дездемона (алтернација Милени Живановић)[61] Милош Лолић Југословенско драмско позориште 23. децембар 2012.[84][85]
Ћелава певачица Гђа Мартин Исидора Гонцић Атеље 212 23. март 2014.[13][86]
Рођендан господина Нушића Боба (алтернација Тамари Драгичевић)[17] Небојша Брадић Звездара театар 10. април 2014.[87][88]
Сан летње ноћи Хермија Ђурђа Тешић Позориште „Бошко Буха” 6. новембар 2014.[16][89]
Казимир и Каролина Мариа Снежана Тришић Атеље 212 8. децембар 2014.[14][90]
Танго Ала Филип Гринвалд 29. април 2015.[15][91]
Чаробњак из Оза Дороти Сташа Копривица Позориште „Бошко Буха“ 7. новембар 2015.[30][92]
Клаустрофобична комедија Весела Крај Дарко Бајић Звездара театар 14. децембар 2015.[31][93]
Хамлет Офелија Александар Поповски Југословенско драмско позориште 17. септембар 2016.[94][95]
Детроит Шерон Олег Новаковић Атеље 212 9. фебруар 2017.[96][97]
Урнебесна тама Дорш Јована Томић 7. децембар 2017.[41][98]
Краљ Бетајнове Францка (алтернација Милени Живановић)[62] Милан Нешковић Југословенско драмско позориште 3. април 2018.[99][100]
Пет живота претужног Милутина Александра Милавић Дејвис Атеље 212 10. јун 2018.[101][102]
Хомо Фабер Сабет Ана Томовић 7. март 2019.[103][104]
Нечиста крв Софка Милан Нешковић Народно позориште у Београду 12. април 2019.[105][106]
Бели бубрези Гђа Мартин Исидора Гонцић Атеље 212 29. новембар 2019.[107][108]
Дабогда те мајка родила Анђео (Мала) Татјана Мандић Ригонат 11. септембар 2020.[109][110]
Револт Јована Томић 23. децембар 2022.[111][112]

Филмографија

[уреди | уреди извор]
2000 ▼ 2010 ▼ 2020 ▼ Укупно
Дугометражни филм 0 9 5 14
ТВ филм 1 1 0 2
ТВ серија 0 8 6 14
Кратки филм 0 5 1 6
Укупно 1 23 12 36
Год. Назив Улога
2000-е ▲
2004. Мали положајник (ТВ филм) Сања
2010-е ▲
2012. Клип Тања
2014. Кад љубав закасни Татјана
2014. Самац у браку (серија)
2014. Сама (кратки филм) Ана
2014. Ноћас ми срце пати (кратки филм) Ива
2014. Бранио сам Младу Босну Јелена
2015. Бранио сам Младу Босну (серија)
2015. Бићемо прваци света Ксенија
2015. Панама Маја Јовановић
2015. Отаџбина Албанка
2015. Чизмаши (серија) Драгиња
2016. Град (кратки филм) Дуња
2016. Прваци света (серија) Ксенија
2016. Sarajevo Songs of Woe
2016. Једна ноћ (кратки филм) Софија
2016. Тата (кратки филм) Азра
2016—2017. Сумњива лица (серија) Маја
2017. Моја ћерка је нестала (ТВ филм) Лаура
2017—2020. Сенке над Балканом (серија) Бојана Антић
2018. Јужни ветар Софија
2018. Јутро ће променити све (серија) Анђела
2019. Шавови Ивана
2019. Жмурке (серија) Госпођа Зекавица
2020-е ▲
2020—2022. Јужни ветар (серија) Софија
2020. Пред нама (кратки филм) Јасна
2021. Келти Девојка на улици
2021. Јужни ветар 2: Убрзање Софија
2021—2022. Подручје без сигнала (серија) Шејла
2022. Јужни ветар 2: Убрзање (серија) Софија
2022. Вера Вера Пешић
2023. Вера (серија)
2023. Јужни ветар: На граници (серија) Софија
2023. Деца зла (серија) Бојана Новаковић
2024. Пукотина у леду Марија
2024. Буди Бог с нама
2024. Yugo Florida

Гласовне улоге

[уреди | уреди извор]
Радио драме
Ово је динамичан списак и можда никада неће моћи да задовољи одређене стандарде у потпуности. Можете помоћи тако што ћете га проширити поуздано референцираним уносима.
