Пређи на садржај

Бранковићи — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија измена
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.9.5
 
(Није приказано 47 међуизмена 24 корисника)
Ред 1: Ред 1:
{{Друге употребе}}
{{Друге употребе}}
{{Племство|
{{Племство|
| презиме = Бранковићи
| презиме = Бранковићи
| посед = од Косова
| посед = од [[Косово|Косова]]
| грб = CoatOfArmsOfJovanStefanovicBrankovic.png
| грб = Coat of arms of Branković family (small).svg
| текст_уз_слику = Грб Бранковића
| текст_уз_слику = Грб Бранковића
| држава = [[Србија]]<br />* [[Земља Бранковића]] (1371—1412)<br />* [[Српска деспотовина]] (1427—1459)<br />[[Краљевина Угарска (1000—1526)|Краљевина Угарска]]<br />* Титуларни српски деспоти (1471—1502)
| држава = [[Србија]]
* [[Земља Бранковића]] (1371—1412)
* [[Српска деспотовина]] (1427—1459)
* [[Краљевина Угарска (1301—1526)|Краљевина Угарска]]
* Титуларни српски деспоти (1471—1502)
| звања = [[Деспот]], Господар
| звања = [[Деспот]], Господар
| оснивач = [[Младен (властелин)|Младен]]
| оснивач = [[Младен (властелин)|Младен]]
| година = нема прецизно
| година = нема прецизно
| националност = [[Срби|Српска]]
| националност = [[Срби|српска]]
| вјера = [[Православље|Православна]]
| вјера = [[Православље|православна]]
| презимена = нема директних
| презимена = нема директних
| претходник = [[Лазаревићи]]
| претходник = [[Лазаревићи]]
Ред 16: Ред 20:
}}
}}
{{Wikisource|Родословне таблице (А. Ивић)|Родословне таблице српских династија и властеле}}
{{Wikisource|Родословне таблице (А. Ивић)|Родословне таблице српских династија и властеле}}
'''Бранковићи''' су [[Срби|српска]] властелинска и владарска породица из [[14. век|14.]] и [[15. век]]а.
'''Бранковићи''' су [[Срби|српска]] властелинска и владарска породица из [[14. век|14.]] и [[15. век]]а.


== Историјат династије ==
== Историјат династије ==
[[Датотека:Branko_belt_vertical.jpg|мини|десно|150п|[[Бранко Младеновић|Бранков]] појас]]
Родоначелник породице био је [[Младен (властелин)|Младен]], који је био жупан под краљем [[Стефан Урош II Милутин|Милутином Немањићем]] и војвода под [[Стефан Урош III Дечански|Стефаном Дечанским]]. О њему постоји податак да је [[1319]]. године пресудио један спор, о чему је обавестио дубровачког кнеза, а четири године касније је натерао неку [[Требиње|требињску]] властелу да накнади [[Дубровник|Дубровчанима]] штету.<ref name="zadruga1">{{harvnb|Спремић|1994|pp=16-17}}</ref> У току [[1326]]. године наводи се као сведок на повељи Стефана Дечанског.<ref>{{Cite book|last=Gelčić|first=Josip|authorlink=Josip Gelčić|title=Monumenta Ragusina|edition = I|publisher=| year=|pages=93-94}}</ref> Управљао је [[Требиње]]м и [[Драчевица (жупа)|Драчевицом]], не много удаљеним од [[Захумље|Хума]], одакле наводно потичу Бранковићи.<ref>{{Cite book|last=Purković|first=Miodrag|authorlink=Miodrag Purković|title=O braći Vuka Brankovića|edition = |publisher=| year=|id=|pages=62-}}</ref> Последњи пут се спомиње 1326. године међу живима, а зна се и да је имао брата [[жупан]]а Николу, који се спомиње само у документу из [[1329]]. године.<ref name="zadruga1"/>
Родоначелник породице био је [[Младен (властелин)|Младен]], који је био жупан под краљем [[Стефан Урош II Милутин|Милутином Немањићем]] и војвода под [[Стефан Урош III Дечански|Стефаном Дечанским]].<ref>{{Cite book|title=Прекинут успон: српске земље у позном средњем веку|last=Спремић|first=Момчило|publisher=Завод за уџбеника и наставна средства|year=2005|location=Београд|pages=127}}</ref> О њему постоји податак да је [[1319]]. године пресудио један спор, о чему је обавестио дубровачког кнеза, а четири године касније је натерао неку [[Требиње|требињску]] властелу да накнади [[Дубровник|Дубровчанима]] штету.<ref name="zadruga1">{{harvnb|Спремић|1994|pp=16–17}}</ref> У току [[1326]]. године наводи се као сведок на повељи Стефана Дечанског.<ref>{{Cite book|last=Gelčić|first=Josip|authorlink=Josip Gelčić|title=Monumenta Ragusina|edition = I|publisher=| year=|pages=93–94}}</ref> Управљао је [[Требиње]]м и [[Драчевица (жупа)|Драчевицом]], не много удаљеним од [[Захумље|Хума]], одакле наводно потичу Бранковићи.<ref>{{Cite book|last=Purković|first=Miodrag|authorlink=Miodrag Purković|title=O braći Vuka Brankovića|edition = |publisher=| year=|id=|pages=62–}}</ref> Последњи пут се спомиње 1326. године међу живима, а зна се и да је имао брата [[жупан]]а Николу, који се спомиње само у документу из [[1329]]. године.<ref name="zadruga1"/>


