Макдонел Даглас MD-80

Макдонел Даглас MD-80
	; Макдонел Даглас MD-83 авио-компанија Спејнер
Општи подаци
Намена	путнички, транспортни
Посада	2
Број путника	130 до 172
Порекло	САД
Произвођач	Макдонел Даглас
Пробни лет	18. 10. 1979.
Уведен у употребу	1980.
Повучен из употребе	још увек лети 2010. год
Први оператер	Swissair i Austrian Airlines
Број примерака	1.191
Димензије
Дужина	45,06 m
Висина	9,02 m
Распон крила	32,87 m
Површина крила	112,30 m²
Маса
Празан	35.300 kg
Максимална	63.500 kg
Погон
Мотори	млазни
Број мотора	2
Физичке особине
Турбомлазни мотор	Прат енд Витни JT8D-200
Потисак ТММ-а	82
Перформансе
Економска брзина	811 km/h
Долет	2.910 km
Плафон лета	10670 m
Портал Ваздухопловство

Макдонел Даглас MD-80 (енгл. McDonnell Douglas MD-80) је двомоторни путнички авион кратког и средњег домета, капацитета 130 до 172 путника у зависности од варијанте авиона, производ америчке компаније Макдонел Даглас и Боинг. Између 1979. и 1999. произведено је више од 1.191 примерак у неколико варијанти.

Варијанте фамилије авиона Даглас DC-9

Велика и дуговечна фамилија авиона Даглас DC-9 има три серије авиона и то: Даглас DC-9, затима Макдонел Даглас MD-80 и MD-90 и на крају Боинг 717-200/MD-95. У оквиру ових серија постоје следећи модели ових авиона:

Даглас DC-9- модели: DC-9-10, DC-9-15, DC-9-20, DC-9-30, DC-9-40, DC-9-50, поред ових цивилних путничких авиона DC-9 има и војну верзију која носи ознаку C-9,
Макдонел Даглас- MD-80 (са моделима -81/-82/-83/-88/-87), MD-90 и MD-95,
Боинг - је модел MD-95 прекрстио у Боинг 717.

Пројектовање и развој авиона серије MD-80

Авиони серије MD-80 су усавршене верзије авиона Даглас DC-9 које је производила фирма Даглас. Изворно је ова серија авиона названа DC-9-80 и DC-9 Super 80 Удруживњем фирми Макдонел и Даглас настављена је производња ових авиона DC-9 само сада са ознаком MD-80 а у оперативну употребу је ушао 1980. године. Разлика између ових авиона је у томе што су уграђени тиши и економичнији и еколошки чистији мотори (Pratt & Whitney JT8D). Уграђени су савременији уређаји за контролу лета, тако да је инжењер лета постао сувишан, а посада сведена само на два члана (пилота и копилота).

Модели авиона у оквиру серије се међусобно разликују по снагама мотора, укупној тежини авиона, долета и капацитета израженог у броју путника. У зависности од модела може да превезе од 130 до 172 путника, распоред седишта је био исти као код „деветке“ 2 + 3 у једном реду. Одликује се релативно кратком пистом (у односу на конкуренте) потребном за полетање и слетање. Због својих особина нашао је велику примену код кратких и средњих линија.

Карактеристике серије авиона MD-80

	MD-81	MD-82/88	MD-83	MD-87
Капацитет путника	155/172			130/139
Највећа тежина при узлетању	63.500 kg	67.800 kg	72.600 kg	63.500 kg
Долет	2.910 km	3.800 km	4.600 km	4.390 km
Брзина крстарења	811 km/h
Дужина	45,06 m			39,75 m
Распон крила	32,87 m
Висина авиона	9,02 m			9,25 m
Тип мотора	P&W JT8D-209	P&W JT8D-217A/C ili 219	P&W JT8D-219	P&W JT8D-217C
Потисак мотора	82,29 kN	88,96 kN	93,41 kN	88,96 kN
Број чланова посаде	2

Оперативно коришћење

Укупно је произведено преко 1.191 примерака авиона серије Макдонел Даглас MD-80. Авион Даглас DC-9 представља један од најдуже коришћених авиона захваљујући својој поузданости, сигурности и економичности, а користи га преко 90 авио-компанија у свету.