  • Дјевојка црвене косе (2019)[113]

Награде и признања

[уреди | уреди извор]
Ово је динамичан списак и можда никада неће моћи да задовољи одређене стандарде у потпуности. Можете помоћи тако што ћете га проширити поуздано референцираним уносима.
Година Остварење Награда
2015. Годишња награда Факултета драмских уметности Универзитета уметности у Београду за академску 2014/2015.[114]
Награда „Мата Милошевић”, Факултета драмских уметности Универзитета уметности у Београду, намењена најбољем студенту глуме за 2015. годину.[7]
Награда „др Бранивоје Ђорђевић”, Факултета драмских уметности Универзитета уметности у Београду, за највиши просек оцена из предмета Дикција[114]
Панама Посебно признање на фестивалу Cinema City због природне, уверљиве, харизматичне и дирљиве изведбе[22]
Награда Царица Теодора за улогу Маје на 50. Фестивалу глумачких остварења Филмски сусрети у Нишу[25][115]
Глумица вечери на 50. Филмским сусретима[23][24]
„Златни лешник” за најбољу женску улогу на фестивалу LIFFE у Лесковцу[26]
2016. Град Награда за најбољу женску улогу на студентском фестивалу у Илиноису[34][8]
Награда за најбољу женску улогу на омладинском фестивалу Youth Sarajevo [bs].[8][33]
Златна интерпретација на трећем „Башта фесту” у Бајиној Башти[35][114]
Једна ноћ
2019. Јутро ће променити све Награда „Милена Дравић” на 9. по реду Федису[116][50]
Шавови Награда за глумицу до 30 година старости на другом Сомбор филм фесту[58]
Нечиста крв Награда „Ружица Сокић”[117][118]
2022. Награда „Петар Банићевић”[119]
2023. Вера Награда Срце Сарајева за најбољу глумицу[120]
Награда Царица Теодора на 58. Филмским сусретима у Нишу[121]
Награда „Милена Дравић” на 13. Федису[122]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Marić, Spomenka (29. 11. 2018). „AAA devojka: Jovana Stojiljković”. cosmopolitan.rs. Приступљено 20. 4. 2020. 
  2. ^ Manojlović, Jelena (29. 8. 2022). „Porodične tragedije i teško detinjstvo glumice: Morala sam da sačuvam glavu”. Нова С. Приступљено 4. 9. 2022. 
  3. ^ „Божићна представа: Мали положајник”. Радио-телевизија Србије. 7. 1. 2020. Приступљено 22. 4. 2020. 
  4. ^ Janković, Zoran (21. 6. 2019). „Jovana Stojiljković članica žirija Takmičarskog programa – igrani film 25. Sarajevo Film Festival-a”. Филмски центар Србије. Приступљено 22. 4. 2020. 
  5. ^ а б Ćirić, Sonja. „Jovana Stojiljković: Nova nada glume”. elle.rs. Приступљено 20. 4. 2020. 
  6. ^ Ćirić, Emina (30. 1. 2016). „Tamara Aleksić: Snovi postaju stvarnost”. onamagazin.com. Архивирано из оригинала 26. 5. 2019. г. Приступљено 22. 4. 2020. 
  7. ^ а б „Ово је била њихова година”. Политика. 30. 12. 2015. Приступљено 22. 4. 2019. 
