Извор странице Сан Франциско

{{Град у САД
| назив = Сан Франциско
| изворни_назив = ''-{San Francisco}-''
| слика = {{multiple image
| border        = infobox
  | total_width   = 300
  | perrow        = 1/2/2
  | caption_align = center
  | image1        = San Francisco from the Marin Headlands in August 2022.jpg
  | image2        = Palace of Fine Arts (16794p).jpg
  | image3        = Alcatraz 2021.jpg
  | image4        = The Embarcadero, San Francisco.jpg
  | image5        = San Francisco City Hall 2.JPG
}}
| опис_слике = Сан Франциско
| градска_застава = Flag of San Francisco, California.svg
| грб = Seal of San Francisco.svg
| држава = {{застава|САД}}
| савезна_држава = {{застава|Калифорнија}}
| округ = Сан Франциско
| локација = 
| оснивање = 29. јун 1776.
| град_од = 
| становништво = 873.965
| извор_становништво =<ref name="SFCensus2010">{{cite web|title=U.S. Census Bureau Delivers California's 2010 Census Population Totals| publisher = U.S. Census Bureau|date=8. 3. 2011| url = http://2010.census.gov/news/releases/operations/cb11-cn68.html| accessdate=30. 3. 2011| archive-url = https://web.archive.org/web/20110503200734/http://2010.census.gov/news/releases/operations/cb11-cn68.html| archive-date=3. 5. 2011|url-status=dead| df =}}</ref>
| година_становништво = 2020
| густина = 6.688.4
| агломерација = 4.623.264
| извор_агломерација = 
| година_агломерација = 2020
| површина = 600.7
| површина_копно = 
| површина_вода = 
| гшир = 37.766667
| гдуж = -122.433333
| надморска_висина = 
| дан_града = 
| временска_зона = [[UTC-8]], лети [[UTC-7]]
| ЗИП_код = 
| позивни_број = 415
| ФИПС_код = 06-67000
| ГНИС_код = 
| поштански_код = 94110, 94103, 94133, 94107, 94109, 94108, 94105
| регистарска_ознака = 
| веб-страна          = [http://www.sfgov.org/ www.sfgov.org]
| градоначелник = [[Лондон Брид]]
}}

'''Сан Франциско''' ({{јез-енгл|San Francisco}}), званично '''Град и округ Сан Франциско''' ({{јез-енгл|City and County of San Francisco}}), финансијски, културни и транспортни је центар северне [[Калифорнија|Калифорније]] и једино је насеље у Калифорнији које је истовремено град и округ.<ref name="CityCounty">{{cite web
| url         = http://sf311.org/index.aspx?page=262
| title       = Board of Supervisors – Does San Francisco have a City Council?|accessdate=4. 7. 2015.
| work        = SFGov SF311
| archiveurl  = https://www.webcitation.org/5rVT9031H?url=http://sf311.org/index.aspx?page=262|archivedate=26. 7. 2010
|url-status=dead
| df          = 
}}</ref> Сан Франциско обухвата површину од 121 [[Квадратни километар|km²]] на северном крају [[Полуострво Сан Франциско|истоименог полуострва]].<ref>{{cite web
| url = http://quickfacts.census.gov/qfd/states/06/0667000.html
| title = State & County QuickFacts, San Francisco (city), California| publisher = US Census Bureau
| accessdate = 4. 7. 2015
| archive-url = https://www.webcitation.org/6AH8Xx1u8?url=http://quickfacts.census.gov/qfd/states/06/0667000.html
| archive-date = 29. 08. 2012
| url-status = dead
}}</ref> Густина насењености је 7.022 особа по km² што га чини најгушће насељеним већим градом (са бројем становника који прелази 200.000) у [[Калифорнија|савезној држави]], те другим најгушће насељеним граду у целој држави одмах након [[Њујорк Сити|Њујорка]].<ref name="SF_Population_Density" /> Сан Франциско је 4. град по броју становника у Калифорнији, одмах након [[Лос Анђелес]]а, [[Сан Дијего|Сан Дијега]] и [[Сан Хозе (Калифорнија)|Сан Хозеа]] те је 14. [[Сједињене Америчке Државе|у целој држави]] са процењеним бројем од 852.469 становника, према подацима из [[2014]]. године.<ref name="2014CensusEst">{{cite web| url = http://factfinder.census.gov/bkmk/table/1.0/en/PEP/2014/PEPANNRES/0400000US06.05000| title = American FactFinder - Results| publisher = US Census Bureau| accessdate = 4. 7. 2015| archive-url = https://archive.today/20150404232104/http://factfinder.census.gov/bkmk/table/1.0/en/PEP/2014/PEPANNRES/0400000US06.05000| archive-date = 04. 04. 2015| url-status = dead}}</ref> Градско и околно подручје су познати као [[Заливска област Сан Франциска]] и као део комбиновне статистичке површине градова Сан Хозе, Сан Франциско и [[Оукланд (Калифорнија)|Оукланда]], заједно броје процењених 8,6 милиона становника.

Сан Франциско ([[Шпански језик|шпански]] назив за [[Фрањо Асишки|Светог Фрању]]) основан је 29. јуна 1776. године кад су шпански колонисти саградили тврђаву на [[Голден гејт|Голден Гејту]] и именовали је по [[Фрањо Асишки|Фрањи Асишком]].<ref name="DeAnza-Moraga-Palou">{{cite web ||last=Edward| first = O. F.'Day | title = The Founding of San Francisco |date=oktobar 1926 | url = http://www.sfmuseum.org/hist6/founding.html | accessdate=14. 2. 2009 | publisher=Spring Valley Water Authority | work=San Francisco Water}}</ref> Након проналаска резерви [[Злато|злата]] 1848. године, те [[Сребро|сребра]] 1859. године, дожиљава период убрзаног ширења и постаје највећи град на западној обали тог времена. Град је [[1856]]. године уједно постао и округ због раста становништва.<ref name="Coy 1919 409">{{harvnb|Coy|1919|p=409}}</ref> Након што је у потпуности био уништен у [[Земљотрес у Сан Франциску 1906.|земљотресу и пожару 1906. године]],<ref name="Montagne">{{cite news|last=Montagne| first = Renée | title = Remembering the 1906 San Francisco Earthquake | work=People & Places | publisher=National Public Radio |date=11. 4. 2006 | url = http://www.npr.org/templates/story/story.php?storyId=5334411 | accessdate=13. 6. 2008}}</ref> веома брзо је обновљен, те је 9 година касније већ био домаћин Међународне изложбе „Панама Пацифик”. Током [[Други светски рат|Другог светског рата]] је служио као лука за укрцаванје војника и осталих службеника коју су упућивани на [[Рат на Пацифику|пацифичко ратиште]].<ref name="WWII">{{cite web|title=Port of Embarkation Essay—World War II in the San Francisco Bay Area | work=A National Register of Historic Places Travel Itinerary: | publisher=US Department of the Interior |date=28. 8. 2007 | url = http://www.nps.gov/history/nr/travel/wwIIbayarea/embarkation.htm | accessdate=22. 6. 2011}}</ref> Град је утемењен као центар [[Либерализам|либералног]] активизма [[Сједињене Америчке Државе|САД]] низом догађаја, попут повратка војних лица, масовне [[Имиграција|имиграције]], раста [[Хипици|хипијевске]] [[Противкултура|противкултуре]], сексуалне револуције и пораста броја мировних покрета због америчке умешаности у [[Вијетнамски рат]], као и због осталих дешавања која су довела до „[[Лето љубави|Лета љубави]]” и покрета за права [[ЛГБТ]] особа.

Сан Франциско је популарно [[Туризам|туристичко]] одредиште,<ref>{{cite web|url=http://www.hotel-price-index.com/2013/fall/american-travel-habits/top-locations-for-americans.html| title = Top U.S. Destinations for International Visitors - The Hotel Price Index| work = Hote-Price-Index.com| accessdate=4. 7. 2015}}</ref> познато по свежим летима, [[Магла|магли]], стрмим брежуљцима, мешавини архитектонских стилова и популарним атракцијама попут моста „[[Голден гејт]]”, [[жичара]], острва [[Алкатраз|Алактраза]] и Кинеске четврти. Такође је и седиште следећих технолошких компанија: [[Геп]], [[Јелп]], [[Pinterest]], [[Твитер]], [[Убер]], [[Мозила]], [[Крегзлист]] и многих других.

== Историја ==
{{Кутијица за цитат
| ширина=22em
| положај=left
| боја позадине=#B0C4DE
| fontsize = 90%
| цитат={{Зас слика|Flag of Cross of Burgundy.svg}} [[Шпанско царство]] (1776—1821)

{{Зас слика|Bandera del Primer Imperio Mexicano.svg}} [[Прво мексичко царство]] (1821—1823)

{{зас|Мексико}} [[Мексико]] (1823—1848)

{{зас слика|1stBearFlag.svg}} [[Република Калифорнија]] (1846)

{{застава|САД}} (1848—данас)
}}
[[Датотека:Mission San Francisco de Asis old.jpg|мини|Мисија Св. Фрање Асишког (мисија ''Долорес'')|left]]
На основу археолошких трагова утврђено је да су људи подручје данашњег Сан Франциска настанили око 3000. године п. н. е.<ref>{{cite web|url=http://www.sonoma.edu/asc/projects/pointreyes/overview2.pdf | title = Archaeological Research Issues For The Point Reyes National Seashore – Golden Gate National Recreation Area | accessdate=12. 6. 2008 | last=Stewart| first=Suzanne B. |date=novembar 2003 | format=PDF | publisher=Sonoma State University – Anthropological Studies Center}}</ref> Група [[Јеламу]] [[народ]]а [[Охлоне]] настањивала је неколико мањих села у време доласка шпанских колониста. [[Гаспар де Портола]] је предводио експедицију која је 2. новембра 1769. дошла у ово подручје.<ref name="Portola">{{cite web|title=Visitors: San Francisko Historical Information | url= http://sfgov.org/site/visitor_index.asp?id=8091 | archiveurl= https://web.archive.org/web/20060301022510/http://sfgov.org/site/visitor_index.asp?id=8091 | archivedate=1. 3. 2006 |date= | accessdate=10. 6. 2008 | publisher=City and County of San Francisko}}</ref> Шпанци су 28. марта 1776. подигли војну базу [[Пресидио (Сан Франциско)|Пресидио]], да би нешто касније [[Хуан Батиста де Анза]] основао [[Шпанске мисије у Калифорнији|мисију]] Св. Фрање Асишкоg (познату под именом ''Долорес'').<ref name="DeAnza-Moraga-Palou"/>

Након стицања независности од Шпаније 1821. године, подручје је постало део [[Мексико|Мексика]]. Под мексичком владавином систем мисија постепено је укинут и земљишта су приватизована. [[Енглез]] [[Вилијам А. Ричардсон]] je 1835. формирао прво независно имање<ref name="Richardson">{{cite web|last=The Virtual Museum of the City of San Francisko | title = From the 1820s to the Gold Rush |date=16. 7. 2004 | url = http://www.sfmuseum.org/hist1/early.html | accessdate=13. 6. 2008 | publisher=The Virtual Museum of the City of San Francisko}}</ref> близу сидришта на данашњем подручју [[трг Портсмут|трга Портсмут]]. Заједно с [[алкалде]]ом [[Франсиско де Харо|Франсиском де Харом]] осмислио је улични план за проширено насеље и град под именом Јерба Буена, што је почело да привлачи америчке досељенике. Комодор Џон Д. Слоут припојио је Калифорнију Сједињеним Државама 7. јула 1846, током [[Америчко-мексички рат]] а капетан [[Џон Б. Монтгомери]] је [[Јерба Буена (острво)|Јерба Буену]] припојио САД. Јерба Буена преименована је у Сан Франциско 30. јануара наредне године, те је на крају рата Мексико службено уступио територију САД. Упркос свом привлачном положају, као лука и поморска база, Сан Франциско је и даље био слабо настањено место.{{sfn|Wiley|2000|pp=4–5}}
[[Датотека:Francis Samuel Marryat, San Francisco, lithograph.jpg|мини|лево|Франсис Самјуел Марајат, ''Врх Сан Франциска у Калифорнији, гледа на залив'', М. и Н. Ханхарт, хромолитографија (1849)]]
[[Датотека:SanFranciscoharbor1851c sharp.jpg|мини|лево|[[Лука Сан Франциска]] 1851.]]

[[Калифорнијска златна грозница]] са собом је довела мноштво трагача за благом. Трагачи за златом, заједно са својим хлебом од [[кисело тесто|киселог теста]],<ref>{{cite journal|last=Tamony| first = Peter | title = Sourdough and French Bread |url=https://archive.org/details/sim_western-folklore_1973-10_32_4/page/265| journal=Western Folklore | volume = 32 | issue = 4 | publisher=Western States Folklore Society |date=oktobar 1973 | doi = 10.2307/1498306|pages=265-270}}</ref> гомилали су се у Сан Франциску на рачун града [[Бениција (Калифорнија)|Бениције]],<ref>{{cite web|title=San Francisko's First Brick Building | publisher=The Virtual Museum of the City of San Francisko |date=16. 7. 2004 | url = http://www.sfmuseum.org/hist1/brick.html | accessdate=13. 6. 2008}}</ref> подигавши број становника са 1.000 на 25.000 до децембра 1849.<ref name="1849pop">{{harvnb|Richards|1992|pp= }}</ref> Жеља за незамисливим богатством била је толико велика да су посаде одмах при искрцавању напуштале [[брод]]ове и јуриле према златним пољима, оставивши гомилу јарбола у луци Сан Франциска.<ref name="buriedships">{{cite news|last=Harris| first = Ron | title = Crews Unearth Shipwreck on San Francisko Condo Project | agency=Associated Press |year=2005| url = http://www.constructionequipmentguide.com/story.asp?story=6287&headline=Crews | accessdate=4. 9. 2006}}</ref> [[Калифорнија]] је врло брзо постала савезна држава САД те је војска саградила [[Форт Појнт (Сан Франциско)|Форт Појнт]] близу мореуза [[Голден Гејт (мореуз)|Голден Гејт]] и тврђаву на острву Алкатраз, како би осигурала залив Сан Франциска. Откриће [[Сребро|сребра]], укључујући [[Комстокова жила|Комстокове жиле]] сребра 1859. године, такође је знатно допринело порасту броја становништва.{{sfn|Wiley|2000|pp=31–33}} Пошто су гомиле људи долазиле како би се обогатиле, непоштовање закона било је често и део града [[Барбари Коуст]] постао је познат као уточиште криминалаца и средиште проституције и коцкања.<ref>"The miners came in forty-nine, / The whores in fifty-one, / And when they got together / They produced the native son."</ref>

