Извор странице Жилина

{{Друге употребе}}
{{Град у Словачкој
| слика = Zilina-namestie ahlinku.jpg
| изворни_назив = Žilina
| грб = Coat of Arms of Žilina.svg
| градска_застава = Zilina-zilina-flag.svg
| слика_мапа = Slovakia zilina zilina.png
| крај = [[Жилински крај|Жилински]]
| округ = [[Округ Жилина|Жилина]]
| регион = [[Горње Поважје]]
| површина =80,04<ref>{{Citiranje weba |title=Hustota obyvateľstva - obce |url=https://datacube.statistics.sk/#!/view/sk/VBD_DEM/om7014rr/v_om7014rr_00_00_00_sk |website=www.statistics.sk |author=Statistical Office of the Slovak Republic (www.statistics.sk) |accessdate=2024-03-28 }} Подешавања: ''om7014rr_obc: AREAS_SK'', ''om7014rr_ukaz: Rozloha (Štvorcový meter)''.</ref>
| становништво =80.634<ref>{{cite web |url=https://datacube.statistics.sk/#!/view/sk/VBD_DEM/om7101rr/v_om7101rr_00_00_00_sk |title=Počet obyvateľov podľa pohlavia - obce (ročne) |author=Statistical Office of the Slovak Republic (www.statistics.sk) |date= |website=www.statistics.sk |publisher= |access-date=2024-03-28}} Подешавања: ''om7101rr_obc: AREAS_SK''.</ref>
| година_становништво ={{Скраћеница|2023|Популација: 2023-12-31, овршина & површина: 2023-06-31/2023-07-01.}}
| густина =1011,12<ref>{{Citiranje weba |title=Hustota obyvateľstva - obce |url=https://datacube.statistics.sk/#!/view/sk/VBD_DEM/om7014rr/v_om7014rr_00_00_00_sk |website=www.statistics.sk |author=Statistical Office of the Slovak Republic (www.statistics.sk) |accessdate=2024-03-28 }} Подешавања: ''om7014rr_obc: AREAS_SK''.</ref>
| надморска_висина = 378
| први_помен = [[1208]].
| поштански_код = 010 01
| позивни_број = +421 41
| код = 517402
| регистарска_ознака = ZA
| вебсајт = www.zilina.sk/
| градоначелник = Игор Хома
| странка = Смер-СД
| имејл = radnica@zilina.sk
| телефон = +421 (0)41 5621 522
| факс = 5624 993
| BM = B
| гшир = 49.2228
| гдуж = 18.7405
}}
'''Жилина''' ({{јез-свк|{{Audio|Sk-Žilina.ogg|Žilina}}}}, {{јез-мађ|Zsolna}}, {{јез-нем|Sillein}}, {{јез-пољ|Żylina}}) град је на [[северозапад]]у [[Словачка|Словачке]], у близини њене тромеђе са [[Чешка|Чешком]] и [[Пољска|Пољском]]. Смештена је на ушћу [[Кисуца|Кисуће]] и [[Рајчанка|Рајчанке]] у [[Вах]], у котлини окруженој планинама, које припадају масиву Западних [[Карпати|Карпата]]. Налази се на раскрсници природних путева који, још од [[средњи век|средњег века]], повезују [[Русија|Русију]], [[Балтичко море|Балтик]] и [[Северна Европа|северну Европу]] са [[Дунав]]ом и [[Јужна Европа|јужном Европом]], а данас је једно од најважнијих друмско-железничких чворишта у држави и налази се на [[Паневропски коридори|паневропским коридорима]] [[Паневропски коридор Va|-{Va}-]] и [[Паневропски коридор VI|-{VI}-]].

Под данашњим именом се први пут помиње [[1208]]. године, а [[1379]]. године је први пут забележен грб града, који је и данас у употреби. Краљ [[Карло Роберт]] је [[1321]]. године Жилину прогласио [[средњовековни градови|слободним краљевским градом]], док је његов наследник [[Лајош I Анжујски|Лајош I]] посебном повељом ''-{[[Privilegium pro Slavis]]}-'' (издатом [[7. мај]]а [[1381]]. године) изједначио права [[Словаци|словенских]] и [[Нијемци|немачких]] грађана. Врхунац у свом развоју град је доживео у [[17. век]]у, након чега почиње његова стагнација, све до доласка [[Железничка пруга|железничке пруге]] [[1872]]. године, чиме је отпочео нови развој града и његова [[industrijalizacija|индустријализација]].

Данас у Жилини живи 85 399 становника, што је чини петим [[списак градова у Словачкој|градом у Словачкој]] по броју становника. Седиште је једне од [[Крајеви Словачке|осам крајева Словачке]] (''[[Жилински крај|Жилинског краја]]'') и једног од [[Окрузи Словачке|њених округа]] (''[[округ Жилина]]''), универзитетско средиште, а од [[2008]]. године и новоформиране Жилинске [[бискуп]]ије. Један је од највећих привредних центара у држави, нарочито после доласка [[аутомобил]]ског гиганта [[Кија моторс|КИА]], који је у граду подигао фабрику вредну милијарду [[Евро|евра]], чиме је Жилина постала једно од три седишта [[Аутомобилска индустрија у Словачкој|аутомобилске индустрије у Словачкој]].

== Симболи града ==
Симболи Жилине су [[грб]], [[застава]] и [[печат]] града.
:''Грб Жилине'' чини [[Златна боја|златни]] двоструки крст са кореном на [[Маслинастозелена боја|маслинастозеленом]] раноготичком [[Штит у хералдици|штиту]], поред кога се налазе две златне [[Шестокрака звезда|шестокраке звезде]]. Први пут се појављује на једном рачуну издатом [[8. март]]а [[1379]]. године, што га чини најстаријим грбом у Словачкој и једним од најстаријих грбова у [[Европа|Европи]],<ref>{{cite web|url=http://cblis.uniza.sk/?go=venue| title = Conference CBLIS - University of Zilina: ''Zilina''| accessdate=10. 6. 2009| archive-url = https://web.archive.org/web/20130331104530/http://cblis.uniza.sk/?go=venue| archive-date=31. 3. 2013|url-status=dead| df = }}</ref> који се и данас користе. [[Двоструки крст]] је [[Византија|византијског порекла]] и одраз је традиције [[Моравскопанонска мисија|Моравско-панонске мисије]] [[Ћирило Солунски|Ћирила]] и [[Методије Солунски|Методија]] који су [[Покрштавање Словена|донели хришћанство]] [[Словаци]]ма.
:''Заставу Жилине'' чине две широке водоравне пруге златне (горња) и маслинасто-зелене (доња) боје. На златном пољу, уз [[јарбол]], смештен је грб града, који заузима три четвртине висине златног поља. Сама застава је размере 3:2.
:''Печат Жилине'' је округлог облика са грбом града у његовом средишту, око кога се у кружном прстену налази натпис на [[Латински језик|латинском језику]] ''„-{SIGILLUM, CIVIUM. DE. ZILINA}-“''.

== Географија ==
[[Датотека:Žilina skyline.jpg|мини|лево|250п|Поглед на град, са снежним врховима у позадини]]
Жилина се налази у [[северозапад]]ном делу Словачке, удаљена је око 200&nbsp;km од престонице [[Братислава|Братиславе]]. Њене [[географски координатни систем|географске координате]] су 49°13’22” северне [[Географска ширина|географске ширине]] и 18°44’24” источне [[Географска дужина|географске дужине]], сам град обухвата површину од 80.028[[квадратни километар|km²]]<ref name="ШУСК1" /> и смештен је на 378 m [[апсолутна висина|надморске висине]]<ref name="ШУСК1" />.

Највећи је град у долини [[Вах]]а, смештен на ушћу [[Кисуца|Кисуће]] и [[Рајчанка|Рајчанке]] (''Жилинке'') у њега, у [[Жилинска котлина|Жилинској котлини]]. Саму котлину окружују, делови масива [[Западни Карпати|Западних Карпата]], планински венци [[Мала Фатра|Мале Фатре]] (на [[југоисток]]у), [[Стражовски врхи]] (на [[југозапад]]у), [[Суловски врхи]] (на југозападу), [[Јаворњики|Јаворники]] (на [[север]]у и северозападу) и [[Кисућка врховина]] (на [[североисток]]у)<ref name="Опште" />. Њен [[геолошки састав]] чине [[терцијар]]ни [[Седиментне стене|седименти]] ([[Конгломерат (геологија)|конгломерати]] у којима има трошног [[пешчар]]а из доњег терцијара)<ref name="Опште" />, док се уз обале Ваха и Рајчанке налазе [[Шљунак|шљунковите]] [[Дилувијална раван|дилувијалне равни]]<ref name="Опште">{{cite web|url=http://www.zilina.sk/1/zakladne/| title = Žilina - oficiálne stránky mesta: ''Basic facts''| accessdate=29. 7. 2009.| language = словачки|archive-url=https://web.archive.org/web/20090801224120/http://www.zilina.sk/1/zakladne/|archive-date=1. 8. 2009|url-status=dead}}</ref>. У Жилинској котлини постоји пет таквих равни, а висинска разлика међу њима износи од 80 до 90 m<ref name="Опште" />.

На Ваху су направљене две [[Хидроелектрана|хидроелектране]], ''Жилинска'' (источно од града) и ''Хричовска'' (западно од града), које су створиле [[Вештачко језеро|вештачка језера]] (''Жилинско'' површине 2,55 -{km²}- са запремином од 18.151.000 [[km³]]<ref>{{cite web| url = http://zilina-gallery.sk/picture.php?/3813/category/378| title = Žilina Gallery: ''Malebná Malá Fatra od Vodného diela Žilina''|accessdate = 22. 8. 2009.|language = словачки| archive-date = 20. 11. 2011| archive-url = https://web.archive.org/web/20111120113504/http://zilina-gallery.sk/picture.php?%2F3813%2Fcategory%2F378|url-status = dead}}</ref> и ''Хричовско'' површине 2,53-{km²}- са запремином од 8.467.000&nbsp;km³<ref>{{cite web|url=http://zilina-gallery.sk/picture.php?/6692/category/640| title = Žilina Gallery: ''Vodná nádrž Hričov''|accessdate=22. 8. 2009. |language = словачки}}</ref>) погодна за развој [[Туризам|туризма]], али и значајна у одбрани од [[поплава]] насеља у долини реке. Поред три реке, на тлу града постоји и неколико мањих водотокова.

== Клима ==
Жилина се налази у [[Умерени климатски појас|умереном климатском појасу]] и има [[Континентална клима|континенталну климу]], са јасно израженим [[годишње доба|годишњим добима]]. Просечна летња [[температура]], у јулу, износи 17,3&nbsp;°C, док је просечна зимска, у јануару, −3,1&nbsp;°C<ref name="ТБ">{{cite web|url=http://www.tikzilina.sk/167.0/zakladne-udaje/|title = Turistická informačná kancelária mesta Žilina: ''Základné údaje''|accessdate=13. 6. 2009.|language = словачки|archive-url = https://web.archive.org/web/20130509071653/http://www.tikzilina.sk/167.0/zakladne-udaje/|archive-date=9. 5. 2013|url-status=dead|df = }}</ref>. Падавина, просечно, има између 760 и 780 -{mm}-, а највише их је у јулу (у просеку 104 -{mm}-)<ref name="ТБ" />, док се [[снијег|снежни покривач]] у граду задржава између 66 и 75 дана годишње<ref name="ТБ" />.

