Даг Хамаршелд

Даг Хамаршелд
други по реду генерални секретар Уједињених нација
Лични подаци
Датум рођења	(1905-07-29)29. јул 1905.
Место рођења	Јенчепинг, Шведска
Датум смрти	18. септембар 1961.(1961-09-18) (56 год.)
Место смрти	Ндола, Федерација Родезије и Њасаленда
Узрок смрти	Авионска несрећа
Држављанство	Шведско
Универзитет	Универзитета у Упсали, Универзитет у Стокхолму
Професија	економиста
Мандати 2. генерални секретар УН 10. април 1953 — 18. септембар 1961. Претходник Тригве Ли Наследник У Тант
Потпис

Даг Хјалмар Агне Карл Хамаршелд (швед. Dag Hjalmar Agne Carl Hammarskjöld; Јенчепинг, 29. јул 1905 — Ндола, 18. септембар 1961), други по реду генерални секретар Уједињених нација. Широко знање је стекао на Универзитету у Упсали, где је стекао дипломе из књижевности, уметности, права и економије. Обављао је велики број функција у шведској администрацији, углавном у области економије, а био је и представник Шведске у Уједињеним нацијама, где је 1953. године изабран за генералног секретара. Поново је изабран 1957. године. Посредовао је у више међународних спорова, а погинуо је 18. септембра 1961. године под неразјашњеним околностима у авионској несрећи током мировне мисије у Северној Родезији (данашњој Замбији). Постхумно му је додељена Нобелова награда за мир. Сматра се једним од два најбоља генерална секретара УН, заједно са његовим наследником У Тантом, и његово именовање је поздрављено као један од најзапаженијих успеха организације. Председник САД Џон Ф. Кенеди назвао је Хамаршелда „највећим државником нашег века.

Рани живот и образовање

Хамаршелдово родно место у Јенћепингу.

Даг Хамаршелд је рођен у Јенћепингу у племићкој породици Хамаршелд (такође се пише Hammarskiöld или Hammarsköld). Већи део детињства провео је у Упсали. Његов дом тамо, који је сматрао домом свог детињства, био је замак Упсала. Био је четврти и најмлађи син Хјалмара Хамаршелда, премијера Шведске од 1914. до 1917. године.

Хамаршелд је прво студирао на Катедралсколану, а затим на Универзитету у Упсали. До 1930. године стекао је диплому лиценцираног филозофа и магистра права. Пре него што је стекао диплому права, већ је добио посао помоћника секретара Одбора за незапослене.

Каријера

Од 1930. до 1934. Хамаршелд је био секретар владиног одбора за незапосленост. За то време написао је своју економску тезу „Konjunkturspridningen“ („Ширење пословног циклуса“) и докторирао на Универзитету у Стокхолму. Године 1936. постао је секретар централне банке Шведске, Риксбанк. Од 1941. до 1948. био је председник Генералног савета Риксбанке.

Хамаршелд је брзо развио успешну каријеру шведског јавног службеника. Био је државни секретар у Министарству финансија 1936–1945, шведски делегат у Организацији за европску економску сарадњу 1947–1953, секретар кабинета Министарства иностраних послова 1949–1951 и министар без портфеља у влади Таге Ерландера 1951–1953.

Помагао је у координацији владиних планова за ублажавање економских проблема у периоду после Другог светског рата и био је делегат на конференцији у Паризу која је успоставила Маршалов план. Године 1950. постао је шеф шведске делегације у UNISCAN, форуму за унапређење економске сарадње између Уједињеног Краљевства и скандинавских земаља. Иако је Хамаршелд служио у кабинету којим су доминирали социјалдемократи, никада се званично није придружио ниједној политичкој странци.

Године 1951, Хамаршелд је био потпредседник шведске делегације у Генералној скупштини Уједињених нација у Паризу. Постао је председавајући шведске делегације на Генералној скупштини у Њујорку 1952. Дана 20. децембра 1954, изабран је да преузме упражњено место свог оца у Шведској академији.

