Масленица (празник)

За друге употребе погледајте страницу Масленица (вишезначна одредница).

Борис Кустодијев: Масленица, уље на платну 1919, музеј Исака Бродског у Петрограду

Константин Крижановски: Дан праштања у хришћанској породици – Масленица, према цртежу Н. И. Соколова, гравура из 19. века

Масленица (рус. Масленица, Масляница; укр. Масниця; блр. Масленiца, Масленка) је верски и традициони празник Источних Словена. Слави се у седмој недељи пре православног Ускрса. Масленица има своје корене у паганској и хришћанској традицији. У словенској митологији, Масленица је прослава скорог краја зиме и слична је покладама код Срба.

С хришћанског гледишта, Масленица је недељу пре почетка Великог поста. Током недеље Масленице, месо је већ забрањено православним хришћанима. Дозвољени су млеко, сир и други млечни производи, па је по маслацу – Масленица и добила име. Главно јело за време Масленице су палачинке (рус. блины). У Украјини се за Масленицу једу вареники (врста кнедли, пуњено тесто).

Током православног поста, забрањени су за јело: месо, млечни производи и јаја. Надаље, пост такође искључује забаве, световну музику, плес и друге сметње духовном животу. Масленица представља последњу прилику, да се конзумирају млечни производи (до Ускрса) и да се учествује у друштвеним догађањима и забавама, које неће бити прикладне за време поста, када се више води молитвени, трезни и духовни живот.

Види још

• Покладе

Галерија

• 
  Плес. Руски фолклор
• 
  Спаљивање лутке
• 
  Руски фолклор

Извори

• Article describing Maslenitsa, with Blini recipe
• Margaret McKibben Maslenitsa
• Sunday of Forgiveness Orthodox icon and synaxarion
• The Beginning of Great Lent