{| class="wikitable collapsible" style="MARGIN: auto; WIDTH: 90%"
! style="FONT-SIZE: 90%; TEXT-ALIGN: center" colSpan=14 | [[Датотека:Nuvola apps kweather.svg|30п]]'''Просечне температуре и падавине у Жилини'''[[Датотека:Weather-rain-thunderstorm.svg|30п]]
|- style="FONT-SIZE: 90%"
! Месец
! [[Јануар|Јан.]]
! [[Фебруар|Феб.]]
! [[Март]]
! [[Април|Апр.]]
! [[Мај]]
! [[Јун]]
! [[Јул]]
! [[Август|Авг.]]
! [[Септембар|Сеп.]]
! [[Октобар|Окт.]]
! [[Новембар|Нов.]]
! [[Децембар|Дец.]]
|-
! style="FONT-SIZE:90%; height:16px;"| Просечна максимална дневна температура °C (°[[Фаренхајт|F]])
| style="FONT-SIZE:85%; BACKGROUND:#fff; COLOR:#000; TEXT-ALIGN:center;"| 0<br>(33)
| style="FONT-SIZE:85%; BACKGROUND:#ffc; COLOR:#000; TEXT-ALIGN:center;"| 3<br>(38)
| style="FONT-SIZE:85%; BACKGROUND:#ff9; COLOR:#000; TEXT-ALIGN:center;"| 8<br>(47)
| style="FONT-SIZE:85%; BACKGROUND:orange; COLOR:#000; TEXT-ALIGN:center;"| 14<br>(58)
| style="FONT-SIZE:85%; BACKGROUND:#ff8c00; COLOR:#000; TEXT-ALIGN:center;"| 20<br>(68)
| style="FONT-SIZE:85%; BACKGROUND:#ff6400; COLOR:#000; TEXT-ALIGN:center;"| 22<br>(72)
| style="FONT-SIZE:85%; BACKGROUND:#ff5000; COLOR:#000; TEXT-ALIGN:center;"| 25<br>(76)
| style="FONT-SIZE:85%; BACKGROUND:#ff5000; COLOR:#000; TEXT-ALIGN:center;"| 25<br>(77)
| style="FONT-SIZE:85%; BACKGROUND:#ff8c00; COLOR:#000; TEXT-ALIGN:center;"| 20<br>(67)
| style="FONT-SIZE:85%; BACKGROUND:orange; COLOR:#000; TEXT-ALIGN:center;"| 14<br>(58)
| style="FONT-SIZE:85%; BACKGROUND:#ff9; COLOR:#000; TEXT-ALIGN:center;"| 6<br>(44)
| style="FONT-SIZE:85%; BACKGROUND:#fff; COLOR:#000; TEXT-ALIGN:center;"| 1<br>(35)
|-
! style="FONT-SIZE:90%; height:16px;"| Просечна минимална дневна температура °C (°[[Фаренхајт|F]])
| style="FONT-SIZE:85%; BACKGROUND:#a0c8f0; COLOR:#000; TEXT-ALIGN:center;"|-5<br>(22)
| style="FONT-SIZE:85%; BACKGROUND:#a0c8f0; COLOR:#000; TEXT-ALIGN:center;"|-5<br>(23)
| style="FONT-SIZE:85%; BACKGROUND:#c8dcf0; COLOR:#000; TEXT-ALIGN:center;"|-1<br>(30)
| style="FONT-SIZE:85%; BACKGROUND:#ffc; COLOR:#000; TEXT-ALIGN:center;"| 3<br>(37)
| style="FONT-SIZE:85%; BACKGROUND:#ff9; COLOR:#000; TEXT-ALIGN:center;"| 8<br>(46)
| style="FONT-SIZE:85%; BACKGROUND:#fc6; COLOR:#000; TEXT-ALIGN:center;"| 10<br>(51)
| style="FONT-SIZE:85%; BACKGROUND:orange; COLOR:#000; TEXT-ALIGN:center;"| 12<br>(54)
| style="FONT-SIZE:85%; BACKGROUND:orange; COLOR:#000; TEXT-ALIGN:center;"| 12<br>(53)
| style="FONT-SIZE:85%; BACKGROUND:#fc6; COLOR:#000; TEXT-ALIGN:center;"| 9<br>(47)
| style="FONT-SIZE:85%; BACKGROUND:#ffc; COLOR:#000; TEXT-ALIGN:center;"| 5<br>(41)
| style="FONT-SIZE:85%; BACKGROUND:#fff; COLOR:#000; TEXT-ALIGN:center;"| 0<br>(33)
| style="FONT-SIZE:85%; BACKGROUND:#a0c8f0; COLOR:#000; TEXT-ALIGN:center;"|-4<br>(26)
|-
! style="FONT-SIZE:90%; height:16px;"| Просечна [[количина падавина]] [[центиметар|cm]] ([[инч]]а)
| style="FONT-SIZE:85%; BACKGROUND:#c8dcff; COLOR:#000; TEXT-ALIGN:center;"| 2.85<br>(1,12)
| style="FONT-SIZE:85%; BACKGROUND:#c8dcff; COLOR:#000; TEXT-ALIGN:center;"| 2.67<br>(1,05)
| style="FONT-SIZE:85%; BACKGROUND:#b4c8ff; COLOR:#000; TEXT-ALIGN:center;"| 3.10<br>(1,22)
| style="FONT-SIZE:85%; BACKGROUND:#a0b4ff; COLOR:#000; TEXT-ALIGN:center;"| 4.08<br>(1,61)
| style="FONT-SIZE:85%; BACKGROUND:#a0b4ff; COLOR:#000; TEXT-ALIGN:center;"| 4.82<br>(1,90)
| style="FONT-SIZE:85%; BACKGROUND:#788cff; COLOR:#000; TEXT-ALIGN:center;"| 6.99<br>(2,75)
| style="FONT-SIZE:85%; BACKGROUND:#788cff; COLOR:#000; TEXT-ALIGN:center;"| 6.84<br>(2,69)
| style="FONT-SIZE:85%; BACKGROUND:#8ca0ff; COLOR:#000; TEXT-ALIGN:center;"| 5.19<br>(2,04)
| style="FONT-SIZE:85%; BACKGROUND:#a0b4ff; COLOR:#000; TEXT-ALIGN:center;"| 4.74<br>(1,87)
| style="FONT-SIZE:85%; BACKGROUND:#a0b4ff; COLOR:#000; TEXT-ALIGN:center;"| 4.19<br>(1,65)
| style="FONT-SIZE:85%; BACKGROUND:#b4c8ff; COLOR:#000; TEXT-ALIGN:center;"| 3.91<br>(1,54)
| style="FONT-SIZE:85%; BACKGROUND:#b4c8ff; COLOR:#000; TEXT-ALIGN:center;"| 3.42<br>(1,35)
|-
| style="FONT-SIZE: 88%; TEXT-ALIGN: center" colSpan=14 | ''Извор: -{MSN Weather}-<ref>{{cite web|url=http://www.worldweather.org/011/c01223.htm | title = Monthly Averages for Žilina, Slovakia| publisher = worldweather.org|accessdate=22. 1. 2008}}</ref>''
|}

== Историја ==
=== Праисторија и антика ===
Најстарији трагови насеља на подручју данашње Жилине, потичу из периода након последњег [[Ледено доба|леденог доба]], пре 22 000 година. У питању су остаци насеља из [[Камено доба|каменог доба]], откривени, у градској четврти, Заводју. Простор града био је насељен и током [[Бронзано доба|бронзаног]], [[Гвоздено доба|гвозденог]] и [[Антика|античког]] ([[Антички Рим|римског]]) доба.

=== Средњи век ===
<table style="float: left; margin-bottom: 0.5em; width: 330px; ">
<tr><td><div style="position: relative;">
{{Image label begin| image = Great_moravia_svatopluk.png| width = 300| float = none}}
{{Image label|x=0.58|y=0.46| scale = 300| text = [[Датотека:Castle.svg|10п]]}}
{{Image label|x=0.15|y=0.88| scale = 300| text = <small>'''Положај Жилине у [[Великоморавска кнежевина|Великоморавској кнежевини]]'''</small>}}
{{Image label|x=0.41|y=0.92| scale = 300| text = <small>'''(крај [[9. век]]а)'''</small>}}
{{Image label end}}
</div></td></tr></table>
Први трагови [[Словени|Словена]] датирају из [[5. век]]а. Тада је подигнуто словенско насеље, чији су остаци пронађени у градској четврти Фрамбор. У Борику је пронађено словенско насеље из каснијег периода ([[9. век]]), а из тог доба потиче и [[некропола]] из Банове. Тада је област Жилине била у саставу [[Нитранска кнежевина|Нитранске кнежевине]] под [[Прибина (кнез)|Прибином]] (кнез Нитре [[825]]—[[833]], Паноније [[840]]—[[861]]), а касније [[Великоморавска кнежевина|Великоморавске кнежевине]] кнеза [[Растислав (кнез)|Растислава]] (846—870), у коју су [[863]]. године дошли [[Ћирило Солунски|Ћирило]] и [[Методије Солунски|Методије]] да [[Моравскопанонска мисија|шире хришћанство на словенском језику]]. Није искључено да је стално насеље постојало и пре 5. века због повољног стратешког положаја Жилине на раскрсници природних путева који прате долине Ваха, Кисуће и Рајчанке<ref name="Ист">{{cite web|url=http://www.pamiatky.sk/pamiatky/ochrana-pamiatkoveho-fondu/revue-pamiatky-a-muzea/rocnik-2007/PM-3-07-summary| title = Pamiatkový úrad Slovenskej republiky: ''Summary 3/2007''| accessdate=13. 6. 2009.| language = енглески}}</ref>.

Најстарији писани траг о граду потиче из [[1208]]. године, када се у документу [[њитра|нитранског]] [[жупан]]а Томаша помиње ''-{terra de Selinan}-'' (''Жилинска земља''), док се облик ''Жилина'' у изворима први пут јавља [[1297]]. године. Међутим, данас се сматра да је град почео да се развија још пре почетка [[13. век]]а.<ref name="Ист" />

Током 13. века, град се развијао као средиште пограничне области [[Краљевина Угарска (1000—1918)|краљевине Угарске]] према [[Шлеска|Шлеској]] и локални трговачки центар. Из тог времена потиче и данас најстарија очувана грађевина у Жилини, [[црква светог Штефана Краља]], саграђена у првој половини 13. века. У његовој другој половини је подигнуто, данас ишчезло, [[Жилински Град|утврђење поред Ваха]], а крајем века су у Жилину дошли [[Немци|немачки]] колонисти из [[Ћешин|Тешина]], који су изнова подигли град. Тада је недалеко од града подигнуто неколико [[тврђава|утврђења]], попут [[Замак Будатин|Будатина]], у коме је била царина, [[Стари замак на Ваху|Варинског Града]] и [[Стречнијански замак|Стречна]], а у околини града је у [[средњи век|средњем веку]] постојао читав низ утврђења: ([[Хричов (тврђава)|Хричов]], [[Битча (тврђава)|Битча]], [[Сулов (тврђава)|Сулов]], [[Замак Лиетава|Лиетава]] и [[Рајец (тврђава)|Рајец]].

