Извор странице Хиљаду и једна ноћ

[[Датотека:Cassim.jpg|мини|250п|''Касим у пећини'' из приче Али Баба и четрдесет разбојника<ref>{{cite journal|author=[[Duncan Black MacDonald|MacDonald, Duncan Black]]| jstor = 25189681 | title = 'Ali Baba and the forty thieves' in Arabic from a Bodleian MS| journal = [[Journal of the Royal Asiatic Society]]|date=април 1910|pages=327–386}}</ref>, слика [[Maxfield Parrish|Максфилда Париша]],<ref name="center for book">{{cite web|last=Yurkoski| first = Natalie M.| title = Parrish, Maxfield| url = http://pabook2.libraries.psu.edu/palitmap/bios/Parrish__Maxfield.html| website = Pennsylvania Center for the Book| publisher = Penn State| accessdate=14. 6. 2016| archive-url = https://web.archive.org/web/20160218233913/http://pabook2.libraries.psu.edu/palitmap/bios/Parrish__Maxfield.html| archive-date=18. 2. 2016|url-status=dead}}</ref><ref name="National Museum">{{cite web|title=Maxfield Parrish (1870-1960)| url = http://www.nationalacademy.org/collections/artists/detail/193/| website = Artists & Architects| publisher = National Academy Museum| accessdate=15. 6. 2016| archive-url = https://web.archive.org/web/20160617101427/http://www.nationalacademy.org/collections/artists/detail/193/| archive-date=17. 6. 2016|url-status=dead}}</ref> 1909]]
[[Датотека:Boulanger Gustave Clarence Rodolphe A Tale of 1001 Nights.jpg|мини|250п|Илустрација из књиге.]]
[[Датотека:Aladdin and the Wonderful Lamp (1917).webm|мини|250п|''Аладин и чудесна лампа'' (1917).]]

'''Хиљаду и једна ноћ''' ({{јез-ар|كتاب ألف ليلة وليلة Kitāb 'Alf Layla wa-Layla}}, {{јез-перс|هزار و یک شب Hazār-o Yak Šab}}<ref>{{Cite encyclopedia|last=Marzolph| first = Ulrich| title = Arabian Nights| encyclopedia = Encyclopaedia of Islam| edition = 3rd | editor-last=Fleet|editor-first=Kate| editor2-last=Krämer|editor2-first=Gudrun| editor3-last=Matringe|editor3-first=Denis| editor4-last=Nawas|editor4-first=John| editor5-last=Rowson|editor5-first=Everett| url ={{cite journal|doi=10.1163/1573-3912_ei3_COM_0021|year=2007 |title=Arabian Nights }}| subscription = yes| quote = Arabian Nights, the work known in Arabic as ''Alf layla wa-layla''}}</ref>) је збирка прича сабрана током многих векова, од стране разних аутора, преводилаца и научника широм [[југозападна Азија|западне]], [[Средња Азија|централне]] и [[Јужна Азија|јужне Азије]], и [[Северна Африка|северне Африке]]. Приче имају корене из старих цивилизација [[Арапска књижевност|Арабије]], [[Персијска књижевност|Персије]], [[Месопотамија|Месопотамије]], [[Компаративна књижевност|Индије, Јудеје]]<ref name="Marzolph2007">{{harvnb|Marzolph|2007|p=183}}</ref> и [[Арапска књижевност|Египта]].<ref>{{Citation | last = Edwards | first = Amelia | title = The literature and religion of ancient egypt | url = http://digital.library.upenn.edu/women/edwards/pharaohs/pharaohs-6.html | accessdate = 30. 9. 2007 | archive-date = 20. 10. 2007 | archive-url = https://web.archive.org/web/20071020082547/http://digital.library.upenn.edu/women/edwards/pharaohs/pharaohs-6.html | url-status =  }}</ref> Основа целокупне збирке је прича о [[Шехерезада|Шехерезади]]. Позната је још под именима ''1001 ноћ'', ''Арапске ноћи'', ''1001 арапска ноћ''. Неке од најпознатијих су ''Прича о морнару Синбаду'' (седам наставка), ''Прича о ципелашу Маруфу'', ''Прича о Аладину и чаробној лампи'' и ''Прича о Али Баби и 40 разбојника''. Многе приче воде прекло из народних прича из [[Абасидски калифат|Абасидске ере]], док друге, а посебно оквирна прича, су највероватније изведене из [[Средња персијска књижевност#„Пахлавијска” литература|Пахлавијског персијског рада]]<ref>{{citation| last=Cereti| first = C. G.| chapter = Middle Persian literature I: Pahlavi Literature| title = Encyclopedia Iranica|chapter-url=http://www.iranicaonline.org/articles/middle-persian-literature-1-pahlavi|year=2009| location = New York| publisher = iranicaonline.org}}, accessed August 2010</ref> Хазар Афсана (-{''Hazār Afsān''}-)<ref name="autogenerated2">Eva Sallis ''Scheherazade Through the Looking-Glass: The Metamorphosis of the Thousand and One Nights'' (Routledge) (1999). стр. 2. and note 6</ref> ({{јез-перс|هزار افسان}} - ''Хиљаду прича''), који је делом заснован на индијским елементима.<ref>{{Citation
| last=Marzolphpa
| encyclopedia=Encyclopaedia of Islam
| title=Arabian Nights
|year=2007
| publisher=Brill
| volume=I
| location=Leiden
| postscript=.
}}</ref>