Предузетници су хтели да искористе богатство стечено током [[Калифорнијска златна грозница|Златне грознице]]. Први успеси остварени су у [[банкарство|банкарству]] оснивањем [[Предузеће|компанија]] [[Велс Фарго]] 1852. и [[Калифорнијска банка|Калифорнијске банке]] 1864. године. Развој [[Лука Сан Франциска|луке Сан Франциска]] и омогућавање приступа железничком систему у источном делу САД 1869. преко нове [[Прва трансконтинентална железница|Пацифичке железнице]] (град је нерадо пружио помоћ за изградњу ове железнице<ref>Изградња Пацифичке железнице финансирана је (мада нерадо) обвезницама града и округа Сан Франциска под следећом провизијом: ''"Акт за овлаштење да надзорни одбор да милион долара Западнопацифичкој и Средњопацифичкој железничкој компанији Калифорније и да пружи средства за плаћање повезаних ствари"'', која је одобрена 22. априла 1863, као што је наведено у 5. параграфу ''Акта о компромису 1864'' усвојеног 4. априла 1864. године. Градоначелник и надзорно веће противили су се издавању обвезница те је ово одређено тек након одлуке [[Врховни суд Калифорније|Врховног суда Калифорније]] 1864. године.</ref>) омогућили су [[Заливска област Сан Франциска|Заливској области Сан Франциска]] да постане центар трговине. [[Леви Штраус]] започео је посао с текстилном робом, а [[Доминго Ђирардели]] почео је производњу чоколаде, како би удовољили потребама нових становника. Имиграција је допринела вишејезичности града, а [[Кинези|кинески]] радници су на железници направили [[Кинеска четврт (Сан Франциско)|Кинеску четврт]]. Већ 1870. Азијци су сачињавали 8% становништва.<ref name="census">{{cite web|title=Historical Census Statistics on Population Totals by Race, 1790 to 1990, and by Hispanic Origin, 1970 to 1990, for Large Cities and Other Urban Places in the United States| publisher = U.S. Census Bureau| url = http://www.census.gov/population/www/documentation/twps0076/twps0076.html| accessdate=18. 12. 2011}}</ref> До 1890. број становника Сан Франциска попео се на 300.000 па је тако постао осми град по величини у САД. Сан Франциско је већ око 1901. био велики град познат по свом китњастом стилу, скупим [[хотел]]има, разметљивим вилама на [[Ноб Хил (Сан Франциско)|Ноб Хилу]] и успешној [[уметност|уметничкој]] сцени.{{sfn|Wiley|2000|pp=44–55}} Прва [[Северна Америка|северноамеричка]] [[епидемија]] [[Куга|куге]] погодила је Сан Франциско 1900. и [[Куга у Сан Франциску 1900-1904.|трајала је све до 1904.]]<ref>{{cite journal|last=Kalisch| first = Philip A. | title = The Black Death in Chinatown: Plague and Politics in San Francisko 1900–1904 | work = Arizona and the West | volume = 14 |year=1972| publisher = Journal of the Southwest | jstor = 40168068 | issue = 2|pages=113-136}}</ref>

[[Земљотрес у Сан Франциску 1906.|Велики земљотрес]] погодио је Сан Франциско и [[Северна Калифорнија|северну Калифорнију]] [[18. април]]а [[1906]]. у 5.12. Како су се зграде рушиле, оштећени гасоводни систем изазвао је [[пожар]], који се брзо проширио градом и горео ван контроле неколико дана. Будући да водоводна мрежа није била у функцији, артиљеријски корпус Пресидио, покушао је да сузбије пожар користећи [[динамит]] да би срушио блокове зграда и тиме направио противпожарне преградне зидове.<ref name="Funston">{{cite web|title=1906 Earthquake: Fire Fighting | work=Golden Gate National Recreation Area | publisher=US Department of the Interior |date=24. 12. 2003 | url = http://www.nps.gov/prsf/historyculture/1906-earthquake-fire-fighting.htm | accessdate=13. 6. 2008}}</ref> Више од три четвртине града лежало је у рушевинама, укључујући скоро цели центар града.<ref name="automatski generisano2">{{cite news|last=Montagne| first = Renée | title = Remembering the 1906 San Francisko Earthquake | work=People & Places | publisher=National Public Radio |date=11. 4. 2006 | url = http://www.npr.org/templates/story/story.php?storyId=5334411 | accessdate=13. 6. 2008}}</ref> Тадашњи извештаји пријавили су да је 498 људи изгубило животе, док савремене процене дижу овај број на неколико хиљада.<ref>{{cite web |title=Casualties and Damage after the 1906 earthquake |work=Earthquake Hazards Program – Northern California |publisher=US Geological Survey |date=25. 1. 2008 |url=http://earthquake.usgs.gov/regional/nca/1906/18april/casualties.php |accessdate=13. 6. 2008 |archive-date=04. 06. 2009 |archive-url=https://web.archive.org/web/20090604011927/http://earthquake.usgs.gov/regional/nca/1906/18april/casualties.php |url-status=dead }}</ref> Више од 400.000 становника остало је без домова.<ref>{{cite web|title=1906 Earthquake and the Army | work=Golden Gate National Recreation Area | publisher=US Department of the Interior |date=25. 8. 2004 | url = http://www.nps.gov/prsf/historyculture/1906-earthquake.htm | accessdate=13. 6. 2008}}</ref> Избеглице су се привремено населиле у камп насеља у [[Парк Голден Гејт|парку Голден Гејт]] у Пресидију, на [[плажа]]ма и другим местима. Мноштво становника трајно се преселило у [[Ист Беј]].
{{Широка слика|San francisco fire 1906.jpg|936п|„Никада у историји овакав модеран и царски град није уништен. Нема више Сан Франциска.” – [[Џек Лондон]] након земљотреса и пожара у Сан Франциску 1906.<ref>{{cite web|url=http://www.sfmuseum.org/hist5/jlondon.html | title = Jack London Writes of the 1906 San Francisko Earthquake and Fire | publisher = Sfmuseum.org |date=5. 5. 1906 | accessdate=15. 6. 2013}}</ref>||center}}
[[Датотека:PalaceofFineArts1915.jpg|мини|лево|[[Палата лепе уметности (Сан Франциско)|Палата лепе уметности]] на [[Међународна изложба „Панама-Пацифик”|Међународној изложби „Панама-Пацифик”]] 1915.]]

Обнова је била брза и извођена је у великим размерима. Одбивши предлог за потпуну реконструкцију уличне мреже (онаква каква је била), грађани Сан Франциска фокусирали су се на брзину.<ref name="NatTrust1">{{harvnb|Wiley|2000|pp=56–62}}</ref> [[Амадео Ђијанини|Ђијанинијева]] [[Банка Италије (САД)|Банка Италије]], која ће касније постати [[Банка Америке]], давала је кредите великом броју људи који нису имали средстава за живот. Утицајна асоцијација за планирање и урбанистичко истраживање (још се називала СПУР) основана је 1910. године како би се бавила квалитетом удомљавања након земљотреса.<ref>{{cite web|title=SPUR Our Mission and History| url = http://www.spur.org/about/our_mission_and_history| accessdate=26. 3. 2013}}</ref> Земљотрес је убрзао развој западних насеља која су преживела пожар, укључујући [[Пасифик Хајтс (Сан Франциско)|Пасифик Хајтс]], где је већина богаташа поново изградила своје куће.{{sfn|O'Brien|2008|p=7}} Уништене виле у Ноб Хилу постале су хотели. [[Градска већница у Сан Франциску|Градска већница]] поново је изграђена у [[сецесија (уметност)|стилу сецесије]] и град је прославио свој препород на [[Међународна изложба „Панама-Пасифик”|Међународној изложби „Панама-Пасифик”]] 1915.{{sfn|Wiley|2000|p=9}}
Током овог периода, изграђен је већи део градске инфраструктуре. У септембру 1912. градоначелник [[Џејмс Ролф]] ангажовао је грађевинског инжењера [[Мајкл О’Шонеси|Мајкла О’Шонесија]] као главног инжењера за град како би надгледао изградњу резервоара Твин Пикс, тунелâ [[Тунел Стоктон Стрит|Стоктон Стрит]] и [[Тунел Твин Пикс|Твинпикс]], [[Општинска железница Сан Франциска|општинске железнице Сан Франциска]], помоћног водовода и нове канализације. О’Шонеси је од 1915. до 1927. омогућио изградњу [[Трамвајски систем Сан Франциска|трамвајског система Сан Франциска]], чије су возне линије Ј, К, Л, М и Н активне и данас. Највећи утицај на Сан Франциско имали су [[О’Шонесијева брана]], [[резервоар Хеч Хечи]] и [[аквадакт Хеч Хечи]].<ref>{{cite web|title=Virtual Museum of the City of San Francisko – M.M. O'Shaughnessy Employed as City Engineer| url = http://www.sfmuseum.net/bio/mmo.html| accessdate=16. 3. 2013}}</ref> Обилно водоснабдевање омогућило је Сан Франциску да се развије у град који је данас.

[[Датотека:SF-Oakland-Bay-Bridge-Construction.jpg|мини|десно|[[Мост Сан Франциско–Оукланд]] у изградњи 1935. Изградња је трајала 40 месеци.]]

Сан Франциско је у наредних неколико година учврстио свој положај као главни финансијски град; кад је [[1929]]. дошло до [[Берзовни крах 1929.|краха берзе]], ниједна банка из Сан Франциска није пропала.<ref>{{cite web |title=San Francisko Gold Rush Banking – 1849 |publisher=The Virtual Museum of the City of San Francisko |date=24. 6. 2004 |url=http://www.sfmuseum.net/hist9/banking.html |accessdate=13. 6. 2008 |archive-date=09. 05. 2008 |archive-url=https://web.archive.org/web/20080509133016/http://www.sfmuseum.net/hist9/banking.html |url-status= }}</ref> Чак напротив, [[Велика депресија]] био је период у којем је Сан Франциско подузео два велика грађевинска пројекта. Истовремено су изграђени мостови [[мост Сан Франциско-Оукланд|Сан Франциско–Оукланд]] и [[мост Голден Гејт|„Голден Гејт”]]. Први је завршен 1936, а други 1937. године. Ранији војни затвор Алкатраз је постао локација савезног затвора максималне сигурности, у који су били смештени познати затвореници, попут [[Ал Капоне]]а и [[Роберт Френклин Страуд|Роберта Френклина Страуда]] (који је носио надимак ''Алкатрашки птичар''). Сан Франциско је касније прославио своју новостечену славу [[Међународна изложба „Голден Гејт”|Међународном изложбом „Голден Гејт”]] 1939, те је 1940. године [[Острво Трежр (Сан Франциско)|Острво Трежр]] направљено усред залива како би се на њему одржала ова изложба.

[[Датотека:USS San Francisco (CA-38) enters San Francisco Bay, December 1942.jpg|мини|лево|УСС ''Сан Франциско'' испод моста [[Голден гејт|Голден Гејт]] 1942. током [[Други светски рат|Другог светског рата]]]]

[[Америчка ратна морнарица|Морнаричко]] [[бродоградилиште]] [[Морнаричко бродоградилиште у Сан Франциску|Хантерс Поинт]] постало је средиште активности, а [[Форт Мејсон]] главна лука за укрцавање војника који су се упућивали на [[Пацифички фронт]] током Другог светског рата.<ref name="automatski generisano3">{{cite web|title=Port of Embarkation Essay—World War II in the San Francisko Bay Area | work=A National Register of Historic Places Travel Itinerary: | publisher=US Department of the Interior |date=28. 8. 2007 | url = http://www.nps.gov/history/nr/travel/wwIIbayarea/embarkation.htm | accessdate=22. 6. 2011}}</ref> Изненадна потреба за радницима привукла је много људи у ово подручје, поготово [[Афроамериканци|Афроамериканце]] [[Друга велика миграција Афроамериканаца|с југа САД]]. Многи војници (који су се вратили са службе у иностранству) и цивили који су првобитно дошли само да раде, одлучили су остати у граду након завршетка рата. У граду је такође потписана [[Повеља Уједињених нација]], којом су формиране [[Уједињене нације]] [[1945]]. године, а [[Споразум у Сан Франциску|споразумом у Сан Франциску]] 1951. године, службено је завршен [[Рат на Пацифику|рат с Јапаном]].

Пројекти урбанистичког планирања средином 1950-их и 1960-их означили су рушење и поновну градњу четврти на западној страни града, као и нових [[ауто-пут]]ева, од којих је само делић изграђен пре него што је градска опозиција зауставила изградњу.<ref>{{cite news|last=Fang| first = Eric | title = Urban Renewal Revisited: A Design Critique | work = SPUR Newsletter | publisher = San Francisko Planning and Urban Research Association |date=februar 1999 | url = http://www.spur.org/publications/library/article/urbanrenewalrevisited02011999 | accessdate=3. 8. 2009 | archive-url = https://web.archive.org/web/20120517162507/http://www.spur.org/publications/library/article/urbanrenewalrevisited02011999 | archive-date=17. 5. 2012 |url-status=dead | df = }}</ref> Утовар и истовар терета се преместио у већу луку у [[Оукланд (Калифорнија)|Оукланду]] након што је прекомерно коришћења контејнера учинило пристаништа застарелим.<ref>{{Cite journal|last=Rubin| first = Jasper | title = The Decline of the Port – A look at the transformation of the Port of San Francisko | work=SPUR Newsletter | publisher=San Francisko Planning and Urban Research Association |date=novembar 1999 | url = http://www.spur.org/publications/library/article/declineofport11011999 | accessdate=5. 1. 2013}}</ref> Град је почео губити индустријске послове и пребацио је економски фокус на [[туризам]] као најважнији део градске економије.<ref>{{Cite journal|last=Terplan| first = Egon | title = Organizing for Economic Growth – A new approach to business attraction and retention in San Francisko | work=SPUR Report | publisher=San Francisko Planning and Urban Research Association |date=7. 6. 2010 | url = http://www.spur.org/publications/library/report/organizing-economic-growth | accessdate=5. 1. 2013}}</ref> Предграђа су расла врло брзо, тако да је Сан Франциско прошао кроз велику демографску промену, јер је један број белаца напустио град, а заменили су их досељеници из [[Азија|Азије]] и [[Јужна Америка|Јужне Америке]].<ref>{{cite web|last=Willis| first = James | last2=Habib| first2 = Jerry| last3=Brittan| first3 = Jeremy| title = San Francisko Planning Department Census Data Analysis | publisher=San Francisko State University |date=19. 4. 2004 | url = http://bss.sfsu.edu/pamuk/SFDemographics.ppt | archiveurl = https://web.archive.org/web/20110718191827/http://bss.sfsu.edu/pamuk/SFDemographics.ppt | archivedate=18. 7. 2011 | format = PPT | accessdate=13. 6. 2008}}</ref><ref>{{cite news|last=Minton| first = Torri | title = Race Through Time | work=San Francisko Chronicle |pages=SC-4 | publisher=Hearst Communications |date=20. 9. 1998 | url = http://www.sfgate.com/health/article/Race-Through-Time-2990221.php | accessdate=11. 9. 2013}}</ref> Од 1950. до 1980. град је изгубио преко 10% становништва.

Сан Франциско је током овог периода постао магнет за америчку [[Противкултура|противкултуру]]. Писци [[битничка генерација|битничке генерације]] подстакли су ренесансу Сан Франциска и 1950-их средиште поставили у четврти [[Норт Бич (Сан Франциско)|Норт Бич]].<ref>{{Cite book
| last=Wiley| first = Peter Booth | title = National trust guide- San Francisko: America’s guide for architecture and history travelers | url=https://archive.org/details/nationaltrustgui0000wile| publisher=John Wiley & Sons, Inc. |year=2000| location = New York |pages=[https://archive.org/details/nationaltrustgui0000wile/page/n240 240]-242| oclc = 44313415 |isbn=978-0-471-19120-9
}}</ref> Хипици су, 1960-их, похрлили у [[Хеј-Ашбури]], с највећим бројем током [[Лето љубави|Лета љубави]] 1967. године<ref>{{cite web |url=http://www.pbs.org/wgbh/amex/love/filmmore/fd.html |title=American Experience: Summer of Love: Film Description |accessdate=17. 6. 2008 |date=14. 3. 2007 |work=Website for American Experience documentary on the Summer of Love |publisher=PBS |archive-date=24. 12. 2008 |archive-url=https://web.archive.org/web/20081224152043/http://www.pbs.org/wgbh/amex/love/filmmore/fd.html |url-status=dead }}</ref> У „[[Зебра убиства|Зебра убиствима]]” 1974. страдало је најмање 16 људи.<ref>{{cite news | url = http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,911212,00.html | title = Fear in the Streets of San Francisko | date = 29. 4. 1974 | work = Time | accessdate = 28. 8. 2006 | archiveurl = https://web.archive.org/web/20080104163013/http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,911212,00.html | archivedate = 04. 01. 2008 |url-status=dead | df =  }}</ref> Град је, 1970-их, постао центар за покрете за права [[ЛГБТ]] особа те се [[Кастро (Сан Франциско)|Кастро]] појавио као урбано ЛГБТ село; [[Харви Милк]] изабран је у [[Општинско веће Сан Франциска|Општинско веће]], али је 1978. [[Атентат на Милка и Москонија|извршен]] [[атентат]] на њега и [[Градоначелник Сан Франциска|градоначелника]], [[Џорџ Москони|Џорџа Москонија]].<ref>{{cite web|url=http://www.frommers.com/destinations/sanfrancisco/0029033660.html | title = San Francisko History: The 1970s and 1980s: Gay Rights | accessdate=17. 6. 2008 | work=Destinations: San Francisko | publisher=Frommers.com | archiveurl = https://web.archive.org/web/20070612230434/http://www.frommers.com/destinations/sanfrancisco/0029033660.html | archivedate=12. 6. 2007}}</ref>

Банка Америке завршила је изградњу своје седишне зграде зграде 1969, а [[Пирамида Трансамерика]] завршена је 1972,<ref>{{cite web|title=Pyramid Facts and Figures | work=Company Profile | publisher=Transamerica Insurance and Investment Group | url = http://www.transamerica.com/company_profile/about_the_pyramid/pyramid_facts_and_figures.asp | accessdate=13. 6. 2008}}</ref> што је покренуло талас „[[Менхетнизација|менхетнизације]]”, који је трајао до краја 1980-их – период изградње [[небодер]]а у центру града.<ref name="NatTrust2">{{harvnb|Wiley|2000|pp=95–96}}</ref> 1980-е биле су период у којем се драматично повећао број бескућника; тај проблем и данас је присутан у граду упркос неколицини покушаја да се реши.<ref>{{cite news|url=http://www.sfgate.com/cgi-bin/article.cgi?f=/c/a/2006/08/04/MNGILKB9KV1.DTL&ao=all | title = S.F.'s Homeless Aging on the Street / Chronic health problems on the rise as median age nears 50 | publisher = ''San Francisko Chronicle'' | last=Fagan| first = Kevin|date=4. 8. 2006 | accessdate=6. 3. 2012}}</ref> [[Земљотрес у Лома Приети]] 1989. проузроковао је уништење и људске жртве широм Заливске области. У Сан Франциску је оштетио грађевине у [[Дистрикт Марина (Сан Франциско|дистрикту Марина]] и [[Саут ов Маркет]]у и убрзао уништење већ оштећеног [[Калифорнијска државна цеста 480|ауто-пута Ембаркадеро]] и већег дела [[Централни ауто-пут (Сан Франциско)|Централног ауто-пута]], дозвољавајући граду да поново изгради [[Ембаркадеро (Сан Франциско)|Ембаркадеро]] као историјску лучку четврт у центру града и ревитализује четврт [[Хејс Вели]].