  8. ^ а б в г „BIZLife lista “30 ispod 30”: Jovana Stojiljković, umetnost”. bizlife.rs. 27. 7. 2018. Приступљено 22. 4. 2020. [мртва веза]
  9. ^ „Žiri 9. Bosifesta: Goran Marković, Dragan Petrović Pele i Jovana Stojiljković”. 2018.bosifest.rs. 11. 5. 2018. Приступљено 20. 4. 2020. 
  10. ^ „Jovana Stojiljković”. Sarajevski filmski festival. 2019. Приступљено 23. 4. 2020. 
  11. ^ N, M. (16. 8. 2019). „Jovana Stojiljković: Uloga člana žirija SFF-a je velika čast”. Klix.ba. Приступљено 27. 4. 2020. 
  12. ^ „Prikaz filmova koji učestvuju u takmičarskom programu”. Фестивал филмског сценарија у Врњачкој Бањи. 2012. Приступљено 22. 4. 2020. 
  13. ^ а б „Ћелава певачица – вечерас премијера!”. Атеље 212. 23. 3. 2014. Приступљено 4. 9. 2014. 
  14. ^ а б „Kazimir i Karolina”. hocupozoriste.rs. Приступљено 20. 4. 2020. 
  15. ^ а б „Танго”. Атеље 212. Архивирано из оригинала 04. 12. 2023. г. Приступљено 20. 4. 2020. 
  16. ^ а б „Сан летње ноћи”. Позориште Бошко Буха. Приступљено 20. 4. 2020. 
  17. ^ а б „Rođendan gospodina Nušića”. hocupozoriste.rs. Приступљено 20. 4. 2020. 
  18. ^ „Jovana Stojiljković: Gluma je moj način izražavanja i učestvovanja u ovom svetu”. antrfile.com. 1. 10. 2018. Архивирано из оригинала 29. 9. 2020. г. Приступљено 22. 4. 2020. 
  19. ^ Janačković, Branko (25. 8. 2015). „Jovana Stojiljković i Slaven Došlo zvezde filma "Panama": Uživali smo u snimanju scena seksa”. Блиц. Приступљено 20. 4. 2020. 
  20. ^ „"Панама" Павла Вучковића приказан у Кану”. Танјуг. Радио-телевизија Војводине. 19. 5. 2015. Приступљено 20. 4. 2020. 
  21. ^ „Jovana je imala scene žestokog seksa sa čak pet srpskih glumaca, a poznata je i kao devojka košarkaša (FOTO)”. srbijadanas.com. 11. 12. 2018. Приступљено 23. 4. 2020. 
  22. ^ а б „"Ničije dete" najbolji film Cinema City festivala”. Танјуг. Б92. 6. 7. 2015. Приступљено 26. 4. 2020. 
  23. ^ а б „Jovana Stojiljković glumica druge festivalske večeri”. jugmedia.rs. 24. 8. 2015. Приступљено 24. 4. 2020. 
  24. ^ а б Milenković, Zorica (24. 8. 2015). „Jovana Stojiljković – glumica druge festivalske večeri”. Ниш: radiocity.rs. Архивирано из оригинала 6. 9. 2019. г. Приступљено 26. 4. 2020. 
  25. ^ а б S, M. (28. 8. 2015). „FS: Gran pri Đuzi Stojiljkoviću- Rakočević i Stojiljkovićeva poneli titule Cara Konstantina i Carice Teodore”. gradjanin.rs. Приступљено 20. 4. 2020. 
  26. ^ а б Marinković, D. (13. 9. 2015). „“Ničije dete” pobednik ovogodišnjeg “LIFFE-a””. Јужне вести. Приступљено 24. 4. 2020. 
  27. ^ Šinković, Norbert (29. 6. 2015). „Počeo je Cinema City”. Радио Слободна Европа. Приступљено 26. 4. 2020. 
  28. ^ Krtinić, Marija (29. 6. 2015). „Zabranjena ljubav više nije pitanje staleža ili nacionalnosti, već moderne konvencije”. Данас. Приступљено 26. 4. 2020. 