Оно што је заједничко за сва издања „Ноћних прича”" је иницијална [[оквирна прича]] о владару [[Списак ликова Хиљаду и једне ноћи|Шахријаху]] и његовој супрузи [[Шехерезада|Шехерезади]] и уоквирујући контекст који је инкорпориран кроз саме приче. Оне произлазе из ове изворне приче; неке су уоквирене унутар других прича, док друге почињу и завршавају се саме по себи. Нека издања садрже само неколико стотина ноћи, док друга укључују 1.001 или више. Највећи део текста је у прози, мада се стихови повремено користе за песме и загонетке и за изражавање наглашених емоција. Већина песама су појединачни [[куплет]]и или [[катрен]]и, мада су неке дуже.

Неке од прича су веома широко повезане са ''Ноћима'', специфично „[[Аладин|Аладинова чудесна лампа]]”, „[[Али Баба|Али Баба и четрдесет разбојника]]”, и „[[Синбад морепловац|Седам путовања Синбада морепловца]]”, мада оне нису биле део ''Ноћних прича'' у њиховим оригиналним арапским верзијама али су их у колекцију уврстили [[Antoine Galland|Антван Галард]] и други европски преводиоци.<ref>John Payne, ''Alaeddin and the Enchanted Lamp and Other Stories'', (London 1901) gives details of Galland's encounter with 'Hanna' in 1709 and of the discovery in the Bibliothèque Nationale, Paris of two Arabic manuscripts containing Aladdin and two more of the added tales. [http://www.wollamshram.ca/1001/index.htm Text of "Alaeddin and the enchanted lamp"]</ref>

== Синопсис ==
[[Датотека:ManuscriptAbbasid.jpg|мини|десно|250п|Абасидски [[рукописна књига|манускрипт]] ''Хиљаду и једне ноћи'']]
[[Датотека:Ferdinand Keller - Scheherazade und Sultan Schariar (1880).jpg|мини|250п|Шехерезада и Шахријах по [[Ferdinand Keller (сликар)|Фердинанду Келеру]], 1880<ref name="K">[http://ka.stadtwiki.net/Ferdinand_Keller Stadtwiki Karlsruhe: Biography]</ref>]]

Хиљаду и једна ноћ је попут недогледног [[океан]]а сакупила моћне бујице маштовитог приповедачког умећа читавог Истока. Оквирна прича ове књиге је прича о Шехерезади и цару Шахријаху.<ref name="iranica"/><ref name="EI2">{{Cite encyclopedia|last=Hamori|first=A| title = S̲h̲ahrazād|year=2012| encyclopedia = Encyclopaedia of Islam| edition=2nd| publisher = Brill | editor=P. Bearman | editor2=Th. Bianquis | editor3=C.E. Bosworth | editor4-last=Donzel|editor4-first=E. van| editor5=W.P. Heinrichs| url ={{cite journal|doi=10.1163/1573-3912_islam_SIM_6771 |title=Shahrazad }}| subscription = yes}}</ref> То је затворена и самостална приповедна целина. У Шехерезадином причању појављују се личности које такође приповедају, не само своју судбину, него и оно што су чули као посебну приповетку. Тако настају нове приче. И сама композиција „Хиљаду и једне ноћи” је веома сложена. Најбоље би се могла представити у концентричним круговима, у којима је најшири онај о Шехерезади и Шахријаху, а све друге приче појављују се као ужи концентрични кругови.

