Солњечни
Солњечни Солнечный | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Русија |
Федерални округ | Средишњи ФО |
Област | Тверска област |
Рејон | затворени град и засебан градски округ |
Становништво | |
Становништво | |
— 2014. | 2.205 |
Географске карактеристике | |
Координате | 57° 12′ С; 33° 03′ И / 57.2° С; 33.05° И |
Временска зона | UTC+3 |
Остали подаци | |
ОКАТО код | 28 556 |
ОКТМО код | 28 756 000 051 |
Веб-сајт | |
zatosoln.ru/ |
Солњечни (рус. Солнечный) насељено је место у рангу варошице (рус. посёлок городского типа) са административним статусом затвореног града на северозападу европског дела Руске Федерације. Налази се на северозападу Тверске области и у административно-политичком смислу део је истоименог градског округа, и у рангу је са рејонима.
Према проценама националне статистичке службе, у вароши је 2014. живело 2.205 становника.
Географија
[уреди | уреди извор]ЗАТО Солњечни се налази на острву Городомља у јужном делу језера Селигер, на око 6 километара северније од града Осташкова, административног центра Осташковског рејона. Површина острва је 3,14 км². Насеље је са свих страна окружено шумом која га штити од јаких ветрова који дувају са језера.
Историја
[уреди | уреди извор]Острво је 1629. постало власништво мушког манастира Нилова испосница, а тек крајем XIX века на истоку острва је подигнута Гетсиманска испосница у којој су боравили старији монаси из манастира.
У периоду 1890/91. на острву је боравио чувени руски сликар Иван Шишкин.
Године 1936. на острво је из Суздаља премештена лабораторија чији циљ је био рад на испитивању и развоју биолошког оружја.[1]
После Другог светског рата на острво је доведена група немачких инжењера из Источне Немачке који су заједно са совјетским радили на развијању одређених врста рекетних система.
У варошици данас ради фабрика „Звезда“ која се бави производњом жироскопа за ракетне системе. Фабрика је под директном ингеренцијом Роскосмоса.
Демографија
[уреди | уреди извор]Према подацима са пописа становништва 2010. у вароши је живело 2.242 становника, док је према проценама за 2014. насеље имало 2.205 становника.[2]
1989. | 2002. | 2010. | 2014. |
---|---|---|---|
--- | 2,108[3] | 2,242[4] | 2,205* |
Напомена: * према проценама националне статистичке службе.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Федоров Л.А. 1.4.4. ОСТРОВ ГОРОДОМЛЯ НА ОЗЕРЕ СЕЛИГЕР // Советское биологическое оружие: история, экология, политика. — МСоЭС, Москва. — 302 с. — ISBN 5-88587-243-0.
- ^ Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2014 года. — М.: Федеральная служба государственной статистики Росстат, 2014. Архивирано на сајту Wayback Machine (23. јануар 2022)
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.