У последњих 20 година десила су се два успона проузрокована интернетском индустријом. Први је био крајем 1990-их ( „[[дот ком успон]]”), током којег су новонастале независне компаније оживиле економију Сан Франциска. Велики број предузетника и програмера преселио се у град, а следили су их [[Маркетинг|маркетиншки]], [[дизајн]]ерски и продајни стручњаци, мењајући друштвени пејзаж будући да су претходне сиромашне четврти постале све [[џентрификација|џентрификованије]].<ref>{{cite news|url=http://www.nytimes.com/2000/11/05/us/mission-district-fights-case-of-dot-com-fever.html | title = Mission District Fights Case of Dot-Com Fever | publisher = ''The New York Times'' |date=5. 11. 2000 | last=Nieves| first = Evelyn| accessdate=5. 3. 2012}}</ref> Потражња за новим домовима и радним простором покренула је други успон изградње небодера и сличних грађевина, овог пута у четврти Саут ов Маркет.<ref>{{cite news|url=http://www.sfgate.com/default/article/High-rises-are-a-sign-of-the-times-in-changing-3233641.php | title = High-rises are a sign of the times in changing San Francisko | publisher = ''San Francisko Chronicle'' |date=2. 1. 2008 |author = Nolte, Carl
| accessdate=9. 7. 2012}}</ref> Број становника је закључно са 2000. годином премашио претходни рекорд из 1950. Кад је овај [[економски балон]] пукао 2001, многе компаније су затворене те су отпустиле своје запосленике. Упркос овоме, висока технологија и предузетништво и даље су једни од стубова економије Сан Франциска. Средином прве деценије 21. века почео је [[Веб 2.0|успон друштвених медија]], тако да је Сан Франциско постао популарна локација за [[Технологија|технолошке]] канцеларије и популарно место за живљење за људе који су били запослени у компанијама [[Силицијумска долина|Силицијумске долине]], као што је [[Гугл]].<ref>{{cite web|url=http://www.sfeconomicstrategy.org/site/uploadedfiles/moed/economic_strat/ExecutiveSummary_EconomicPerformanceReview.pdf | archiveurl = https://web.archive.org/web/20090201053456/http://www.sfeconomicstrategy.org/site/uploadedfiles/moed/economic_strat/ExecutiveSummary_EconomicPerformanceReview.pdf | archivedate=1. 2. 2009 | title = City and County of San Francisko: An Overview of San Francisko’s Recent Economic Performance | accessdate=19. 6. 2008 | last=Egan| first = Ted|date=3. 4. 2006 | format = PDF | work=Report prepared for Mayor’s Office of Economic and Workforce Development | publisher=ICF Consulting}}</ref>

== Географија ==
[[Датотека:SanFranciscoFromTheISS(Cropped).jpg|upright|мини|[[Сан Франциско (полуострво)|Полуострво Сан Франциско]]]]

Сан Франциско се налази на западној обали САД, на северном крају [[Сан Франциско (полуострво)|истоименог полуострва]] и добро је повезан с [[Тихи океан|Тихим океаном]] и заливом Сан Франциска. Неколико сликовитих острва, попут [[Алкатраз]]а, [[Острво Трежр (Сан Франциско)|Трежра]] и [[Јерба Буена (острво)|Јерба Буене]], као и малих делова [[Аламида (острво)|Аламиде]], [[Ред Рок (острво)|Ред Рока]] и [[Острво анђела (Калифорнија)|Острва анђела]], део су града. Део града су и ненастањена [[острва Фаралон]], 43 km од обале. Копнено подручје града ствара квадрат димензија 11 x 11 km иако цело подручје, укључујући водене површине, има површину од скоро 600 km².

[[Датотека:Lombardst.jpeg|мини|upright|лево|Аутомобили путују [[Улица Ломбард (Сан Франциско)|улицом Ломбард]] како би се спустили низ [[Рашн Хил]].]]

Унутар граница града постоји више од 50 брда.<ref name="peak_experience">{{cite news|last=Graham| first = Tom | title = Peak Experience | work = San Francisko Chronicle |pages=PK-23| publisher = Hearst Communications |date=7. 11. 2004 | url = http://www.sfgate.com/cgi-bin/article.cgi?f=/c/a/2004/11/07/PKGJ99K7KD1.DTL | accessdate=13. 6. 2008}}</ref> Неке четврти добиле су назив по брду на којем се налазе, попут [[Ноб Хил (Сан Франциско)|Ноб Хила]], [[Потреро Хил]]а и Рашн Хила. Близу географског центра града налазе се мање насељена брда. [[Твин Пикс (Сан Франциско)|Твин Пикс]], пар брда која формирају једну од највиших тачака града, представљају добро место за поглед на град. Највише брдо Сан Франциска, [[Маунт Дејвидсон (Калифорнија)|Маунт Дејвидсон]], високо је 283 м и на њему стоји [[крст]] висине 31 м саграђен 1934.<ref>{{cite news|first=Henry K. | last=Lee| title = Mount Davidson Cross Called Landmark by Panel | url = http://www.sfgate.com/cgi-bin/article.cgi?f=/c/a/1997/01/16/MN71385.DTL | work = San Francisko Chronicle |date=16. 1. 1997 | accessdate=17. 6. 2008}}</ref> Над овим подручјем доминира [[торањ Сутро|Сутро]], велики црвено-бели [[Радио|радијски]] и [[Телевизија|ТВ]]-торањ.

Оближњи [[расед]]и [[Расед Сан Андреас|Сан Андреас]] и [[Расед Хејвард|Хејвард]] одговорни су за већину [[земљотрес]]а иако ниједан физички не пролази кроз град. Расед Сан Андреас проузроковао је земљотресе 1906. и 1989. Мањи земљотреси дешавају се редовно. Претња од већих земљотреса игра велику улогу у развоју градске инфраструктуре. Изграђен је резервни [[водовод]]ни систем, а град је неколико пута мењао своје кодексе за градњу, захтевајући модернизацију старијих зграда и више [[Инжењерство|инжењерске]] стандарде за новоизграђене објекте.<ref>{{cite news|last=Smith| first = Charles| title = What San Francisko didn't learn from the '06 quake | url = http://www.sfgate.com/cgi-bin/article.cgi?f=/c/a/2006/04/15/HOGQ9I7P2T1.DTL | work = San Francisko Chronicle
|date=15. 4. 2006 | accessdate=30. 6. 2008}}</ref> Упркос овоме, и даље постоје хиљаде мањих зграда подложних штети у случају земљотреса.<ref>{{cite news|last=Selna| first = Robert| title = S.F. leaders ignore weak buildings' quake risk | url = http://www.sfgate.com/cgi-bin/article.cgi?file=/c/a/2008/06/29/MNDD110U2E.DTL |pages=A-1| work = San Francisko Chronicle |date=29. 6. 2008 | accessdate=30. 6. 2008}}</ref> УСГС почео је издавати прогнозу за земљотресе за Калифорнију<ref>[http://pubs.usgs.gov/fs/2015/3009/pdf/fs2015-3009.pdf Прогноза за земљотресе у Калифорнији (март 2015)] предвиђа ризик од земљотреса у Калифорнији за период од 30 година.</ref>, која израђује моделе дешавања земљотреса у Калифорнији.

Обала Сан Франциска проширила се изван својих природних ограничења. Целе четврти, попут Марине, [[Мишн Беј (Сан Франциско)|Мишн Беја]], [[Бејвју-Хантерс Поинт|Хантерс Поинта]], као и већи делови Ембарцадера налазе се на подручјима [[депонија]]. Острво Трежр изграђено је од материјала ископаног из залива и оног насталог градњом тунела кроз острво Јерба Буену током прављења моста Сан Франциско–Оукланд. Такво земљиште зна бити нестабилно током земљотреса. Резултирајућа [[ликвефакција тла]] ствара знатну штету имовини која је изграђена на овом подручју, као што се десило у дистрикту Марина током земљотреса у Лома Приети 1989.<ref>{{cite web|title=Liquefaction Damage in the Marina District during the 1989 Loma Prieta earthquake | publisher=California Geological Survey | url = http://www.conservation.ca.gov/cgs/information/outreach/Documents/Marina%20Poster%2011x17rw2b.pdf | format = PDF | accessdate=17. 6. 2008}}</ref> Већина природних водотока града, попут [[Ајланд Крик]]а и [[Мишн Крик]]а, претворена је у одводне канале, преко којих је саграђено још објеката, иако комисија за комуналије разматра предлоге за обнављање неких водотока.<ref>{{cite web|title=The Lure of the Creeks Buried Beneath San Francisko’s Streets | publisher = Streetsblog San Francisko | last=Baume| first = Matt| url = http://sf.streetsblog.org/2010/04/14/the-lure-of-the-creeks-buried-beneath-san-franciscos-streets/ |date=14. 4. 2010 | accessdate=31. 1. 2013}}</ref>

=== Градски пејзаж ===
{{широка слика|SanFrancisco from TwinPeaks dusk MC.jpg|1680п|Центар Сан Франциска (поглед с [[Твин Пикс (Сан Франциско)|Твин Пикса]] у октобру 2006)}}
{{широка слика|San Francisco (Evening).jpg|1200п|Центар Сан Франциска у сумрак (поглед с Твин Пикса у јуну 2011)}}

==== Градске четврти ====
[[Датотека:SF Chinatown CA.jpg|мини|upright|лево|[[Кинеска четврт (Сан Франциско)|Кинеска четврт]] једно је од најстаријих насеља [[Кинези|Кинеза]] и једно од највећих у [[Северна Америка|Северној Америци]].]]
Историјски центар Сан Франциска је североисточни квадрант града, који окружују [[Маркет Стрит]] и рива. Овде се налази [[Финансијски дистрикт (Сан Франциско)|Финансијски дистрикт]], у близини којег је [[Јунион Сквер (Сан Франциско)|Јунион Сквер]], главно место за куповину и [[хотел]]е. [[Жичара|Жичаре]] возе путнике уза стрмине до врха Ноб Хила, који је некад био центар пословних тајкуна, те их доводи до туристичких атракција на риви, [[Фишерменс Ворф (Сан Франциско)|Фишерменс Ворфа]] и [[Пристаниште 39|Пристаништа 39]], с [[ресторан]]има који послужују посебну врсту [[ракови|ракова]] који се добијају од још увек активне [[риболов]]не индустрије. У овом квадранту налазе се и [[Рашн Хил]], стамбена четврт, у којој се налази позната кривудава [[Улица Ломбард (Сан Франциско)|улица Ломбард]], затим [[Норт Бич]] (познат и као [[Мала Италија]]), и [[Телеграф Хил (Сан Франциско)|Телеграф Хил]], у којем је [[торањ Коит]]. Између Рашн Хила и Норт Бича налази се [[Кинеска четврт (Сан Франциско)|Кинеска четврт]], најстарије место насељено [[Кинези]]ма у Северној Америци.<ref>[http://www.sanfranciscochinatown.com/history/index.html The Official San Francisko Chinatown Website]; pristupljeno: 16. 2. 2012.</ref><ref>[http://www.mtholyoke.edu/offices/comm/csj/101102/chinatown.shtml Depicting Otherness: Images of San Francisko's Chinatown]. College Street Journal, 11. 10. 2002; pristupljeno: 16. 2. 2012.</ref><ref name="Bacon, Daniel pages 52-53">Bacon, Daniel: Walking the Barbary Coast Trail, 2. izdanje, "Quicksilver Press" (1997). pp. 52-53.</ref><ref>{{Wayback |date=15. 6. 2011 | url = http://www.sanfranciscodays.com/chinatown/ | title = Chinatown/Grant Avenue}}, ''San Francisko Days''.</ref> Дистрикт [[Саут ов Маркет]], који је некад био индустријско језгро Сан Франциска, подвргнут је знатним развојним променама након изградње [[стадион]]а [[Ејтинти Парк]] и појављивања мањих компанија. Ово подручје попуњавају нови небодери, станови, као и апартмани. Даљњи развој дешава се јужно од Мишн Беја, бивше [[Железница|железничке]] гараже, која данас граничи са другим кампусом [[Универзитет Калифорније (Сан Франциско)|Универзитета Калифорније]].