У давним временима је у [[Самарканд]]у живео силни краљ Шахријар кога превари жена са црним робом. Он уби и њу и роба и заповеди да му сваку ноћ доведу једну жену коју би други дан сасекли по његовој заповести. Једне ноћи дође и ред на прелепу и бистру [[Шехерезада|Шехерезаду]], кћер краљевог [[везир]]а. А та Шехерезада није била обична жена, него је знала хиљаду и једну прелепу причу, којим је убијала време краљу Шахријару. Прве ноћи приповедала је краљу ''Бајку о трговцу и духу'' што је краља врло заинтересовало. Шехерезада која је била мудра те слаткоречива, увек би причу прекидала пре краја, како би била сигурна да ће је наставити сутрадан и почети нову и тако би сваке ноћи долазила краљу испричати по једну причу.

Шехерезада своју причу почиње причањем о Синдбаду носачу, младом човеку, који је био разочаран својим животом. Једном приликом запевао је песму о својој несрећи, те о томе како га је „захватила горка и тамна судба”, како му је живот бедан и да то [[Бог]] види, али ништа не предузима. Синдбад носач упознаје старијег човека Синдбада морепловца, који прича причу о својим путовањима. Још као млад, живео је лагодним животом, али када му је све то досадило кренуо је на своје прво путовање. На том путовању све је било уреду док капетан брода није пожелео да усидри брод на неком острву. Путници су се ту одморили и теферичили, док капетан није објавио да се налазе на леђима успаваног [[Китови|кита]]. Тада се већ грдосија и почела кретати, многи су погинули док се Синдбад морепловац спасао, уз како он то сам и каже, [[Алах]]ову помоћ. На том острву среће човека који га одведе до њиховог краља Михраџана. Краљ је заволео морепловца, међутим Синдбаду сва та пажња краља није угушила жељу за родним градом Багдадом, али нико није ни знао ни чуо за Багдад.

Једног дана је на острво дошао капетан који је био принуђен да их неколицину остави на киту, те га Синдбад препознаје и одлази с њим у [[Багдад]]. Након сваке испричане приче Синдбад морепловац даје по сто златника синдбаду носачу и шаље га кући уз напомену да и сутра дође да чује још занимљивију причу, толико занимљивију да ће претходну причу и заборавити. Седам прича Сиднбада морепловца, седам његових путовања, имају своје сличности, али је свака на свој начин и другачија. У сваком путовању мислио је да неће преживети, али када би се уз помоћ Алаха спасао, заклињао се да више неће судбину изазивати, те да ће се смирити. Синдбадова жеља за новим пространствима, широким морима, непознатим земљама и људима била је јача и од свих могућих опасности које су му се дешавале, већа је жеља била и од огромне птичурине чија су крила могла да заклоне и само сунце.

У свакој Синдбадовој причи, почетак је исти: пловидба је мирна и без проблема, али онда следи преокрет. У другој причи, Синдбад задрема и лађа оде без њега, у трећој сам доспева на Мајмунско острво, где доживљава да гледа како мајмуни једу његове другове. Са Мајмунског острва спасили су се након што је мудри Синдбад направио план како да убију чудовиште када је заспало, те је два ужарена колца забио у његове очи и ослепио га. На овом примеру очитује се мудрост и сналажљивост Синдбада. Много је још примера који нам одају Синдбадову мудрост. На петом је путовању Синдбад био преварен од стране старца који му се учинио јадним и исцрпљеним, те је Синдбад прихватио да га понесе преко потока. Међутим, старац се више није хтео макнути. Овдје се показује Синдбадова доброта. Старца је касније напио вином које је сам направио, те се тако још једном спасио.