[[Датотека:Charles_I_of_Hungary_(head).jpg|мини|десно|[[Карло Роберт]]]]
Почетком [[14. век]]а, [[1312]]. године Жилина се први пут помиње као град, а девет година касније краљ [[Карло Роберт]] (1310—1342) је, током посете граду, [[12. јул]]а издао [[грамата|повељу]] којом је Жилину прогласио [[средњовековни градови|слободним краљевским градом]], коју су касније, [[1397]]. односно [[1497]]. године потврдили и краљеви [[Жигмунд Луксембуршки]] (краљ Угарске [[1387]]—[[1437]], [[цар Светог римског царства|свети римски цар]] 1433—1437) и [[Владислав II Јагело]] ([[краљ Чешке]] [[1471]]—[[1516]], краљ Угарске 1490—1516).

[[Датотека:Ludvik1Uhry_trun.jpg|мини|лево|[[Лајош I Анжујски|Лајош Велики]]]]
Микулаш од Лукова је [[1378]]. године направио копију [[Магдебуршки законик|Магдебуршког законика]], кога су се придржавали немачки колонисти, док су живели у Тешину. То је био почетак [[Жилинска књига|Жилинске књиге]] (''-{Žilinská kniha}-'') која представља ''највредније писмено наслеђе средњег века у Словачкој''{{чињеница|date=02. 2019. }}<!--mrtva veza do tog datuma.-->, а уједно и најстарији сачувани запис на [[Словачки језик|словачком језику]] који се налази у данашњој Словачкој. Наредне године је на једном рачуну од [[8. март]]а, по први пут забележен грб града, који се и данас користи. Током своје посете граду, краљ [[Лајош I Анжујски|Лајош I Велики]] (1342—1382) је [[7. мај]]а [[1381]]. године издао повељу ''-[[Privilegium pro Slavis]]}-'', којом је изједначио права немачких и словенских тј. словачких грађана. Њом је било потврђено да половину чланова градског већа чине Немци, а другу половину Словаци, док се [[градоначелник]] бира на годину дана и то наизменично из редова једних и других. Он је претходно већ допринео развоју Жилине, прво [[1357]]. године када је одобрио одржавање пијаце, а затим [[1364]]. године када је по његовој наредби изграђен друм од [[Кошице|Кошица]] до долине Ваха, дуж кога је неколико места, међу којима и Жилина, наплаћивало друмарину.

[[Датотека:Strečno hrad 18 Slovakia.jpg|мини|десно|300п|[[Стречнијански замак|Тврђава Стречно]]]]
[[Хусити]] су два пута ([[1431]]. и [[1434]]) спалили град, након чега је започело његово назадовање. Краљ Жигмунд је утврдио Жилину [[1405]]. године, након чега је град ослободио плаћања пореза и царина (1414), а један од његових наследника [[Матија Корвин]] (1458—1490) је 1458. године одобрио да се у граду сваке године одржава сајам на дан [[архангел Михаил|светог Михајла]]. Услед феудалне анархије која је уследила након Корвинове смрти, град је дошао у посед господара оближњег Стречна, а средином [[15. век]]а (1451) забележен је први податак на словачком језику, у Жилинској књизи, која је 1471. године преведена на словенски језик.

=== Нови век ===
У граду почиње да се интензивније развија [[занатство]], а [[1488]]. године се помиње [[Еснаф|гилда]] [[крзнар]]а у њему. Борба грађанства и градског племства око наследних положаја у граду, окончана је њиховим укидањем [[1508]]. године, а само 15 година касније, непосредно пре [[Мохачка битка|Мохачке битке]] [[1526]]. године и пропасти краљевине Мађарске, Жилина је изгубила статус слободног града. У граду се [[1542]]. године први пут помиње Жилинска гимназија ''Академија'', а [[1561]]. године је унет последњи запис у Жилинску књигу, која се данас чува у Државном архиву у [[Битча|Битчи]]. Цар [[Максимилијан II, цар Светог римског царства|Максимилијан]] (1564—1576) [[1568]]. године одобрава одржавање сајма у граду, сваке године на дан [[свети Власије|светог Блажа]]. Он је наредне године одобрио произвођачима [[текстил]]а да продају своју робу, што ће бити увод у убрзани економски развој, који ће производња текстила у Жилини доживети током [[17. век]]а<ref name="Ист" />. Град је [[1587]]. године захватила прва [[епидемија]] [[Куга|куге]] у његовој историји.

[[Датотека:Matthias - Holy Roman Emperor (Hans von Aachen, 1625).jpg|мини|лево|200п|[[Матија, цар Светог римског царства|Матеус Хабзбуршки]]]]
[[Матија, цар Светог римског царства|Матеус Хабзбуршки]] (1608—1619), свети римски цар 1612—1619) је током своје владавине донео низ мера које су директно довеле до развоја града, који се учвршћује као центар [[Занатство|занатства]], [[Трговина|трговине]] и [[Образовање|образовања]]. Прво је [[1609]]. године дозволио годишњи сајам на дан [[Света Луција|свете Луције]] и ослободио грађане Жилине плаћања друмарина на тлу некадашње краљевине Мађарске, да би наредне године Жилинчанима одобрио слободну трговину [[текстил|тканинама]] свих [[списак боја|боја]], како у граду, тако и ван њега. У граду је [[1610]]. године одржан Жилински синод који је обухватио представнике протестантске цркве средишње и западне Словачке. Систем градског [[водовод]]а са [[Дрво (материјал)|дрвеним]] [[цев]]има је изграђен [[1613]]. године, а његови остаци откривени су током [[теренско истраживање у археологији|археолошких истраживања]] [[1995]]. године. [[Леополд I, цар Светог римског царства|Леополд I]] (1655—1705, свети римски цар 1658—1705) је [[1657]]. године одобрио одржавање [[Стока|сточних]] сајмова у граду, а две године касније је дозволио наплату ''мокре друмарине'', чиме су грађани Жилине стекли право да друмарине наплаћују не само на [[мост]]овима преко Ваха и Кисуће, као до тада, већ и на [[Речна скела|скелама]], које су биле направљене за случај да бујице униште мостове. У граду се [[1665]]. године отвара прва [[штампарство|штампарија]], а [[1667]]. године постаје једна од станица [[Поштанска кочија|поштанске кочије]] на релацији [[Налчово]] — Тешин. Деценију касније, [[1678]]. године, цео град је практично уништен у великом пожару, након чега је отпочела његова обнова. [[Исусовци|Језуити]] су [[1686]]. године дошли у Жилину, а пет година касније оснивају нижу гимназију на месту данашњег ''Сиротишта''. Крајем века, у граду је постојало 16 гилди са око 200 мануфактура, од чега су три четвртине биле текстилне, а током [[барок]]ног доба саграђени су бројни манастири и цркве као и замак [[Будатин]].

[[Датотека:Žilina P6062158.jpg|мини|десно|200п|Скулптура [[Богородица|Девице Марије]] (''-{Immaculata}-'')]]
Према подацима из [[1700]]. године, Жилина је имала 2 682 житеља, а [[1704]]. године су у град дошли [[Фрањевци]] и започели радове на оснивању манастира [[света Варвара|свете Барбаре]]. Почетком века, у околини града се појавио друмски разбојник [[Јурај Јаношик]] (1688—1713), рођен у оближњем селу [[Терхова|Терхови]], који ће касније постати словачки национални јунак и [[Robin Hud|Робин Худ]]. [[Карло IV Хабзбуршки|Карло IV (''III'')]] (1711—1740) je [[1712]]. године одобрио одржавање годишњег сајма у граду и на дан [[стефан I Угарски|светог Стефана ''Краља'']], а на главном градском тргу (''Маријански трг''), је [[1738]]. године подигнута барокна скулптура [[Богородица|Девице Марије]] (''-{Immaculata}-''), да би означила окончање успешне ре-[[Католичка црква|католизације]] града коју су спровели језуити и фрањевци, уз подршку градског племства. О томе сведоче подаци да је [[1730]]. године било свега неколико десетина људи који су се изјаснили као протестанти, а средином [[19. век]]а скоро да их није ни било<ref name="Ист" />. Први план града, који се данас чува у Повашком музеју, направио је [[1747]]. године [[геометар]] Михал Руткај-Недецки, а [[1763]]. године се отвара прва поштанска станица. Сам град је током [[18. век|18]]. и 19. века почео да назадује и губи своју значајну улогу трговачког центра на раскршћу путева<ref name="Ист" />.

[[Датотека:Žilina P6062214.jpg|мини|лево|200п|Споменик [[Јозеф Милослав Хурбан|Јозефу Милославу Хурбану]] у жилинској четврти Будатин]]
Средином 19. века дошло је до [[револуције 1848—1849.|читавог низа револуција]] које су захватиле [[Европа|Европу]] [[1848]]. године. На тлу данашње Словачке, Словаци су се побунили тражећи већа права у односу на доминантне Мађаре и стали су на страну Аустријанаца у њиховој борби против Мађара. Крајем 1848. и почетком [[1849]]. године словачки добровољци су у биткама код Будатина победили мађарске гардисте. Након победа, на главном градском тргу су [[4. јануар|04. 01.]] вође словачког покрета, [[Људовит Штур]] и [[Јозеф Милослав Хурбан]], одржали говоре. Градско утврђење је током векова изгубило на стратешком значају, услед чега је његов већи део био сасвим порушен, а остаци две главне градске [[Капија|капије]] су порушени, након великог [[пожар]]а који је захватио град 1848. године. Десет година касније, велики [[земљотрес]] је потресао град [[15. јануар|15. 01.]] [[1858]]. године, а још један пожар га је захватио [[11. август|11. 08.]] [[1886]]. године.

Град се нагло развио, у другој половини 19. века, након доласка [[Железничка пруга|железнице]]. Прво је [[1872]]. године завршена пруга [[Кошице]] — [[Бохумин]] (данас у [[Чешка|Чешкој]]) затим је продужена до [[Братислава|Братиславе]] [[1883]]. године, да би [[1899]]. године био изграђен крак до [[Рајец (Словачка)|Рајеца]], чиме је Жилина постала важно железничко раскршће. Ово је довело до отварања нових фабрика у граду, попут текстилне фабрике ''„Словена“'' (1891) и фабрика [[Хемија|хемијских]] производа ''„Поважје“'' (1892). Град је [[1903]]. године био домаћин великог [[Индустрија|индустријског]] сајма ''Горње Мађарске'' (тј. Словачке), што је подстакло развој како Жилине, тако и целог [[Горње Поважје|Горњег Поважја]]. Жилина је [[1900]]. године имала 5 633 становника и 411 кућа, док је двадесет година раније имала 3 244 становника и 375 кућа, да би градска популација премашила бројку од 10.000 становника [[1911]]. године.