Њега је наследио син [[бранко Младеновић|севастократор Бранко Младеновић]], он је имао два сина, старији [[Никола Радоња]] (†[[1399]]) и млађи [[Вук Бранковић]] (†[[1397]]). Никола Радоња се после трагичне смрти жене и две ћерке замонашио и живео на [[Света гора|Светој гори]]. Вук Бранковић је био ожењен Маром, ћерком кнеза [[Лазар Хребељановић|Лазара]] и [[милица Хребељановић|кнегиње Милице]]. Током [[косовска битка|боја на Косову]] 1389. Вук Бранковић је управљао једним крилом српске војске, другим је управљао [[Влатко Вуковић]] док је кнез Лазар управљао централним делом. Он је био обласни господар на територији данашњег Косова и Метохије (Приштина, Вучитрн, Звечан итд.).
Њега је наследио син [[бранко Младеновић|севастократор Бранко Младеновић]], он је имао два сина, старији [[Никола Радоња]] (†[[1399]]) и млађи [[Вук Бранковић]] (†[[1397]]). Никола Радоња се после трагичне смрти жене и две ћерке замонашио и живео на [[Света гора|Светој гори]]. Вук Бранковић је био ожењен Маром, ћерком кнеза [[Лазар Хребељановић|Лазара]] и [[милица Хребељановић|кнегиње Милице]]. Током [[косовска битка|боја на Косову]] 1389. Вук Бранковић је управљао једним крилом српске војске, другим је управљао [[Влатко Вуковић]] док је кнез Лазар управљао централним делом. Он је био обласни господар на територији данашњег Косова и Метохије (Приштина, Вучитрн, Звечан итд.).
Ред 25: Ред 30:
Вук Бранковић и Мара имали су три сина: [[Гргур Вуковић Бранковић|Гргура]], [[Ђурађ Бранковић|Ђурђа]] и [[Лазар Вуковић Бранковић|Лазара]]. Гргур се замонашио и као монах Герасим умро у [[Манастир Хиландар|Хиландару]] 1408, Лазар је убијен у току битке 1410. Као једини старешина домаћинства остао је Ђурађ Бранковић. Пошто је његов ујак деспот [[Стефан Лазаревић]] био без наследника, Ђурђа је прогласио својим наследником и тако је у периоду 1427—1456. Ђурађ Бранковић био српски деспот.
Вук Бранковић и Мара имали су три сина: [[Гргур Вуковић Бранковић|Гргура]], [[Ђурађ Бранковић|Ђурђа]] и [[Лазар Вуковић Бранковић|Лазара]]. Гргур се замонашио и као монах Герасим умро у [[Манастир Хиландар|Хиландару]] 1408, Лазар је убијен у току битке 1410. Као једини старешина домаћинства остао је Ђурађ Бранковић. Пошто је његов ујак деспот [[Стефан Лазаревић]] био без наследника, Ђурђа је прогласио својим наследником и тако је у периоду 1427—1456. Ђурађ Бранковић био српски деспот.


Ђурађ се женио два пута, име прве жене није сачувано а друга је била [[Јерина Бранковић|Јерина]] рођена Кантакузин, праунука византијског цара [[Јован VI Кантакузин|Јована VI Кантакузина]]. Из та два брака укупно је имао четири сина и три ћерке. Ћерка [[Мара Бранковић|Мара]] (1412—1487) послата је 1435. у харем турског султана [[Мурат II|Мурата II]].
Ђурађ се женио два пута, име прве жене није сачувано а друга је била [[Јерина Бранковић|Јерина]] рођена Кантакузин, праунука византијског цара [[Јован VI Кантакузин|Јована VI Кантакузина]]. Из та два брака укупно је имао четири сина и три ћерке. Ћерка [[Мара Бранковић|Мара]] (1412—1487) послата је 1435. у харем турског султана [[Мурат II|Мурата II]].


За историју су значајни Ђурђеви синови [[Гргур Бранковић|Гргур]], [[Стефан Бранковић|Стефан]] и [[Лазар Бранковић|Лазар]].
За историју су значајни Ђурђеви синови [[Гргур Бранковић|Гргур]], [[Стефан Бранковић|Стефан]] и [[Лазар Бранковић|Лазар]].
Ред 33: Ред 38:
Лазар је био најмлађи син деспота Ђурђа Бранковића и једини који није био ослепљен. Био је владајући деспот Србије од 1456. до своје изненадне смрти 1458. Ожењен је византијском принцезом Јеленом Палеолог, ћерком деспота Томе Палеолога и синовицом византијског цара [[Јован VIII Палеолог|Јована VIII Палеолога]]. Имали су три ћерке Марију (Јелачу), Јерину и Милицу. Најстарија Марија (Јелача) била је удата за босанског краља [[Стефан Томашевић Котроманић|Стјепана Томашевића]] у априлу 1459. са циљем да у мираз добије српску деспотовину.
Лазар је био најмлађи син деспота Ђурђа Бранковића и једини који није био ослепљен. Био је владајући деспот Србије од 1456. до своје изненадне смрти 1458. Ожењен је византијском принцезом Јеленом Палеолог, ћерком деспота Томе Палеолога и синовицом византијског цара [[Јован VIII Палеолог|Јована VIII Палеолога]]. Имали су три ћерке Марију (Јелачу), Јерину и Милицу. Најстарија Марија (Јелача) била је удата за босанског краља [[Стефан Томашевић Котроманић|Стјепана Томашевића]] у априлу 1459. са циљем да у мираз добије српску деспотовину.


Стефан Бранковић, средњи син деспота Ђурђа, је био једно краће време владајући деспот Србије, од Лазареве смрти 1458. до априла 1459. када је збачен са трона. Убрзо је био [[Пад Српске деспотовине|пад Смедерева]] под турску власт, а такође и пад Србије. Стефан се 1460. оженио [[Мати Ангелина|Ангелином]]. Живели су у избеглиштву, ту је и умро 1476. у замку „Београд“. Имали су синове [[Ђорђе Бранковић (деспот)|Ђорђа]] и [[Јован Бранковић|Јована]] као и две ћерке Марију и Милицу.
Стефан Бранковић, средњи син деспота Ђурђа, је био једно краће време владајући деспот Србије, од Лазареве смрти 1458. до априла 1459. када је збачен са трона. Убрзо је био [[Пад Српске деспотовине|пад Смедерева]] под турску власт, а такође и пад Србије. Стефан се 1460. оженио [[Мати Ангелина|Ангелином]]. Живели су у избеглиштву, ту је и умро 1476. у замку „Београд“. Имали су синове [[Ђорђе Бранковић (деспот)|Ђорђа]] и [[Јован Бранковић|Јована]] као и две ћерке Марију и Милицу.