Све Синдбадове приче проткане су невероватном вером и вером у бога. Некада се околности у којима је Синдбад био биле такве да је преостајала само нада и веровање у спас од Алаха. Како су се путовања низала, Синдбадова побожност је све више расла.
:„Нема уточишта осим у Алаху. Алах се побринуо да не скапам од глади и жеђи.”

Након испричаних седам прича и након датих укупно 700 златника свом имењаку Синдбаду носачу, схватамо да је Синдбад морепловац обичан човек који је преживио много, те остаје питање колико је само прича морао да исприча морепловац на разним дворовима, у свакаквим приликама и неприликама, о својој злосрећи и чудима судбине – док их најзад није у сигурности и удобности свог раскошног дома у целини поновио носачу. Све ове приче Синдбад морепловац је поновио Синдбаду носачу у жељи да он буде задовољан својом [[Судбина|судбином]], својим мирним и сталоженим животом носача.

:„Истина је да си остао сиромах, а да сам ја стекао благо небројено. Па ипак, зар сваки од нас није награђен по своме напору?”

Синдбад носач после ових прича схвата да треба бити задовољан својом судбином, те касније моли Алаха да му опрости због његовог неразбора.

Још неколико прича Шехерезада прича Шахријаху, а све су приче невероватне и у њима је све могуће: из највеће среће доспети у беду, али и обрнуто – из страшне погибије успети се на врхунац власти. Игром слепог случаја све и свакад може да се преокрене. Никад се ништа не довршава, одлаже се као у некој бескрајној игри, одлагање треба да завара противника, а таква игра одлагања постаје стварнија и од стварности.

Путем Хиљаду и једне ноћи Шехерезада је одлагала своју смрт, а кроз њену причу сазнаје се много тога и о њој: била је то осећајна жена, знала је лепо да приповедати, што ју је и оставило на животу, а надасве, Шехерезада је била мудра и лукава. На крају, цар Шахријах се диви Шехерезади, учевној и речитој, те жели да је начини својом женом. Шахријахов брат Шахзаман је за своју супругу узео Шехерезадину сестру Дариазаду, а њихов отац постаје [[цар]].

Што се тиче цара Шахријаха, он нареди да се доведу без одлагања писари највештији из свих земаља муслиманских, те тај низ чудеса и изненађења запишу у књизи прича о "хиљаду и једној ноћи".

== Историја ==

Језгро прича потиче из ере [[Сасанидско царство|персијске]] династије [[Сасаниди|Сасанида]] и тадашње књиге ''-{Hazār Afsānah}-'' (Хиљаду митова).<ref name="iranica">{{cite encyclopedia|author=Ch. Pellat| title = Alf Layla wa Layla | url = http://www.iranicaonline.org/articles/alf-layla-wa-layla|year=2011| encyclopedia = Encyclopaedia Iranica}}</ref> То је била колекција фолклорних прича сакупљених са простора Персије и [[Индија|Индије]]. За време [[Абасиди|абасидског]] калифата [[Харун ел Рашид|Харуна ел Рашида]] (786—809.) [[Багдад]] постаје велико и богато место, где су се укрштали трговачки путеви са свих страна света, Кине ([[пут свиле|свилени пут]]), Индије, Африке и Европе. Тада су се на једном месту причале приче са свих страна света, које су биле касније записане у једној књизи. Верује се да је те приче превео и записао познати арапски проповједник [[Абу абд-Алах Мохамед ел-Гашигар]] (-{Abu abd-Allah Muhammed el-Gahshigar}-) у 9. веку. Уводна прича са Шехерезадом додана је касније у [[14. век]]у, да би тако приче добиле повезану структуру. Прво новије издање је било у [[Каиро|Каиру]] ([[Египат]]) [[1835]]. године.