=== Модерно доба ===
{{Image label begin| image = Austrougarska raspad.png| width = 350| float = right}}
{{Image label|x=0.50|y=0.15| scale = 350| text = [[Датотека:Green pog.svg|8п]]}}
{{Image label|x=0.25|y=0.63| scale = 350| text = <small>'''Положај Жилине у [[Аустроугарска|Аустроугарској]]'''</small>}}
{{Image label|x=0.23|y=0.66| scale = 350| text = <small>'''и приказ њеног распада [[1918]]. године'''</small>}}
{{Image label end}}
Након краја [[Први светски рат|Првог светског рата]] и [[аустроугарска#Распад земље|распада Аустроугарске]], у [[Праг]]у је [[28. октобар|28. октобра]] [[1918]]. године проглашено стварање нове државе, ''[[Чехословачка|Чехословачке]]''. Два дана касније, представници словачког народа су у [[Мартин (град)|Мартину]] потписали ''[[Мартинска декларација|Мартинску декларацију]]'' о приступању Чехословачкој, а представници Жилине су били међу првима који су је прихватили. Град је тада постао прва престоница Словачке и седиште њене владе, до [[март]]а [[1919]]. године. Унутрашња организација Чехословачке се мењала током године, а након њене централизације [[1928]]. године, којом је држава подељена на четири дела, Жилина је ушла у састав Словачке крајине. После закључивања [[Минхенски споразум|Минхенског споразума]] [[29. септембар|29. септембра]] [[1938]]. године, којим је почео распад Чехословачке, представници седам политичких странака су, након разговора у Жилини, [[6. октобар|6. октобра]] исте године прогласили аутономију Словачке унутар Чехословачке, а одлуку је саопштио [[Католичка црква|католички]] свештеник др. [[Јозеф Тисо]]. Он ће касније, уочи [[Други светски рат|Другог светског рата]], постати вођа марионетске [[Словачка република (1939—1945)|Независне државе Словачке]], која ће бити формирана пола године касније, [[14. март]]а [[1939]]. године.

[[Датотека:SNP map11.png|мини|лево|300п|Мапа [[Словачки народни устанак|Словачког народног устанка]]]]
После успостављања марионетске државе, Жилина је постала средиште округа у [[Тренчин]]ској жупи и град који се налазио на граници ''заштитне зоне'' коју је [[Нацистичка Њемачка|нацистичка Немачка]] успоставила на [[северозапад]]ном делу земље, пред почетак Другог светског рата. Током [[Словачки народни устанак|Словачког народног устанка]], који је трајао од краја [[август]]а до краја [[Октобар|октобра]] [[1944]]. године, Жилина се нашла на ослобођеној територији, а недалеко од ње је вођена битка у Стречнианском теснацу у којој су немачке трупе сузбиле устанике и повратиле контролу над важним [[Железница|железничким]] правцем уз реку Вах. Снаге [[Црвена армија|Црвене армије]] су током [[1945]]. године ослободиле простор данашње Словачке, која ушла у састав обновљене Чехословачка.

Сам град је 1945. године имао 18 000 становника, а [[1949]]. године је постао седиште новоформираног Жилинског краја. Претеча данашњег [[Жилински универзитет|Жилинског универзитета]] је основана у Прагу [[1953]]. године, а [[1960]]. године се сели у Жилину. Интензивно ширење града започиње [[1959]]. године градњом нових стамбених четврти Глини, Солинка и Влчинце, али након укидања Жилинског краја наредне године, даљи развој града бива заустављен.

[[Датотека:Žilina by night.jpg|мини|десно|300п|Изглед главног градског трга, након обнове]]
После [[1968]]. године почиње нова ера развоја града на свим пољима, од индустријског и саобраћајног, преко стамбеног до културног и образовног. Почетком [[1970-е|1970-их]] је у Доњем Хричову подигнут [[аеродром Жилина|нови аеродром]], док је стари аеродром срушен да би се омогућило даље ширење града на његовом месту.

[[Плишана револуција|Политичке реформе у Чехословачкој]] и увођење вишестраначког система у државу, довели су и до увођења директног избора за градоначелника. На првим изборима, одржаним [[1990]]. године, победио [[Контроверза|контроверзни]] [[Национализам|националистички]]{{чињеница|date=07. 2018. }}<!-- mrtva veza od tog datuma--> политичар [[Јан Слота]]. Он је побеђивао и у наредна 4 изборна циклуса, тако да се на челу града налазио све до [[2006]]. године, када је поражен на изборима<ref name="Политика">{{cite news|last=Лазаревић| first = Милан|authorlink = | title = Шеснаест година Јана Слоте | url = http://www.politika.rs/rubrike/Svet/t14303.sr.html| work = | publisher = [[Политика (новине)|Политика]]|date=11. 12. 2006. | accessdate=27. 1. 2010}}</ref>, од Ивана Хармана. Током овог периода, град је започео свој интензиван развој. Већ 1990. године је отпочела обнова историјског језгра града, а у [[Новембар|новембру]] [[1994]]. године је почео да функционише [[тролејбус]]ки систем у граду, који је финансиран искључиво из градског буџета. Недалеко од града је, исте године, започела изградња Жилинске бране на реци Вах, чија је прва [[турбина]] пуштена у рад крајем [[1997]]. године. После мирног распада Чехословачке [[1. јануар]]а [[1993]]. године, новостворена [[Словачка|Словачка Република]] је реформом [[1996]]. године поново формирала [[Жилински крај]], као једну од 8 [[административна подела Словачке|управних области државе]]. Градско веће је [[9. новембар|09. 11.]] [[2003]]. године усвојило план економског и социјалног развоја града. Наредне године, [[7. април|07. 04.]], постављен је камен темељац фабрике [[аутомобил]]а [[Кија моторс|КИА]], из које је први аутомобил изашао [[7. децембар|07. 12.]] 2006. године, чиме је Жилина постала једно од три средишта аутомобилске индустрије у Словачкој.

'''Жилина, трг Андреја Глинке'''
<div style="width:100%; overflow:auto; padding:3px; text-align:left; border:solid 1px;">
<center>
[[Датотека:Žilina - Námestie A. Hlinku.jpg|800п|Панорама трга Андреја Глинке]] </div> {{-}}
</center>

== Становништво ==
{{…}}

{{Демографија
| 2017 = 
}}

У Жилини живи 85.399 становника, а на последњем попису, обављеном [[2001]]. године, имала је 85.400 становника (40.968 мушкараца и 44.432 жена). У граду има 8 398 кућа, од чега је њих 7.341 стално насељено.

Становништво је, у верском погледу, углавном [[католичка црква|римокатоличке вероисповести]] (74,91%), док у националном смислу доминирају [[Словаци]] (96,90%).

{{ГуС-О| Рфр =<ref name="ШУСК7">{{ШУСК7| ОкругБр = 430511| НУТС = 517402| Име = Жилина|}}</ref>|83 911|85 400|40 501|40 968|43 410|44 432|7 866|8 398|7 123|7 341|}}
{{ГуС-НиВ| Рфр =<ref name="ШУСК7" />|83 911|85 400|96.83|96.90|0.14|0.12|0.26|0.23|0.02|0.04|0.05|0.04|2.14|1.61|0.30|0.11|0.02|0.00|0.06|0.07|0.05|0.05|61.83|74.91|3.07|3.74|0.25|0.31|0.05|0.11|0.03|0.06|12.56|16.74|0.32|0.13|21.90|3.18|}}{{ГуС-ЕС| Рфр =<ref name="ШУСК7" />|83 911|85 400|40 501|40 968|43 410|44 432|-|45 319|-|22 947|-|22 372|-|35 247|-|18 533|-|16 714|-|7 246|-|4 049|-|3 197|}}
{{-}}
{| class="wikitable" cellpadding="9" style="margin:0.5em 0 1em 1em; font-size:90%;"
! colspan=9 | '''Број становника Жилине по деловима града'''<ref>{{cite web|url=http://www.zilina.sk/index.php?page=ukazoznam&id=198| title = Žilina - oficiálne stránky mesta: ''Oznamy''| language = словачки| accessdate=30. 6. 2009}}</ref>
|- style="background: #D0F0C0;text-align: center;"
| Старе место и Глини || Банова || Бродно || Будатин || Битчица || Гајик || Мојшова Лучка || Повашски Хлмец || Росинки
|- style="text-align: center;"
| 25 793 || 1 879 || 1 307 || 1 543 || 2 244 || 7 311 || 412 || 1 352 || 911
|- style="background: #D0F0C0;text-align: center;"
| Солинки || Стражов || Трнове || Влчинце || Врање || Задубње || Застрање || Заводје || Жилинска Легота
|- style="text-align: center;"
| 14 297 || 554 || 2 422 || 20 077 || 761 || 700 || 929 || 2 758 || 308
|-
! colspan="9" style="background:gold;"| ''Цела Жилина: 85 558 становника (31. августа 2008)''
|}

{{ГуС-Д| Рфр =<ref name="ШУСК3">{{ШУСК3| ОкругБр = 430511| НУТС = 517402| Име = Жилина|}}</ref>|85 370|41 006|44 364|11 783|26 928|29 245|17 414|470|236|856|435|421|781|377|404|-107|-29|-78|}}

{| class="wikitable" cellpadding="15" style="margin:0.5em 0 1em 1em; font-size:90%;"
! colspan=15 | '''Број становника кроз историју Жилине'''<ref name="СКИст">{{cite web| url = http://www.zilina.sk/mesto-zilina-o-meste-historia| title = Žilina - oficiálne stránky mesta: ''História''| accessdate = 23. 6. 2009| language = словачки| archive-date = 08. 04. 2009| archive-url = https://web.archive.org/web/20090408021433/http://www.zilina.sk/mesto-zilina-o-meste-historia| url-status = dead}}</ref>
|- style="background: #D0F0C0;text-align: center;"
| Година || 1700. || 1880. || 1900. || 1910. || 1930. || 1945. || 1950. || 1961. || 1980.¹ || 1986. || 1991.² || 2001.² || 2008.<ref name="ШУСК3" /> || 2009.<ref name="ТБ" />
|- style="text-align: center;"
| Укупно становника || 2 682 || 3 244 || 5 633 || преко 10.000 || 17 451 || 18 027 || 28 571 || 32 512 || 70 025 || преко 90.000 || 83 853 || 85 453 || 85 370 || 85 399
|-
! colspan=15 | <small>''¹Територија града Жилине је током [[1970-е|1970-их]] година [[20. век]]а проширена на околна места.