Западно од центра града, насупрот [[авенија Ван Нес|Авенији Ван Нес]], налази се велика четврт [[Вестерн Адишн]], у којој се након Другог светског рата доселио велики број [[Афроамериканци|Афроамериканаца]]. Вестерн Адишн се обично дели на неколико мањих четврти, укључујући [[Хејс Вели]], [[Филмор (Сан Франциско)|Филмор]] и [[Јапанска четврт (Сан Франциско)|Јапанска четврт]], која је пре била највеће насеље [[Јапанци|Јапанаца]] у Северној Америци, али је изгубила ту титулу након што је доста Јапанаца [[Интернација Јапаноамериканаца|насилно исељено]] током Другог светског рата. Вестерн Адишн преживео је земљотрес 1906. с већином викторијанских грађевина потпуно читавих, укључујући познате „[[Обојене даме]]”, које се налазе у [[Аламо Сквер (Сан Франциско)|Аламо Скверу]]. Јужно, у близини географског центра града, налази се дистрикт [[Хај-Ашбури]], који је познат по хипијевској култури 1960-их. У њему су данас неки од најскупљих бутика<ref>{{cite news|title=The Haight | work=The San Francisko Chronicle | url=http://www.sfgate.com/neighborhoods/sf/haight/ | accessdate=3. 8. 2009}}</ref> и неколико контроверзних малопродајних ланаца<ref>{{cite news|last=Bishop| first = Katherine| title = Haight-Ashbury Journal; Love and Hate Linger In Ex-Hippie District | url=http://www.nytimes.com/1988/10/13/us/haight-ashbury-journal-love-and-hate-linger-in-ex-hippie-district.html?sec=&spon= | work = New York Times |date=13. 10. 1988 | accessdate=3. 8. 2009}}</ref> иако и даље задржава свој [[боем]]ски карактер. Северно од Вестерн Адишна налази се [[Пасифик Хајтс (Сан Франциско)|Пасифик Хајтс]], богата четврт с вилама које су саградили богаташи након земљотреса 1906. Директно северно од Пасифик Хајтса налази се Марина, четврт популарна међу младим професионалцима, која је већином изграђена на земљи „отетој” од залива.<ref>{{cite news|title=The Marina | work = SFGate San Francisko Neighborhood Guide | publisher = San Francisko Chronicle | url = http://www.sfgate.com/neighborhoods/sf/marina/ | accessdate=20. 8. 2013 |date=27. 10. 2011}}</ref>
[[Датотека:SF Transamerica full CA.jpg|мини|upright|лево|[[Пирамида Трансамерика]], највиша зграда у Сан Франциску]]
У југоисточном квадранту града налази се [[Дистрикт Мишн]], који су у 19. веку населили [[Калифорнијци (етничка група)|Калифорнијци]] и досељеници из [[Немачка|Немачке]], [[Република Ирска|Ирске]], [[Италија|Италије]] и [[Скандинавија|скандинавских]] земаља који су припадали радничкој класи. Талас [[Средња Америка|средњоамеричког]] становништва населио се у Мишину током 1910-их, а досељеници из [[Мексико|Мексика]] постали су најдоминантнији током 1950-их.<ref>{{cite web|url=http://www.qualityoflife-themovie.com/website/mission.html | title = Quality of Life (film website) | work=Mission District History |author=Morgan, Benjamin (Director) |year=2007| accessdate=25. 7. 2010}}</ref> Последњих година [[Џентрификација]] је променила демографију делова Мишина с Латионамериканаца на 20-годишње професионалце. [[Ној Вели]] југозападно и [[Бернал Хајтс]] јужно постају све популарнији за младе породице са децом. Источно од Мишина налази се [[Потреро Хил]], првентствено стамбена четврт која садржи једне од најбољих погледа на центар Сан Франциска. Западно од Мишина налази се подручје историјски познато као [[Јурика Вели]], сада популарно звано Кастро, које је једном било подручје на Скандинавце и Ирце из радничке класе. Постало је прва и најпознатија [[геј-четврт]] и сад је центар геј-живота у граду.<ref>{{cite news|title=The Castro | work=The San Francisko Chronicle | url=http://www.sfgate.com/neighborhoods/sf/castro/ | accessdate=3. 8. 2009}}</ref> [[Дистрикт Екселсиор]], који се налази близу јужне границе града, етнички је најразноврсније насеље у Сан Франциску. Насељено већином Афроамериканцима, [[Бејвју-Хантерс Поинт]], у крајњем југоисточном углу града, једно је од најсиромашнијих четврти и има високу стопу [[криминал]]а иако је било фокус неколико пројеката оживљавања и урбанистичког реновирања.

Изградња тунела [[Тунел Твин Пикс|Твин Пикс]] 1918. године повезала је југозападне четврти с центром града [[трамвај]]ем, убрзавајући изградњу [[Вест Портал]]а и оближњег [[Форест Хил (Сан Франциско)|Форест Хила]] и [[Сејнт Френсис Вуд]]а. Идући даље ка западу, северно од [[Парк Голден Гејт|парка Голден Гејт]] и протежући се све до Тихог океана, налази се [[Сансет (Сан Франциско)|Сансет]], велика четрвт у којој већину становништва чине Азијати из радничке класе.<ref>{{cite news|last=Chow| first = Andrew | title = Dismal APA Turnout at First Redistricting Meetings | publisher = Asian Week |date=22. 3. 2002}}</ref> У северозападном квадранту града налази се [[Ричмонд (Сан Франциско)|Ричмонд]], такође већином насељен људима из средње класе, али има и нешто Азијата и [[Руси|руских]] и [[Украјинци|украјинских]] усељеника. Ова подручја заједно се називају „[[Четврти Сан Франциска|Авеније]]”. Оба дистрикта понекад се могу поделити у два региона: Спољни Ричмонд и Спољни Сансет могу се односити на западне делове оба дистрикта док се Унутрашњи Ричмонд и Унутрашњи Сансет односе на источне делове ових дистрикта.

=== Клима ===
Популарни [[Цитати|цитат]], који се погрешно приписује [[Марк Твејн|Марку Твејну]], гласи: „Најхладнија зима коју сам икад искусио била је лето у Сан Франциску”.<ref name="marktwain">{{cite news|last=Nolte| first = Carl | title = Fog Heaven: The sun will come out tomorrow. Or maybe not. It's summer in the city, and that means gray skies | work = San Francisko Chronicle |pages=A-1 | publisher = Hearst Communications |date=19. 8. 2005 | url = http://www.sfgate.com/cgi-bin/article.cgi?f=/c/a/2005/08/19/MNGOBEA9JI1.DTL&ao=all | accessdate=13. 6. 2008 | archive-url = https://web.archive.org/web/20111109122256/http://www.sfgate.com/cgi-bin/article.cgi?f=%2Fc%2Fa%2F2005%2F08%2F19%2FMNGOBEA9JI1.DTL&ao=all | archive-date=9. 11. 2011 |url-status=dead | df = }}</ref><ref>{{cite web|title=And Never the Twain Shall Tweet | work = Urban Legends Reference Pages | publisher = Snopes.com |date=26. 9. 2007 | url = http://www.snopes.com/quotes/twain.asp | archiveurl = https://www.webcitation.org/618iAAceB?url=http://www.snopes.com/quotes/twain.asp | archivedate=22. 8. 2011 |url-status=live | accessdate=4. 7. 2015 | df = }}</ref> Сан Франциско је карактеристичан по [[Медитеранска клима|медитеранској клими]]<ref>Позната и као сухолетна суптропска (Копенова класификација климе – ''Цсб'')</ref> са свежим летима, која влада дуж обале Калифорније и која „уопштено има влажне, благе зиме и суха лета”.<ref>[http://ggweather.com/sf/narrative.html Climate of San Francisko: Narrative Description] Golden Gate Weather Services; 5. 9. 2006.</ref> Будући да је окружен водом с три стране, [[Калифорнијска струја]] знатно утиче на време у Сан Франциску и промене температуре, узрокујући изразито благу климу целе године с мало варијација у температури по годишњим добима.

[[Датотека:San francisco in fog with rays.jpg|upright|мини|лево|[[Магла]] је честа појава током лета у Сан Франциску.]]

Међу већим градовима у САД Сан Франциско има најхладније просечне дневне, минималне и максималне температуре за јун, јул и август.<ref>{{cite web | url = http://www.currentresults.com/Weather-Extremes/US/coldest-cities-summer.php | title = Coolest US Cities in Summer | last = Osborn | first = Liz | publisher = Current Results Nexus | work = Weather Extremes | accessdate = 25. 7. 2010 | archiveurl = https://web.archive.org/web/20100724192713/http://www.currentresults.com/Weather-Extremes/US/coldest-cities-summer.php | archivedate = 24. 07. 2010 |url-status=dead | df =  }}</ref> Током лета прегрејани ваздух диже се у долинама у унутрашњости [[Калифорнија|Калифорније]] и ствара подручје ниског притиска, које привлачи ветрове из [[Севернопацифички антициклон|Севернопацифичког антициклона]] кроз Голден Гејт, што ствара [[Магла у Сан Франциску|хладне ветрове и маглу]], по којима је град познат.<ref>{{Cite journal|last=Gilliam| first = Harold | title = Cutting Through the Fog: Demystifying the Summer Spectacle | journal=Bay Nature |year=2002| url = http://baynature.org/articles/jul-sep-2002/cutting-through-the-fog}}</ref> Магла има властити рачун на [[Твитер]]у, који прати знатан број људи.<ref>{{Cite news| url = http://www.sfweekly.com/sanfrancisco/behind-the-tweets-the-secretive-people-behind-sfs-fog-seagulls-and-bridges/Content?oid=2826334| title = Behind the Tweets: The Secretive People Behind S.F.'s Fog, Seagulls, and Bridges| last = Billings| first = Mike| date = 13. 6. 2013| work = SF Weekly| accessdate = 3. 12. 2014| archive-date = 11. 12. 2014| archive-url = https://web.archive.org/web/20141211015847/http://www.sfweekly.com/sanfrancisco/behind-the-tweets-the-secretive-people-behind-sfs-fog-seagulls-and-bridges/Content?oid=2826334| url-status = }}</ref> Мање се појављује у источним четвртима и током позног [[лето|лета]] и ране [[јесен]]и будући да су то најтоплија раздобља године.

Због оштре топографије и утицаја мора Сан Франциско има мноштво [[микроклима]]. Велика брда у географском центру града одговорна су за 20-постотну варијацију у годишњим падавинама између различитих делова града. Такође штите четврти које су непосредно на истоку у односу на њих (као што је Ној Вели) од магловитих, понекад веома хладних и ветровитих услова који се могу доживети у Сансету; Сан Франциско је сунчанији за оне који живе на источној страни града, с просеком од 260 ведрих и само 105 облачних дана годишње.

Температуре достигну или пређу 27&nbsp;°C само 21 или 23 дана годишње (просечно) у центру града и на [[Међународни аеродром Сан Франциско|Међународном аеродрому у Сан Франциску]] (познат по скраћеници СФО).<ref name = NOAA >{{cite web|url=http://www.nws.noaa.gov/climate/xmacis.php?wfo=mtr | title = NowData - NOAA Online Weather Data | publisher = Национална управа за океане и атмосферу | accessdate=15. 12. 2011}}</ref><ref name="NOAA txt downtown">{{cite web |url=ftp://ftp.ncdc.noaa.gov/pub/data/normals/1981-2010/products/station/USW00023272.normals.txt |publisher=Национална управа за океане и атмосферу |title=Station Name: CA SAN FRANCISCO DWTN |url-status=dead |accessdate=18. 3. 2014 |archive-date=24. 05. 2017 |archive-url=https://wayback.archive-it.org/all/20170524225938/ftp://ftp.ncdc.noaa.gov/pub/data/normals/1981-2010/products/station/USW00023272.normals.txt }}</ref> Сушно раздобље од маја до октобра може бити благо и топло с просечном дневном температуром од 17,1&nbsp;°C у септембру.<ref name="NOAA"/> [[Киша|Кишовито]] раздобље од новембра до априла мало је хладније, с најнижом просечном температуром од 10,7&nbsp;°C у јануару.<ref name="NOAA"/> У години буду просечно 73 кишна дана, а просечна годишња количина [[падавина]] износи 601 мм.<ref name="NOAA"/> Варирање количине падавина од године до године високо је; у 2013, која је у Калифорнији била изузетно сушна, у центру Сан Франциска пало је свега 142 мм, што је најмање од 1849, откад се воде подаци.<ref name="NOAA"/> [[Снег]] је ретка појава у граду; пао је само 10 пута од 1852, последњи пут 1976, кад је пало 130 мм на Твин Пикс.<ref>[http://ggweather.com/sf/snow.html Climate of San Francisko: Snowfall] Golden Gate Weather Services; 3. 12. 2006.</ref><ref>{{cite news|url=http://blog.sfgate.com/thebigevent/2012/11/29/blizzard-of-awesome-the-san-francisco-snowfall-of-1976/ | title = Blizzard of awesome: The San Francisko snowfall of 1976 | last=Hartlaub| first = Peter| publisher = SFGate.com |date=29. 11. 2012 | accessdate=1. 2. 2013}}</ref>

Највиша измерена температура износила је 39&nbsp;°C 17. јула 1988. и 14. јуна 2000, а најнижа −3&nbsp;°C 11. децембра 1932.<ref>{{cite web | url = http://www.wrcc.dri.edu/cgi-bin/cliGCStT.pl?ca7772 | title = San Fran Mission Dolore, California (047772) Period of Record General Climate Summary – Temperature | work = Western Regional Climate Center | publisher = Desert Research Institute | year = 2010 | accessdate = 25. 7. 2010 | archiveurl = https://web.archive.org/web/20110513121703/http://www.wrcc.dri.edu/cgi-bin/cliGCStT.pl?ca7772 | archivedate = 13. 05. 2011 |url-status=dead | df =  }} ([http://www.wrcc.dri.edu/cgi-bin/cliMAIN.pl?ca7772 Главна страница])</ref> [[Национална метеоролошка служба (САД)|Национална метеоролошка служба]] пружа графике<ref>{{cite web|url=http://www.wrh.noaa.gov/climate/yeardisp.php?wfo=mtr&stn=KSFO&submit=Yearly+Charts| title = San Francisko Bay Area / Monterey| publisher =}}</ref> које дају информације како би се могао приказати типични годишњи износ падавина и температура по месецима.

Према [[Министарство пољопривреде САД|Министарству пољопривреде САД]], Сан Франциско спада у зону 10б у погледу отпорности биљака на мраз.<ref>{{cite web|url=http://planthardiness.ars.usda.gov/PHZMWeb/# | title = USDA Plant Hardiness Zone Map |author = Agricultural Research Center, PRISM Climate Group Oregon State University | website = USDA | publisher = USDA | accessdate=24. 2. 2014 | archive-url = https://web.archive.org/web/20140227032333/http://planthardiness.ars.usda.gov/PHZMWeb/ | archive-date=27. 2. 2014 |url-status=dead | df = }}</ref>

== Демографија ==
Према попису становништва из [[2010]]. године,<ref>{{cite web|url=http://www.census.gov/2010census/popmap/ipmtext.php?fl=06:0667000| title = 2010 Census Interactive Population Search: CA - San Francisko city| publisher = U.S. Census Bureau| accessdate=12. 7. 2014| archive-url = https://web.archive.org/web/20150109041346/http://www.census.gov/2010census/popmap/ipmtext.php?fl=06:0667000| archive-date=9. 1. 2015|url-status=dead| df =}}</ref> Сан Франциско је имао 805.235 становника. Био је други већи град у [[Сједињене Америчке Државе|САД]] по [[Густина становништва|густини насељености]] са 6.632/[[km²]] становника (међу градовима са више од 200.000 становника).<ref name="SF_Population_Density">{{cite web
| title = 2000 Census: US Municipalities Over 50,000: Ranked by 2000 Density
| url = http://www.demographia.com/db-2000city50kdens.htm| publisher=Demographia|accessdate=23. 8. 2007}}</ref>

Сан Франциско је иначе фокусна тачка [[Заливска област Сан Франциска|заливске области Сан Франциска]] и формира део [[Метрополитанско подручје|метрополитанског статистичког подручја]] Сан Франциско–[[Оукланд (Калифорнија)|Оакланд]]–[[Фремонт (Калифорнија)|Фремонт]] које садржи 4,5 милиона људи. Такође се наводи у већем [[Метрополитанско подручје|метрополитанском статистичком подручју]] од 12 округа, односно [[Сан Хозе (Калифорнија)|Сан Хозе]]-Сан Франциско-[[Оукланд (Калифорнија)|Оукланд]], које садржи 8,4 милиона људи и пето је подручје по величини у САД према подацима из 2013. године.<ref>{{cite web
| url = http://www.census.gov/popest/data/metro/totals/2013/index.html
| title = Metropolitan and Micropolitan Statistical Areas – Population Estimate 2013|accessdate=13. 4. 2014| publisher=U.S. Census Bureau}}</ref> Најновија процена из 2013. године повећава број становника на 837.442 према подацима из јула 2013. године.<ref name="2013CensusEst">{{cite web|url=http://www.census.gov/popest/data/counties/totals/2013/CO-EST2013-01.html| title = Annual Estimates of the Resident Population – Counties| accessdate=21. 9. 2015}}</ref>

=== Расе и етницитет ===
{{ДемографијаСАД2
| naslov_tabele            = Састав становништва
| ime_naseljenog_mjesta    = Сан Франциско
| vrsta_naseljenog_mjesta  = 
| admin_godina             = 2010
| g2020_izvor              = 
| g2010_izvor              =<ref name="census" />
| g2000_izvor              =<ref name="census" />
| g1990_izvor              = 
| g1980_izvor              = 
| g2020_ukupno             = 
| g2020_belci              = 
| g2020_afroamerikanci     = 
| g2020_azijati            = 
| g2020_hispanoamerikanci  = 
| g2010_ukupno             = 805235
| g2010_belci              = 337451
| g2010_afroamerikanci     = 48870
| g2010_azijati            = 267915
| g2010_hispanoamerikanci  = 121774
| g2000_ukupno             = 776733
| g2000_belci              = 338909
| g2000_afroamerikanci     = 60515
| g2000_azijati            = 239565
| g2000_hispanoamerikanci  = 109504
}}
Према попису из 2010. године, етничка структура Сан Франциска је била следећа: 390.387 [[Европеидна раса|белаца]] (48,1%), 267.915 азијата (33,3%), 48.870 [[Афроамериканци|афроамериканаца]] (6,1%), 4.024 [[Индијанци|домородаца]] (0,5%), 3.359 пацифичких острвчана (0,4%), 53.021 других раса (6,6%) и 37.659 људи са две или више расе (4,7%). Било је 121.744 латиноамериканаца било које раце (15,1%).