Ђорђе Бранковић је био једно време деспот, а онда се 1496. замонашио и оставио титулу млађем брату Јовану. Постао је архиепископ Максим и као такав проглашен за светитеља. Ни Ђорђе ни Јован као ни њихов рођак Змај Огњени Вук нису имали мушких потомака и тиме је Ђорђе као архипеископ Максим био последњи мушки Бранковић.
Ђорђе Бранковић је био једно време деспот, а онда се 1496. замонашио и оставио титулу млађем брату Јовану. Постао је архиепископ Максим и као такав проглашен за светитеља. Ни Ђорђе ни Јован као ни њихов рођак Змај Огњени Вук нису имали мушких потомака и тиме је Ђорђе као архиепископ Максим био последњи мушки Бранковић.


[[Ђорђе Бранковић (гроф)|Гроф Ђорђе Бранковић]] (1645—1711), који је потицао из српске племићке породице у Ердељу, тврдио је да води порекло од средњовековне династије Бранковић. Брат грофа Ђорђа био је ердељски митрополит [[Сава II Бранковић]].
[[Ђорђе Бранковић (гроф)|Гроф Ђорђе Бранковић]] (1645—1711), који је потицао из српске племићке породице у Ердељу, тврдио је да води порекло од средњовековне династије Бранковић. Брат грофа Ђорђа био је ердељски митрополит [[Сава II Бранковић]].


<gallery>
<gallery>
Датотека:Serbia 1360 sr.png|Област Бранковића у Српском царству, у време цара Уроша
Датотека:Srpsko carstvo 1360.png|Област Бранковића у Српском царству, у време цара Уроша
Датотека:Realm of Brankovic.png|Земља Вука Бранковића крајем 14. века
Датотека:Realm of Brankovic.png|Земља Вука Бранковића крајем 14. века
Датотека:Serbian Despotate 1433.png|Српска деспотовина у време Ђурђа Бранковића 1433.
Датотека:Serbian Despotate 1433.png|Српска деспотовина у време Ђурђа Бранковића 1433.
Ред 47: Ред 52:
</gallery>
</gallery>


==Списак владара==
== Светитељи ==
{| class="wikitable" border="1" style="width:100%; text-align:center;"
|-
! Владар
! Портрет
! Владао
! Напомене
! Задужбина
|-
| '''[[Вук Бранковић|Вук]]'''
| [[Датотека:Vuk Branković.jpg|130п]]
| 1371–1396
| align="left" |
* [[Земља Бранковића|Господин Срба и Подунавља]]
* Владао до своје смрти.
| [[Датотека:Agiou Pavlou monastery.jpg|100п]]<br />[[Манастир Светог Павла|Свети Павле]] (обнова)
|-
| '''[[Ђурађ Бранковић|Ђурађ]]'''
| [[Датотека:Đurađ Branković, Esphigmenou charter (1429).jpg|110п]]
| 1396–1456
| align="left" |
* Син Вука;
* Господин Срба и Подунавља 1396–1412, [[Српска деспотовина|Деспот Србије]] 1427–1456
* Владао до своје смрти.
| [[Датотека:Vršačka kula posle obnove2.jpg|100п]]<br />[[Вршачки замак]]
|-
| '''[[Лазар Бранковић|Лазар]]'''
| [[Датотека:Lazar Branković, Esphigmenou charter (1429).jpg|110п]]
| 1456–1458
| align="left" |
* Син Ђурађа;
* Владао до своје смрти.
|
|-
| '''[[Стефан Бранковић|Стефан]]'''
| [[Датотека:Stefan Branković, Esphigmenou charter (1429).jpg|100п]]
| 1458–1459
| align="left" |
* Син Ђурађа;
* Смењен непосредно пред [[пад Српске деспотовине]]
| [[Датотека:Fenek 2010-01-31 09-54-07.jpg|100п]]<br />[[Манастир Фенек|Фенек]]
|-
| '''[[Вук Бранковић (деспот)|Вук]]'''
| [[Датотека:Змај Вук Бранковић, деспот српски.jpg|110п]]
| 1471–1485
| align="left" |
* Син [[Гргур Бранковић|Гргура Бранковића]];
* Носио титулу деспота Србије
| [[Датотека:Manastir Grgeteg, april 2018 089.jpg|100п]]<br />[[Манастир Гргетег|Гргетег]]
|-
| '''[[Ђорђе Бранковић (деспот)|Ђорђе]]'''
| [[Датотека:Krušedol monastery 50.JPG|110п]]
| 1486–1496
| align="left" |
* Син Стефана;
* Носио титулу деспота Србије
| [[Датотека:Krusedol-2.jpg|100п]]<br />[[Манастир Крушедол|Крушедол]]
|-
| '''[[Јован Бранковић|Јован]]'''
| [[Датотека:Despot Jovan Brankovic.jpg|100п]]
| 1496–1502
| align="left" |
* Син Стефана;
* Носио титулу деспота Србије
| [[Датотека:Wiki.Vojvodina VI Manastir Središte 408.jpg|100п]]<br />[[Манастир Средиште|Средиште]]
|}


== Родослов ==
У средњовековној Србији прва је била светородна династија [[Немањићи|Немањића]], њихов изданак је била династија [[Лазаревићи|Лазаревића]] а њихов династија Бранковића. Династија Лазаревића имала је светитеље кнеза [[Лазар Хребељановић|Лазара]], [[милица Хребељановић|кнегињу Милицу]] и деспота [[Стефан Лазаревић|Стефана]]. Династија Бранковића као њихов настављач имала је [[списак светитеља Српске православне цркве|светитеље]]:
* [[Стефан Бранковић|Стефан Слепи]], свети - деспот Бранковић (9. октобар/[[22. октобар]])
* [[Мати Ангелина|Ангелина]], преподобна - деспотица (30. јул/[[12. август]] и 10/[[23. децембар]])
* Максим, светитељ - архиепископ - Деспот [[Ђорђе Бранковић (деспот)|Ђорђе Бранковић]] (18/[[31. јануар]])
* [[Јован Бранковић|Јован Нови]], свети - деспот Бранковић (10. децембар/23. децембар)

Осим тога светитељ је и
* [[Сава II Бранковић]], светитељ - митрополит ердељски (24. април/[[7. мај]])
који припада ердељским Бранковићима.

