Буфало (Њујорк)
| Буфало енгл. Buffalo | |
|---|---|
 Градска већница Буфала | |
 Застава
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Сједињене Америчке Државе |
| Федерална јединица |  Њујорк |
| Округ | Ири |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2011. | 261.025 |
| — густина | 2.481,23 ст./km2 |
| Агломерација (2011.) | 1.135.509 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 42° 54′ 17″ С; 78° 50′ 58″ З / 42.904722° С; 78.849444° З |
| Временска зона | UTC-5, лети UTC-4 |
| Апс. висина | 183 m |
| Површина | 105,2 km2 |
| — копно | 105,2 km2 |
| — вода | 30,8 km2 |
 | |
  Буфало Буфало на карти САД | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 716 |
| ЗИП код | 14200 |
| ФИПС код | 36-11000 |
| Веб-сајт | |
| www.ci.buffalo.ny.us | |
Буфало (енгл. Buffalo) други је по величини град америчке савезне државе Њујорк. Налази се на обали језера Ири, на месту где из њега отиче река Нијагара. Са друге стране реке је канадски град Форт Ири.
По попису становништва из 2010. у њему је живело 261.310 становника[1], а 1.135.509 у ширем градском подручју.
Историја
[уреди | уреди извор]Мало трговачко насеље на месту данашњег Буфала настало је 1789. Нагли раст града је уследио 1840-их после изградње канала Ири 1825. Крајем XIX века Буфало је био осми највећи град у САД, највећа унутрашња лука земље и центар тешке индустрије, производње аутомобила и електричне енергије. Средином XX века, значај трговине преко канала Ири је опао, а тиме и економски значај града.
Буфало је познат по архитектонским здањима из доба свог процвата. У њему се налази више зграда које је пројектовао Френк Лојд Рајт. Најпознатији музеј је Галерија Олбрајт-Нокс, позната по колекцији модерне уметности.
У Буфалу постоје два спортска тима која наступају у националним спортским лигама. То су: Буфало Билси (амерички фудбал) и Буфало сејберси (хокеј на леду).
Демографија
[уреди | уреди извор]Према попису становништва из 2010. у граду је живело 261.310 становника, што је 31.338 (10,7%) становника мање него 2000. године.[1]
| Састав становништва – Буфало | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 2010.[1] | 2000.[1] | ||||||
| Укупно | 261 310 (100,0%) | 292 648 (100,0%) | |||||
| Белци | 119 801 (45,85%) | 151 450 (51,75%) | |||||
| Афроамериканци | 100 774 (38,56%) | 108 951 (37,23%) | |||||
| Хиспаноамериканци | 27 519 (10,53%) | 22 076 (7,544%) | |||||
| Азијати | 8 409 (3,218%) | 4 093 (1,399%) | |||||
| Остали | 4 807 (1,840%) | 6 078 (2,077%) | |||||
Партнерски градови
[уреди | уреди извор]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Morris, Richard B. (1996). Encyclopedia of American History (Seventh изд.). Collins Reference. ISBN 0062700553.
- Peter C. Mancall; Gary B. Nash; Allan M. Winkler; Charlene Mires; John W. Jeffries, ур. (2009). Encyclopedia of American History. Facts on File. ISBN 0816071365.
- Stanley I. Kutler (2002). Dictionary of American History (Third изд.). Charles Scribners & Sons. ISBN 0684805332.
- Paul S. Boyer (2001). The Oxford Companion to United States History. Oxford University Press. ISBN 0195082095.
- Michael Kazin; Rebecca Edwards; Adam Rothman, ур. (2011). The Concise Princeton Encyclopedia of American Political History. Princeton University Press. ISBN 0691152071.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Географске | |
| Остале | |
.svg){kind=small}
