Пређи на садржај

Мркоње — разлика између измена

Координате: 42° 46′ 10″ С; 21° 28′ 56″ И / 42.7694° С; 21.4822° И / 42.7694; 21.4822
С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м Уклањање шаблона "кратак опис" уз пребацивање на Википодатке
 
(Није приказано 8 међуизмена 5 корисника)
Ред 6: Ред 6:
|општина=Медвеђа
|општина=Медвеђа
|надм висина=574
|надм висина=574
|популација=41
|популација=9
|попис= 2022
|поштански код=
|поштански код=
|позивни број=016
|позивни број=016
Ред 13: Ред 14:
|гдуж=21.4822
|гдуж=21.4822
}}
}}
'''Мркоње''' је насеље у [[Србија|Србији]] у [[општина Медвеђа|општини Медвеђа]] у [[Јабланички управни округ|Јабланичком округу]]. Према попису из [[Попис становништва 2011. у Србији|2011.]] био је 41 становник (према попису из [[Попис становништва 2002. у Србији|2002.]] било је 44 становника).
'''Мркоње''' је насеље у [[Србија|Србији]] у [[општина Медвеђа|општини Медвеђа]] у [[Јабланички управни округ|Јабланичком округу]]. Према попису из [[Попис становништва 2022. у Србији|2022.]] било је 9 становника.


== Демографија ==
== Демографија ==
Ред 79: Ред 80:
|п2002=44
|п2002=44
|п2011=41
|п2011=41
|п2022=9
}}
}}
|}
|}
Ред 89: Ред 91:
|позиција=left
|позиција=left
|шипке=
|шипке=
{{Врста са постотком|[[Срби]]|yellow|41|93.18}}
{{Врста са постотком|[[Срби]]|red|41|93.18}}
{{Врста са постотком|непознато|blue|0|0.0}}
}}
}}


Ред 131: Ред 132:
== Познате личности ==
== Познате личности ==
* [[Василије Смајевић]], југословенски и српски комуниста и генерал-мајор ЈНА
* [[Василије Смајевић]], југословенски и српски комуниста и генерал-мајор ЈНА
* [['''Бајо Гајов Милуновић''']],
'''Бајо Милуновић''' је рођен 1882. године у Морачи у Црној Гори, пре него што су се његови преселили у топлички округ у Србији. Одрастао је и стасао у новом завичају и у рат са Турцима 1912.године кренуо је као наредник. У првој борби се одмах истакао, када је на самој граници са својом десетином бомбаша напао и запалио турску караулу код села Мировца.
У најтежим борбама код Битоља, са својом четом налазио се на најистуренијем делу фронта на Облаковским висовима. По страшној непогоди, киши и суснежици, издржали су неколико узастопних турских јуриша, бранећи положаје по сваку цену. А када су турски напади ослабили, Бајо се први подигао да поведе војнике на јуриш.
У рату са Бугарима издржао је најтежа искушења борби на реци Брегалници. По несносној врућини, мучени сталном несташицом воде, окружени епидемијом колере, Бајо и његови војници су стално ишли из борбе у борбу. Као и увек, први су кретали на јуриш, за његов вод се говорило да никада не сагињу главу пред куршумима. Извео је и прави подвиг, када се са групом својих војника убацио у позадину бугарских трупа иа Пљачковици и два дана се одржао тамо, уништавајући им комору и центре везе.
У најтежим борбама на Грленским висовима, када су војници падали као снопље, Бајо је као и увек први устајао из рова и кретао на јуриш. У једном таквом јуришу био је и озбиљно контузован од експлозије топовске гранате, која је пала у његовој близини. Имао је и овога пута срећу и преживео је.
За показану храброст у овим ратовима, '''Бајо Милуновић''' је унанређен од подофицира у чин потпоручника и одликован златном медаљом Обилића.
<Каталог носилаца Карађорђеве звезде><Архив Војноисторијског института Београд, К-3, ф-1/65 и 1/68.>
Са својим гвоздсним пуком '''Бајо Милуновић''' се, сада већ као официр, командујући четом, храбро борио у Церској бици, на најосетљивијем делу фронта код Текериша. После протеривања непријатеља из Србије, пук је добио задатак да држи фронт на Дрини у реону села Бадовинаца. Док је главнина пука држала ровове на обали Дрине, две чете су биле пребачене па Лиманску Аду, острво обрасло густим врбама, где су се ове чете врло вешто замаскирале и прикриле.
У рану зору 28. августа аустроугарски „79. пук Бана Јелачића“ кренуо је са три своја батаљона да форсира Дрину. Имали су несрећу да то форсирање обаве баш на одсеку који је бранио гвоздени пук. Мирно су пустили аустроугарске војнике да пређу преко реке и када су почели да се искрцавају на обалу оне две прикривене чете са Лиманске Аде отвориле су ураганску паљбу на њихова леђа. Тада је и цео гвоздени пук кренуо на јуриш и Аустроугарски 79. пук је био уништен. Тада је пребројано на бојишту преко 500 мртвих непријатељских војника. Заробљено је 3 официра и 176 војника. У овој борби се посебно истакао '''Бајо Милуновић''', који је командовао једном од оне две чете на Лиманској Ади. У овој борби задобио је још једну од својих бројних рана.