  29. ^ „"Panama" nastavlja da osvaja najznačajnije svetske festivale”. Синема сити. 14. 10. 2015. Приступљено 24. 4. 2020. 
  30. ^ а б „Чаробњак из Оза”. Позориште Бошко Буха. Приступљено 20. 4. 2020. 
  31. ^ а б „Клаустрофобична комедија”. Звездара театар. Приступљено 20. 4. 2020. 
  32. ^ „Sarajevo Songs of Woe”. Cineuropa (на језику: енглески). 9. 10. 2016. Приступљено 26. 4. 2020. 
  33. ^ а б в Anastasov, Dusica (7. 7. 2019). „Intervju Jovana Stojiljković: Nisam glumica urbanog repertoara”. ekspres.net. Приступљено 20. 4. 2020. 
  34. ^ а б „Official Selection” [Званични програм фестивала]. Ilinifest Student Film Festival (на језику: енглески). 2016. Приступљено 26. 4. 2020. 
  35. ^ а б Bajić, Đorđe (12. 7. 2016). „Bašta fest 2016 – Utisci i razmišljanja 3/3: „Jedna noć“ i dodela nagrada (treći i četvrti dan)”. Филмски центар Србије. Приступљено 26. 4. 2020. 
  36. ^ „„Sumnjiva lica“ na ATV-u: Sitkom inspirisan Nušićevim likovima”. Алтернативна ТВ. 1. 8. 2018. Приступљено 27. 4. 2020. 
  37. ^ Nježić, Tatjana (19. 9. 2016). „"Blic" kritika premijere "Hamleta" | Hrabro, duhovito, radikalno”. Блиц. Приступљено 27. 4. 2020. 
  38. ^ Бошковић, Драгана (22. 9. 2016). „Позоришна критика: Остало је ћутање...”. Вечерње новости. Приступљено 27. 4. 2020. 
  39. ^ „Gledati ili ne gledati – Hamlet Jugoslovensko dramsko pozorište”. indijankadanka.com. 22. 1. 2017. Архивирано из оригинала 24. 2. 2020. г. Приступљено 27. 4. 2020. 
  40. ^ Г. Т, Б. (8. 2. 2017). „„Детроит” у Атељеу 212”. Политика. Приступљено 20. 4. 2020. 
  41. ^ а б „Urnebesna tama”. hocupozoriste.rs. Приступљено 20. 4. 2020. 
  42. ^ „ТВ Театар: Казимир и Каролина”. Радио-телевизија Србије. 7. 10. 2017. Приступљено 27. 4. 2020. 
  43. ^ Hawkins, Kayla (25. 6. 2017). „'My Daughter Is Missing' May Remind You Of A Certain Action Franchise” (на језику: енглески). Bustle [en]. Приступљено 5. 9. 2022. 
  44. ^ „Synopsis to the movie - ‘My daughter is missing’” [Синопсис филма „Моја ћерка је нестала”]. ogefash.reviews (на језику: енглески). 20. 9. 2017. Архивирано из оригинала 1. 10. 2020. г. Приступљено 27. 4. 2020. 
  45. ^ M, M. (12. 4. 2019). „Ona je bila najslobodnija Beograđanka: Veridba sa slavnim košarkašem se završila raskidom, a sada intrigira u trejleru za nove "Senke nad Balkanom"”. Блиц жена. Приступљено 13. 4. 2019. 
  46. ^ „Najbolje pozorišne glumice u 2016-2017. sezoni”. bgedtculture@blogspot.com. 12. 9. 2017. Приступљено 20. 4. 2020. 
  47. ^ Nježić, Tatjana (26. 2. 2018). „Talentovane, lepe i vredne | Ovo su tri glumice budućnosti”. Блиц. Приступљено 27. 4. 2020. 
  48. ^ „Jutro će promeniti sve: Pretpremijerno u Sarajevu”. naxi.rs. 20. 8. 2018. Приступљено 27. 4. 2020. 