Литература

• Durel, Bernard, op, (2002), «Au jardin secret d'un diplomate suédois: Jalons de Dag Hammarskjöld, un itinéraire spirituel», La Vie Spirituelle (Paris). T. 82, pp. 901–922.
• Goodwin, Ralph R., ур. (1979), United Nations Affairs, Foreign Relations of the United States, 1952–1954, 3, Washington D.C.: United States Government Printing Office .
• Heller, Peter B. (2001). The United Nations under Dag Hammarskjold, 1953-1961. Scarecrow Press. ISBN 9781461702092. 
• Kelen, Emery (1966) Hammarskjold. Putnam.
• Lichello, Robert (1972) "Dag Hammarskjold: A Giant in Diplomacy." Samhar Press, Charlotteville, N.Y. ISBN 978-0-87157-501-2.
• Lipsey, Roger (2013). Hammarskjöld: A Life (illustrated изд.). University of Michigan Press. ISBN 9780472118908. 
• Urquhart, Brian, (1972), Hammarskjold. Alfred A. Knopf, New York.
• Velocci, Giovanni, cssr, (1998), «Hammarskjold Dag», in Luigi Borriello, ocd – Edmondo Caruana, ocarm – Maria Rosaria Del Genio – N. Suffi (dirs.), Dizionario di mistica. Libreria Editrice Vaticana, Città del Vaticano, pp. 624–626.
• Goodwin, Ralph R., ур. (1979), United Nations Affairs, Foreign Relations of the United States, 1952–1954, III, Washington: United States Government Printing Office 
• Rose, Lisle A., ур. (1988), United Nations and General International Matters, Foreign Relations of the United States, 1955–1957, XI, Washington: United States Government Printing Office 
• Barry, Donald, ур. (1953). Documents on Canadian External Relations, 1953. 19. 
• Lipsey, Roger (2013). Hammarskjöld: A Life. Ann Arbor: University of Michigan Press. ISBN 9780472118908. 
• Fröhlich, Manuel (2007). Political Ethics and The United Nations: Dag Hammarskjöld as Secretary-General. Routledge. ISBN 9781134065561. 
• „Statement attributable to the Spokesman for the Secretary-General on the report of the Eminent Person relating to the tragic death of Dag Hammarskjöld and of the members of the party accompanying him”. United Nations. United Nations. 25. 10. 2017. Архивирано из оригинала 9. 4. 2021. г. Приступљено 18. 2. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Lauria, Joe (19. 5. 2014). „U.N. Considers Reopening Probe into 1961 Crash that Killed Dag Hammarskjöld”. Wall Street Journal. Архивирано из оригинала 12. 5. 2016. г. Приступљено 13. 3. 2017. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• „Special Report on the Fatal Flight of the Secretary-General's Aircraft” (PDF). United Nations. 19. 9. 1961. Архивирано (PDF) из оригинала 22. 10. 2021. г. Приступљено 16. 1. 2009. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Hollington, Kris (август 2008). Wolves, Jackals and Foxes. Thomas Dunne Books. ISBN 978-0-312-37899-8. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• United Nations General Assembly Session 17 Report of the Commission of investigation into the conditions and circumstances resulting in the tragic death of Mr Dag Hammarskjold and members of the party accompanying him. A/5069 24 April 1962. Retrieved 21 November 2008.(direct link: „A/5069”. Архивирано из оригинала 14. 5. 2011. г. Приступљено 24. 3. 2010. CS1 одржавање: Формат датума (веза))
• United Nations (12. 6. 2015). „Ban receives report probing new information on Dag Hammarskjöld's death”. UN News Centre. Архивирано из оригинала 9. 4. 2021. г. Приступљено 23. 4. 2017. CS1 одржавање: Формат датума (веза)

Спољашње везе

• Dag Hammarskjold papers Архивирано на сајту Wayback Machine (10. јун 2022) at the United Nations Archives
• Death of Dag Hammarskjöld on UN Archives website
• Dag Hammarskjöld – biography, quotes, photos and videos
• UNSG Dag Hammarskjold Conference on 9–10 November 2011 at Peace Palace
• UNSG Ban Ki-Moon Lays Wreath Honouring Dag Hammarskjold of 1 October 2009 and UNSG with King Carl XVI Gustaf of Sweden
• UNSG Kofi Annan, Dag Hammarskjöld and the 21st century, The Fourth Dag Hammarskjöld Lecture 6 September 2001, Dag Hammarskjöld Foundation and Uppsala University (pdf)
• About Dag Hammarskjöld (Dag Hammarskjöld Foundation)
• United Nations Secretaries-General
• Dag Hammarskjöld, Secretary-General at the official website of the UN
• Даг Хамаршелд на сајту Nobelprize.org
• Letters say Hammarskjöld's death Western plot
• Media briefing by Archbishop Desmond Tutu
• 18 September 1961 UN Secretary-General Dag Hammarskjöld is killed and BBC
• Audio of Dag Hammarskjold's response to Russian pressure From UPI Audio Archives
• Dag Hammarskjöld's FBI files hosted at the Internet Archive