²Према Статистичком заводу: 83 911 односно 85 400.<ref name="ШУСК7" />''</small>
|}
{{-}}

== Политика ==
=== Градска управа ===
[[Датотека:Žilina_P5292117.jpg|мини|десно|250п|Зграда градског већа]]
[[Датотека:Old town hall of Zilina.jpg|мини|десно|250п|Градска кућа]]
Градом управљају [[градоначелник]] (''-{primátor}-'') и градско веће (''-{mestské zastupiteľstvo}-''), који се бирају истовремено непосредним тајним гласањем и њихов мандат траје четири године. Градоначелник се налази на челу града, заступа га и обавља извршну функцију у њему, а поседује и свог заменика. Сам град је подељен у осам [[Избори|изборних]] области из којих се бира 31 одборник градског већа<ref name="ГВ">{{cite web|url=http://www.zilina.sk/mesto-zilina-samosprava-mestske-zastupitelstvo-clenovia-zastupitelstva| title = Žilina - oficiálne stránky mesta: ''Členovia Mestského zastupiteľstva''| language = словачки| accessdate=30. 6. 2009|archive-url=https://web.archive.org/web/20090724013719/http://www.zilina.sk/mesto-zilina-samosprava-mestske-zastupitelstvo-clenovia-zastupitelstva|archive-date=24. 7. 2009|url-status=dead}}</ref>:
# Старе место, Глини I-IV, Глини VIII (5 одборника)
# Глини V-VII, Борик (4 одборника)
# Солинки (5 одборника)
# Влчинце (7 одборника)
# Гајик (3 одборника)
# Битчица, Росинки, Трнове, Мојшова Лучка (2 одборника)
# Заводје, Банова, Стражов, Жилинска Легота (2 одборника)
# Будатин, Повашки Хлмец, Врање, Бродно, Задубње, Застрање (3 одборника)

Последњи избори у Жилини одржани су [[27. новембар|27. 11.]] [[2010]]. године и на њима је за градоначелника изабран Игор Хома, кога је предложила коалиција странака предвођена [[Смер-СД|Смер - социјалном демократијом]] (''-{Smer – sociálna demokracia, SMER-SD}-''). <!--Његов заменик је Михаљ Хорецки, а градско веће чини 25 [[Мушкарац|мушкараца]] и 6 [[жена]]<ref name="ГВ" />.--> Он је тек трећи градоначелник Жилине (после [[Јан Слота|Слоте]] и Хармана) који је на ту функцију дошао после победе на изборима, али су у историјским изворима забележени подаци о двестотинак људи који су се у разним периодима налазили на челу града<ref name="ГДР">{{cite web|url=http://www.zilina.sk/21/primatori-v-historii-mesta/| title = Žilina - oficiálne stránky mesta: ''Predstavitelia v histórii mesta''| language = словачки| accessdate=22. 8. 2009|archive-url=https://web.archive.org/web/20101203212431/http://zilina.sk/21/primatori-v-historii-mesta/|archive-date=3. 12. 2010|url-status=dead}}</ref>. Најстарији податак је из [[1325]]. године<ref name="ГДР" />, када се на челу града налазио Јан Пезолд.

=== Регионалне управе ===
Жилина је седиште једног од 8 [[административна подела Словачке|крајева]], као и [[Окрузи Словачке|округа]] Жилина који се налази у њему. У граду је смештена и регионална канцеларија [[Народна банка Словачке|Народне банке Словачке]].

==== Округ Жилина ====
{{Главни чланак|Округ Жилина}}
Округ Жилина (''-{округ Žilina}-'') обухвата површину од 815 -{km²}-, на којој живи 157 787 становника (51,4% жена и 48,6% мушкараца) и има [[густина насељености|густину насељености]] од 194 становника по -{km²}-. Сачињавају га 53 месне заједнице од којих 3 са [[списак градова у Словачкој|статусом града]] (Жилина, [[Рајец (Словачка)|Рајец]] и [[Рајецке Тјеплице|Рајецке Теплице]]){{чињеница|date=02. 2014. }}<!--mrtva veza do 20. 12. 2013.-->.

==== Жилински крај ====
{{Главни чланак|Жилински крај}}
Жилински крај (''-{Žilinský kraj}-'') се простире на површини од 6.808,7 -{km²}-, на којој живи 695 698 становника (51% жена и 49% мушкараца) и има густину насељености од 102 становника по -{km²}-. Чини га 11 округа, унутар којих постоји 315 месних заједница од којих 18 имају статус града ([[Битча]], [[Врутки]], [[Долни Кубин]] Жилина, [[Кисуцке Нове Место]], [[Красно над Кисућу]], [[Липтовски Храдок|Липтовски Град]], [[Липтовски Микулаш]], [[Мартин (град)|Мартин]], [[Наместово]], [[Рајец (Словачка)|Рајец]], [[Рајецке Тјеплице|Рајецке Теплице]], [[Ружомберок]], [[Тврдошин]], [[Турзовка]], [[Трстена (Жилина)|Трстена]], [[Турчјанске Тјеплице|Турчијанске Теплице]], [[Чадца]]){{чињеница|date=02. 2014. }}<!--mrtva veza do 20. 12. 2013.-->.

== Градска инфраструктура ==
{{ГуС-И| Рфр =<ref name="ШУСК1">{{ШУСК1| ОкругБр = 430511| НУТС = 517402| Име = Жилина|}}</ref><ref>{{ШУСК2| ОкругБр = 430511| НУТС = 517402| Име = Жилина|}}</ref><ref name="ШУСК4">{{ШУСК4| ОкругБр = 430511| НУТС = 517402| Име = Жилина|}}</ref><ref>{{ШУСК5| ОкругБр = 430511| НУТС = 517402| Име = Жилина|}}</ref>|Жилина|0|да|да|да|да|да|25589.9|318.2|25029.5|да|да|да|да|да|да|да|да|да|да|Жилина|Жилина|Жилина|Жилина|Жилина|Жилина|Жилина|Жилина|Жилина|}}

{{ГуС-КиТ| Рфр =<ref name="ШУСК4" /><ref>{{ШУСК6| ОкругБр = 430511| НУТС = 517402| Име = Жилина|}}</ref>|да|да|да|да|да|да|да|да|да|да|да|да|да|да|да|не|не|да|}}

== Привреда ==
[[Датотека:Kia Ceed (2021) 1X7A7288.jpg|мини|лево|250п|[[КИА сид]] (''-{Kia cee'd}-'') који се производи у фабрици у селу [[Тјепличка на Ваху]] у Жилини]]
Жилина је данас један од најзначајнијих [[Привреда|привредних]] центара у Словачкој и њено одељење [[Словачка трговачка и индустријска комора|Словачке трговачке и индустријске коморе]] је друго по величини у држави<ref name="НОпште">{{cite web|url=http://www.zilina.sk/eng/basic_information/0/| title = City of Žilina - Official web site: ''Basic information''| accessdate=15. 8. 2009.| language = енглески|archive-url=https://web.archive.org/web/20090813134050/http://www.zilina.sk/eng/basic_information/0/|archive-date=13. 8. 2009|url-status=dead}}</ref>. Сам град се, према броју [[Трговина|трговаца]] на сто становника, налази на другом, а према броју [[деоничарско друштво|акционарских друштава]] и [[Друштво са ограниченом способношћу|друштава са ограниченом способношћу]] на трећем месту у Словачкој.<ref name="НОпште" /> Куповна моћ становника у [[Поважје|Поважју]], чији је центар Жилина, је друга по реду у Словачкој.<ref>{{cite web|url=http://www.spectator.sk/articles/view/19011/| title = The Slovak Spectator: ''Purchasing power, regional disparities up'' (07. март 2005)| accessdate=15. 8. 2009. | language = енглески}}</ref> док се град, са округом, налази на другом или трећем месту према [[бруто домаћи производ|бруто домаћем производу]].<ref name="НОпште" /> Највећа инвестиција у граду је свакако долазак [[Јужна Кореја|јужнокорејског]] [[аутомобил]]ског гиганта [[Кија моторс|КИА]] [[2004]]. године, који је у Жилини подигао фабрику вредну 1 [[Милијарда|милијарду]] [[евро|евра]]<ref name="КИА">{{cite web|url=http://eng.kia.sk/index.php?context=208| title = Kia Motors Slovakia, s.r.o.: ''Company at a Glance''| accessdate=15. 8. 2009.| language = енглески| archive-url = https://web.archive.org/web/20090226035714/http://eng.kia.sk/index.php?context=208#| archive-date=26. 2. 2009|url-status=dead| df = }}</ref> Поред аутомобилске индустрије, у граду је још развијена<ref>{{cite web|url=http://www.britannica.com/EBchecked/topic/657141/Zilina | title = Zilina (Slovakia)| work=[[Енциклопедија Британика|Encyclopædia Britannica]] | accessdate=16. 8. 2009.}}</ref> и [[Храна|прехрамбена]], [[инжењер]]ска и [[дрвна индустрија]], као и [[грађевинарство]], које чини 13% производње у Жилинском крају.{{sfn|Reuvid|2005|pp=41, 181}} Поред регионалне канцеларије Народне банке Словачке, двадесетак банака имају своја представништва у граду.

Комплекс фабрике аутомобила КИА се простире на површини од 166 [[хектар]]а, од чега зграде, у којима ради око 2 700 радника, заузимају 16,3 хектара<ref name="КИА" />. У њему се производе три различита модела возила у која се уграђују четири врсте [[мотор]]а, а капацитет фабрике је 300.000 возила годишње<ref name="КИА" />. Поред фабрике аутомобила КИА, читав низ њених [[сарадња|коопераната]] има своје фабрике у граду: ''„[[Донг Хи]]“'', који прави аутомобилске [[Шасија|шасије]] за потребе, како фабрике у Жилини, тако и [[Хјундаи мотор|Хјундаијеве]] фабрике у [[Острава|Острави]], затим фабрика аутомобилског [[челик]]а ''„[[Хјундаи хиско]]“'' и ''„МОБИС“'', који прави 40% ауто-опреме за КИА аутомобиле. Крајем [[2008]]. године, КИА је најавила подизање нове фабрике аутомобилских мотора у Жилини, вредне између 100 и 200 милиона евра.<ref>{{cite news|title=-{Kia to build engine plant in Slovakia}-| url = http://news.theage.com.au/business/kia-to-build-engine-plant-in-slovakia-20081127-6iye.html| work = -{The Age}-|date=27. 11. 2008.| accessdate=16. 8. 2009.}}</ref>, што је средином [[2009]]. године подржала и [[Влада Републике Словачке]], која је издвојила 15 милиона евра за подршку овом пројекту<ref>{{cite news|title=-{Government approves EUR 28mn investment aid to five companies}-| url = https://www6.lexisnexis.com/publisher/EndUser?Action=UserDisplayFullDocument&orgId=102236&topicId=127020003&docId=L:1003420714| work = -{AMT Online (Slovakia Today)}-|date=9. 7. 2009.| accessdate=16. 8. 2009}}</ref>
[[Датотека:Zilina_Slovena.jpg|мини|десно|250п|Управна зграда фабрике текстила ''„Словена“'']]
Од [[Прехрамбена индустрија|прехрамбене индустрије]], у граду се налази [[Млеко|млекара]] ''„Лактис“'', [[пекар]]ска индустрија ''„Пеза“'', која функционише у саставу групе „Јунајтед бејкерис“ и фабрика за прераду [[Живина|живинског]] меса ''„ХИЗА“'', која постоји од [[1974]]. године и данас спада међу највеће фабрике тог типа у Словачкој.<ref>{{cite web|url=http://zilina-gallery.sk/picture.php?/2401/category/57| title = Žilina Gallery: ''HYZA a.s. Žilina''| accessdate=16. 8. 2009. | language = словачки}}</ref> У домену машинске и дрвне индустрије, у Жилини се налазе предузећа: ''„Електровод“'', који се бави производњом и изградњом разних [[Челик|челичних]] структура (нпр. [[далековод]]а и заштитних ограда поред [[пут]]ева) основан [[1. јануар]]а [[1950]], фабрика [[Куглични лежај|кугличних лежајева]] ''„ЗВЛ“'', која постоји од [[1966]]. године и сарађује са многим светски познатим фирмама (попут [[Бош]]а, [[Сименс (предузеће)|Сименса]], [[Волво]]а, [[Вирлпул]]а, [[Мерлони]]ја и других{{чињеница|date=02. 2014. }}<!--mrtva veza do 20. 12. 2013.-->), затим ''„Древоиндустрија механик“'', која производи машине за дрвну индустрију и рециклажу, запошљава 165 радника и има месечни промет од преко 250.000 евра{{чињеница|date=07. 2018. }}<!-- mrtva veza od tog datuma--> тј. 8 милиона некадашњих [[Словачка круна|словачких круна]]{{чињеница|date=02. 2014. }}<!--mrtva veza do 20. 12. 2013.-->.

