Пређи на садржај

Масленица (празник) — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м нормативна контрола
Нема описа измене
ознаке: враћена измена Визуелно уређивање мобилна измена мобилно веб-уређивање
Ред 5: Ред 5:


С хришћанског гледишта, Масленица је недељу пре почетка [[Велики пост|Великог поста]].
С хришћанског гледишта, Масленица је недељу пре почетка [[Велики пост|Великог поста]].
Током недеље Масленице, месо је већ забрањено православним хришћанима. Дозвољени су млеко, сир и други млечни производи, па је по [[маслац|маслацу]] – Масленица и добила име. Главно јело за време Масленице су палачинке ({{јез-рус|блины}}). У [[Украјина|Украјини]] се за Масленицу једу вареники (врста кнедли, пуњено тесто).
Током недеље Масленице, месо је већ забрањено православним хришћанима. Дозвољени су млеко, сир и други млечни производи (тј. сиропусна је недеља), па је по [[маслац|маслацу]] – Масленица и добила име. Главно јело за време Масленице су палачинке ({{јез-рус|блины}}). У [[Украјина|Украјини]] се за Масленицу једу вареники (врста кнедли, пуњено тесто).


Током православног поста, забрањени су за јело: месо, млечни производи и јаја. Надаље, пост такође искључује забаве, световну музику, плес и друге сметње духовном животу. Масленица представља последњу прилику, да се конзумирају млечни производи (до [[Ускрс]]а) и да се учествује у друштвеним догађањима и забавама, које неће бити прикладне за време поста, када се више води молитвени, трезни и духовни живот.
Током православног поста, забрањени су за јело: месо, млечни производи и јаја. Надаље, пост такође искључује забаве, световну музику, плес и друге сметње духовном животу. Масленица представља последњу прилику, да се конзумирају млечни производи (до [[Ускрс]]а) и да се учествује у друштвеним догађањима и забавама, које неће бити прикладне за време поста, када се више води молитвени, трезни и духовни живот.

Верзија на датум 26. фебруар 2024. у 18:59

Борис Кустодијев: Масленица, уље на платну 1919, музеј Исака Бродског у Петрограду
Константин Крижановски: Дан праштања у хришћанској породици – Масленица, према цртежу Н. И. Соколова, гравура из 19. века

Масленица (рус. Масленица, Масляница; укр. Масниця; блр. Масленiца, Масленка) је верски и традициони празник Источних Словена. Слави се у седмој недељи пре православног Ускрса. Масленица има своје корене у паганској и хришћанској традицији. У словенској митологији, Масленица је прослава скорог краја зиме и слична је покладама код Срба.

С хришћанског гледишта, Масленица је недељу пре почетка Великог поста. Током недеље Масленице, месо је већ забрањено православним хришћанима. Дозвољени су млеко, сир и други млечни производи (тј. сиропусна је недеља), па је по маслацу – Масленица и добила име. Главно јело за време Масленице су палачинке (рус. блины). У Украјини се за Масленицу једу вареники (врста кнедли, пуњено тесто).

Током православног поста, забрањени су за јело: месо, млечни производи и јаја. Надаље, пост такође искључује забаве, световну музику, плес и друге сметње духовном животу. Масленица представља последњу прилику, да се конзумирају млечни производи (до Ускрса) и да се учествује у друштвеним догађањима и забавама, које неће бити прикладне за време поста, када се више води молитвени, трезни и духовни живот.

Види још

Галерија

Извори

Спољашње везе