Pređi na sadržaj

Dušan Ivković

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Dušan Ivković
Ivković na finalu Adeko kupa, 2011. godine
Lični podaci
Puno ime Dušan Ivković
Nadimak Duda
Datum rođenja (1943-10-29)29. oktobar 1943.
Mesto rođenja Beograd, Srbija
Datum smrti 16. septembar 2021.(2021-09-16) (77 god.)
Mesto smrti Beograd, Srbija
Državljanstvo Srbija
Informacije o karijeri
Prof. karijera 1958—1968. (igračka)
1978—2016. (trenerska)
Pozicija Bek
Seniorska karijera
Godine Klub
1958—1968. Radnički Beograd
Trenerska karijera
1977—1978.
1978—1980.
1980—1982.
1982—1984.
1984—1987.
1987—1990.
1988—1991.
1991—1994.
1992—1995.
1994—1996.
1996—1999.
1999—2001.
2002—2005.
2005—2007.
2008—2013.
2010—2012.
2014—2016.		 Partizan (pomoćnik)
Partizan
Aris
Radnički Beograd
Šibenik
Vojvodina
Jugoslavija
PAOK
SR Jugoslavija
Panionios
Olimpijakos
AEK Atina
CSKA Moskva
Dinamo Moskva
Srbija
Olimpijakos
Anadolu Efes
Nagrade

Dušan Ivković (Beograd, 29. oktobar 1943 — Beograd, 16. septembar 2021) bio je jugoslovenski košarkaš i srpski košarkaški trener. Ivković je jedan od najuspešnijih evropskih trenera svih vremena. Od 2008. do 2013. bio je selektor reprezentacije Srbije. Bio je predsednik Sportskog društva Radnički.

Ivković je najuspešniji selektor Košarkaške reprezentacije Jugoslavije na Evropskim prvenstvima. Vodio je reprezentaciju na tri kontinentalna prvenstva i na sva tri osvojio zlatnu medalju Zagreb 1989, Rim 1991 i Atina 1995. Na ta tri prvenstva reprezentacija je odigrala 19 utakmica i svih 19 pobedila.

U januaru 2008. je izabran za selektora košarkaške reprezentacije Srbije za period od naredne četiri godine. Na Evropskom prvenstvu 2009. u Poljskoj, reprezentacije Srbije je pod Ivkovićevim vođstvom, osvojila srebrnu medalju, a na Svetskom prvenstvu 2010. je zauzela četvrto mesto.

Početkom jula 2016. saopštio je da završava trenersku karijeru.[1][2] Revijalni oproštajni meč je vodio 20. septembra 2017. u Atini protiv Olimpijakosa.[3][4]

U jesen 2017. godine uvršten je kao trener u košarkašku Kuću slavnih FIBA.[5][6]

Krajem 2020. godine po prvi put je bio nominovan, od strane Međunarodnog komiteta, kao kandidat za klasu 2021. Nejsmitove Košarkaške Kuće slavnih,[7] ali nije bio izabran. Naredne dve godine je posthumno bio kandidat, bez navođenja u kom svojstvu,[8][9] a zatim ga je Međunarodni komitet, kao kandidata za klasu 2024. i 2025., iz nepoznatih razloga, nominovao kao igrača![10][11]

Biografija

[uredi | uredi izvor]

Dušan Ivković je rođen u Beogradu 29. oktobra 1943. Roditelji su mu bili Petar, doktor pravnih nauka, i Branka, profesorka francuskog i latinskog jezika.[12] Njegov stariji brat je bio košarkaš Slobodan Piva Ivković. Ivković je rođak Nikole Tesle, pošto je Teslina majka Georgina Tesla sestra Ivkovićevog pradede Trivuna Mandića, oca njegove babe Olge.[12]

Završio je studije geologije na Rudarsko-geološkom fakultetu u Beogradu. Ženio se dva puta, ima sinove Petra i Pavla.[12]

Karijera

[uredi | uredi izvor]

Igračka karijera

[uredi | uredi izvor]

Dušan Ivković je svoju celu igračku karijeru, od 1958. do 1968. proveo u Radničkom, koji se tada takmičio u prvoj ligi Jugoslavije.

Trenerska karijera

[uredi | uredi izvor]

Ivkovićev prvi prvi trenerski posao bio sa juniorima Radničkog, koji je prihvatio na nagovor svog prvog trenera Bore Cenića. Sa juniorima Radničkog osvojio je prvenstvo Jugoslavije.

Ivković je preuzeo Partizan u sezoni 1978 i vodio ga dve sezone. Već prve sezone 1978/1979. Ivković je sa Partizanom osvojio prvenstvo Jugoslavije, Kup Jugoslavije i Kup Radivoja Koraća.

Trenersku karijeru nastavio je u grčkom Arisu. U Jugoslaviju vratio 1982. preuzevši prvim tim Radničkog, a zatim je vodio Šibenku u periodu od 1984. do 1987. godine. Bio je pomoćnik selektora reprezentacije Jugoslavije Krešimira Ćosića na Svetskom prvenstvu 1986. i Evropskom prvenstvu 1987. u Atini.

Od 1987. tri sezone proveo je na klupi Vojvodine. Ivković je nasledio Ćosića na mestu selektora Jugoslavije i sa njom osvojio srebrnu medalju na Olimpijskim igrama 1988. u Seulu. i zlatne medalje na Evropskom prvenstvu 1989. u Zagrebu, Svetskom prvenstvu 1990. u Argentini i Evropskom prvenstvu 1991. u Rimu.