Белци који нису латиноамериканци сачињавају мање од пола становништва, односно 41,9% док је тај број износио 92,5% 1940. године.<ref name="automatski generisano1">{{cite web|title=Historical Census Statistics on Population Totals by Race, 1790 to 1990, and by Hispanic Origin, 1970 to 1990, for Large Cities and Other Urban Places in the United States| publisher = U.S. Census Bureau| url = http://www.census.gov/population/www/documentation/twps0076/twps0076.html| accessdate=4. 7. 2015}}</ref> Најчешће порекло латиноамериканских групе људи су сачињавали [[Мексико|Мексиканци]] (7,4%), [[Ел Салвадор|Салвадорци]] (2,0%), [[Никарагва]]нци (0,9%), [[Гватемала|Гватемалци]] (0,8%) и [[Порторико|Порториканци]] (0,5%). Латиноамеричко становништво се налази највише у дистриктима Мишн, Тендерлоин и Екселисор.<ref name="interactivemap"/> [[Афроамериканци|Афроамериканско]] становништво је у опадању у новије време<ref name="census"/> са 13,4% становништва 1970. године на 6,1%.<ref name="SF QuickFacts">{{cite web
| title = QuickFacts: San Francisko County, California
| url = http://quickfacts.census.gov/qfd/states/06/06075.html| publisher = United States Census Bureau
| accessdate = 11. 7. 2011
| archive-url = https://web.archive.org/web/20110713075807/http://quickfacts.census.gov/qfd/states/06/06075.html
| archive-date = 13. 07. 2011
| url-status = dead
}}</ref> Тренутан постотак Афроамериканаца у Сан Франциску је сличан постотку савезне државе [[Калифорнија|Калифорније]];<ref name="SF QuickFacts"/> док је супротно томе латиноамеричко становништво града пола постотка савезне државе. Већина афроамериканаца су насељени у четвртима [[Бејвју-Хантерс Поинт]] и [[Визитејшн Вели]] у југоисточном Сан Франциску и [[Филмор Дистрикт|дистрикту Филмор]] у северноисточном делу града.<ref name="interactivemap">{{cite news
| title = Interactive: Mapping the census
| work=The Washington Post |pages=| publisher=
| url = http://www.washingtonpost.com/wp-srv/special/nation/census/2010/|accessdate=9. 2. 2012
}}</ref>

Становници [[Кинези|кинеског]] етницитета су 2010. године били највећа етничка мањина у Сан Франциску са 21,4% становника; остале забележене азијатске групе су били [[Филипини]] (4,5%), [[Вијетнам]]ци (1,6%), [[Јапанци]] (1,3%), азијски Индијанци (1,2%), [[Кореја|Корејци]] (1,2%), [[Тајланд|Тајланђани]] (0,3%), Бурманци (0,2%), [[Камбоџа]]нци (0,2%) док су [[Индонезија|Индонези]], Лаоси и [[Монголи]] сачињавали мање од 0,1% градског становништва.<ref name="Census 2010-GCT-PH1">{{cite web
| title = QT-P3 – Race and Hispanic or Latino Origin: 2010
| url = http://factfinder2.census.gov/faces/tableservices/jsf/pages/productview.xhtml?pid=DEC_10_SF1_QTP3
| work = 2010 United States Census Summary File 1| publisher = United States Census Bureau|accessdate=11. 7. 2011}}</ref> Највише кинеског становништва се налази у Кинеској четврти, те четвртима Сансет, и Ричмонд док се највише Филипина налази у [[Крокер-Амазон дистрикту]] (који се наставља на заједницу града [[Дејли Сити]], који има једну од највећих концентрација Филипина у [[Северна Америка|Северној Америци]]) као и у дистрикту СоМа.

Филипинска заједница у граду је доживела препород након пада становништва [[1970-их]] и [[1980-их]]. Заливска област Сан Франциска удомљава преко 382.950 америчких Филипина, те је једна од највећих заједница Филипина изван истоимене државе.<ref name="Census 2010-GCT-PH1"/><ref>{{cite web|url=http://www.faleo.org/index.php?option=com_content&view=article&id=54&Itemid=62| title = Training and Education /PET| accessdate=28. 4. 2012| publisher = Filipino-American Law Enforcement Officers Association| archive-url = https://web.archive.org/web/20130116021343/http://www.faleo.org/index.php?option=com_content&view=article&id=54&Itemid=62| archive-date=16. 1. 2013|url-status=dead| df =}}</ref> Дистрикт Тендерлоин је дом великом броју вијетнамског становништва и садржи велики број различитих врста послова и ресторана, те је тај дистрикт познат под именом Мали Сајгон. Велику присутност у Вестерн Адишну имају Корејци и Јапанци, пошто се ту налази јапанска четврт града. Становништво пацифичких острвчана сачињава 0,4% (0,8% укључујући особе са делимичним пореклом) становништва. Преко половине становништва пацифичких острвчана је самоанског порекла, док већи број овог становништва борави у подручјима Бејвју-Хантерс Поинт и Визитејшн Вели; пацифички острвчани сачињавају преко 3% становништва у обе заједнице.<ref name="Census 2010-GCT-PH1"/>

[[Калифорнија|Калифорнијски]] домороци сачињавају релативно мали постотак градског становништа: само је 37,7% становника рођено у Калифорнији док је 25,2% становника рођено у некој другој савезној држави. Више од трећине градских становника (35,6%) је рођено изван [[Сједињене Америчке Државе|САД]].<ref name="SF QuickFacts"/>

{| class="wikitable sortable" style="margin-left:auto;margin-right:auto;text-align: left;font-size: 90%;"
! Демографски профил<ref>{{cite web | url = http://quickfacts.census.gov/qfd/states/06/0667000.html | title = San Francisko (city), California | work = State & County QuickFacts | publisher = U.S. Census Bureau | access-date = 04. 07. 2015 | archive-url = https://www.webcitation.org/6AH8Xx1u8?url=http://quickfacts.census.gov/qfd/states/06/0667000.html | archive-date = 29. 08. 2012 | url-status = dead }}</ref><ref>{{cite web | url = http://www.census.gov | title = Demographic Profile Bay Area Census | archiveurl = https://web.archive.org/web/20100103190745/http://www.census.gov/ | archivedate = 03. 01. 2010 |url-status=dead | accessdate = 4. 1. 2010 | df =  }}</ref><ref name="census1">{{cite web|title=California – Race and Hispanic Origin for Selected Cities and Other Places: Earliest Census to 1990| publisher = U.S. Census Bureau| url = http://www.census.gov/population/www/documentation/twps0076/twps0076.html}}</ref>
! 2010.
! 2000.
! 1990.
! 1970.
! 1940.
|-
|align="left" | Белци || 48,5% || 49,7% || 53,6% || 71,4% || 95,0%
|-
|align="left" | Азијски Американци || 33,3% || 30,8% || 29,1% || 13,3% || 4,2%
|-
|align="left" | Афроамериканци || 6,1% || 7,8% || 10,9% || 13,4% || 0,8%
|-
|align="left" | Домороци САД или Аљаске || 0,5% || 0,4% || 0,5% || 0,4% || – 
|-
|align="left" | Домороци Хаваја и остали пацифички острвчани || 0,4% || 0,5% || 0,5% || – || – 
|-
|align="left" | Друга раса || 6,6% || 6,5% || 5,9% || 1,5% ||-
|-
|align="left" | Две или више раса || 4,7% || 4,0% ||- ||- ||- 
|-
|align="left" | Латиноамериканци (било које расе) || 15,1% || 14,1% || 13,9% || 11,6%<ref name="fifteen">Iz uzorka od 15%</ref> || 2,5%
|-
|align="left" | Латиноамериканци који нису беле расе || 41,9% || 43,6% || 46,6% || 60,4%<ref name="fifteen" /> || 92,5%
|}

=== Образовање, домаћинства и приходи ===
Од свих главних градова у [[Сједињене Америчке Државе|САД]], Сан Франциско је други по највећем броју становника са високом стручном спремом, одмах после града [[Сијетл]]. Преко 44% одраслих особа су дипломирани студенти или имају већи ниво образовања.<ref name="Bizjournals">{{cite news
| url = http://www.bizjournals.com/specials/pages/12.html
| archiveurl = https://web.archive.org/web/20060701071804/http://www.bizjournals.com/specials/pages/12.html|archivedate=1. 7. 2006
| title = The brainpower of America's largest cities|accessdate=5. 8. 2010|year=2006| publisher = Bizjournals.com (data interpreted from U.S. Census)}}</ref> Компанија -{USA Today}- известила је да је [[Роб Питинголо]], истраживач који је мерио факултетлије по квадратном километру, успоставио да Сан Франциско има више од 344.000 факултетлија у 121 [[km²]] градског подручја.<ref name="USA Today">{{cite news
| last=Winter| first = Michael
| url = http://content.usatoday.com/communities/ondeadline/post/2010/06/new-measure-ranks-san-Francisko-the-smartest-us-city/1
| title = New measure ranks San Francisko the 'smartest' U.S. city| publisher = USA Today|accessdate=5. 8. 2010
|date=9. 6. 2010}}</ref>

Пописни подаци су саопштили да 780.971 особа (97,0% становништва) живи у домаћинствима, 18.902 (2,3%) живи у неинституционализованим групним четвртима и да је 5.362 (0,7%) било институционалисано. Било је 345.811 домаћинстава, од којих је 63.577 (18,4%) садржавало децу млађу од 18 година, 109.437 (31,6%) су били парови супротног пола који живе заједно, 28.677 (6,3%) су биле [[Жена|жене]] на челу домаћинства без присутног супружника, 12.748 (3,7%) су били [[Мушкарац|мушкарци]] на челу домаћинства без пристуног супружника. Било је 21.677 (6,3%) невенчаних парова супротног пола и 10.384 (3,0%) венчаних парова или у партнерству истог пола. 133.366 домаћинстава (38,6%) су била домаћинства од само једне особе и 34.234 (9,9%) домаћинстава је садржавало особу преко 65 година која живи сама. Просечна величина домаћинства је била 2,26. Било је 151.029 [[породица]] (43,7% од свих домаћинстава) док је просечна величина породице била 3,11. Било је 376.942 стамбених јединица са просечном [[Густина становништва|густином]] од 627,6/km² од чега је 123.646 (35,8%) било заузето од стране власника и 222.165 (64,2%) од стране изнајмљивача. Упражњених места је било 2,3%, док је постотак упражњених места био 5,4% за изнајмљене објекте. 327.985 особа (40,7% становништва) живело је у стамбеним јединицама које су биле њихове док је 452.986 особа (56,3% становништва) живело у изнајмљеним стамбеним јединицама.

Сан Франциско је имао највећи постотак од 15,4% [[Хомосексуалност|геј]] и [[Лезбијка|лезбијских]] појединаца од било којег другог од 50 већих градова у САД према друштвеној анкети из [[2005]]. године.<ref>{{cite web
| url = http://www.law.ucla.edu/williamsinstitute/publications/SameSexCouplesandGLBpopACS.pdf
| archiveurl = https://web.archive.org/web/20070702202709/http://www.law.ucla.edu/williamsinstitute/publications/SameSexCouplesandGLBpopACS.pdf|archivedate=2. 7. 2007
| title = Same-sex Couples and the Gay, Lesbian, Bisexual Population: New Estimates from the American Community Survey
| last=Gates| first=Gary|accessdate=10. 7. 2008
|date=oktobar 2006
| format = PDF| publisher = The Williams Institute, UCLA School of Law
}}</ref> Сан Франциско такође има највећи постотак истополних домаћинстава од било којег америчког округа, те заливска област Сан Франциска има највећу концентрацију истополних домаћинстава од било којег другог [[Метрополитанско подручје|метрополитанског подручја]].<ref name="gaystats">{{cite web
| title = Gay and Lesbian Families in the United States: Same-Sex Unmarried Partner Households
| format = PDF
| url = http://www.hrc.org/documents/gayandlesbianfamilies.pdf
| archiveurl = https://web.archive.org/web/20080413201016/http://www.hrc.org/documents/gayandlesbianfamilies.pdf|archivedate=13. 4. 2008|accessdate=26. 8. 2006| publisher = Human Rights Campaign}}</ref>

{| class="wikitable" style="float: right; clear: both;"
|-
! colspan="6" | Приходи 2011. године
|-
! scope="row" style="text-align: left;" | Приход по становнику<ref name="US-CB-B19301">U.S. Census Bureau. American Community Survey, 2011 American Community Survey 5-Year Estimates, Table B19301. [http://factfinder2.census.gov American FactFinder]. 21. 10. 2013.</ref>
| colspan="2" | $46.777
|-
! scope="row" style="text-align: left;" | Просечан домаћински приход<ref name="US-CB-B19013">U.S. Census Bureau. American Community Survey, 2011 American Community Survey 5-Year Estimates, Table B19013. [http://factfinder2.census.gov American FactFinder]. 21. 10. 2013.</ref>
| colspan="2" | $72.947
|-
! scope="row" style="text-align: left;" | Просечан породични приход<ref name="US-CB-B19113">U.S. Census Bureau. American Community Survey, 2011 American Community Survey 5-Year Estimates, Table B19113. [http://factfinder2.census.gov American FactFinder]. 21. 10. 2013.</ref>
| colspan="2" | $87.329
|}

Сан Франциско је на трећем месту по просечном приходу домаћинстава<ref name="Census ACS 2003">{{cite web
| url = http://www.census.gov/acs/www/Products/Ranking/2003/R07T160.htm
| title = Median Household Income (In 2003 Inflation-adjusted Dollars) (Place Level)|accessdate=23. 6. 2009
|date=22. 8. 2007| publisher = U.S. Census Bureau
| archiveurl = https://web.archive.org/web/20080323090208/http://www.census.gov/acs/www/Products/Ranking/2003/R07T160.htm|archivedate=23. 3. 2008
}}</ref> који је 2007. године. износио [[Амерички долар|америчких долара]] 65.519.<ref name="SF QuickFacts"/> Просечан породични приход је износио $81.136<ref name="SF QuickFacts"/> и Сан Франциско је на 8. месту од свих већих градова међународно по броју милијардера који живе унутар града.<ref name="Billionaires in San Francisko">{{cite news
| last=Obusan| first=Claire
| url = http://www.forbes.com/2009/03/10/worlds-richest-cities-billionaires-2009-billionaires-cities.html
| title = Top Ten Billionaire cities|accessdate=22. 6. 2009
|date=12. 3. 2006| publisher = Forbes Magazine
}}</ref> Пратећи државни тренд, емиграција породица средње класе доприноси неједнакости прихода<ref name="MiddleClass">{{cite news
| last=Hendricks| first = Tyche
| title = Rich City Poor City: Middle-class neighborhoods are disappearing from the nation's cities, leaving only high- and low-income districts, new study says.
| work=San Francisco Chronicle
|pages=A-1| publisher=Hearst Communications
|date=22. 6. 2006
| url = http://www.sfgate.com/cgi-bin/article.cgi?file=/c/a/2006/06/22/MNG6HJIDMM1.DTL|accessdate=14. 6. 2008}}</ref> и оставило је град са мањим бројем деце од било којег другог већег америчког града са постотком од 14,5%.<ref name="ChildPopulation">{{cite web
| url = http://www.colemanadvocates.org/includes/downloads/amiliesstruggletostaypg111.pdf?PHPSESSID=c0e29242c58e4e22f6008bcf41a7302f
| archiveurl = https://web.archive.org/web/20100415094818/http://www.colemanadvocates.org/includes/downloads/amiliesstruggletostaypg111.pdf?PHPSESSID=c0e29242c58e4e22f6008bcf41a7302f|archivedate=15. 4. 2010
| title = Families Struggle To Stay: Why Families are Leaving San Francisko and What Can Be Done|accessdate=16. 6. 2008
|date=1. 3. 2006
| format = PDF| publisher = Coleman Advocates for Children & Youth}}</ref>