== Владарски родослов ==
* [[Вук Бранковић]]
* [[1427]] – [[1456]]. Деспот [[Ђурађ Бранковић|Ђурађ]] (други син Вука Бранковића)
* 1456—1458 Деспот [[Лазар Бранковић|Лазар]] (трећи син деспота Ђурђа)
* 1458—1459 Деспот [[Стефан Бранковић|Стефан]] (други син деспота Ђурђа)

Родослов Бранковића:
* [[бранко Младеновић|севастократор Бранко Младеновић]]
* [[бранко Младеновић|севастократор Бранко Младеновић]]
** [[Никола Радоња]] (монах Герасим)
** [[Никола Радоња]] (монах Герасим)
Ред 72: Ред 126:
*** [[Гргур Вуковић Бранковић]]
*** [[Гргур Вуковић Бранковић]]
*** [[Ђурађ Бранковић]] ~ [[Јерина Бранковић|Јерина Кантакузин]]
*** [[Ђурађ Бранковић]] ~ [[Јерина Бранковић|Јерина Кантакузин]]
**** [[Мара Бранковић|Мара]] ~ [[Мурат II]]
**** [[Теодор Бранковић|Теодор]]
**** [[Мара Бранковић|Мара]] ~ [[Мурат II]]
**** [[Гргур Бранковић]]
**** [[Гргур Бранковић]]
***** Деспот [[Вук Бранковић (деспот)|Вук Бранковић]]
***** Деспот [[Вук Бранковић (деспот)|Вук Бранковић]]
Ред 78: Ред 133:
***** Деспот [[Ђорђе Бранковић (деспот)|Ђорђе Бранковић]]
***** Деспот [[Ђорђе Бранковић (деспот)|Ђорђе Бранковић]]
***** [[Јован Бранковић]] ~ Јелена Јакшић
***** [[Јован Бранковић]] ~ Јелена Јакшић
****** [[Јелена Рареш]]
****** [[Јелена Рареш]] ([[пет кћери деспота Јована]])
***** [[Марија Бранковић]]
***** [[Марија Бранковић]]
**** [[Лазар Бранковић]] ~ [[Јелена Палеолог Бранковић|Јелена Палеолог]]
**** [[Лазар Бранковић]] ~ [[Јелена Палеолог Бранковић|Јелена Палеолог]]
***** [[Jelena Branković|Јелена]] ~ [[Стефан Томашевић Котроманић|Стефан Томашевић]]
***** [[Jelena Branković|Јелена]] ~ [[Стефан Томашевић Котроманић|Стефан Томашевић]]
***** [[Јерина Бранковић (ћерка Лазара)|Јерина]]
***** [[Јерина Бранковић (ћерка Лазара)|Јерина]]
***** [[Милица Бранковић|Милица]]
***** [[Милица Бранковић|Милица]]
**** [[Катарина Бранковић|Катарина]] ~ [[Улрих II Цељски]]
**** [[Катарина Бранковић|Катарина]] ~ [[Улрих II Цељски]]
*** [[Лазар Вуковић Бранковић]]
*** [[Лазар Вуковић Бранковић]]

== Светитељи ==
[[Датотека:Ι.Μ. Κουτλουμουσίου.jpg|мини|140п|[[Манастир Кутлумуш]]]]
[[Датотека:Manastir Staro Hopovo 020.jpg|мини|140п|[[Манастир Старо Хопово]]]]
У средњовековној Србији прва је била светородна династија [[Немањићи|Немањића]], њихов изданак је била династија [[Лазаревићи|Лазаревића]] а њихов династија Бранковића. Династија Лазаревића имала је светитеље кнеза [[Лазар Хребељановић|Лазара]], кнегињу [[Милица Хребељановић|Милицу]] и деспота [[Стефан Лазаревић|Стефана]]. Династија Бранковића као њихов настављач имала је [[списак светитеља Српске православне цркве|светитеље]]:
* [[Стефан Бранковић|Стефан Слепи]], свети - деспот Бранковић (9. октобар/[[22. октобар]])
* [[Мати Ангелина|Ангелина]], преподобна - деспотица (30. јул/[[12. август]] и 10/[[23. децембар]])
* Максим, светитељ - архиепископ - Деспот [[Ђорђе Бранковић (деспот)|Ђорђе Бранковић]] (18/[[31. јануар]])
* [[Јован Бранковић|Јован Нови]], свети - деспот Бранковић (10. децембар/23. децембар)
* Светитељ је и [[Сава II Бранковић]], светитељ - митрополит ердељски (24. април/[[7. мај]]) који припада ердељским Бранковићима.
== Задужбине ==

[[Датотека:Fruska gora - Novo Hopovo monastery.jpg|мини|140п|[[Манастир Ново Хопово]]]]
* [[Никола Радоња]] и [[Вук Бранковић]] — обновили и донирали за [[Манастир Хиландар|Хиландар]], [[Манастир Кутлумуш|Кутлумуш]] и [[Манастир Светог Павла]]
* [[Ђурађ Бранковић]] — [[Вршачки замак]]
* [[Ђорђе Бранковић (деспот)|Ђорђе]] и [[Ангелина Бранковић]] — [[Манастир Крушедол|Крушедол]]
* Ђорђе Бранковић — [[Манастир Старо Хопово|Старо Хопово]], [[Манастир Ново Хопово|Ново Хопово]]
* [[Јован Бранковић]] — [[Манастир Средиште|Средиште]], [[Манастир Свети Ђурађ|Свети Ђурађ]], [[Манастир Ђипша|Ђипша]] и [[Манастир Месић|Месић]]