[[Датотека:Chimney Žilina.jpg|мини|лево|200п|Димњак Жилинске топлане, висок 192 метра]]
Међу грађевинским предузећима, издваја се ''„Вахостав“'', који је основан [[01. јул]]а [[1954]]. године да би градио [[Брана (грађевина)|бране]], акумулациона [[Језеро|језера]] и [[Хидроелектрана|хидроелектране]] на горњем и средњем току Ваха.<ref name="Вахостав">{{cite web| url = http://www.vahostav-sk.sk/index.php?page=23| title = VÁHOSTAV-SK: ''History''| accessdate = 15. 8. 2009.| language = енглески| archive-date = 09. 08. 2007| archive-url = https://web.archive.org/web/20070809222451/http://www.vahostav-sk.sk/index.php?page=23| url-status = dead}}</ref> Данас је једна од водећих словачких фирми у области грађевинарства и бави се изградњом путева, [[Железничка пруга|пруга]], акумулационих језера, [[Екологија|еколошких]], индустријских и комуналних грађевина, али и [[Индустријски парк|индустријских паркова]] са пратећом инфраструктуром. Поред грађења у самој земљи и учешћа у изградњи [[ХЕ Габчиково|хидроцентрале Гобчиково]]<ref name="Вахостав" /> на [[Дунав]]у (коју заједнички граде Словачка и [[Мађарска]]), Вахостав је градио и у [[Њемачка|Немачкој]], [[Русија|Русији]], [[Украјина|Украјини]] и на [[Кипар|Кипру]]<ref name="Вахостав" />.

Од осталих већих предузећа, у Жилини ради ''„Повашки хемијски завод“'' (основан [[1892]]. године као фабрика хемијских производа ''„Поважје“''), затим фабрика папира ''„Тенто“'', која запошљава око 600 људи и има годишњи промет од 90 милиона евра<ref>{{cite web| url = http://zilina-gallery.sk/picture.php?/922/category/57| title = Žilina Gallery: ''Tento Žilina - Metsä Tissue, a.s.''| accessdate = 16. 8. 2009.| language = словачки| archive-date = 02. 12. 2010| archive-url = https://web.archive.org/web/20101202210914/http://zilina-gallery.sk/picture.php?%2F922%2Fcategory%2F57| url-status = dead}}</ref> и некадашњи [[текстил]]ни гигант (пред [[Први светски рат]] била је једна од највећих тог типа на тлу данашње Словачке{{sfn|Reuvid|2005|pp=41, 181}}), фабрика ''„Словена“'', основана [[1891]]. године. Поред њих, у граду постоји велика [[топлана]], а на Ваху су код града изграђене две хидроелектране са вештачким језерима:
* ''Хричовска хидроелектрана'', изграђена од [[1958]]. до [[1962]]. године низводно од града, са [[kaplanova turbina|каплановом турбином]] снаге 31.5 MW и годишњом производњом од 59.1 [[GWh]]<ref>{{cite web|url=http://zilina-gallery.sk/picture.php?/6690/category/639| title = Žilina Gallery: ''Vodná elektráreň Hričov''| accessdate=16. 8. 2009. | language = словачки}}</ref>
* ''Жилинска хидроелектрана'', изграђена од [[1994]]. до [[1998]]. године узводно од града, са две капланове турбине снаге по 36 MW и годишњом производњом од 173 GWh<ref>{{cite web| url = http://zilina-gallery.sk/picture.php?/3736/category/374| title = Žilina Gallery: ''Elektráreň na Vodnom diele Žilina''| accessdate = 16. 8. 2009.| language = словачки| archive-date = 19. 11. 2011| archive-url = https://web.archive.org/web/20111119175446/http://zilina-gallery.sk/picture.php?%2F3736%2Fcategory%2F374| url-status = dead}}</ref>

Просечна плата у Жилинском крају 2008. године износила је 19 460 словачких круна односно 645.95 евра, што је мање у односу на просечну плату у држави (21 782 -{Sk}- тј. 723.03 €). [[Стопа незапослености]] је износила 7,7% (сам округ Жилина је средином године имао стопу од 6,44%.{{чињеница|date=07. 2018. }}<!-- mrtva veza od tog datuma-->), што је ниже од државног нивоа од на коме је била 9,6%, али треба имати у виду да је стопа данас највероватније доста виша, услед [[Светска економска криза|светске економске кризе]] и кризе у аутомобилској индустрији, што је довело до повећања стопе незапослености у Словачкој на 12,07%, средином августа 2009. године{{чињеница|date=11. 2018. }}<!--mrtva veza do tog datuma.-->

{| class="wikitable" cellpadding="10" style="width:95%; margin:0.5em 0 1em 1em; font-size:90%;"
! colspan=12 | '''Кретања просечних плата и стопе незапослености у Жилинском крају'''<ref>{{cite web| url = http://portal.statistics.sk/showdoc.do?docid=6599| title = Štatistický úrad SR: ''Average Monthly Wage''| accessdate = 22. 8. 2009.| language = енглески| archive-date = 20. 11. 2008| archive-url = https://web.archive.org/web/20081120220231/http://portal.statistics.sk/showdoc.do?docid=6599| url-status = dead}}</ref><ref>{{cite web| url = http://portal.statistics.sk/showdoc.do?docid=6598| title = Štatistický úrad SR: ''Unemployment''| accessdate = 22. 8. 2009.| language = енглески| archive-date = 20. 11. 2008| archive-url = https://web.archive.org/web/20081120220123/http://portal.statistics.sk/showdoc.do?docid=6598| url-status = dead}}</ref>
|- style="background: #D0F0C0;"
| || 1998. || 1999. || 2000. || 2001. || 2002. || 2003. || 2004.² || 2005. || 2006.² || 2007. || 2008.
|- style="text-align: center;"
| Просечна плата (у -{Sk}-¹) || 9 010 || 9 627 || 10 218 || 10 931 || 12 057 || 12 600 || 13 930 || 15 172 || 16 437 || 17 739 || 19 460
|- style="text-align: center;"
| Стопа незапослености (у%) || 10,5 || 15,9 ||	18,5 || 18,9 ||	17,3 || 17,2 ||	17,5 || 15,2 || 11,8 || 10,1 || 7,7
|-
! colspan=12 | ¹<small>''Словачка круна је 1. јануара 2009. године укинута, а платежно средство је постао евро (1 € = 30,1260 -{Sk}-).''</small><br>²<small>''Фабрике КИА аутомобила је почела да се гради у априлу 2004, а пуштена је у рад у децембру [[2006]]. године.''</small>
|}

== Саобраћај ==

Жилина се налази на раскрсници значајних природних путева, који се користе још од средњег века, повезујући првенствено долину [[Дунав]]а са [[Балтичко море|Балтичким морем]] и истоком данашње Словачке ка [[Русија|Русији]], кроз долину Ваха. Сама река данас није пловна, али постоје планови да се то омогући<ref name="Саобраћај">{{cite web| url = http://www.zilina.sk/en/index.php?page=transport| title = Žilina - oficiálne stránky mesta: ''Transport''| accessdate = 16. 7. 2009.| language = енглески| archive-date = 20. 02. 2009| archive-url = https://web.archive.org/web/20090220201315/http://zilina.sk/en/index.php?page=transport| url-status = dead}}</ref>, чиме би се град преко Дунава повезао са [[Океан|светским морима]]. Данас спада међу најважније [[пут|друмске]] и [[Железница|железничке]] раскрснице у земљи<ref name="Саобраћај" />, а налази се на [[Паневропски коридори|паневропским коридорима]]:
* [[Паневропски коридор Va|-{Va}-]] ([[Трст]]—[[Беч]]—[[Братислава]]—Жилина—[[Украјина]])
* [[Паневропски коридор VI|-{VI}-]] ([[Гдањск]]—[[Бјелско-Бјала]]—[[Звардон]]—[[Скалиште]]—Жилина)

=== Градски превоз ===
[[Датотека:26Tr Žilina5.jpg|мини|десно|300п|Тролејбус [[Škoda (fabrika)|Шкода]] 26-{Tr}- на улицама Жилине]]
Градски превоз у Жилини је започет [[1949]]. године, оснивањем Саобраћајног предузећа града Жилине (''-{Dopravný podnik mesta Žiliny s.r.o.}-'') [[1. мај|01. 05.]] и пуштањем у рад првих аутобуских линија [[28. октобар|28. 10.]] исте године. Идеја о развоју [[тролејбус]]ког система у граду јавила се [[1978]]. године, а идејни пројекат је урађен [[1985]]. године. Он је [[1988]]. године покренут помоћу [[аутобус]]а, да би градска управа у [[мај]]у [[1992]]. године одобрила почетак радова на изградњи тролејбуске мреже, чија је прва линија је пуштена у рад [[17. новембар|17. 11.]] [[1994]]. године.

Према подацима из [[2007]]. године,{{чињеница|date=02. 2019. }}<!--mrtva veza do tog datuma.--> у Саобраћајном предузећу је била запослена 301 особа, а током године је превезено 14.348.825 путника, што је мање него претходних година ([[2006]]. је превезено 14.666.257, а [[2005]]. 15.616.869 путника). Возни парк чини укупно 54 аутобуса (9 различитих модела) и 42 тролејбуса (3 различита модела).