Постотак сиромаштва је 11,8% и број породица у сиромаштву је 7,4%, те су обе цифре испод државног просека.<ref>{{cite web
| url = http://factfinder.census.gov/servlet/ACSSAFFFacts?_event=&geo_id=05000US06075&_geoContext=01000US%7C04000US06%7C05000US06075&_street=&_county=san+Francisko&_cityTown=san+Francisko&_state=&_zip=&_lang=en&_sse=on&ActiveGeoDiv=&_useEV=&pctxt=fph&pgsl=050&_submenuId=factsheet_1&ds_name=null&_ci_nbr=null&qr_name=null&reg=null%3Anull&_keyword=&_industry=
| archiveurl = https://web.archive.org/web/20110103041948/http://factfinder.census.gov/servlet/ACSSAFFFacts?_event=&geo_id=05000US06075&_geoContext=01000US%7C04000US06%7C05000US06075&_street=&_county=san+Francisko&_cityTown=san+Francisko&_state=&_zip=&_lang=en&_sse=on&ActiveGeoDiv=&_useEV=&pctxt=fph&pgsl=050&_submenuId=factsheet_1&ds_name=null&_ci_nbr=null&qr_name=null&reg=null%3Anull&_keyword=&_industry=|archivedate=3. 1. 2011
| title = Economic Characteristics|accessdate=9. 1. 2015|year=2007
| work=2005–2009 American Community Survey 5-Year Estimates – Data Profile Highlights| publisher=U.S. Census Bureau}}</ref> Стопа незапослености је 5,3% према подацима из јануара [[2014]]. године.<ref>{{cite web|url=http://www.bls.gov/web/metro/laummtrk.htm | title = Unemployment Rates for Metropolitan Areas}}</ref>

=== Бескућништво ===
Бескућништво је хронични и контроверзални проблем у Сан Франциску већ од [[1970е|1970-их]] када је мноштво психичко болесних пацијената пуштено због промена здравствене заштите и медицинских услуга током [[1960е|1960-их]].<ref>{{cite web|url=http://www.pbs.org/wgbh/pages/frontline/shows/asylums/special/excerpt.html | publisher=PBS | title = Deinstitutionalization: A Psychiatric 'Titanic' | accessdate=9. 8. 2014 | archive-url=https://web.archive.org/web/20140720013649/http://www.pbs.org/wgbh/pages/frontline/shows/asylums/special/excerpt.html | archive-date=20. 7. 2014 |url-status=dead | df=}}</ref> Број бескућника се процењује да је 13.500 од којих 6.500 живи на улицама.<ref>{{cite news|url=http://www.sfgate.com/cgi-bin/article.cgi?f=/c/a/2010/09/26/BA8E1FJCR6.DTL
| title = Homeless problem lingers as S.F. spends millions
|date=27. 9. 2010|accessdate=5. 12. 2011
| work=The San Francisko Chronicle
| first=Phillip
| last=Matier
| first2=Andrew
| last2=Ross
}}</ref> Сматра се да град има највише бескућног становништва од укупног броја становника од било којег другог већег града у [[Сједињене Америчке Државе|САД]].<ref>{{cite web|title=San Francisko Program Combats Homelessness with Innovation| publisher=PBS
|date=5. 4. 2005
| url = http://www.pbs.org/newshour/bb/business/jan-june05/homeless_4-8.html|accessdate=6. 9. 2007
}}</ref><ref>{{cite web
| last=Pratt
| first = Timothy
| title = Critics say regional plan won't solve the problem| publisher=Las Vegas Sun
|date=12. 8. 2006
| url = http://www.lasvegassun.com/news/2005/aug/12/critics-say-regional-plan-wont-solve-the-problem/|accessdate=30. 8. 2006}}</ref> Инциденти пријављених насилних и имовинских штета [[2009]]. године (736 и 4.262 инцидената по 100.000 становника)<ref name="SFCrimeStats">{{cite web
| url = http://www2.fbi.gov/ucr/cius2009/data/table_06.html#s
| title = Uniform Crime Reports: Table 6 Crime in the United States by Metropolitan Statistical Area, 2009|accessdate=23. 1. 2011
| work=2009 Crime in the United States| publisher=Federal Bureau of Investigation
}}</ref> су мало мањи од других градова сличне величине у САД.<ref>{{cite web
| url = http://www2.fbi.gov/ucr/cius2009/data/table_16.html
| title = Uniform Crime Reports: Table 16 Crime in the United States by Metropolitan Statistical Area, 2009|accessdate=23. 1. 2011
| work=2009 Crime in the United States| publisher=Federal Bureau of Investigation
}}</ref>

=== Језици и старост ===
Према подацима из 2010. године, 54,58% (411.728) становника преко 5 година старости говори [[Енглески језик|енглеским језиком]] као главним језиком док 18,60% (140.302) говори [[Кинески језик|кинески]], 11,68% (88.147) [[Шпански језик|шпански]], 3,42% (25.767) [[Тагалог (језик)|тагалошки]], 1,86% (14.017) [[Руски језик|руски]], 1,45% (10.939) [[Вијетнамски језик|вијетнамски]], 1,05% (7.895) [[Француски језик|француски]], 0,90% (6.777) [[Јапански језик|јапански]], 0,88% (6.624) [[Корејски језик|корејски]], 0,56% (4.215) [[Немачки језик|немачки]], 0,53% (3.995) [[Италијански језик|италијански]] док је језицима пацифичких острвчана говорило 0,47% (3.535) становништва преко пет година старости. Преко 45,42% (342.693) становништва, преко пет година старости, је говорило матерњи језик који није било енглески.<ref>{{cite web|url=http://www.mla.org/cgi-shl/docstudio/docs.pl?map_data_results| title = San Francisko County, California| publisher = Modern Language Association| accessdate=6. 8. 2013| archive-url = https://web.archive.org/web/20130815140430/http://www.mla.org/cgi-shl/docstudio/docs.pl?map_data_results| archive-date=15. 8. 2013|url-status=dead| df =}}</ref>

Старосни распон града је следећи: 107.524 особа (13,4%) испод 18 година старости, 77.664 особа (9,6%) од 18 до 24 године старости, 301.802 особа (37,5%) од 25 до 44 године старости, 208.403 особа (25,9%) од 45 до 64 година старости и 109.842 особа (13,6%) који су имали или били преко 65 година старости. Просечна старост је била 38,5 година. На сваких 100 [[жена]] је било 102,9 [[мушкарац]]а, док је на сваких 100 жена преко 18 година било 102,8 мушкараца.

== Економија ==
Сан Франциско има разноврсну [[Економија|економију]] са пословима у разним индустријама попут стручних услуга, финансијалних услуга, [[Туризам|туризма]] и високе [[Технологија|технологије]], чији се послови знатно повећавају.<ref name="caedd-2012">{{cite web|url=http://www.calmis.ca.gov/htmlfile/msa/sf.htm | title = Industry Employment Data for San Francisko County |year=2012| publisher = California Employment Development Department}}</ref> Отприлике 25% радника је [[2012]]. године било запослено у неком послу стручних услуга; 16% у [[Влада|владиним]] службама; 15% у [[Угоститељство|угоститељству]]; 11% у [[Образовање|образовању]] и [[Здравство|здравству]] и 9% у финансијском сектору.<ref name="caedd-2012"/> [[БДП]] пето-окружног метрополитанског подручја Сан Франциска је [[2013]]. године износио [[Амерички долар|америчких долара]] 388,3 милијарде.<ref>{{cite news |url=http://www.bea.gov/newsreleases/regional/gdp_metro/2014/pdf/gdp_metro0914.pdf |title=Economic Growth Widespread Across Metropolitan Areas In 2013 |date=16. 9. 2014 |work=U.S. Bureau of Labor Statistics |accessdate=23. 10. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20141012212505/http://bea.gov/newsreleases/regional/gdp_metro/2014/pdf/gdp_metro0914.pdf |archive-date=12. 10. 2014 |url-status=dead }}</ref>

[[Датотека:SF California Street USA.jpg|мини|лево|upright|Калифорнијска улица у финансијском дистрикту.]]

[[Калифорнијска златна грозница]] је претворила Сан Франциско у банковни и финансијални центар западне обале у раном 20. веку.<ref name="California2011">{{Cite book|author=Federal Writers' Project of the Works Progress Administration of Northern California| title = San Francisko in the 1930s: The WPA Guide to the City by the Bay| url= http://books.google.com/books?id=gejyWi3CI74C&pg=PA114|year=2011| publisher = University of California Press|isbn=978-0-520-26880-7|pages=114}}</ref> [[Монтгомери Стрит]] и финансијски дистрикт су постали познати као „[[Волстрит]] запада” и садржавају федералну резервну банку Сан Франциска, сједиште компаније [[Велс Фарго]] и биле су седиште деоничке берзе пацифичке обале.<ref name="California2011"/> Банка Америке, пионер у пружању банковних услуга доступним средњој класи, је основана у Сан Франциску [[1960е|1960-их]], те је изградила модеран небодер и изабрала -{555 Цалифорниа Стреет}- као своје седиште. Многе веће финансијске институције, мултинационалне банке и фирме предузетничког капитала се налазе или имају регијско седиште у граду. Са преко 30 међународних финансијских институција<ref name="CityData.com">{{cite web|title=San Francisko: Economy| work = City-Data.com| publisher = Advameg Inc| url = http://www.city-data.com/us-cities/The-West/San-Francisko-Economy.html| accessdate=15. 6. 2008}}{{Мртва веза|date=10. 2018. | bot = InternetArchiveBot |fix-attempted=yes}}</ref> шест компанија из ''[[Богатих 500]]''<ref>{{cite news|title=Fortune 500| publisher=Fortune magazine, Time Inc|year=2013| url = http://money.cnn.com/magazines/fortune/fortune500/2013/full_list/index.html?iid=F500_sp_full
| accessdate=6. 4. 2014
}}</ref> и велике инфраструктуре стручних услуга—укључујући [[право]], односе са јавношћу, [[Архитектура|архитектуру]] и дизајн—Сан Франциско је дизајниран као „алфа” светски град<ref>{{cite web|url=http://www.lboro.ac.uk/gawc/world2012.html| title = The World According to GaWC 2012| work = Globalization and World Cities (GaWC) Study Group and Network| publisher = Loughborough University| accessdate=25. 1. 2014}}</ref> и на 10. је месту међу највећим међународним финансијским центрима.<ref>{{cite web|url=http://www.longfinance.net/images/GFCI15_15March2014.pdf|title=The Global Financial Centres Index 15|date=mart 2014|publisher=Long Finance|accessdate=5. 4. 2014|archive-date=14. 11. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20171114015209/http://www.longfinance.net/images/GFCI15_15March2014.pdf|url-status=dead}}</ref>

[[Датотека:Alcatraz Island 1, SF, CA, jjron 25.03.2012.jpg|мини|десно|Острво [[Алкатраз]] добија више од 1,5 милиона годишњих посетитеља.<ref>{{cite news
| last=Gonzales| first = Richard
| title = New Parts of Alcatraz Revealed to Public
| work=People and Places| publisher=National Public Radio
|date=22. 5. 2006
| url = http://www.npr.org/templates/story/story.php?storyId=9977965|accessdate=15. 6. 2008}}</ref>]]

[[Туризам]] је једна од највећих градских индустрија у приватном сектору,<ref name="tourism-largest-private-sector">{{cite news
 |last       = Flinn
 |first       = Ryan
 |title       = S.F. tourism picks up, but spending stays flat
 |work       = San Francisko Chronicle
 |pages       = D-1
 |date       = 3. 9. 2010
 |url       = http://www.sfgate.com/cgi-bin/article.cgi?f=/c/a/2010/09/02/BU8S1F7CUG.DTL
 |accessdate       = 4. 2. 2012
 |archive-date       = 24. 05. 2017
 |archive-url       = https://wayback.archive-it.org/all/20170524232958/http://www.sfgate.com/business/article/S-F-tourism-picks-up-but-spending-stays-flat-3253943.php
 |url-status       = 
 }}</ref> учинивши ову индустрију одговорну за више од један од седам послова у граду.<ref name="Waters2009">{{cite news|url=http://www.bloomberg.com/apps/news?pid=newsarchive&sid=a0OqYCnyJ8eY | title = Biotech Jobs Germinate as San Francisko Diversifies Economy | last=Waters| first = Rob|date=15. 5. 2009 | work = Bloomberg}}</ref> Појављивање града у [[Музика|музици]], [[филмови]]ма и популарној култури је учинило град и његове знаменитости познатим широм света.<ref>{{cite web
| title = Overseas Visitation Estimates for U.S. States, Cities, and Census Regions: 2013
| work=International Visitation in the United States| publisher=US Office of Travel and Tourism Industries, US Department of Commerce|year=2013| url = http://travel.trade.gov/outreachpages/download_data_table/2013_States_and_Cities.pdf
| format = PDF|accessdate=21. 2. 2015
}}</ref> Сан Франциско је 5. по највећем броју страних туриста од било којег другог града у [[Сједињене Америчке Државе|САД]] и 50. је од 100 најпосећенијих градова међународно према подацима организације Еуромонитор.<ref>{{cite news
| title = Top 100 City Destinations Ranking
| work=euromonitor.com| publisher=Euromonitor
| url = http://blog.euromonitor.com/2015/01/top-100-city-destinations-ranking.html
|date=27. 1. 2015|accessdate=21. 2. 2015
}}</ref> Више од 16,9 милиона туриста посетило је Сан Франциско 2013. године, доприневши $9,4 милијарди економији.<ref>{{cite news
| title = San Francisko tourism spending set new record at $9.4 billion last year
| work=San Francisko Business Times
|date=27. 3. 2014
| url = http://www.bizjournals.com/sanFrancisko/news/2014/03/27/san-Francisko-tourism.html|accessdate=5. 4. 2014
}}</ref> Са знатно развијеном инфраструктуром хотела и објектом за конвенције Москони, Сан Франциско је популарна дестинација за годишње конвенције и конференце.{{чињеница |date=10. 2018. }}<!--mrtva veza do tog datuma.-->

