Масленица (празник) — разлика између измена

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 14. март 2021. у 20:40

Датотека:Кирилл Киселёв. Ярмарка..jpg

Кирил Кисељов: Масленички вашар, део слике коју је поклонио председник РФ Медведев председнику САД Обами и његовој супрузи. Слика се чува у Државном архиву САД, у Вашингтону

Масленица (рус. Масленица, Масляница; укр. Масниця; блр. Масленiца, Масленка) је верски и традициони празник Источних Словена. Слави се у седмој недељи пре православног Ускрса. Масленица има своје корене у паганској и хришћанској традицији. У словенској митологији, Масленица је прослава скорог краја зиме и слична је западнохришћанским покладама.

С хришћанског гледишта, Масленица је недељу пре почетка Великог поста. Током недеље Масленице, месо је већ забрањено православним хришћанима. Дозвољени су млеко, сир и други млечни производи, па је по маслацу – Масленица и добила име. Главно јело за време Масленице су палачинке (рус. блины). У Украјини се за Масленицу једу вареники (врста кнедли, пуњено тесто).

Током православног поста, забрањени су за јело: месо, млечни производи и јаја. Надаље, пост такође искључује забаве, световну музику, плес и друге сметње духовном животу. Масленица представља последњу прилику, да се конзумирају млечни производи (до Ускрса) и да се учествује у друштвеним догађањима и забавама, које неће бити прикладне за време поста, када се више води молитвени, трезни и духовни живот.

Види још

Покладе

Галерија

Плес. Руски фолклор
Спаљивање лутке
Руски фолклор

Извори

Спољашње везе

@@ Ред 1: / Ред 1: @@
-[[Датотека:Maslenitsa kustodiev.jpg|мини|250п|десно|оквир|[[Борис Кустодијев]] – Масленица, уље на платну [[1919]], музеј Исака Бродског у Петрограду]]
+[[Датотека:Maslenitsa kustodiev.jpg|мини|250п|десно|оквир|[[Борис Кустодијев]]: Масленица, уље на платну [[1919]], музеј Исака Бродског у Петрограду]]
 [[Датотека:Крыжановский Прощеный-день.jpg|мини|250п|десно|оквир|Константин Крижановски: Дан праштања у хришћанској породици – Масленица, према цртежу Н. И. Соколова, гравура из [[19. век]]а]]
-[[Датотека:Кирилл Киселёв. Ярмарка..jpg|мини|250п|десно|оквир|Кирил Кисељов – Масленички вашар, део слике коју је поклонио председник РФ Медведев председнику САД Обами и његовој супрузи. Слика се чува у Државном архиву САД, у Вашингтону]]
+[[Датотека:Кирилл Киселёв. Ярмарка..jpg|мини|250п|десно|оквир|Кирил Кисељов: Масленички вашар, део слике коју је поклонио председник РФ Медведев председнику САД Обами и његовој супрузи. Слика се чува у Државном архиву САД, у Вашингтону]]
 '''Масленица''' ({{јез-рус|Масленица, Масляница}}; {{јез-укр|Масниця}}; {{јез-блр|Масленiца, Масленка}}) је верски и традициони празник [[Источни Словени|Источних Словена]]. Слави се у седмој недељи пре православног [[Ускрс]]а. Масленица има своје корене у паганској и хришћанској традицији. У [[словенска митологија|словенској митологији]], Масленица је прослава скорог краја зиме и слична је [[западно хришћанство|западнохришћанским]] [[покладе|покладама]].
 С хришћанског гледишта, Масленица је недељу пре почетка [[Велики пост|Великог поста]].
-Током недеље Масленице, месо је већ забрањено православним хришћанима. Дозвољени су млеко, сир и други млечни производи, па је по маслацу – Масленица и добила име. Главно јело за време Масленице су палачинке ({{јез-рус|блины}}). У [[Украјина|Украјини]] се за Масленицу једу вареники (врста кнедли, пуњено тесто).
+Током недеље Масленице, месо је већ забрањено православним хришћанима. Дозвољени су млеко, сир и други млечни производи, па је по [[маслац|маслацу]] – Масленица и добила име. Главно јело за време Масленице су палачинке ({{јез-рус|блины}}). У [[Украјина|Украјини]] се за Масленицу једу вареники (врста кнедли, пуњено тесто).
 Током православног поста, забрањени су за јело: месо, млечни производи и јаја. Надаље, пост такође искључује забаве, световну музику, плес и друге сметње духовном животу. Масленица представља последњу прилику, да се конзумирају млечни производи (до [[Ускрс]]а) и да се учествује у друштвеним догађањима и забавама, које неће бити прикладне за време поста, када се више води молитвени, трезни и духовни живот.