== Занимљивости ==
У славонском селу [[Крушевица (Славонски Шамац)|Крушевица]] код [[Славонски Шамац|Славонског Шамца]], живе кроатизирани католици Бранковићи, који још у породичном предању чувају спомен да су потомци српске династије Бранковића. [[Славонски Брод]] се пре и у време турске владавине звао ''Деспот Брод'',<ref>{{Cite book|last=Хафизовић|first=Фазилета|authorlink=|title=Пожешки санџак и османска Славонија|year=2016|url=|publisher=Хрватски институт за повијест, Подружница за повијест Славоније, Сријема и Барање|pages=79, 165|location=Загреб и Славонски Брод|isbn=978-953-6659-95-1}}</ref> по деспоту Вуку Бранковићу. Спомен на Вука Деспота као старог хришћанског владара у тим крајевима се још дуго одржао у неким селима око Сл. Брода (у [[Бицко Село|Бицком селу]],{{sfn|Зирдум|1998|p=91}} [[Врановци (Буковље)|Врановцима]],{{sfn|Зирдум|1998|p=57}} [[Доња Врба|Доњој Врби]],{{sfn|Зирдум|1998|p=113}} [[Горња Бебрина|Горњој Бебрини]]{{sfn|Зирдум|1998|p=133}}), а старија тврђава у Броду се звала [[Тврђава Вуковац у Славонском Броду|Вуковац]].{{sfn|Кљајић|1998|p=30, 139}}


== Референце ==
== Референце ==
Ред 91: Ред 167:


== Литература ==
== Литература ==
{{refbegin|2}}
{{Литература|2}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Кљајић|first=Јосип|authorlink=|year=1998|title=Бродска тврђава|url=|publisher=Хрватски институт за повијест - подружница за повијест Славоније, Сријема и Барање, Славонски Брод|isbn=953-6659-00-X}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Спремић|first=Момчило|authorlink=Момчило Спремић|title=Деспот Ђурађ Бранковић и његово доба|edition = |publisher=[[Српска књижевна задруга]]|year=1994|id=}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Зирдум|first=Андрија|authorlink=|year=2001|title=Почеци насеља и становништво бродског и градишког крја 1698.-1991.|url=|publisher=Хрватски институт за повијест - подружница за повијест Славоније, Сријема и Барање, Славонски Брод|isbn=953-6659-11-5}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Gelčić|first=Josip|authorlink=Josip Gelčić|title=Monumenta Ragusina|edition = I|publisher=| year=|id=|pages=93-94}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Andrić|first=Stanko|title=Saint John Capistran and Despot George Branković: An Impossible Compromise|journal=Byzantinoslavica|year=2016|volume=74|issue=1-2|url=http://www.academia.edu/34480630|pages=202–227}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Purković|first=Miodrag|authorlink=Miodrag Purković|title=O braći Vuka Brankovića|edition = |publisher=| year=|id=}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Ћирковић|first=Сима|authorlink=Сима Ћирковић|title=Срби у средњем веку|year=1995|url=https://books.google.com/books?id=vBRXAAAAMAAJ|location=Београд|publisher=Идеа}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Благојевић|first=Милош|author-link=Милош Благојевић|last2=Медаковић|first2=Дејан|author-link2=Дејан Медаковић|title=Историја српске државности|volume=1|year=2000|url=https://books.google.com/books?id=O2M_AQAAIAAJ|location=Нови Сад|publisher=Огранак САНУ}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Бубало|first=Ђорђе|author-link=Ђорђе Бубало|title=Повеље Маре Бранковић и синова јој Гргура, Ђурђа и Лазара манастиру Хиландару|journal=Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор|year=2001|volume=65-66 (1999-2000)|pages=77-105|url=https://www.academia.edu/44221101}}
* {{Cite book|ref=harv|last1=Благојевић|first1=Милош|authorlink1=Милош Благојевић|last2=Медаковић|first2=Дејан|authorlink2=Дејан Медаковић|title=Историја српске државности|volume=1|year=2000|url=https://books.google.com/books?id=O2M_AQAAIAAJ|location=Нови Сад|publisher=Огранак САНУ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Ћирковић|first=Сима|authorlink=Сима Ћирковић|title=Срби међу европским народима|year=2004|url=https://books.google.com/books?id=p3oMAQAAMAAJ|location=Београд|publisher=Equilibrium}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Веселиновић|first=Андрија|author-link=Андрија Веселиновић|title=Држава српских деспота|year=1995|edition=1.|place=Београд|publisher=Војска|url=https://books.google.rs/books?id=-xEXRwAACAAJ}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Веселиновић|first=Андрија|author-link=Андрија Веселиновић|last2=Љушић|first2=Радош|author-link2=Радош Љушић|title=Родослови српских династија|year=2002|place=Нови Сад|publisher=Платонеум|url=https://books.google.rs/books?id=jU9yAAAAMAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Ћирковић|first=Сима|authorlink=Сима Ћирковић|chapter=Последњи Бранковићи|title=Историја српског народа|url=https://books.google.com/books?id=0ugJAQAAIAAJ|volume=књ. 2|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|year=1982|pages=445-464}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Веселиновић|first=Андрија|author-link=Андрија Веселиновић|last2=Љушић|first2=Радош|author-link2=Радош Љушић|title=Српске династије|year=2008|edition=2.|place=Београд|publisher=Службени гласник|url=https://books.google.rs/books?id=gWctAQAAIAAJ}}