  49. ^ Zogović, Mirela (3. 12. 2018). „Glumice Jovana Stojiljković i Isidora Simijonović poručuju: "Jutro..." nas je ponovo spojilo na setu”. Вијести. Приступљено 5. 9. 2022. 
  50. ^ а б „Izabrane najbolje domaće serije i glumci u protekloj godini”. mondo.rs. ddl.rs. 4. 10. 2019. Приступљено 5. 9. 2022. 
  51. ^ Janković, Zoran (6. 5. 2019). „Jovana Stojiljković: Uvek slušam srce i stomak”. citymagazine.rs. Приступљено 27. 4. 2020. 
  52. ^ Ničić, Aleksandra (26. 8. 2018). „Jovana Stojiljković: Svaka uloga, kadar i scena su novi izazov”. Studentski dnevni list. Архивирано из оригинала 5. 9. 2022. г. Приступљено 5. 9. 2022. 
  53. ^ „Prvi red: Jovana Stojiljković o Senkama i Južnom vetru”. mondo.rs. 30. 6. 2019. Приступљено 27. 4. 2020. 
  54. ^ M, V. (19. 4. 2020). „Sa Bikovićem je raznežila sve u finalu "Južnog vetra", a evo kako je o njemu nekada govorila: "Dugo ja znam Miloša..."”. Блиц жена. Приступљено 22. 4. 2019. 
  55. ^ Bradanji, Ivana (26. 4. 2020). „Jovana Stojiljković: Besmisleno je povezivati glumce s ulogama”. Нова С. Приступљено 13. 7. 2020. 
  56. ^ „Šavovi: Film nagrađen na Berlinaleu verna je preslika života, bez happy enda”. Lupiga.Com. 17. 2. 2019. Приступљено 5. 9. 2022. 
  57. ^ „Jovana Stojiljković: Svakome može da se dogodi muka glavne junakinje Šavova”. espreso.rs. 20. 2. 2019. Приступљено 20. 4. 2020. 
  58. ^ а б Ћурчија, Предраг (17. 7. 2019). „Филм "Изван система" добитник златног признања”. Радио-телевизија Војводине. Приступљено 27. 4. 2020. 
  59. ^ „Премијера серије „Жмурке“”. Радио-телевизија Србије. 31. 3. 2019. Приступљено 5. 9. 2022. 
  60. ^ „Homo Faber u Ateljeu 212”. SEEcult.org. Данас. 6. 3. 2019. Приступљено 5. 9. 2022. 
  61. ^ а б „Посета Југословенском драмском позоришту”. Техничка школа Косјерић. 26. 3. 2019. Приступљено 4. 9. 2022. 
  62. ^ а б „Kralj Betajnove”. repertoar.rs. 22. 9. 2019. Приступљено 4. 9. 2022. 
  63. ^ Голубовић-Требјешанин, Борка (9. 4. 2019). „Свака од нас данас може бити Софка”. Политика. Приступљено 10. 4. 2019. 
  64. ^ „Mlada glumica Jovana Stojiljković dobitnica nagrade "Ružica Sokić"”. Блиц. 021.rs. 14. 12. 2019. Приступљено 20. 4. 2020. 
  65. ^ Ћирић, Дејан (28. 3. 2020). „Јована Стојиљковић: Спремна сам да ми живот покаже шта ме чека”. Вечерње новости. Приступљено 22. 4. 2019. 
  66. ^ Radosavljević, Radmila (18. 1. 2022). „Jovana Stojiljković: Glumica koja osvaja trke „s preponama“”. Данас. Приступљено 5. 9. 2022. 
  67. ^ „Jovana Stojiljković: "Verujem da ne može biti zaboravljena empatija"”. Танјуг. Б92. 2. 1. 2020. Приступљено 20. 4. 2020. 