Историја ''1001 ноћи'' је екстремно комплексна и модерни учењаци су више пута покушали да докуче како су приче сакупљене у садашњем облику. [[Robert Irwin (писац)|Роберт Ервин]] сумира своје налазе: „Током 1880-их и 1890-их знатан део посла на ''Ноћима'' су урадили [[Hermann Zotenberg|Зотенберг]] и други,
у оквиру чега се појавио консензусни поглед на историју текста. Већина научника се сложила да су Ноћи композитни рад и да најраније приче воде порекло из [[Индија|Индије]] и [[Иран|Персије]]. У исто време, вероватно у раном 8. веку, ове приче су преведене на арапски језик под насловом „Алф Лејла” или „Хиљаду ноћи”. Ова колекција је затим формирала основу „Хиљаду и једне ноћи”. Оригинално језгро прича је било прилично мало. Затим, у Ираку у 9. или 10. веку, овом изворном језгру су додате арапске приче - међу њима су и неке приче о [[калифат|калифу]] [[Харун ел Рашид]]у. Исто тако, можда од 10. века надаље, у компилацију су додате раније независни циклуси сага и прича [...]. Затим, од 13. века, додатни слој прича је додат у [[Сирија|Сирији]] и [[Египат|Египту]], многи од којих показују преокупацију сексом, магијом или ниским животом. У раном модерном периоду још је више прича додато у египатску колекцију тако да се свежањ довољно повећао да би се остварила 1001 ноћ казивања прича како обећава насловом књиге.”{{sfn|Irwin|2005|p=48}}

=== Могуће индијско порекло ===

На бази индикација нађених у санскртској литератури као што су оквирне приче и бајке о животињама, неки научници сматрају да оне леже у корену концепта ''Ноћи''.<ref name="Reynolds pp. 271">{{harvnb|Reynolds|2006|p=271}}</ref> Мотив мудре младе жене која одуговлачи и коначно уклања непосредну опасност причањем прича је присутан у древним индијским изворима.<ref name="EI2"/> Индијски фолклор је представљен у ''Ноћима'' у виду појединих прича о животињама, што одражава утицај древних [[Ведска и санскритска литература|санскритских басни]]. Утицај ''[[Панчатантра|Панчатантре]]'' и ''[[Baital Pachisi|Бајтал Пачиси]]'' је посебно уочљив.<ref>{{cite book|author=Burton, Richard F|title=Vikram and the Vampire Or Tales of Hindu Devilry |location= |publisher= |year=2002}} pg xi. Adamant Media Corporation</ref> ''[[Jataka tales|Џаташке приче]]'' су колекција од 547 [[Будистички текстови|будистичке приче]], које су највећим делом моралне приче са етичком сврхом. ''Прича бика и даме''<ref>{{cite web|url=http://www.sacred-texts.com/neu/burt1k1/tale01.htm | title = The tale of the bull and the ass | publisher = Sacred-texts.com }}</ref> и сродна ''Прича о трговцу и његовој супрузи''<ref>{{cite web|url=http://arabiannightstwu.weebly.com/the-stories-and-lessons.html | title = Tale of the Merchant and his Wife }}</ref> се налазе у оквиру прича обе колекције, ''Џатака'' и ''Ноћи''.{{sfn|Irwin|2005|p=65}}

Могуће је да је утицај ''[[Панчатантра|Панчатантре]]'' остварен путем санскритске адаптације зване ''Тантропакјана''. Само фрагменти оригиналне санскритске форме овог рада су сачувани, али преводи и адаптације постоје у [[Тамилски језик|тамилском]],<ref>Artola. ''Pancatantra'' Manuscripts from South India in the ''Adyar Library Bulletin''. (1957). стр. 45ff.</ref> [[Лаоски језик|лаошком]],<ref>K. Raksamani. ''The Nandakaprakarana attributed to Vasubhaga, a Comparative Study''. University of Toronto Thesis. (1978). стр. 221ff.</ref> [[тајски језик|тајландском]]<ref>E. Lorgeou. ''Les entretiensde Nang Tantrai''. Paris. 1924.</ref> и [[Old Javanese|старојаванском]] језику.<ref>C. Hooykaas. Bibliotheca Javaneca No. 2. Bandoeng. 1931.</ref> Оквирна прича је посебно интересантна, пошто она формира широк контекст у коме конкубина прича приче да бу одржала интерес и наклоност краља — мада основа колекције прича води порекло из ''Панчатантре'' — са њеним оригиналним индијском поставком.<ref>{{cite book|author=A. K. Warder|title=Indian Kāvya Literature: The art of storytelling, Volume VI|location=|publisher=Motilal Banarsidass Publishers|year=1992|id=|pages=61-62, 76–82}}</ref>