Колубарска битка је била најтежа али и најславнија битка коју је водила српска војска у Првом светском рату. У првој фази ове битке, такозваној одступној фази, српска војска је, због несташице муниције морала да се са Дрине непрекидно повлачи све до реке Колубаре. У току тог повлачења, чета којом је командовао '''Бајо Милуновић''' добила је задатак да по сваку цену задржи железнички мост преко Колубаре за један дан, док се трупе позади моста не консолидују.
'''Бајо Милуновић''' је са својом четом задржао тај мост и прелаз преко њега читавих шест дана. Под непрекидном артиљеријском ватром, Бајо је тврдоглаво држао положај без обзира на губитке.
Само десетак дана касније, 16. новембра у одсудном тренутку Колубарске битке, гвоздени пук је био у тешкој ситуацији. Непријатељска пешадија је потпомогнута артиљеријом изненада ударила у откривени бок „гвоздењака“, јер се суседни пук повукао на своју руку и оставио их на цедилу. У том најосетљивијем тренутку, '''Бајо Милуновић''' је самоиницијативно повео своју чету на јуриш, жртвујући се да би омогућио да се његов пук престроји и заузме нови положај.


== Референце ==
== Референце ==
Ред 149: Ред 137:


== Спољашње везе ==
== Спољашње везе ==
{{портал|Србија}}
* [http://www.fallingrain.com/world/RI/00/Mrkonje.html Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (-{Fallingrain}-)]
* [http://www.fallingrain.com/world/RI/00/Mrkonje.html Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (-{Fallingrain}-)]
* [http://www.maplandia.com/serbia-and-montenegro/srbija/mrkonje/ Гугл сателитска мапа (-{Maplandia}-)]
* [http://www.maplandia.com/serbia-and-montenegro/srbija/mrkonje/ Гугл сателитска мапа (-{Maplandia}-)]
Ред 155: Ред 142:


{{Општина Медвеђа}}
{{Општина Медвеђа}}
{{Портал бар|Србија}}
{{нормативна контрола}}


[[Категорија:Општина Медвеђа]]
[[Категорија:Насељена места у Јабланичком управном округу]]
[[Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији]]
[[Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији]]

[[Категорија:Насељена места у Медвеђи]]
[[Категорија:Насељена места у Јабланичком управном округу]]

Тренутна верзија на датум 11. јул 2024. у 15:37

Мркоње
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округЈабланички
ОпштинаМедвеђа
Становништво
 — 2022.9
Географске карактеристике
Координате42° 46′ 10″ С; 21° 28′ 56″ И / 42.7694° С; 21.4822° И / 42.7694; 21.4822
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина574 m
Мркоње на карти Србије
Мркоње
Мркоње
Мркоње на карти Србије
Остали подаци
Позивни број016
Регистарска ознакаLE

Мркоње је насеље у Србији у општини Медвеђа у Јабланичком округу. Према попису из 2022. било је 9 становника.

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Мркоње живи 42 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 60,6 година (56,6 код мушкараца и 65,7 код жена). У насељу има 22 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,00.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 299
1953. 350
1961. 368
1971. 218
1981. 119
1991. 59 58
2002. 44 47
2011. 41
2022. 9
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
41 93,18%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Познате личности

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]