  68. ^ „Atelje 212 otvorio krov: Četiri premijere na jesen”. Нова С. Н1. 14. 8. 2020. Архивирано из оригинала 25. 9. 2020. г. Приступљено 11. 9. 2020. 
  69. ^ „Премијера представе "Дабогда те мајка родила" у Атељеу 212”. Танјуг. Дневник холдинг. 10. 9. 2020. Приступљено 11. 9. 2020. 
  70. ^ „Premijera predstave "Dabogda te majka rodila" u Ateljeu 212”. Б92. 10. 9. 2020. Приступљено 11. 9. 2020. 
  71. ^ Dašić, Miloš (1. 5. 2021). „Oskarovski pobednici, zanimljivi filmski naslovi i domaće premijere koje ne bi trebalo da propustite na 49. beogradskom Festu”. noizz.rs. Приступљено 5. 9. 2022. 
  72. ^ „Domaći film „Kelti“ sutra premijerno na 27. FAF-u”. Танјуг. Крстарица. 26. 11. 2021. Приступљено 5. 9. 2022. 
  73. ^ Милић, Маја (20. 2. 2022). „Јована Стојиљковић: „Подручје без сигнала" као на дугме - буди емпатију”. Радио-телевизија Србије. Приступљено 5. 9. 2022. 
  74. ^ „Počelo snimanje filma „Pukotina u ledu“ u režiji Maje Miloš”. Данас. 28. 1. 2022. Приступљено 5. 9. 2022. 
  75. ^ „Снима се филм "Вера" - Јована Стојиљковић и Никола Којо као српски шпијуни из Другог светског рата”. Радио-телевизија Србије. 13. 4. 2022. Приступљено 5. 9. 2022. 
  76. ^ Ćirić, Dejan (28. 10. 2022). „Istinita priča o srpskoj Mata Hari uskoro u bioskopima: Jovana Stojiljković u ulozi misteriozne špijunke (foto/video)”. 24sedam.rs. Приступљено 28. 10. 2022. 
  77. ^ Ćirić, Dejan (12. 12. 2022). „Jovana Stojiljković za 24sedam: Privatno sam daleko od tragičnog”. 24sedam.rs. Приступљено 12. 2. 2023. 
  78. ^ R, R. (20. 12. 2022). „U Ateljeu 212 premijera predstave „Revolt“ po drami slavne Alis Berč, u režiji Jovane Tomić: Poziv na žensku pobunu”. Данас. Приступљено 12. 2. 2023. 
  79. ^ „Zatvoreni Filmski susreti u Nišu uz nagrade i vatromet! (video)”. svetplus.com. 2. 9. 2023. Приступљено 15. 11. 2023. 
  80. ^ „Premijera predstave "Pazi vamo"”. Глас јавности. Vesti.rs. 10. 12. 2010. Приступљено 4. 9. 2022. 
  81. ^ „Pazi vamo – Boško Buha”. Tiketklub.com. Приступљено 4. 9. 2022. 
  82. ^ „Студенти загосподарили "Вуком"”. Установа културе „Вук Стефановић Караџић“. Архивирано из оригинала 11. 10. 2012. г. Приступљено 4. 9. 2022. 
  83. ^ Годишњак 34 2013, стр. 82.
  84. ^ „Отело”. Југословенско драмско позориште. Приступљено 4. 9. 2022. 
  85. ^ Годишњак 35 2014, стр. 24.
  86. ^ Годишњак 36 2015, стр. 237.
  87. ^ „Rođendan gospodina Nušića”. Звездара театар. Архивирано из оригинала 12. 4. 2014. г. Приступљено 4. 9. 2022. 
  88. ^ Годишњак 36 2015, стр. 82.
  89. ^ Годишњак 37 2016, стр. 73—74.
  90. ^ Годишњак 37 2016, стр. 68.
  91. ^ Годишњак 37 2016, стр. 68—69.
  92. ^ Годишњак 38 2017, стр. 69—70.
  93. ^ Годишњак 38 2017, стр. 27.