* {{Cite book| ref=harv|last=Gelčić|first=Josip|title=Monumenta Ragusina|edition = I|publisher=| year=|id=|pages=93–94}}
{{refend}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Ивић|first=Алекса|author-link=Алекса Ивић|title=Историја Срба у Војводини|url=http://books.google.com/books?id=fFZpAAAAMAAJ|location=Нови Сад|publisher=Матица Српска|year=1929}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Калић|first=Јованка|author-link=Јованка Калић|title=Београд у средњем веку|year=1967|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|url=https://books.google.com/books?id=HFsBAAAAMAAJ}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Калић|first=Јованка|author-link=Јованка Калић|title=Срби у позном средњем веку|year=2001|edition=2.|location=Београд|publisher=Историјски институт|url=https://books.google.com/books?id=k35pAAAAMAAJ}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Калић|first=Јованка|author-link=Јованка Калић|title=Европа и Срби: Средњи век|year=2006|location=Београд|publisher=Службени лист СРЈ|url=https://books.google.com/books?id=WfcVAQAAMAAJ}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Paizi-Apostolopoulou|first=Machi|title=Appealing to the Authority of a Learned Patriarch: New Evidence on Gennadios Scholarios' Responses to the Questions of George Branković|journal=The Historical Review|year=2012|volume=9|url=http://ejournals.epublishing.ekt.gr/index.php/historicalReview/article/download/4072/3858|pages=95–116}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Purković|first=Miodrag|author-link=Miodrag Purković|title=O braći Vuka Brankovića|edition = |publisher=| year=|id=}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Спремић|first=Момчило|author-link=Момчило Спремић|title=Деспот Ђурађ Бранковић и Мачванска бановина|journal=Историјски часопис|year=1976|volume=23|pages=23–37|url=http://books.google.com/books?id=nc5qCgAAQBAJ&pg=PA23}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Спремић|first=Момчило|author-link=Момчило Спремић|chapter=Почетак владавине Ђурђа Бранковића|title=Историја српског народа|chapter-url=https://books.google.com/books?id=0ugJAQAAIAAJ|volume=2|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|year=1982|pages=218-229}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Спремић|first=Момчило|author-link=Момчило Спремић|title=Деспот Ђурађ Бранковић и његово доба|year=1994|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|url=http://books.google.com/books?id=8HuBAAAACAAJ}}
* {{Cite journal|last=Spremić|first=Momčilo|author-link=Момчило Спремић|title=La famille serbe des Branković - considérations généalogiques et héraldiques|journal=Зборник радова Византолошког института|year=2004|volume=41|pages=441–452|language=fr|url=http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0584-9888/2004/0584-98880441441S.pdf}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Спремић|first=Момчило|author-link=Момчило Спремић|title=Прекинут успон: Српске земље у позном средњем веку|year=2005|location=Београд|publisher=Завод за уџбенике и наставна средства|url=http://books.google.com/books?id=ZfpTAAAACAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Спремић|first=Момчило|author-link=Момчило Спремић|chapter=Кантакузина (Катарина) Бранковић|title=Вараждински апостол: Поводом 550 година од настанка|year=2005|location=Београд-Загреб|publisher=Музеј Српске православне цркве|pages=19-47|chapter-url=https://books.google.com/books?id=6Z0qAQAACAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Спремић|first=Момчило|author-link=Момчило Спремић|title=Ђурађ Бранковић 1427-1456|year=2006|location=Београд|publisher=Завод за уџбенике и наставна средства|url=https://books.google.com/books?id=8m2PmgEACAAJ}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Спремић|first=Момчило|author-link=Момчило Спремић|title=Бранковићи у Охриду|journal=Вардарски зборник|year=2006|volume=5|url=https://books.google.com/books?id=k2lpAAAAMAAJ|pages=1–7}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Спремић|first=Момчило|author-link=Момчило Спремић|chapter=Српски деспоти у Срему|title=Срем кроз векове: Слојеви култура Фрушке горе и Срема|year=2007|location=Београд|publisher=Вукова задужбина, Институт за књижевност и уметност|chapter-url=http://books.google.com/books?id=NgnrAAAACAAJ|pages=45–73}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Спремић|first=Момчило|author-link=Момчило Спремић|title=Деспот Стефан Лазаревић и господин Ђурађ Бранковић|journal=Историјски часопис|year=2008|volume=56|pages=49–68|url=https://www.iib.ac.rs/istorijskicasopis/assets/files/56(2008).pdf}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Спремић|first=Момчило|author-link=Момчило Спремић|title=Бранковићи - ктитори манастира Крушедола|journal=Анали Огранка САНУ у Новом Саду|year=2008|volume=4|pages=25–35}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Спремић|first=Момчило|author-link=Момчило Спремић|title=Деспот Стефан Бранковић Слепи|journal=Глас САНУ|year=2010|volume=414|pages=115–143}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Спремић|first=Момчило|author-link=Момчило Спремић|title=Кантакузина (Катарина) Бранковић|journal=Mons Aureus: Часопис за књижевност, уметност и друштвена питања|year=2010|volume=8|number=30|pages=81-108|url=https://www.biblioteka-smederevo.org.rs/wp-content/uploads/2019/03/30-20102.pdf}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Спремић|first=Момчило|author-link=Момчило Спремић|title=Борбе за ослобођење Смедерева (1459-1485)|journal=Смедеревски зборник|year=2012|volume=3|pages=13–29}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Спремић|first=Момчило|author-link=Момчило Спремић|title=Деспотица Јелена Бранковић-Бериславић|journal=Глас САНУ|year=2012|volume=420|pages=125–138}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Спремић|first=Момчило|author-link=Момчило Спремић|title=Деспот Лазар Бранковић|journal=Зборник радова Византолошког института|year=2013|volume=50|issue=2|url=http://www.byzinst-sasa.rs/srp/uploaded/PDF%20izdanja/ZRVI%2050-2.pdf|pages=899–911|access-date=10. 01. 2018|archive-date=22. 03. 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20160322171651/http://www.byzinst-sasa.rs/srp/uploaded/PDF%20izdanja/ZRVI%2050-2.pdf|url-status=}}
* {{Cite journal|last=Spremić|first=Momčilo|author-link=Момчило Спремић|title=Le Despote Stefan Lazarević et Sieur Djuradj Branković|journal=Balcanica|year=2014|volume=45|pages=145-163|url=http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0350-7653/2014/0350-76531445145S.pdf}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Ћирковић|first=Сима|author-link=Сима Ћирковић|chapter=Последњи Бранковићи|title=Историја српског народа|chapter-url=https://books.google.com/books?id=0ugJAQAAIAAJ|volume=2|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|year=1982|pages=445–464}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Ћирковић|first=Сима|author-link=Сима Ћирковић|title=Срби у средњем веку|year=1995|url=https://books.google.com/books?id=vBRXAAAAMAAJ|location=Београд|publisher=Идеа}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Ћирковић|first=Сима|author-link=Сима Ћирковић|title=Срби међу европским народима|year=2004|url=https://books.google.com/books?id=p3oMAQAAMAAJ|location=Београд|publisher=Equilibrium}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Ферјанчић|first=Божидар|author-link=Божидар Ферјанчић|title=Деспоти у Византији и јужнословенским земљама|year=1960|location=Београд|publisher=Научно дело|url=https://dais.sanu.ac.rs/bitstream/handle/123456789/9278/Despoti_u_Vizantiji_i_juznoslovenskim_z.pdf}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Fine|first=John V. A.|author-link=Џон ван Антверп Фајн|title=The Late Medieval Balkans: A Critical Survey from the Late Twelfth Century to the Ottoman Conquest|year=1994|origyear=1987|location=Ann Arbor, Michigan|publisher=University of Michigan Press|url=https://books.google.com/books?id=LvVbRrH1QBgC}}
{{Литература крај}}


