Масленица (празник)

Кирил Кисељов-Масленички вашар, део слике коју је поклонио председник РФ Медведев председнику САД Обами и његовој супрузи. Слика се чува у Државном архиву САД, у Вашингтону

Масленица (рус. Масленица, Масляница; укр. Масниця, блр. Масленiца, Масленка) је верски и традициони празник источних Словена. Слави се у седмој недељи пре православног Ускрса. Масленица има своје корене у паганској и хришћанској традицији. У словенској митологији, Масленица је прослава скорог краја зиме и слична је западно-хришћанским покладама.

С хришћанског гледишта, Масленица је недељу пре почетка Велике Кризме. Током недеље Масленице, месо је већ забрањено православним хришћанима. Дозвољени су млеко , сир и други млечни производи, па је по "маслацу"- "Масленица" и добила име. Главно јело за време Масленице су палачинке (руски: блини). У Украјини се за Масленицу једу вареники (врста кнедли, пуњено тесто).

Током православне кризме, забрањени су за јело: месо , риба , млечни производи и јаја . Надаље, кризма такође искључује забаве , световну музику, плес и друге сметње духовном животу. Масленица представља последњу прилику, да се конзумирају млечни производи (до Ускрса) и да се учествује у друштвеним догађањима и забавама, које неће бити прикладне за време коризме, када се више води молитвени , трезни и духовни живот .

Извори

Спољашње везе