Економија Сан Франциска се уразноврстила од финансијке и туристичке у нова поља, односно индустрије, укључујући високо [[Технологија|технолошку]], [[Биотехнологија|биотехнолошку]] и медицинско истраживање од [[1990е|1990-их]].<ref name="Waters2009"/> Технолошки послови су били заслужни за 1% економије 1990. године, растући на 4% 2010. године и процењених 8% за крај 2013. године.<ref>{{cite news
| title        = Forecasting San Francisko's Economic Fortunes
| first        = Jennifer
| last         = Warburg
|date=27. 2. 2014
| work         = SPUR
| url          = http://www.spur.org/blog/2014-02-27/forecasting-san-Francisko-s-economic-fortunes|accessdate=6. 4. 2014
| archive-url  = https://web.archive.org/web/20150705143615/http://www.spur.org/blog/2014-02-27/forecasting-san-Francisko-s-economic-fortunes
| archive-date=5. 7. 2015
|url-status=dead
| df           = 
}}</ref> Сан Франциско је постао епицентар нових компанија током „дот-ком” балона 1990-их и накнадно друштвених мрежа позних 2000-их.<ref>{{cite news
| last=Selna| first = Robert
| title = New jobs, houses spur S.F. population in 2007
| work=San Francisko Chronicle |pages=B-1| publisher=Hearst Communications
|date=15. 5. 2008
| url = http://www.sfgate.com/cgi-bin/article.cgi?f=/c/a/2008/05/15/BA2110LPHB.DTL|accessdate=14. 6. 2008
}}</ref> Сан Франциско је од 2010. године привукао све већи број инвеститора предузетничког капитала у поређењу са [[Силицијумска долина|Силицијумском долином]], достигавши $4,58 милијарде 2013. године.<ref>{{cite news|url=http://blogs.wsj.com/venturecapital/2014/02/27/as-bay-area-investment-shifts-north-institutional-venture-partners-opens-san-Francisko-office/ | title = As Bay Area Investment Shifts North, Institutional Venture Partners Opens San Francisko Office |date=27. 2. 2014 | last=Garland| first = Russ| work = The Wall Street Journal | accessdate=11. 4. 2014}}</ref><ref>{{cite web|url=http://martinprosperity.org/2014/03/26/startup-city-the-urban-shift-in-venture-capital-and-high-technology/ | title = Startup City: The Urban Shift in Venture Capital and High Technology |date=31. 3. 2014 | accessdate=6. 4. 2014 | publisher = Martin Prosperity Institute, Rotman School of Management, University of Toronto | archive-url = https://web.archive.org/web/20140405044024/http://martinprosperity.org/2014/03/26/startup-city-the-urban-shift-in-venture-capital-and-high-technology/ | archive-date=5. 4. 2014 |url-status=dead | df = }}</ref><ref>{{cite news|url=http://www.sfgate.com/opinion/article/San-Francisko-s-urban-tech-boom-3850039.php | title = San Francisko's urban tech boom | last=Florida| first = Richard| publisher = San Francisko Chronicle |date=8. 9. 2012 | accessdate=6. 4. 2014}}</ref> Град је [[2004]]. године одобрио порезне изузетке за биотехнолошке компаније<ref>{{cite news|url=http://www.bizjournals.com/sanFrancisko/stories/2010/05/03/daily38.html | title = S.F. extends biotech payroll tax exemption |date=4. 5. 2010 | last=Young| first = Eric| work = San Francisko Business Times | accessdate=6. 4. 2014}}</ref> како би повећали раст [[Мишн Беј]] четврти, која садржи други објекат и болницу Универзитета Калифорније, Сан Франциска (још познатог под именом УЦСФ). Мишн Беј садржи Калифорнијски институт за регенеративну медицину, Калифорнијски институт за квантитативну бионауку и Гелдстоун институт<ref>{{cite press release|url=http://sfced.org/case-for-business/sectors/life-sciences-biotech/sector-data/ | title = Life Sciences & Biotech | publisher = Office of the Mayor, City and County of San Francisko | accessdate=6. 4. 2014}}</ref> као и преко 40 научних компанија приватног сектора.<ref>{{cite web|url=http://www.sfmayor.org/index.aspx?page=899&recordid=91 | title = Mayor Lee Announces New Biotech Incubator in Mission Bay |date=10. 9. 2013 | accessdate=6. 4. 2014}}</ref>

[[Датотека:San Francisco from Pier 7 September 2013 panorama edit.jpg|мини|лево|300px|Бродови усидрени у пристаништу број 3. [[Небодер]]и финансијског дистрикта могу се видети у позадини.]]

Највећи послодавац града је градска влада, запошљавајући 5,3% (преко 25.000 људи) градског становништва, након које је на другим месту -{UCSF}- са преко 22.000 засполених. Треће место са 1,8% (8.500+ људи) припада Калифоријско-пацифичком медицинском центру, који је највећи послодавац приватног сектора.<ref name="cafr2014">[http://www.sfcontroller.org/modules/showdocument.aspx?documentid=4941 City and County of San Francisko, California Comprehensive Annual Financial Report, for the Year ended June 30, 2013]. Pristupljeno 6. 4. 2014.</ref> Мали бизниси с мање од 10 запосленика и само-запослене фирме чине 85% запослених<ref>{{cite news
| last=Tan| first = Aldrich M.
| title = San Francisko is gateway city for immigrants and Silicon Valley Technology
| work=Fogcityjournal.com
|date=12. 4. 2006
| url = http://www.fogcityjournal.com/news_in_brief/sf_tech_gateway_060412.shtml|accessdate=15. 6. 2008
}}</ref> и број грађана у компанијама преко 1.000 запослених је пао за пола од [[1977]]. године.<ref name="SFEconomicStrategy">{{cite web
| last=Egan| first = Ted
| title = An Overview of San Francisco's Recent Economic Performance – Executive Summary| publisher=ICF Consulting
|date=3. 4. 2006
| url = http://www.sfgov.org/site/uploadedfiles/moed/economic_strat/ExecutiveSummary_EconomicPerformanceReview.pdf
| archiveurl = https://web.archive.org/web/20070710072642/http://www.sfgov.org/site/uploadedfiles/moed/economic_strat/ExecutiveSummary_EconomicPerformanceReview.pdf|archivedate=10. 7. 2007
| format = PDF|accessdate=14. 6. 2008
}}</ref> Раст националних супермаркета је отежан грађанским консензусом. Како би купили мале приватне бизнисе и одржали једиственост продавница града, комисија малих бизниса подржава јавну кампању за задржавање већег дела малопродајног новца у локалној економији<ref>{{cite news
| title = Main Street Fights Chain Street|author = Said, Carolyn
|date=29. 11. 2005
| url = http://www.sfgate.com/business/article/SMALL-BUSINESS-Main-Street-fights-Chain-Street-2592370.php|accessdate=27. 8. 2006 | work = San Francisko Chronicle
}}</ref> и надзорни одбор је користио плански кôд да ограниче четврти где се супермаркети могу основати,<ref>{{cite news
| url = http://www.sfgate.com/bayarea/article/SAN-Francisko-Supervisors-OK-limits-on-2776613.php|author = Hetter, Katia
|date=21. 3. 2004
| title = Supervisors OK limits on chain-store expansion|accessdate=19. 1. 2007
| work = San Francisko Chronicle
}}</ref> што су подржали гласачи Сан Франциска.<ref>{{cite web
| url = http://smartvoter.org/2006/11/07/ca/sf/meas/G/
| title = Proposition G: Limitations on Formula Retail Stores, City of San Francisko|accessdate=19. 1. 2007| publisher = smartvoter.org
}}</ref>

Као и многи други градови у САД, Сан Франциско је једном имао знатно активан произвођачки сектор са више од 60.000 радника [[1969]]. године, али се скоро сва производња преместила на јефтиније локације 1980-их.<ref name="Frojo2014">
* {{Cite news
| url = http://www.bizjournals.com/sanFrancisko/print-edition/2014/02/14/made-in-san-Francisko-manufacturing.html?page=all
| title = Made in San Francisko: Manufacturing a comeback
| first = Renée | last=Frojo
|date=14. 2. 2014|accessdate=6. 4. 2014}}</ref> Према подацима из 2014. године, Сан Франциско је забележио мали препород произвођачким послова са 4.000 радника у 500 компанија, што је двоструко више него 2011. године. Највећи послодавац произвођачког сектора је [[Енкор Бруинг Компани]], а највећи по приходима је [[Тимбук2]].<ref name="Frojo2014"/><br />
Почетком [[1900е|1900-их]] порастао је интерес [[хотел]]ске индустрије: „[[1959]]. године, град је имао мање од 3.300 првокласних хотела; тај број је порастао на 9.000 1970. године и 1999. године је опет порастао на 30.000.”<ref>{{Cite book|title=City for sale: The transformation of San Francisko|url=https://archive.org/details/cityforsaletrans0000hart| last=Hartman| first = Chester| publisher = University of California Press|year=2002}}</ref> Стварање конвенцијских центара попут [[Јерба Буена]], помогао је конвенцијско-туристичкој економији Сан Франциска, постављајући основу за велике успехе ресторанских и хотелских индустрија.

== Култура и савремени живот ==
[[Датотека:Fillmore-sidewalk-1.jpg|мини|десно|Бутици широм улице Филморе у четврти [[Пасифик Хајтс (Сан Франциско)|Пасифик Хајтс]].]]
Иако су финансијски дистрикт, [[Јунион трг]] и [[Фишерменс Ворф]] познати широм света, Сан Франциско је такође познат по неколицини културно богатих улица који садржавају четврти мешовите употребе окружених са централним комерцијалним ходницима по којима становници као и посетитељи могу ходати. [[Вокскор]] је, баш због овога, рангирао Сан Франциско на друго место као „најбољи град за ходање” у [[Сједињене Америчке Државе|САД]].<ref>{{cite web
| url = http://www.walkscore.com/cities-and-neighborhoods/
| title = Most Walkable Cities in the U.S.|accessdate=28. 3. 2014| publisher = Walkscore.com
}}</ref> Многе четврти садрже мешавину разних послова, ресторана и простора који су потребни становницима и посетитељима. Понеке четврти садрже бутике, кафиће и ноћни живот попут Јунион улице у [[Кау Холоу (Сан Франциско)|Кау Холоуу]], 24. улице у [[Ној Вели (Сан Франциско)|Ној Вели]], Валенција улице у [[Мишн дистрикт|Мишину]], и Ирвинг улице у унутрашњем Сансету. Овај приступ је знатно утицао на поновно развијање послова и услуга у четвртима дистрикта [[Саут ов Маркет]].<ref name="FogDev">{{cite news
 |last         = Wach
 |first        = Bonnie
 |title        = Fog City rises from the funk
 |work         = USA Today
 |publisher    = Gannett Company, Inc.
 |date         = 3. 10. 2003
 |url          = http://usatoday30.usatoday.com/travel/destinations/cityguides/sanfrancisco/overview.htm
 |accessdate   = 14. 3. 2015
 |archive-date = 11. 03. 2015
 |archive-url  = https://web.archive.org/web/20150311220116/http://usatoday30.usatoday.com/travel/destinations/cityguides/sanfrancisco/overview.htm
 |url-status   = dead
}}</ref>

[[Датотека:South of Market, San Francisco.jpg|мини|лево|[[Небодер]]и окружују вртове [[Јерба Буена]], у четврти Саут ов Маркет.]]

Почевши од [[1990е|1990-их]], потражња за вештим радницима у грани информатичке технологије за локалне послове у зачетку у [[Силицијумска долина|Силицијумској долини]] је привукла многе раднике широм света и утицала је на већи животни стандард Сан Франциска.<ref>{{cite news
| last=Schwarzer| first = Michelle
| title = San Francisko by the Numbers: Planning After the 2000 Census
| work=SPUR Newsletter | publisher=San Francisko Planning and Urban Research Association
|date=jul 2001
| url = http://www.spur.org/documents/010701_article_03.shtm
| archiveurl=https://web.archive.org/web/20050211032911/http://spur.org/documents/010701_article_03.shtm|archivedate=11. 2. 2005|accessdate=25. 7. 2010
}}</ref> Многе четврти које су се састојале од средње и ниже класе су се почела дизати на веће нивое током ренесансе Сан Франциска, укључујући четврти [[Саут Бич]] и [[Мишн Беј]]. Вредност имовине и приходи становника су се попели на једне од највиших у САД,<ref>{{cite web
| last=Sadovi| first = Maura Webber
| title = San Francisko's Home Prices Remain Among the Highest in U.S.
| work = The Wall Street Journal
|date=12. 4. 2006
| url = http://www.realestatejournal.com/columnists/livingthere/20060412-livingthere.html
| archiveurl = https://web.archive.org/web/20070301092505/http://www.realestatejournal.com/columnists/livingthere/20060412-livingthere.html|archivedate=1. 3. 2007|accessdate=14. 6. 2008
}}</ref><ref name="MedianIncome">{{cite web
| title = Median Family Income (In 2003 Inflation-adjusted Dollars)
| work=American Community Survey| publisher=US Census Bureau
|date=22. 8. 2007
| url = http://www.census.gov/acs/www/Products/Ranking/2003/R14T160.htm|accessdate=14. 6. 2008
| archiveurl = https://web.archive.org/web/20080420102803/http://www.census.gov/acs/www/Products/Ranking/2003/R14T160.htm| archivedate=20. 4. 2008}}</ref><ref>{{cite web
| last=Hawn| first = Carleen
| title = It may not feel like it, but your shot at the good life is getting better. Here's why
| work=San Francisko magazine | publisher=Modern Luxury
|date=mart 2007
| url = http://www.sanfran.com/archives/view_story/1068/
| archiveurl = https://web.archive.org/web/20070224105246/http://www.sanfran.com/archives/view_story/1068/|archivedate=24. 2. 2007|accessdate=14. 6. 2008
}}</ref> правивши велику сцену за [[Забава|забаву]], [[ресторан]]е и [[Малопродаја|малопродају]]. Према истраживању из [[2008]]. године свих већих градова, Сан Франциско је био на другом месту по квалитету живота од било којег другог града у држави.<ref>"{{cite web
| title = Quality of Living global city rankings – Mercer survey
| work=Mercer Consulting
|date=jun 2008
| url = http://www.mercer.com/referencecontent.htm?idContent=1307990|accessdate=23. 2. 2011
}}</ref> Међутим, због невероватног раста трошкова живота, многе породице средњих и нижих класа су се преселили у спољна преграђа заливског подручја или у централну долину [[Калифорнија|Калифорније]].<ref name="MiddleClass" />

Међународни углед који Сан Франциско и даље има је постајао од свог оснивања па све до данас са великим бројем имиграната из [[Азија|Азије]] и [[Јужна Америка|Јужне Америке]]. 39% становника није рођено у САД,<ref name="SFEconomicStrategy"/> те је значан број четврти претрпан са пословима и грађанским установама које су намењене новим грађанима. На пример, од доласка многих етничких [[Кинези|кинеза]], почевши од [[1970е|1970-их]], историјски је претворило Кинеску четврт и параду кинеске нове године у највећи догађај своје врсте изван [[Кина|Кине]].<ref>{{cite news
 |last         = Lam
 |first        = Eric
 |title        = San Francisko Chinese New Year Parade Embroiled in Controversy
 |publisher    = The Epoch Times
 |date         = 22. 12. 2005
 |url          = http://www.theepochtimes.com/news/5-12-22/36073.html
 |accessdate   = 14. 6. 2008
 |archive-date = 11. 05. 2009
 |archive-url  = https://web.archive.org/web/20090511113557/http://www.theepochtimes.com/news/5-12-22/36073.html
 |url-status   = dead
}}</ref>

[[Датотека:Castro Rainbow Flag.jpg|мини|upright|[[Застава дугиних боја]], која је симбол [[ЛГБТ]] поноса, је настала у Сан Франциску; барјаци попут овога украшавају улицу Кастро.]]

Са доласком „бит” писаца и уметника током 1950-их и друштвених промена ради којих је направљен [[Хеј-Ашбури]] дистрикт и [[Лето љубави]] током [[1960е|1960-их]], Сан Франциско је постао центар [[Либерализам|либералног]] активизма и [[Противкултура|противкултуре]] тог времена. Демократска странка, и мањим делом странка зелених доминирају градску политику од краја 1970-их, након што је задњи Републикански кандидат изгубио на изборима за [[градоначелник]]а 1975. године. Од [[1988]]. године, Сан Франциско није никад гласао преко 20% за Републиканског предсједничког или сенатског кандидата.<ref>{{cite web
| last=Leip| first = Dave
| title = Dave Leip's Atlas of U.S. Presidential Elections| publisher=Dave Leip
|date=4. 6. 2008
| url = http://www.uselectionatlas.org/|accessdate=14. 6. 2008
}}</ref> Град је проширио своје здравствене услуге као дио програма „Здрав Сан Франциско” [[2007]]. године,<ref>[http://www.californiahealthline.org/articles/2011/4/19/reform-law-could-curb-healthy-san-franciscos-enrollment-by-up-to-60.aspx Reform Law Could Curb Healthy San Francisko's Enrollment by Up to 60% – California Healthline]. Californiahealthline.org. Pristupljeno 16. 2. 2012.</ref> што би субвенцисало неке здравствене услуге грађанима.<ref>[http://www.time.com/time/nation/article/0,8599,1207599,00.html "San Francisko's Latest Innovation: Universal Health Care"] {{Wayback|url=http://www.time.com/time/nation/article/0,8599,1207599,00.html |date=20080215232714 }}, by Laura A. Locke, ''Time'', June 23, 2006</ref><ref>[http://www.healthysanfrancisco.org/visitors/Participant_Costs.aspx "Participant Costs"] {{Wayback|url=http://www.healthysanfrancisco.org/visitors/Participant_Costs.aspx |date=20100327140533 }}, healthysanfrancisco.org. 10. 4. 2010.</ref><ref>[http://www.insurancejournal.com/news/west/2006/07/20/70664.htm "Universal Health Care Plan Approved in San Francisko"], ''Insurance Journal'', 20. 7. 2006.</ref>

Сан Франциско има дугу историју подржавања ЛГБТ права. Дом је првој организацији за лезбијска права у САД под називом [[Ћерке Билитиса]]; првој јавно [[Хомосексуалност|геј]] особи да се кандидује за јавне функције у САД, [[Хозе Сарија|Хозе Сарију]]; првом јавног геј човеку да буде изабран за јавну функцију у САД, Харвију Милку; првој јавно лезбијског суткињи Мери Морган и првом [[Трансродност|трансродном]] полицијском комесару, Терези Спаркс. Велики број геј грађана задржао је политички и културни идентитет кроз неколико деценија и самим тиме је створио моћну присутност у градском животу Сан Франциска. Град одржава параду [[Сан Франциско Прајд]], једну од највећих и најстаријих прајд парада.

