Масленица (празник) — разлика између измена
м нормативна контрола |
Нема описа измене ознаке: враћена измена Визуелно уређивање мобилна измена мобилно веб-уређивање |
||
Ред 5: | Ред 5: | ||
С хришћанског гледишта, Масленица је недељу пре почетка [[Велики пост|Великог поста]]. |
С хришћанског гледишта, Масленица је недељу пре почетка [[Велики пост|Великог поста]]. |
||
Током недеље Масленице, месо је већ забрањено православним хришћанима. Дозвољени су млеко, сир и други млечни производи, па је по [[маслац|маслацу]] – Масленица и добила име. Главно јело за време Масленице су палачинке ({{јез-рус|блины}}). У [[Украјина|Украјини]] се за Масленицу једу вареники (врста кнедли, пуњено тесто). |
Током недеље Масленице, месо је већ забрањено православним хришћанима. Дозвољени су млеко, сир и други млечни производи (тј. сиропусна је недеља), па је по [[маслац|маслацу]] – Масленица и добила име. Главно јело за време Масленице су палачинке ({{јез-рус|блины}}). У [[Украјина|Украјини]] се за Масленицу једу вареники (врста кнедли, пуњено тесто). |
||
Током православног поста, забрањени су за јело: месо, млечни производи и јаја. Надаље, пост такође искључује забаве, световну музику, плес и друге сметње духовном животу. Масленица представља последњу прилику, да се конзумирају млечни производи (до [[Ускрс]]а) и да се учествује у друштвеним догађањима и забавама, које неће бити прикладне за време поста, када се више води молитвени, трезни и духовни живот. |
Током православног поста, забрањени су за јело: месо, млечни производи и јаја. Надаље, пост такође искључује забаве, световну музику, плес и друге сметње духовном животу. Масленица представља последњу прилику, да се конзумирају млечни производи (до [[Ускрс]]а) и да се учествује у друштвеним догађањима и забавама, које неће бити прикладне за време поста, када се више води молитвени, трезни и духовни живот. |
Верзија на датум 26. фебруар 2024. у 18:59
Масленица (рус. Масленица, Масляница; укр. Масниця; блр. Масленiца, Масленка) је верски и традициони празник Источних Словена. Слави се у седмој недељи пре православног Ускрса. Масленица има своје корене у паганској и хришћанској традицији. У словенској митологији, Масленица је прослава скорог краја зиме и слична је покладама код Срба.
С хришћанског гледишта, Масленица је недељу пре почетка Великог поста. Током недеље Масленице, месо је већ забрањено православним хришћанима. Дозвољени су млеко, сир и други млечни производи (тј. сиропусна је недеља), па је по маслацу – Масленица и добила име. Главно јело за време Масленице су палачинке (рус. блины). У Украјини се за Масленицу једу вареники (врста кнедли, пуњено тесто).
Током православног поста, забрањени су за јело: месо, млечни производи и јаја. Надаље, пост такође искључује забаве, световну музику, плес и друге сметње духовном животу. Масленица представља последњу прилику, да се конзумирају млечни производи (до Ускрса) и да се учествује у друштвеним догађањима и забавама, које неће бити прикладне за време поста, када се више води молитвени, трезни и духовни живот.
Види још
Галерија
-
Плес. Руски фолклор
-
Спаљивање лутке
-
Руски фолклор
Извори
- Article describing Maslenitsa, with Blini recipe
- Margaret McKibben Maslenitsa
- Sunday of Forgiveness Orthodox icon and synaxarion
- The Beginning of Great Lent