  94. ^ „Hamlet”. Југословенско драмско позориште. Архивирано из оригинала 22. 11. 2017. г. Приступљено 20. 4. 2020. 
  95. ^ Годишњак 39 2018, стр. 27.
  96. ^ „Predstava “Detroit” -Atelje 212”. roditeljsrbija.com. Приступљено 4. 9. 2022. 
  97. ^ Годишњак 39 2018, стр. 62.
  98. ^ Годишњак 40 2019, стр. 63.
  99. ^ „Краљ Бејтанове”. Југословенско драмско позориште. Приступљено 20. 4. 2020. 
  100. ^ Годишњак 40 2019, стр. 29—30.
  101. ^ „Пет живота претужног Милутина”. Атеље 212. Архивирано из оригинала 09. 08. 2020. г. Приступљено 20. 4. 2020. 
  102. ^ Годишњак 40 2019, стр. 62—63.
  103. ^ „Хомо Фабер”. Атеље 212. Архивирано из оригинала 11. 12. 2019. г. Приступљено 20. 4. 2020. 
  104. ^ Годишњак 41 2020, стр. 56—57.
  105. ^ „Нечиста крв”. Народно позориште у Београду. Архивирано из оригинала 10. 05. 2020. г. Приступљено 20. 4. 2020. 
  106. ^ Годишњак 41 2020, стр. 38.
  107. ^ „Бели бубрези”. Атеље 212. Архивирано из оригинала 22. 09. 2020. г. Приступљено 20. 4. 2020. 
  108. ^ Годишњак 42 2021, стр. 52.
  109. ^ „Дабогда те мајка родила”. Атеље 212. Приступљено 4. 9. 2022. 
  110. ^ Годишњак 43 2022, стр. 50—51.
  111. ^ „Револт”. Атеље 212. Приступљено 12. 2. 2023. 
  112. ^ „Oduševljena publika na premijeri predstave "Revolt": Od apsurda do ekstrema (foto)”. 24sedam.rs. 24. 12. 2022. Приступљено 12. 2. 2023. 
  113. ^ Драмски програм (17. 2. 2019). „Радиотека - Меша Селимовић: Дјевојка црвене косе”. Радио Београд 1. Радио-телевизија Србије. Приступљено 10. 12. 2023. 
  114. ^ а б в „Извештај о раду за школску 2015/2016. годину” (PDF). Универзитет уметности у Београду. 1. 10. 2015. стр. 87—89. Приступљено 30. 9. 2016. 
  115. ^ Годишњак 37 2016, стр. 246.
  116. ^ D, K. (29. 9. 2019). „Nagrada „Milena Dravić“ na festivalu FEDIS”. Данас. Приступљено 5. 9. 2022. 
  117. ^ „Глумица Јована Стојиљковић добитница Награде „Ружица Сокић” за улогу Софке у „Нечистој крви””. Народно позориште у Београду. 14. 12. 2019. Приступљено 5. 9. 2022. 
  118. ^ „Награде фондације”. Фондација Ружице Сокић. Приступљено 5. 9. 2022. 
  119. ^ „Глумици Јовани Стојиљковић награда „Петар Банићевић"”. Политика. 14. 1. 2022. Приступљено 16. 1. 2022. 
  120. ^ „Jovani Stojiljković "Srce Sarajeva" za ulogu srpske Mata Hari: Proglašene najbolje regionalne serije”. 24sedam.rs. 14. 8. 2023. Приступљено 15. 11. 2023. 
  121. ^ „Nagrade 58. Filmskih susreta u senci bojkota glumaca”. SEEcult.org. 1. 9. 2023. Приступљено 15. 11. 2023. 
  122. ^ „Награде ФЕДИС припале Немирнима, Милану Марићу, Јовани Стојиљковић”. Танјуг. Радио-телевизија Војводине. 6. 10. 2023. Приступљено 15. 11. 2023. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јована_Стојиљковић&oldid=28826946”