Сан Франциско Прајд се одржава од [[1972]]. године. Догађаји су у одређеној теми, која се бира сваке године. Преко 100.000 особа је присуствовало 44-ој СФ Прајд паради, мада су очекивали 1,5 милион људи као прошле године.<ref>{{cite web|title=Annual gay pride parades around the country take on new meaning as millions turn out to celebrate the Supreme Court rulings on same-sex marriage.| url = http://www.usatoday.com/story/news/nation/2013/06/30/san-francisco-gay-pride-parade-gay-marriage/2473379/| website = USAtoday.com}}</ref> 43. Прајд парада је одржана када су [[истополни брак]]ови у [[Калифорнија|Калифорнији]] постали легални, што су биле важне новости за ЛГБТ заједницу и многи су изашли како би то прославили. [[Челси Менинг]] је именована за почасног маршала, пошто је трансродна особа у војсци. Било је притужби око њеног именовања као маршала, јер је у затвору због кршења акта о шпијунажи те је њен орден као маршал опозван.<ref>{{cite web|title=Over 100,000 People Attend 44th Annual Pride Parade in San Francisko| url = http://www.nbcbayarea.com/news/local/15-Million-People-Attending-44th-Annual-Pride-Parade-265123311.html| website = NBCbayarea.com}}</ref>

Сан Франциско такође има знатно активну еколошку заједницу. Почевши са оснивањем Сијера клуба [[1892]]. године до оснивања организације Пријатеља урбаних шума [[1981]]. године, Сан Франциско има историју глобалних разговора о животној средини.<ref>{{cite web|title=About the Sierra Club| url = http://sierraclub.org/john_muir_exhibit/about/sierra.aspx| accessdate=26. 3. 2013}}</ref><ref>{{cite web|title=Friends of the Urban Forest – About us| url = http://www.fuf.net/about-us/| accessdate=26. 3. 2013}}</ref> Рециклажни програм Сан Франциска из [[1980]]. године је један од најстаријих рециклажних програма било којег града.{{чињеница |date=10. 2018. }}<!--mrtva veza do tog datuma.--> Град има иницијативу -{GoSolarSF}- која промовише коришћење соларне енергије. Комисија комуналија Сан Франциска пружа програм продаје електричне енергије из обновљивих извора.<ref>{{cite web|title=SFPUC GoSolarSF| url = http://sfwater.org/index.aspx?page=133| accessdate=26. 3. 2013}}</ref><ref>{{cite web|title=About Clean Power SF| url = http://sfwater.org/index.aspx?page=577| accessdate=21. 2. 2015| archive-url = https://web.archive.org/web/20150220034605/http://sfwater.org/index.aspx?page=577| archive-date=20. 2. 2015|url-status=dead| df =}}</ref> -{SF Greasecycle}- је програм рециклаже коришћеног уља како би се претворило у [[биодизел]].<ref>{{cite web|title=SFPUC Greasecycle| url = http://www.sfwater.org/index.aspx?page=465| accessdate=26. 3. 2013}}</ref>

Новозавршени Сансет резервоарски соларни пројект је инсталирао 25.000 соларних плоча на 45.000 [[km²]] крова резервора. Електрана од 5 мегавати је утростручила соларни капацитет од 2 мегавата од свог отварања у децембру [[2010]]. године.<ref>{{cite press release|title=Mayor Newsom Praises SFPUC For Approving New Five Megawatt Solar Project at Sanset Reservoir | url=http://www.sfmayor.org/ftp/archive/209.126.225.7/archives/PressRoom_NewsReleases_2008_94667/index.html | publisher=Office of the Mayor, San Francisko |date=12. 12. 2008 | accessdate=29. 9. 2009}}</ref><ref>{{cite news |url=http://abclocal.go.com/kgo/story?section=resources/lifestyle_community/green&id=7830862 |title=SF gets new way to generate renewable energy |last=Glaser |first=Leigh |date=7. 12. 2010 |publisher=KGO ABC7 News |access-date=04. 07. 2015 |archive-date=10. 04. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140410123537/http://abclocal.go.com/kgo/story?section=resources/lifestyle_community/green&id=7830862 |url-status= }}</ref>

=== Забава и сценска уметност ===
[[Датотека:SFWMOHLobbySouth.jpg|мини|лево|Оперна кућа ратног меморијала у Сан Франциску. Једна је од последњих зграда у ''[[Беаук Артс]]'' стилу у [[Сједињене Америчке Државе|САД]].]]
Центар ратног меморијала и сценске уметности Сан Франциска садржи неке од најтрајних компанија сценске уметности у САД. Оперна кућа ратног меморијала садржи оперу Сан Франциска, која је друга по величини [[Опера (музика)|оперна компанија]] у [[Северна Америка|Северној Америци]],<ref>Већа је једино оперна кућа у Њујорку</ref> као и балет Сан Франциска док се симфонија Сан Франциска изводи у Дејвиз симфонијској хали. Театар Хербст садржи еклектичан микс музичких извођења као и градску уметност и лекције из јавног [[Радио|радија]].

[[Филмор (клуб)|Филмор]] је музичка зграда у Вестерн Едишну. Друга је инкарнација историјске зграде која је добила славу током [[1960е|1960-их]] под извођењем [[Бил Грејам|Била Грејама]], тако што је била дом познатим музичарима [[Грејтфул Дед]], [[Џенис Џоплин]], [[Лед Зепелин]] и [[Џеферсон Ерплејн]], направивши звук Сан Франциска. ''[[Бич Бленкет Бабилон]]'' је авенија која врши извођења публици Норт Бича од [[1974]]. године.

Комичар и глумац [[Робин Вилијамс]] је помогао Сан Франциску да постане познат као добар град за комедијске клубове. Достигао је славу [[1970е|1970-их]] тако што је изводио своје комичне рутине у клубовима [[Холи Сити Зу]], Панчлајн као и другима.<ref name="sfexaminer.com">{{cite web| url = http://www.sfexaminer.com/sanfrancisco/san-francisco-had-close-ties-to-career-of-robin-williams/Content?oid=2871628| title = San Francisko had close ties to career of Robin Williams| work = The San Francisko Examiner| access-date = 04. 07. 2015| archive-date = 18. 10. 2014| archive-url = https://web.archive.org/web/20141018142857/http://www.sfexaminer.com/sanfrancisco/san-francisco-had-close-ties-to-career-of-robin-williams/Content?oid=2871628| url-status = }}</ref> Такође је снимио седам филмова у Сан Франциску.<ref name="sfexaminer.com"/>

А. Ц. Т. театар је утицајан у [[Заливска област Сан Франциска|заливској области]] од [[1967]]. године. Редовно врши продукцију разних догађаја као и Бродвеј представа.

[[Датотека:San Francisco Museum of Modern Art in 2011.jpg|мини|Структура музеја модерне уметности направљена од црвених цигла и кружно. Поглед из вртова [[Јерба Буена]]. Иза музеја се види зграда у ''[[Арт Деко]]'' стилу градње.]]

=== Музеји ===
[[Музеј модерне уметности Сан Франциска]] (још познат под називом СФМОМА) садржи модерна и дела из 20. вијека. Музеј је премештен у тренутну зграду у четврти [[Саут ов Маркет]] [[1995]]. године и сада привлачи више од 600.000 посетитеља годишње.<ref>{{cite web
| title = Corporate Sponsorship – Why Sponsor| publisher=San Francisko Museum of Modern Art
| url = http://www.sfmoma.org/membership/corp_sponsors_why_sponsor.html|accessdate=14. 6. 2008
| archiveurl = https://web.archive.org/web/20071229011210/http://www.sfmoma.org/membership/corp_sponsors_why_sponsor.html | archivedate=29. 12. 2007}}</ref> Палата легије части углавном садржи европске антиквитете и уметничка дела те се зграда налази у Линколн парку и њен екстериор је моделиран по истоименој згради у Паризу. Њиме управљају Музеји фине уметности Сан Франциска, који такође управљају де Јанг музејом у Голден Гејт парку. Колекција де Јанга садржи [[Сједињене Америчке Државе|америчке]] декоративне објекте и антрополошка налазишта из [[Африка|Африке]], [[Океанија|Океаније]] и [[Америке|Америкâ]]. Пре прављења тренутне грађевине, која се завршила са изградњом [[2005]]. године, де Јанг је такође садржавао музеј азијске уметности који је садржавао [[Азија|азијске]] историјске артефакте старе преко 6.000 година те је [[2003]]. године премештен у некадашњу јавну библиотеку поред цивилног центра.<br />
Насупрот музичком конкурсу се налази Калифорнијска академија наука. То је природни историјски музеј који садржи Морисон планетаријум и Стајнхарт акваријум. Тренутна структура грађевине са провидним плафорном је отворена 2008. године. Експлораторијум је интерактивни научни музеј кога је основао [[Френк Опенхајмер]] 1969. године и налази се на 15. пристаништу Ембаркадера. Два музејска брода су усидрена близу Фишерменс Ворфа, СС ''Џеремаја О’Брајен'' и подморница УСС ''Пампанито''. На [[Ноб Хил (Сан Франциско)|Ноб Хилу]] се налази жичарни музеј са приказом напојног система који погони жичаре и складишта аутомобила.

== Партнерски градови ==
* {{зас|ШВА}} [[Цирих]]
* {{зас|ОБС}} [[Абиџан]]
* {{зас|БУГ}} [[Бургас]]
* {{зас|VEN}} [[Каракас]]
* {{зас|AUS}} [[Сиднеј]]
* {{зас|GRE}} [[Солун]]
* {{зас|ТЈВ}} [[Тајпеј]]
* {{зас|Ирска}} [[Корк]]
* {{зас|ISR}} [[Хаифа]]
* {{зас|VIE}} [[Хо Ши Мин]]
* {{зас|THA}} [[Манила]]
* {{зас|JPN}} [[Осака]]
* {{зас|KOR}} [[Сеул]]
* {{зас|CHN}} [[Шангај]]
* {{зас|RUS}} [[Владивосток]]
* {{зас|ETH}} [[Адис Абеба]]
* {{зас|ITA}} [[Асизи]]
* {{зас|IND}} [[Бангалор]]
* {{зас|ROM}} [[Букурешт]]
* {{зас|ITA}} [[Калтађироне]]
* {{зас|CHI}} [[Валпараисо]]
* {{зас|ITA}} [[Напуљ]]
* {{зас|ITA}} [[Аласио]]
* {{зас|BRA}} [[Белем]]
* {{зас|POR}} [[Лисабон]]
* {{зас|OMN}} [[Аман]]
* {{зас|SUD}} [[Кејптаун]]
* {{зас|POL}} [[Краков]]
* {{зас|ITA}} [[Искија (Напуљ)|Искија]]
* {{зас|FRA}} [[Париз]]

== Референце ==
{{reflist|30em}}

== Литература ==
{{Литература|2}}
* {{Cite book|ref=harv | last=Hartman| first = Chester| publisher = University of California Press| title = City for sale: The transformation of San Francisko|url=https://archive.org/details/cityforsaletrans0000hart |year=2002}}
* {{Cite book|ref=harv |author = Federal Writers' Project of the Works Progress Administration of Northern California| title = San Francisko in the 1930s: The WPA Guide to the City by the Bay| url = http://books.google.com/books?id=gejyWi3CI74C&pg=PA114|year=2011| publisher = University of California Press|isbn=978-0-520-26880-7|pages=114}}
* {{Cite book|ref=harv | last=Wiley| first = Peter Booth | title = National trust guide- San Francisko: America’s guide for architecture and history travelers |url=https://archive.org/details/nationaltrustgui0000wile | publisher=John Wiley & Sons, Inc. |year=2000| location = New York | oclc = 44313415 |isbn=978-0-471-19120-9|pages=[https://archive.org/details/nationaltrustgui0000wile/page/n95 95]-96}}
* {{Cite book|ref=harv | last=Wiley| first = Peter Booth | title = National trust guide- San Francisko: America’s guide for architecture and history travelers |url=https://archive.org/details/nationaltrustgui0000wile | publisher=John Wiley & Sons, Inc. |year=2000| location = New York |pages=[https://archive.org/details/nationaltrustgui0000wile/page/n240 240]-242| oclc = 44313415 |isbn=978-0-471-19120-9
}}
* {{Cite book|ref=harv | last=Wiley| first = Peter Booth | title = National trust guide- San Francisko: America’s guide for architecture and history travelers |url=https://archive.org/details/nationaltrustgui0000wile | publisher=John Wiley & Sons, Inc. |year=2000| location = New York | oclc = 44313415 |isbn=978-0-471-19120-9|pages=[https://archive.org/details/nationaltrustgui0000wile/page/n56 56]-62}}
* {{Cite book|ref=harv | last=Richards| first = Rand | title = Historic San Francisko: A Concise History and Guide | publisher=Heritage House |year=1992|isbn=978-1-879367-00-5| oclc = 214330849}}
* {{Cite book|ref=harv | last=Gibson| first = Campbell | title = Population of the 100 Largest Cities and Other Urban Places in the United States: 1790 to 1990 | publisher=U.S. Census Bureau |date=jun 1998| url = http://books.google.com/?id=fHSjSgAACAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv | last=Richards| first = Rand | title = Historic San Francisco: A Concise History and Guide | publisher=Heritage House |year=1992|isbn=978-1-879367-00-5| oclc = 214330849}}
* {{Cite book|ref=harv | last=Wiley| first = Peter Booth | title = National trust guide- San Francisko: America's guide for architecture and history travelers |url=https://archive.org/details/nationaltrustgui0000wile | publisher=John Wiley & Sons, Inc. |year=2000| location = New York | oclc = 44313415 |isbn=978-0-471-19120-9|pages=[https://archive.org/details/nationaltrustgui0000wile/page/n4 4]-5}}
* {{Cite book|ref=harv | last=O'Brien | first = Tricia | title = San Francisko's Pacific Heights and Presidio Heights | publisher = Arcadia Publishing |year=2008| location = San Francisko |isbn=978-0-7385-5980-3| url =https://books.google.com/books?id=J8dEQubtnqYC&lpg=PA7&pg=PA7#v=onepage&q&f=false|pages=7}}
* {{Cite book|ref=harv | last=Coy| first = Owen Cochran | title = Guide to the County Archives of California | publisher=California Historical Survey Commission |year=1919| location = Sacramento |pages=409}}
{{Литература крај}}

== Спољашње везе ==
* {{званични веб-сајт|https://sfgov.org/}}
* [http://www.sfmuseum.org/ Виртуални музеј града Сан Франциска]
* [https://web.archive.org/web/20060409101419/http://transit.511.org/ Транзитне информације, распореди и карте заливске области]

{{Округ Сан Франциско (Калифорнија)}}
{{Подножје|Сједињене Америчке Државе|Географија}}

[[Категорија:Сан Франциско| ]]
[[Категорија:Окрузи Калифорније]]