== Спољашње везе ==
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|House of Branković}}
{{Commonscat|House of Branković}}
* [http://genealogy.euweb.cz/balkan/balkan16.html Родослов Бранковића]{{ен}}
* [http://genealogy.euweb.cz/balkan/balkan16.html Родослов Бранковића]{{ен}}
* {{Cite book|last= Фајфрић|first= Жељко|authorlink= Жељко Фајфрић|title= Света лоза Бранковића|year= |url=http://www.rastko.rs/kosovo/istorija/zfajfric-brankovici_c.html|publisher= Графосрем|location= Шид|id=ISBN 978-86-85269-09-7}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Фајфрић|first= Жељко|authorlink= Жељко Фајфрић|title= Света лоза Бранковића|year=|url=http://www.rastko.rs/kosovo/istorija/zfajfric-brankovici_c.html|publisher= Графосрем|location= Шид|isbn=978-86-85269-09-7|pages=}}
* [http://politikin-zabavnik.co.rs/pz/tekstovi/ljubav Љубав, вера, нада - сремски Бранковићи, последња српска средњевековна династија], Политикин забавник, Марко Пиштало, бр. 3205, 2013.
* [http://politikin-zabavnik.co.rs/pz/tekstovi/ljubav Љубав, вера, нада - сремски Бранковићи, последња српска средњовековна династија], Политикин забавник, Марко Пиштало, бр. 3205, 2013.
* [http://spc.rs/sr/sveti_izdanci_vladarske_porodice Свети изданци владарске породице (СПЦ, 11. август 2016)]
* [http://spc.rs/sr/sveti_izdanci_vladarske_porodice Свети изданци владарске породице (СПЦ, 11. август 2016)] {{Wayback|url=http://spc.rs/sr/sveti_izdanci_vladarske_porodice |date=20160813135254 }}

{{нормативна контрола}}


[[Категорија:Бранковићи|*]]
[[Категорија:Бранковићи| ]]
{{Портал бар|Историја|Србија}}

Тренутна верзија на датум 16. новембар 2024. у 23:17

За друге употребе, погледајте страницу Бранковићи (вишезначна одредница).
Бранковићи
ДржаваСрбија
Посједиод Косова
ОснивачМладен
Владавинанема прецизно
Националностсрпска
Вјераправославна
нема директних
Викизворник има изворни текст повезан са чланком Родословне таблице српских династија и властеле.

Бранковићи су српска властелинска и владарска породица из 14. и 15. века.

Историјат династије

[уреди | уреди извор]
Бранков појас

Родоначелник породице био је Младен, који је био жупан под краљем Милутином Немањићем и војвода под Стефаном Дечанским.[1] О њему постоји податак да је 1319. године пресудио један спор, о чему је обавестио дубровачког кнеза, а четири године касније је натерао неку требињску властелу да накнади Дубровчанима штету.[2] У току 1326. године наводи се као сведок на повељи Стефана Дечанског.[3] Управљао је Требињем и Драчевицом, не много удаљеним од Хума, одакле наводно потичу Бранковићи.[4] Последњи пут се спомиње 1326. године међу живима, а зна се и да је имао брата жупана Николу, који се спомиње само у документу из 1329. године.[2]

Њега је наследио син севастократор Бранко Младеновић, он је имао два сина, старији Никола Радоња (†1399) и млађи Вук Бранковић (†1397). Никола Радоња се после трагичне смрти жене и две ћерке замонашио и живео на Светој гори. Вук Бранковић је био ожењен Маром, ћерком кнеза Лазара и кнегиње Милице. Током боја на Косову 1389. Вук Бранковић је управљао једним крилом српске војске, другим је управљао Влатко Вуковић док је кнез Лазар управљао централним делом. Он је био обласни господар на територији данашњег Косова и Метохије (Приштина, Вучитрн, Звечан итд.).

Вук Бранковић и Мара имали су три сина: Гргура, Ђурђа и Лазара. Гргур се замонашио и као монах Герасим умро у Хиландару 1408, Лазар је убијен у току битке 1410. Као једини старешина домаћинства остао је Ђурађ Бранковић. Пошто је његов ујак деспот Стефан Лазаревић био без наследника, Ђурђа је прогласио својим наследником и тако је у периоду 1427—1456. Ђурађ Бранковић био српски деспот.