Posle tri godine u Vojvodini, postao je trener PAOK-a. U međuvremenu se raspala Jugoslavija, a reprezentaciji Savezne Republike Jugoslavije je bilo onemogućeno da se takmiči od 1992. do 1995. U ovom klubu je bio do 1994. kada preuzima Panionios koji je vodio dve sezone. Godine 1996. pozvali su ga čelnici velikog Olimpijakosa pa je do 1999. bio šef njihovog stručnog štaba, da bi od tog leta do 2001. vodio AEK iz Atine.

Od 2002. do 2007. je radio u glavnom gradu Rusije, Moskvi. Prve tri sezone je proveo u CSKA a druge dve u Dinamu. Nakon toga se vratio u reprezentativnu košarku i od 2008. do 2013. je vodio reprezentaciju Srbije. Od 2010. do 2012. je po drugi put vodio Olimpijakos i sa njima je osvojio Evroligu u sezoni 2011/12.

U leto 2014. postao je trener turskog Anadolu Efesa.[13] Sa njima je ostao do aprila 2016. kada je dobio otkaz.[14] U sezoni 2014/15. sa ekipom Efesa je osvojio nacionalni kup, ali izostao je glavni trofej - titula prvaka Turske, dok je u Evroligi ekipa eliminisana u četvrtfinalu od budućeg šampiona Reala 3-1 u seriji. U sezoni 2015/16. osvojen je Kup predsednika, kako je naziv za tamošnji Superkup, ali Efes nije odbranio Kup Turske, dok je u Evroligi stao u top 16 fazi.

U julu 2016. objavio je da završava svoju trenersku karijeru.[1][2]

Posle oproštajne utakmice u Atini, u decembru 2017. magazin „Nedeljnik” proglasio ga je za ličnost godine.[15]

Smrt

[uredi | uredi izvor]

Preminuo je 16. septembra 2021. godine u bolnici u Beogradu od posledica vode u plućima i herpesa.[16] Sahranjen je 21. septembra 2021. godine na Novom groblju u Beogradu.

Reprezentativni trofeji

[uredi | uredi izvor]
Dušan Duda Ivković na slici Petra Omčikusa
zlato : 1989, 1991, 1995
srebro : 2009
zlato : 1990
srebro : 1988
zlato : 1987

Klupski trofeji

[uredi | uredi izvor]

Evropska takmičenja

[uredi | uredi izvor]

Nacionalna prvenstva

[uredi | uredi izvor]
Dušan Ivković

Nacionalni kupovi

[uredi | uredi izvor]
  • 1979 - Osvajač Kupa Jugoslavije sa Partizanom
  • 1997 - Osvajač Kupa Grčke sa Olimpijakosom
  • 2000 - Osvajač Kupa Grčke sa AEK-om
  • 2001 - Osvajač Kupa Grčke sa AEK-om
  • 2005 - Osvajač Kupa Rusije sa CSKA Moskva
  • 2011 - Osvajač Kupa Grčke sa Olimpijakosom
  • 2015 - Osvajač Kupa Turske sa Anadolu Efesom
  • 2015 - Osvajač Superkupa Turske sa Anadolu Efesom

Nagrade

[uredi | uredi izvor]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b „Dušan Ivković objavio kraj trenerske karijere”. Politika.rs. Pristupljeno 1. 7. 2016. 
  2. ^ a b „Ivković završio trenersku karijeru: Košarci ne želim, ne mogu i nikada neću reći zbogom”. Novosti.rs. Pristupljeno 1. 7. 2016. 
  3. ^ Zauvek legenda – Duda se oprostio od košarke!
  4. ^ Duda Ivković se u Pireju oprostio od košarke
  5. ^ „Dušan Ivković ulazi u košarkašku Kuću slavnih”. Sportski žurnal. 23. 8. 2017. 
  6. ^ „Ivkovic, Kukoc, Valters, Berkovich inducted into FIBA Hall of Fame”. Eurohoops (na jeziku: engleski). 30. 9. 2017. 
  7. ^ „Naismith Memorial Basketball Hall of Fame Announces Eligible Candidates for the Class of 2021”. Hoophall.com (na jeziku: engleski). 21. 12. 2020. 
  8. ^ „Naismith Memorial Basketball Hall of Fame Announces Eligible Candidates for the Class of 2022”. Hoophall.com (na jeziku: engleski). 21. 12. 2021. 
  9. ^ „NAISMITH BASKETBALL HALL OF FAME ANNOUNCES ELIGIBLE CANDIDATES FOR THE CLASS OF 2023”. Hoophall.com (na jeziku: engleski). 21. 12. 2022. 
  10. ^ „NAISMITH BASKETBALL HALL OF FAME ANNOUNCES ELIGIBLE CANDIDATES FOR THE CLASS OF 2024”. Hoophall.com (na jeziku: engleski). 21. 12. 2023. 
  11. ^ „NAISMITH BASKETBALL HALL OF FAME ANNOUNCES ELIGIBLE CANDIDATES FOR THE CLASS OF 2025”. Hoophall.com (na jeziku: engleski). 19. 12. 2024. 
  12. ^ a b v Jovica Krtinić: Poreklo Dušana Dude Ivkovića (Poreklo, 16. septembar 2021)
  13. ^ B92: „Dušan Ivković definitivno u Efesu“ (30.05.2014)
  14. ^ Večernje novosti: „Dudi otkaz SMS porukom“ (24.04.2016)
  15. ^ „Dušan Ivković, ličnost godine. I njegova velika ispovest u Nedeljniku”. Nedeljnik. Arhivirano iz originala 12. 02. 2018. g. Pristupljeno 12. 02. 2018. 
  16. ^ „Preminuo Dušan Ivković”. b92.net. 16. 9. 2021. Pristupljeno 16. 9. 2021. 
  17. ^ RTS: „Ivković najbolji u Evropi“ (27.06.2012)

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Душан_Ивковић&oldid=28926903”