{| class="wikitable" cellpadding="6" style="margin:0.5em 0 1em 1em; font-size:90%;"
|-
! colspan=6 | '''Карактеристике градског превоза у Жилини 2007. године'''
|- style="background: #D0F0C0;"
| Тип превоза || Број линија || Дужина линија || Број путника || Број возила || Број возача
|- style="text-align: center;"
| Аутобус || 14 (10+2+2¹) || 79 -{km}- || 6 414 963 || 54 || 75
|- style="text-align: center;"
| Тролејбус || 8 || 31 -{km}- || 7 933 862 || 42 || 67
|- style="text-align: center;"
| Укупно || 22 || 110 -{km}- || 14 348 825 || 96 || 142
|-
! colspan=6 | ¹''10 дневних, 2 ноћне и 2 за раднике фабрике КИА''
|}
[[Датотека:E50.jpg|мини|десно|300п|Деоница пута Е 50 између Жилине и [[Мартин (град)|Мартина]] код [[Стари замак на Ваху|Варинског Града]]]]

=== Друмски саобраћај ===
Град се налази на предвиђеним трасама [[evropska mreža međunarodnih puteva|међународних европских ауто-путева]]:
* [[Европски пут Е50|E 50]] ([[Атлантски океан|Атлантик]]—[[Париз]]—[[Праг]]—Жилина—[[Украјина]]—[[Азовско море]]—[[Каспијско језеро]])
* [[Европски пут Е75|E 75]] (([[Норвешка]])—Балтик—Жилина—[[Београд]]—[[Атина]])
* [[Европски пут Е442|E 442]] ([[Карлове Вари]]—Жилина)
односно на трасама словачких ауто-путева који их прате:
* -{D 1}- (Братислава—Жилина—[[Кошице]]), са везама ка [[Трст]]у у [[Италија|Италији]] односно [[Лавов]]у у Украјини, дужине 513[[километар|km]]<ref name="АП">{{cite web| url = http://www.highways.sk/highways/highways.html| title = Dialnice na Slovensku| accessdate = 17. 6. 2009.| language = словачки| archive-url = https://web.archive.org/web/20161011013224/http://www.highways.sk/highways/highways.html| archive-date = 11. 10. 2016| url-status = dead}}</ref>
* -{D 3}- (Жилина—[[Кисућке Нове Место]]—[[Чадца]]) са везом ка ауто-путу -{D 1}- односно граници са [[Пољска|Пољском]], дужине 59&nbsp;km,<ref name="АП" />
а у близини града је у плану изградња тунела ''Овчиарско'' и ''Вишнова''—''Дубна Скала''.

[[Датотека:Highways_Slovakia_sr.svg|мини|лево|250п|Карта изграђених и трасе планираних ауто-путева у Словачкој]]
Од ових траса, изграђен је готово целокупан потез од Братиславе до Жилине, осим сегмента око [[Повашка Бистрица|Повашке Бистрице]] на ауто-путу ''-{D 1}-'', док радови на траси ''-{D 3}-'', практично нису ни започети.

У граду се налази аутобуска станица преко које се обавља саобраћај са свим већим градовима у Словачкој и иностранству ([[Берлин]], [[Берн]], [[Беч]], [[Бирмингем]], [[Болоња]], [[Брисел]], [[Брно]], [[Ђенова]], [[Женева]], [[Кардиф]], [[Карлсруе]], [[Либерец]], [[Лондон]], [[Макарска]], [[Милано]], [[Минхен]], [[Падова]], Праг, [[Рим]], [[Ротердам]], [[Сплит]], [[Фиренца]], [[Франкфурт на Мајни|Франкфурт]], [[Хамбург]], [[Цирих]], [[Штутгарт]]<ref>Према списку аутобуских линија из Жилине, доступном [http://portal.cp.sk/Search.aspx?c=7&mi=5 овде].</ref>).

=== Железнички саобраћај ===
Развој [[Железница|железнице]] у граду је отпочео [[1872]]. године и изградњом пруге [[Кошице]]—[[Бохумин]], чија траса је и данас оперативна. Град се данас налази на раскрсници значајних [[Европске железничке руте|међународних железничких рута]] Е 42 и E 52, као и на веома прометној рути Братислава—Кошице, која преко севера повезује запад и исток Словачке. Поред директних веза ка домаћим градовима, Жилина је директним линијама повезана и са градовима у непосредном окружењу ([[Беч]], Бохумин, [[Кијев]], [[Оломоуц|Оломуц]], [[Плзењ|Плзен]], [[Усти на Лаби|Ушти над Лабем]]).

[[Датотека:Stained glass in Žilina - kraj Žilina.jpg|мини|десно|300п|Један од витража на железничкој станица у Жилини]]
Главна железничка станица је страдала крајем [[Други светски рат|Другог светског рата]], тако да је након њега изграђена нова. Њену унутрашњост је [[витраж]]има украсио словачки академски сликар [[Феро Краљ]], који је од [[1945]]. године живео и стварао у граду. Поред ње у граду постоје још две станица:
* Жилина—''Солинки''
* Жилина—''Зарјечје''
Зграда станице Зарјечје је подигнута 1945. године, а почетком [[21. век]]а је претворена и у својеврстан [[Култура|културно]]–[[Уметност|уметнички]] простор, који је званично отворен [[18. септембар|18. 09.]] [[2003]]. године.<ref>{{cite web|url=http://www.artfactories.net/STANICA-Truc-Spherique-Zilina.html|title=STANICA (Truc Sphérique) - Zilina - Artfactories|accessdate=18. 6. 2009|archive-date=06. 07. 2010|archive-url=https://web.archive.org/web/20100706201356/http://www.artfactories.net/STANICA-Truc-Spherique-Zilina.html|url-status=dead}}</ref> Данас се она поред регуларног локалног железничког саобраћаја користи и за разне уметничке програме и [[перформанс]]е са [[Галерија|галеријом]] и радионицом. Смештена је унутар великог друмског кружног тока званог ''Рондел'', а у плану је да се цео простор унутар њега претвори у уметнички простор, који би, између осталог, био украшен и [[графити]]ма.<ref>{{cite web|url=http://www.artfactories.net/STANICA-Truc-Spherique-Zilina.html|title=STANICA: ''NEWS''|accessdate=18. 6. 2009|archive-date=06. 07. 2010|archive-url=https://web.archive.org/web/20100706201356/http://www.artfactories.net/STANICA-Truc-Spherique-Zilina.html|url-status=dead}}</ref>

=== Ваздушни саобраћај ===
{{Главни чланак|Аеродром Жилина}}
[[Датотека:Zilina Air Show 2008 II.jpg|мини|лево|250п|Аеромитинг на аеродрому Жилина]]
Аеродром Жилина (''-{Letisko Žilina}-'') се налази код [[Доњи Хричов|Доњег Хричова]], десетак километара западно од града и опслужује област северозападне Словачке у којој живи око 1,2 милиона становника<ref name="АЕРО">{{cite web|url=http://www.letisko.sk/history| title = Airport Žilina: ''History''| accessdate=17. 6. 2009.| language = енглески|archive-url=https://web.archive.org/web/20090703195159/http://www.letisko.sk/history|archive-date=3. 7. 2009|url-status=dead}}</ref>.

Направљен је почетком [[1970-е|1970-их]], да би заменио стари аеродром ''Брезовски Мајер'' (''-{Letisko Brezovský Majer}-'') који је срушен да би се омогућило даље ширење града. Први лет је обављен [[4. мај|04. 05.]] [[1972]]. године, а званично је отворен [[2. август|02. 08.]] [[1974]]. године<ref name="АЕРО" />. Исте године је уведена и редовна линија Жилина—[[Праг]]—Жилина, која је укинута [[1981]]. године, да би поново била успостављена у периоду од [[1986]]. до [[1990]]. године. Аеродром је у [[април]]у [[1991]]. године отворен за [[чартер саобраћај]], а редован саобраћај ка Прагу је опет обављан у периоду од [[1997]]. до [[1998]]. године, када је поново обустављен због [[stečaj|банкрота]] компаније која га је обављала (''[[Ер Острава]]''). Изградња новог модерног терминала је започета [[2004]]. године да би се омогућило обнављање редовног саобраћаја, који је на линији ка Прагу успостављен [[15. јул|15. 07.]] [[2005]]. године<ref name="АЕРО" />. Поводом педесетпетогодишњице Жилинског универзитета и деведесетогодишњице ваздухопловства у Чехословачкој, на аеродрому је [[28. јун|28. 06.]] [[2008]]. године одржан аеро-митинг.

Аеродром се користи за редован и чартер саобраћај, [[пилот]]ску обуку у склопу [[Жилински универзитет|Жилинског универзитета]], потребе Жилинског аеро-клуба и удружења аматерских спортских пилота, али и за одржавање [[аеромитинг]]а и трка [[мотоцикл|моторцикала]].

Данас постоји редовна линија ка Прагу, коју два пута дневно обавља [[Чешке авио-линије|ЧехословачкаА]] помоћу два авиона -{[[ATR 42]]}-, са 46 седишта.

{| class="wikitable" cellpadding="10" style="margin:0.5em 0 1em 1em; font-size:90%;"
! colspan=10 | '''Статистички подаци аеродрома Жилина'''{{чињеница|date=02. 2014. }}<!--mrtva veza do 20. 12. 2013.-->
|- style="background: #D0F0C0;"
| || 2000. || 2001. || 2002. || 2003. || 2004. || 2005. || 2006. || 2007. || 2008.
|- style="text-align: center;"
| Број авио-операција || 14 205 || 11 477 || 15 071 || 12 192 || 14 253 || 15 407 || 11 495 || 10 971 || 12 673
|- style="text-align: center;"
| Број путника || 1 625 || 1 125 || 910 || 1 680 || 966 || 4 522 || 10 973 || 10 720 || 12 294
|- style="text-align: center;"
| Превезени терет ([[килограм|kg]]) || 25 569 || 1 242 || 6 546 || 1 464 || 0 || 1 975 || 8 173 || 1 234 || 1 685
|}

== Култура и знаменитости ==
=== Позоришта ===
У Жилини постоје два позоришта:
[[Датотека:Žilina P5292125.jpg|мини|десно|250п|Градско позориште]]
* ''Градско позориште'' (''-{Mestské divadlo Žilina}-''), основано [[1. јануар|01. 01.]] [[1992]]. године уз подршку града који је био једини финансијер. У периоду од [[1999]]. до [[2003]]. године је изведена потпуна [[реконструкција]] позоришне зграде, која је свечано отворена [[19. децембар|19. 12.]] [[2003]]. године и поседује две сале капацитета 310 односно 100 места. Само позориште као своје циљеве истиче ''подизање позоришне, културне и уметничке продукције до највиших уметничких нивоа и да кроз позоришну уметност развију и обогате живот Жилинчана''{{чињеница|date=07. 2018. }}. Позориште је, до данас, извело 86 премијера и одиграло преко 2 500 представа{{чињеница|date=07. 2018. }}.
* ''Луткарско позориште'' (''-{Bábkové divadlo Žilina}-''), основано [[1950]]. године је најстарије професионално позориште тог типа у Словачкој<ref name="ЛП">{{cite web|url=http://www.bdz.sk/index.php?name=menu_historia| title = História BDŽ| accessdate=12. 6. 2009.| language = словачки| archive-url = https://web.archive.org/web/20081009135911/http://www.bdz.sk/index.php?name=menu_historia| archive-date=9. 10. 2008|url-status=dead| df = }}</ref>. Гостовало је у 33 државе на 4 светска [[континент]]а ([[Азија]], [[Америке|Америка]], [[Африка]] и [[Европа]]) и у својој историји је извело 213 премијера. Његови чланови су одиграли више од 12 000 представа, које је видело преко 2 500.000 гледалаца из земље и иностранства<ref name="ЛП" />.

