Пређи на садржај

Масленица (празник) — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Уклоњена датотека Кирилл_Киселёв._Ярмарка..jpg. Krd ју је избрисао/ла са Оставе; разлог: No permission since 13 November 2022
мНема описа измене
ознака: везе до вишезначних одредница
Ред 1: Ред 1:
{{Друге употребе2|Масленица}}
[[Датотека:Maslenitsa kustodiev.jpg|мини|250п|десно|оквир|[[Борис Кустодијев]]: Масленица, уље на платну [[1919]], музеј Исака Бродског у Петрограду]]
[[Датотека:Maslenitsa kustodiev.jpg|мини|250п|десно|оквир|[[Борис Кустодијев]]: Масленица, уље на платну [[1919]], музеј Исака Бродског у Петрограду]]

[[Датотека:Крыжановский Прощеный-день.jpg|мини|250п|десно|оквир|Константин Крижановски: Дан праштања у хришћанској породици – Масленица, према цртежу Н. И. Соколова, гравура из [[19. век]]а]]
[[Датотека:Крыжановский Прощеный-день.jpg|мини|250п|десно|оквир|Константин Крижановски: Дан праштања у хришћанској породици – Масленица, према цртежу Н. И. Соколова, гравура из [[19. век]]а]]


'''Масленица''' ({{јез-рус|Масленица, Масляница}}; {{јез-укр|Масниця}}; {{јез-блр|Масленiца, Масленка}}) је верски и традициони празник [[Источни Словени|Источних Словена]]. Слави се у седмој недељи пре православног [[Ускрс]]а. Масленица има своје корене у паганској и хришћанској традицији. У [[словенска митологија|словенској митологији]], Масленица је прослава скорог краја зиме и слична је [[западно хришћанство|западнохришћанским]] [[покладе|покладама]].
'''Масленица''' ({{јез-рус|Масленица, Масляница}}; {{јез-укр|Масниця}}; {{јез-блр|Масленiца, Масленка}}) је верски и традициони празник [[Источни Словени|Источних Словена]]. Слави се у седмој недељи пре православног [[Ускрс]]а. Масленица има своје корене у паганској и хришћанској традицији. У [[словенска митологија|словенској митологији]], Масленица је прослава скорог краја зиме и слична је [[западно хришћанство|западнохришћанским]] [[покладе|покладама]].



Верзија на датум 26. фебруар 2023. у 00:59

Борис Кустодијев: Масленица, уље на платну 1919, музеј Исака Бродског у Петрограду
Константин Крижановски: Дан праштања у хришћанској породици – Масленица, према цртежу Н. И. Соколова, гравура из 19. века

Масленица (рус. Масленица, Масляница; укр. Масниця; блр. Масленiца, Масленка) је верски и традициони празник Источних Словена. Слави се у седмој недељи пре православног Ускрса. Масленица има своје корене у паганској и хришћанској традицији. У словенској митологији, Масленица је прослава скорог краја зиме и слична је западнохришћанским покладама.

С хришћанског гледишта, Масленица је недељу пре почетка Великог поста. Током недеље Масленице, месо је већ забрањено православним хришћанима. Дозвољени су млеко, сир и други млечни производи, па је по маслацу – Масленица и добила име. Главно јело за време Масленице су палачинке (рус. блины). У Украјини се за Масленицу једу вареники (врста кнедли, пуњено тесто).

Током православног поста, забрањени су за јело: месо, млечни производи и јаја. Надаље, пост такође искључује забаве, световну музику, плес и друге сметње духовном животу. Масленица представља последњу прилику, да се конзумирају млечни производи (до Ускрса) и да се учествује у друштвеним догађањима и забавама, које неће бити прикладне за време поста, када се више води молитвени, трезни и духовни живот.

Види још

Галерија

Извори

Спољашње везе