Ђурађ се женио два пута, име прве жене није сачувано а друга је била Јерина рођена Кантакузин, праунука византијског цара Јована VI Кантакузина. Из та два брака укупно је имао четири сина и три ћерке. Ћерка Мара (1412—1487) послата је 1435. у харем турског султана Мурата II.

За историју су значајни Ђурђеви синови Гргур, Стефан и Лазар.

Гргур и Стефан Бранковић су ослепљени 1441. наредбом турског султана Мурата II. Гргур се пред смрт замонашио и као монах Герман умро 1459. у Хиландару. Из ванбрачне везе имао је сина Вука познатијег као Змај Огњеног Вука.

Лазар је био најмлађи син деспота Ђурђа Бранковића и једини који није био ослепљен. Био је владајући деспот Србије од 1456. до своје изненадне смрти 1458. Ожењен је византијском принцезом Јеленом Палеолог, ћерком деспота Томе Палеолога и синовицом византијског цара Јована VIII Палеолога. Имали су три ћерке Марију (Јелачу), Јерину и Милицу. Најстарија Марија (Јелача) била је удата за босанског краља Стјепана Томашевића у априлу 1459. са циљем да у мираз добије српску деспотовину.

Стефан Бранковић, средњи син деспота Ђурђа, је био једно краће време владајући деспот Србије, од Лазареве смрти 1458. до априла 1459. када је збачен са трона. Убрзо је био пад Смедерева под турску власт, а такође и пад Србије. Стефан се 1460. оженио Ангелином. Живели су у избеглиштву, ту је и умро 1476. у замку „Београд“. Имали су синове Ђорђа и Јована као и две ћерке Марију и Милицу.

Ђорђе Бранковић је био једно време деспот, а онда се 1496. замонашио и оставио титулу млађем брату Јовану. Постао је архиепископ Максим и као такав проглашен за светитеља. Ни Ђорђе ни Јован као ни њихов рођак Змај Огњени Вук нису имали мушких потомака и тиме је Ђорђе као архиепископ Максим био последњи мушки Бранковић.

Гроф Ђорђе Бранковић (1645—1711), који је потицао из српске племићке породице у Ердељу, тврдио је да води порекло од средњовековне династије Бранковић. Брат грофа Ђорђа био је ердељски митрополит Сава II Бранковић.

  • Област Бранковића у Српском царству, у време цара Уроша
    Област Бранковића у Српском царству, у време цара Уроша
  • Земља Вука Бранковића крајем 14. века
    Земља Вука Бранковића крајем 14. века
  • Српска деспотовина у време Ђурђа Бранковића 1433.
    Српска деспотовина у време Ђурђа Бранковића 1433.
  • Српска деспотовина под влашћу Бранковића 1455-1459.
    Српска деспотовина под влашћу Бранковића 1455-1459.
  • Поседи Бранковића и других српских деспота северно од Саве и Дунава, 15-16. век
    Поседи Бранковића и других српских деспота северно од Саве и Дунава, 15-16. век

Списак владара

[уреди | уреди извор]
Владар Портрет Владао Напомене Задужбина
Вук 1371–1396
Свети Павле (обнова)
Ђурађ 1396–1456
  • Син Вука;
  • Господин Срба и Подунавља 1396–1412, Деспот Србије 1427–1456
  • Владао до своје смрти.
Вршачки замак
Лазар 1456–1458
  • Син Ђурађа;
  • Владао до своје смрти.
Стефан 1458–1459
Фенек
Вук 1471–1485
Гргетег
Ђорђе 1486–1496
  • Син Стефана;
  • Носио титулу деспота Србије
Крушедол
Јован 1496–1502
  • Син Стефана;
  • Носио титулу деспота Србије
Средиште

Родослов

[уреди | уреди извор]

Светитељи

[уреди | уреди извор]
Манастир Кутлумуш
Манастир Старо Хопово

У средњовековној Србији прва је била светородна династија Немањића, њихов изданак је била династија Лазаревића а њихов династија Бранковића. Династија Лазаревића имала је светитеље кнеза Лазара, кнегињу Милицу и деспота Стефана. Династија Бранковића као њихов настављач имала је светитеље:

Задужбине

[уреди | уреди извор]
Манастир Ново Хопово

Занимљивости

[уреди | уреди извор]

У славонском селу Крушевица код Славонског Шамца, живе кроатизирани католици Бранковићи, који још у породичном предању чувају спомен да су потомци српске династије Бранковића. Славонски Брод се пре и у време турске владавине звао Деспот Брод,[5] по деспоту Вуку Бранковићу. Спомен на Вука Деспота као старог хришћанског владара у тим крајевима се још дуго одржао у неким селима око Сл. Брода (у Бицком селу,[6] Врановцима,[7] Доњој Врби,[8] Горњој Бебрини[9]), а старија тврђава у Броду се звала Вуковац.[10]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Спремић, Момчило (2005). Прекинут успон: српске земље у позном средњем веку. Београд: Завод за уџбеника и наставна средства. стр. 127. 
  2. ^ а б Спремић 1994, стр. 16–17
  3. ^ Gelčić, Josip. Monumenta Ragusina (I изд.). стр. 93—94. 
  4. ^ Purković, Miodrag. O braći Vuka Brankovića. стр. 62—. 
  5. ^ Хафизовић, Фазилета (2016). Пожешки санџак и османска Славонија. Загреб и Славонски Брод: Хрватски институт за повијест, Подружница за повијест Славоније, Сријема и Барање. стр. 79, 165. ISBN 978-953-6659-95-1. 
  6. ^ Зирдум 1998, стр. 91.
  7. ^ Зирдум 1998, стр. 57.
  8. ^ Зирдум 1998, стр. 113.
  9. ^ Зирдум 1998, стр. 133.
  10. ^ Кљајић 1998, стр. 30, 139.

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Бранковићи на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бранковићи&oldid=28855931”