''Панчатантру'' и разне приче из ''Џатакаса'' је прво превео у персијски [[Borzuya|Борзуја]] око 570. године,<ref>[http://www.iis.ac.uk/view_article.asp?ContentID=106622 IIS.ac.uk Dr Fahmida Suleman, "Kalila wa Dimna"] {{Wayback|url=http://www.iis.ac.uk/view_article.asp?ContentID=106622 |date=20131103111055 }}, in ''Medieval Islamic Civilization, An Encyclopaedia'', Vol. II. стр. 432-433, ed. Josef W. Meri, New York-London: Routledge, 2006</ref> и њих је касније превео на арапски [[Ibn al-Muqaffa'|Ибн ел-Мукафа]] 750 године.<ref>''The Fables of Kalila and Dimnah'', translated from the Arabic by Saleh Sa'adeh Jallad, Melisende. {{page1|publisher=|location=London|year=2002|isbn=978-1-901764-14-7|pages=}}</ref> Арапска верзије је даље преведена у неколико језика, укључујући сиријски, грчки, хебрејски и шпански.<ref>Kalilah & Dimnah; or, The fables of Bidpai; being an account of their literary history, [https://archive.org/stream/kalilahdimnahorf00bdpkuoft#page/n19/mode/2up p. xiv]</ref>

=== Персијски прототип: ''Хазар Афсан'' ===
[[Датотека:Kelileh va Demneh.jpg|мини|десно|250п|Страница из Келилех ва Демнеха из 1429. године, из Херата, персијске верзије Панчатантре – приказује манипулативног шакала-визира, Димна, који покушава да наведе свог лава-краља у рат.]]

Најраније помињање ''Ноћи'' односи се на арапски превод из персијске књиге, -{''Hazār Afsān''}- (или ''Афсанех'' или ''Афсана''), са значењем „Хиљаду прича”. У 10. веку [[Ibn al-Nadim|Ибн ел-Надим]] је комбиновао каталог књига („Фихрист”) у Багхдаду. Он је запазио да су [[Сасанидско породично стабло|сасанидски]] краљеви Ирана уживали у „вечерњим причама и баснама”.{{sfn|Pinault||p=1}} Ал-Надим затим пише од персијском издању -{''Hazār Afsān''}-, објашњавајући кориштени оквир приче: крволочни краљ убија сукцесију жена након њихове брачне ноћи; коначно је једна од конкубина била довољно мудра да спасе себе причајући му вечерњу причу сваке вечери, остављајући сваку причу недовршеном до следеће ноћи како би краљ одложио њено погубљење.{{sfn|Pinault||p=4}} У истом веку [[Al-Masudi|ел-Масуди]] такође помиње -{''Hazār Afsān''}-, и објашњава да се арапски превод зове ''Алф Курафа'' („Хињаду забавних прича”) али да су генерално познате као ''Алф Лејла'' („Хиљаду ноћи”). Он исто тако помиње ликове -{Shirāzd}- (Шехерезаду) и -{Dināzād}-.<ref name="Irwin pp. 49">{{harvnb|Irwin|2005|p=49}}</ref> Нема физичке евиденције да је -{''Hazār Afsān''}- сачуван;<ref name="Reynolds pp. 271"/> тако да тачан однос те колекције са постојећим каснијим арапским верзијама остаје мистерија.<ref>{{harvnb|Irwin||pp=51}}: "It seems probable from all the above [...] that the Persian ''Hazār Afsaneh'' was translated into Arabic in the eighth or early 9th century and was given the title ''Alf Khurafa'' before being subsequently retitled ''Alf Layla''. However, it remains far from clear what the connection is between this fragment of the early text and the ''Nights'' stories as they have survived in later and fuller manuscripts; nor how the Syrian manuscripts related to later Egyptian versions."</ref> Осим Шехерезадине оквирне приче, неколико других прича имају персијско порекло, мада није јасно како су оне унете у колекцију.<ref name="autogenerated2"/> Те приче обухватају циклус „Краљ Џалијад и његов везир Шимас” и „Десет везира или историја краља Азадбакта и његовог сина” (изведен из седмовековног персијског ''Бактијарнама'').{{sfn|Irwin|2005|p=76}}

