Масленица (празник) — разлика између измена
мНема описа измене |
мНема описа измене |
||
Ред 1: | Ред 1: | ||
[[Датотека:Maslenitsa kustodiev.jpg|мини|250п|десно|оквир|[[Борис Кустодијев]] |
[[Датотека:Maslenitsa kustodiev.jpg|мини|250п|десно|оквир|[[Борис Кустодијев]]: Масленица, уље на платну [[1919]], музеј Исака Бродског у Петрограду]] |
||
[[Датотека:Крыжановский Прощеный-день.jpg|мини|250п|десно|оквир|Константин Крижановски: Дан праштања у хришћанској породици – Масленица, према цртежу Н. И. Соколова, гравура из [[19. век]]а]] |
[[Датотека:Крыжановский Прощеный-день.jpg|мини|250п|десно|оквир|Константин Крижановски: Дан праштања у хришћанској породици – Масленица, према цртежу Н. И. Соколова, гравура из [[19. век]]а]] |
||
[[Датотека:Кирилл Киселёв. Ярмарка..jpg|мини|250п|десно|оквир|Кирил Кисељов |
[[Датотека:Кирилл Киселёв. Ярмарка..jpg|мини|250п|десно|оквир|Кирил Кисељов: Масленички вашар, део слике коју је поклонио председник РФ Медведев председнику САД Обами и његовој супрузи. Слика се чува у Државном архиву САД, у Вашингтону]] |
||
'''Масленица''' ({{јез-рус|Масленица, Масляница}}; {{јез-укр|Масниця}}; {{јез-блр|Масленiца, Масленка}}) је верски и традициони празник [[Источни Словени|Источних Словена]]. Слави се у седмој недељи пре православног [[Ускрс]]а. Масленица има своје корене у паганској и хришћанској традицији. У [[словенска митологија|словенској митологији]], Масленица је прослава скорог краја зиме и слична је [[западно хришћанство|западнохришћанским]] [[покладе|покладама]]. |
'''Масленица''' ({{јез-рус|Масленица, Масляница}}; {{јез-укр|Масниця}}; {{јез-блр|Масленiца, Масленка}}) је верски и традициони празник [[Источни Словени|Источних Словена]]. Слави се у седмој недељи пре православног [[Ускрс]]а. Масленица има своје корене у паганској и хришћанској традицији. У [[словенска митологија|словенској митологији]], Масленица је прослава скорог краја зиме и слична је [[западно хришћанство|западнохришћанским]] [[покладе|покладама]]. |
||
С хришћанског гледишта, Масленица је недељу пре почетка [[Велики пост|Великог поста]]. |
С хришћанског гледишта, Масленица је недељу пре почетка [[Велики пост|Великог поста]]. |
||
Током недеље Масленице, месо је већ забрањено православним хришћанима. Дозвољени су млеко, сир и други млечни производи, па је по маслацу – Масленица и добила име. Главно јело за време Масленице су палачинке ({{јез-рус|блины}}). У [[Украјина|Украјини]] се за Масленицу једу вареники (врста кнедли, пуњено тесто). |
Током недеље Масленице, месо је већ забрањено православним хришћанима. Дозвољени су млеко, сир и други млечни производи, па је по [[маслац|маслацу]] – Масленица и добила име. Главно јело за време Масленице су палачинке ({{јез-рус|блины}}). У [[Украјина|Украјини]] се за Масленицу једу вареники (врста кнедли, пуњено тесто). |
||
Током православног поста, забрањени су за јело: месо, млечни производи и јаја. Надаље, пост такође искључује забаве, световну музику, плес и друге сметње духовном животу. Масленица представља последњу прилику, да се конзумирају млечни производи (до [[Ускрс]]а) и да се учествује у друштвеним догађањима и забавама, које неће бити прикладне за време поста, када се више води молитвени, трезни и духовни живот. |
Током православног поста, забрањени су за јело: месо, млечни производи и јаја. Надаље, пост такође искључује забаве, световну музику, плес и друге сметње духовном животу. Масленица представља последњу прилику, да се конзумирају млечни производи (до [[Ускрс]]а) и да се учествује у друштвеним догађањима и забавама, које неће бити прикладне за време поста, када се више води молитвени, трезни и духовни живот. |
Верзија на датум 14. март 2021. у 20:40
Масленица (рус. Масленица, Масляница; укр. Масниця; блр. Масленiца, Масленка) је верски и традициони празник Источних Словена. Слави се у седмој недељи пре православног Ускрса. Масленица има своје корене у паганској и хришћанској традицији. У словенској митологији, Масленица је прослава скорог краја зиме и слична је западнохришћанским покладама.
С хришћанског гледишта, Масленица је недељу пре почетка Великог поста. Током недеље Масленице, месо је већ забрањено православним хришћанима. Дозвољени су млеко, сир и други млечни производи, па је по маслацу – Масленица и добила име. Главно јело за време Масленице су палачинке (рус. блины). У Украјини се за Масленицу једу вареники (врста кнедли, пуњено тесто).
Током православног поста, забрањени су за јело: месо, млечни производи и јаја. Надаље, пост такође искључује забаве, световну музику, плес и друге сметње духовном животу. Масленица представља последњу прилику, да се конзумирају млечни производи (до Ускрса) и да се учествује у друштвеним догађањима и забавама, које неће бити прикладне за време поста, када се више води молитвени, трезни и духовни живот.
Види још
Галерија
-
Плес. Руски фолклор
-
Спаљивање лутке
-
Руски фолклор
Извори
- Article describing Maslenitsa, with Blini recipe
- Margaret McKibben Maslenitsa
- Sunday of Forgiveness Orthodox icon and synaxarion
- The Beginning of Great Lent