Војне верзије C-9 авиона се користе за превоз трупа, затим као санитетски авиони и ВИП авиони за превоз високих војних и цивилних функционера. Авиони серије Макдонел Даглас MD-80 су у ствари само замењивали дотрајале и ислужене „деветке“ и на тај начин су обнављане флоте авио-компанија које нису желеле да се лише позитивних карактеристика ових авиона.

Коришћење у нас

Друга по величини југословенска авио-компанија Инекс Адрија Авиопромет је у току 1984. године набавила четири авиона Макдонел Даглас MD-81/82 који су служили за одржавање редовних и чартер линија.

Види још

Литература

Јанић, Чедомир; Симишић, Јово (2007). Више од летења - Осам деценија Аеропута и ЈАТ-а. Београд. ISBN 978-86-7086-004-9.
Јанић, Чедомир (2003). Век авијације : [илустрована хронологија] (на језику: (језик: српски)). Беочин: Ефект 1. COBISS.SR 110428172.
Donald, David (1999). „McDonnell Douglas DC-9 and MD-80”. The Encyclopedia of Civil Aircraft (на језику: (језик: енглески)). San Diego: Thunder Bay Press. стр. 609-613. ISBN 978-15-7145-183-5.
Donald, David (1997). „McDonnell Douglas DC-9”. The Complete Encyclopedia of World Aircraft (на језику: (језик: енглески)). NY: Barnes & Noble. стр. 611-612. ISBN 978-18-9410-224-7.
Rendall, David (1999). „Boeing (McDonnell Douglas) DC-9”. Jane's Aircraft Recognition Guide (на језику: (језик: енглески)) (2nd изд.). London: Harper Collins Publishers. стр. 222. ISBN 978-00-0470-980-2.
Taylor, Michael (1996). „McDonnell Douglas DC-9X”. Brassey's World Aircraft & Systems Directory 1996/1997 (на језику: (језик: енглески)). London: Brassey's. стр. 276—277.
Aboulafia, Richard (1996). „McDonnell Douglas DC-9”. Jane's Civil Aircraft (на језику: (језик: енглески)). Glasgow: Harper Collins Publishers. стр. 76—77. ISBN 978-00-0711-024-7.
Chant, Christopher; Taylor, Michael J.H (2006). „Douglas DC-9 and McDonnell Douglas (now Boeing) MD-80/90 Series”. The World's Greatest Aircraft (на језику: (језик: енглески)). Edison, NJ: Chartwell Books. стр. 228. ISBN 978-07-8582-010-9.

Спољашње везе

„MD-80” (на језику: (језик: руски)). Уголок неба. 2004. Приступљено 20. septembar 2010.
„The McDonnell Douglas MD-81/82/83/88” (на језику: (језик: енглески)). www.airliners.net. Приступљено 20. septembar 2010.
„MD-80 Background” (на језику: (језик: енглески)). Боинга (www.boeing.com). Архивирано из оригинала 28. 06. 2010. г. Приступљено 20. septembar 2010.
„McDonnell Douglas MD-85 Commercial Airliner Pictures History and Facts” (на језику: (језик: енглески)). AviationExplorer.com - The Website For Aviation Enthusiasts. Приступљено 21. septembar 2010. ^{[мртва веза]}
„Douglas DC-9 Short to Medium-Range Jetliner” (на језику: (језик: енглески)). www.aerospaceweb.org. Приступљено 28. август 2010.
„MD-80” (на језику: (језик: енглески)). GlobalSecurity.org. 27. април 2005. Приступљено 21. septembar 2010.

Нормативна контрола
Државне	Израел Сједињене Државе
Остале	NARA