Током 1950-их, [[Ирак|ирачки]] учењак [[Safa Khulusi|Сафа Кулуси]] је напоменуо (на бази интерних пре него историјских доказа) да је могуће да је шерсијски писац [[Ibn al-Muqaffa'|Ибн ел-Мукафа]] био одговран за први арапски превод оквирне приче и неке од персијских прича касније инкорпорираних у Ноћи. Тиме би се ставила генеза колекције у 8. век.<ref>Safa Khulusi, ''Studies in Comparative Literature and Western Literary Schools,'' Chapter: ''Qisas Alf Laylah wa Laylah'' (''One thousand and one Nights''). стр. 15–85. Al-Rabita Press. Baghdad, 1957.</ref><ref>Safa Khulusi, The Influence of Ibn al-Muqaffa' on The Arabian Nights. ''Islamic Review'', Dec. {{page|year=1960|id=|pages=29-31}}</ref>

== Види још ==
* [[Арапска књижевност]]
* [[Персијска књижевност]]
* [[Шахнаме]]
* [[Компаративна књижевност]]

== Референце ==
{{reflist|30em}}

== Литература ==
{{Литература|30em}}
* {{Cite book| last=Marzolph| first = Ulrich| title = The Arabian Nights in Transnational Perspective| url = https://books.google.com/books?id=tknULXNl21oC&pg=PA183|year=2007| publisher = Wayne State University Press|isbn=978-0-8143-3287-0|pages=183}}
* {{Cite book|author= [[Robert Irwin (writer)|Robert Irwin]]|title=The Arabian Nights: A Companion|publisher=Tauris Parke|year=2005}}
* {{cite book|author=David Pinault|title=Story-Telling Techniques in the Arabian Nights |location= |publisher=Brill Publishers |year=1992}}
* Ulrich Marzolph, Richard van Leeuwen, Hassan Wassouf,''The Arabian Nights Encyclopedia'' (2004)
* Ulrich Marzolph (ed.) {{cite book|author= |title=The Arabian Nights Reader |url=https://archive.org/details/arabiannightsrea0000unse|publisher=Wayne State University Press|year=2006|id=}}
* Dwight Reynolds, "''A Thousand and One Nights'': a history of the text and its reception" in ''The Cambridge History of Arabic Literature''. {{page1|volume=6|publisher=Cambridge University Press|year=2006|id=}}
* {{cite book|author=Eva Sallis|title=Scheherazade Through the Looking-Glass: The Metamorphosis of the Thousand and One Nights |location= |publisher=Routledge |year=1999}},
* Yamanaka, Yuriko and Nishio, Tetsuo (ed.) ''The Arabian Nights and Orientalism – Perspectives from East and West'' (I.B.Tauris). {{page|year=2006|isbn=978-1-85043-768-0|pages=}}
* Ch. Pellat, "Alf Layla Wa Layla" in Encyclopædia Iranica. Online Access June 2011 at [http://www.iranicaonline.org/articles/alf-layla-wa-layla]
* ''In Arabian Nights: A search of Morocco through its stories and storytellers'' by Tahir Shah, Doubleday, 2008.
* [http://cup.columbia.edu/book/978-0-231-14634-0/ ''The Islamic Context of The Thousand and One Nights''] by Muhsin J. al-Musawi. {{page1|location=|publisher=Columbia University Press|year=2009|id=}}.
* Nurse, Paul McMichael. ''Eastern Dreams: How the Arabian Nights Came to the World'' Viking Canada: 2010. General popular history of the 1001 Nights from its earliest days to the present.
{{Литература крај}}

== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Arabian Nights}}
* [http://www.wollamshram.ca/1001/index.htm ''The Thousand Nights and a Night'' in several classic translations]
* [http://www.gutenberg.org/ebooks/128 ''The Arabian Nights Entertainments'']
* Read all the [http://fairytalez.com/author/a-1001-nights/ 1001 Nights] fairy tales]

{{нормативна контрола}}
{{Порталбар|Књижевност}}

[[Категорија:Књижевна дела]]
[[Категорија:Персијска књижевност]]