=== Музеји ===
У Жилини постоје три музеја:
[[Датотека:Budatín hrad - by Pudelek.jpg|мини|десно|250п|Замак Будатин, седиште Повашског музеја]]
[[Датотека:Zilina-povazska_galeria_umenia.jpg|мини|десно|250п|Повашка уметничка галерија]]
:''Повашки музеј'' (''-{Považské múzeum}-'') спада међу највеће [[Музеји у Словачкој|музеје у Словачкој]]<ref name="МЗ-СК">{{cite web|url=http://www.muzeum.sk/defaulte.php?obj=muzeum&ix=pvm_en| title = Muzeum.SK: ''Povazie Museum Zilina''| accessdate=9. 7. 2009.| language = енглески|archive-url=https://web.archive.org/web/20090703093534/http://www.muzeum.sk/defaulte.php?obj=muzeum&ix=pvm_en|archive-date=3. 7. 2009|url-status=dead}}</ref>, а његова колекција предмета везаних за [[Казанџија|казанџијски занат]] га чини јединственим у свету<ref name="СК-ТР">{{cite web|url=http://www.slovakia.travel/entitaview.aspx?l=2&idp=3854| title = Slovakia.travel: ''Museum of Považie in Žilina (Považské múzeum v Žiline)''| accessdate=9. 7. 2009.| language = енглески|archive-url=https://web.archive.org/web/20110913224803/http://www.slovakia.travel/entitaview.aspx?idp=3854&l=2|archive-date=13. 9. 2011|url-status=dead}}</ref>. Основан је [[1942]]. године као општински музеј, а од [[1948]]. године се његово седиште налази у [[Будатински замак|Будатинском замку]]<ref name="ПМ">{{cite web|url=http://www.pmza.zilina.net/index.php?zobraz=ehtml&idmenu=33| title = Považské múzeum Žilina: ''História''| accessdate=9. 7. 2009. | language = енглески}}</ref>, на [[север]]у града. Музејска поставка је отворена за јавност [[1956]]. године<ref name="МЗ-СК" /> и данас је чини више од 130.000 експоната<ref name="ПМ" /> из области [[Природне науке|природних наука]] ([[зоологија]], [[ботаника]], [[геологија]]<ref name="СК-ТР" />), [[Археологија|археологије]], [[Историја|историје]] и [[Етнографија|етнографије]]<ref name="МЗ-СК" />. Поред самог Будатинског замка, чији се делови тренутно реновирању, музејске поставке обухватају и оближњу [[стречнијански замак|тврђаву Стречно]], као и две сеоске куће у оближњем селу [[Чичмањи]]<ref name="МЗ-СК" />, у којима су приказани [[народни живот]] и обичаји.
:''Повашка уметничка галерија'' (''-{Považská galéria umenia}-''), као самостална институција постоји од [[1976]]. године када је уметничка колекција издвојена из Повашског музеја<ref name="ПГУ">{{cite web|url=http://www.pgu.sk/| title = ''Považská galéria umenia v Žiline - Museum of Art Zilina''| accessdate=9. 7. 2009. | language = словачки, енглески}}</ref>, а данас је смештена у великој згради, подигнутој почетком [[20. век]]а<ref name="ПГУ" />. Током [[1970-е|1970-их]] и [[1980-е|1980-их]] година, у оквиру галерије су махом приказиване слике тадашњих словачких аутора, да би се од почетка [[1990-е|1990-их]] Повашка уметничка галерија оријентисала на приказивање свих видова актуелног [[Уметност|уметничког]] стваралаштва, уз приказе дела насталих током [[19760е|1960-их]], [[1970-е|1970-их]] и [[1980-е|1980-их]] година<ref name="ПГУ" />. Данас се у њој налазе смештени како модерни (разне [[Инсталација (уметност)|инсталације]], [[видео-умјетност|видео уметност]] и други), тако и класични видови уметничког изражавања ([[Слика|слике]], [[Скулптура|скулптуре]] и други)<ref name="ПГУ" /> словачких уметника [[20. век]]а. Сама зграда, у којој се музеј-галерија налази, је крајем прве деценије [[21. век]]а реновирана и попримила модернији изглед у односу на класичан стил у коме је изворно подигнута.
:''Музеј јеврејске културе'' (''-{Múzeum židovskej kultúry}-'') је смештен у склопу [[Синагога|синагоге]] ортодоксне [[Јевреји|јеврејске]] заједнице, која је подигнута [[1927]]. године, а званично је отворен [[29. јун|29. 06.]] [[1996]]. године<ref name="МЈК">{{cite web|url=http://zilina-gallery.sk/picture.php?/96/category/24| title = Žilina Gallery: ''Múzeum židovskej kultúry v Žiline''| accessdate=16. 7. 2009. | language = словачки, енглески}}</ref>, у делу који су некада жене користиле за молитву. Унутрашњост синагоге је очувала свој изворни дрвени намештај, урађен у стилу `20 година [[20. век]]а и украшен [[Геометрија|геометријским]] декором<ref name="МЈК" />. Музејску поставку чине предмети који се користе у вршењу службе у [[Јудаизам|јудаизму]]<ref name="МЈК" />, а део синагоге у коме је поставка смештена одвојен је дрвеном преградом од дела који се користи за [[Молитва|молитву]].

=== Остале културне институције ===
У Жилини се налази ''Дом [[Матица словачка|Матице словачке]]'', затим ''Крајски културни центар'' и ''Повашски [[планетаријум]]'', смештени у Бабушковој кући, као и два [[биоскоп]]а, Центар и СинеМакс. Поред њих, у граду делују и:
:''Државни камерни оркестар'' (''-{Štátny komorný orchester}-'') или ''Словачка Симфонијета'' је основан [[1974]]. године<ref name="Оркестар">{{cite web|url=http://www.slovaksinfonietta.sk/index.php?lng=eng&obs=eng/about| title = Slovak Sinfonietta of Žilina| accessdate=29. 7. 2009. | language = енглески}}</ref> и данас је смештен некадашњем ''Дому Фатранске уметности''. Оркестар је одсвирао преко 2 300 концерата<ref name="Оркестар" />, наступајући у готово свим [[Европа|европским]] земљама, [[Тунис]]у, [[Јапан]]у, [[Бразил]]у, [[Канада|Канади]] и [[Сједињене Америчке Државе|САД]]<ref name="Оркестар" />. Његов тренутни диригент је Јапанац Цугио Маеда<ref name="Оркестар" />, који је и дугогодишњи коорганизатор ''„Средњоевропског фестивала концертних уметности“''.

[[Датотека:Žilina Kostol svatej Barbory.jpg|мини|лево|250п|Црква Свете Барбаре]]
:''Крајска библиотека'' (''-{Krajská knižnica}-'') је централна библиотека за округе Жилина и Битча, као и за цео [[Жилински крај]]. Основана [[15. октобар|15. 10.]] [[1924]]. године<ref name="Библиотека">{{cite web|url=http://www.tikzilina.sk/230.0/krajska-kniznica-v-ziline/| title = Turistická informačná kancelária mesta Žilina: ''Krajská knižnica v Žiline''| accessdate=29. 7. 2009.| language = словачки| archive-url = https://web.archive.org/web/20130509052737/http://www.tikzilina.sk/230.0/krajska-kniznica-v-ziline/| archive-date=9. 5. 2013|url-status=dead| df = }}</ref>, да би након [[Други светски рат|Другог светског рата]] кратко престала са радом. Поново је отворена [[1954]]. године, а [[1995]]. године се преселила у сопствену зграду у којој се данас налази. Спада међу прве библиотеке у Словачкој које су почеле да стварају фондове [[аудио књига]] за потребе [[Слепи и слабовиди|слепих и слабовидих]]<ref name="Библиотека" />, а [[2006]]. године је проглашена за библиотеку са највише издатих књига у Словачкој<ref name="Библиотека" />. У оквиру ње, функционишу одељења [[Британски савет|Британског савета]], [[Француска алијанса|Француске алијансе]] и [[Гете институт]]а<ref name="Библиотека" />.

=== Знаменитости ===
Стари град је реконструисан почетком [[1990-е|1990-их]] година и од тада је заштићен као споменик културе (''-{Mestská pamiatková rezervácia}-''). Центар града чине два трга - Маријански (''-{Mariánske námestie}-'') и трг Андреја Глинке (''-{Námestie A. Hlinku}-''). Маријанским тргом доминира црква [[апостол Павле|светог апостола Павла]], стара зграда градског већа и барокна статуа [[Богородица|Девице Марије]]. У близини се налази црква [[света Тројица|светог Тројства]], изграђена око [[1400]]. године, која је од [[2008]]. и саборна црква Жилинске [[бискуп]]ије.

Међу градским знаменитостима треба истаћи и следеће<ref name="СТ-ШВ" />:
[[Датотека:Zilina_Financny_palac.jpg|мини|десно|200п|Финансијска палата]]
* Црква [[света Варвара|свете Барбаре]] и [[Фрањевци|фрањевачки]] самостан, подигнути у периоду од [[1723]]. до [[1731]]. године
* Бабушкова кућа односно кућа Маковицког
* Дрвена католичка црква [[свети Георгије|светог Ђорђа]] у четврти Трнове, подигнута је готичком стилу, а први пут се помиње [[1582]]. године
* Дом фатранске уметности, у коме се данас налази седиште Државног камерног оркестра
* Финансијска палата
* Бахерова вила
* Палата Розенфелд, подигнута у [[сецесија|арт нуво]] стилу
* Зграда Жилинског универзитета, подигнута у арт нуво стилу
* Католичка кућа, подигнута у стилу [[Неокласицизам|неокласицизма]]
* [[Евангелизам|Евангелистичка]] црква

==== Седам чуда Жилине ====
У склопу прославе 800. годишњице од првог помињања Жилине у писаним изворима (1208), [[2008]]. године је направљен списак седам најзначајнијих споменика културне баштине Жилине, који сачињава пет архитектонских целина и два писана споменика<ref name="7ЧЖ" />.

===== Прво чудо Жилине (''Историјско језгро града'') =====
[[Датотека:Zilina-Marianske_namestie.jpg|лево|300п|мини|Маријански трг]]
'''Историјско језгро града''' (''-{Historické jadro Žiliny}-'') је формирано у [[средњи век|средњем веку]] и његова основна структура је остала непромењена до данашњих дана. Централно место заузима ''Маријански трг'', приближно [[квадрат]]ног облика (оквирних димензија 100 -{x}- 100 m)<ref name="ТБ-МН">{{cite web|url=http://www.tikzilina.sk/129.0/marianske-namestie/| title = Turistická informačná kancelária mesta Žilina: ''Mariánske námestie''| accessdate=28. 7. 2009.| language = словачки| archive-url = https://web.archive.org/web/20130509070929/http://www.tikzilina.sk/129.0/marianske-namestie/| archive-date=9. 5. 2013|url-status=dead| df = }}</ref>, са чијих темена полазе по две широке улице ка осталим деловима града, док две уже полазе са средине његове западне и источне стране. Овакав систем градње потиче од [[Немци|немачких]] колониста који су дошли у град крајем [[13. век]]а и карактеристичан је за [[Немачки слободни градови|немачке градове]], због чега су Жилину називали и ''мађарски [[Нирнберг]]''<ref name="7ЧЖ" />. Велики пожари, који су захватили Жилину у прошлости, утицали су на изглед историјског језгра града. Првобитне [[Дрво (материјал)|дрвене]] куће, замењене су онима од [[камен]]а и [[опека|цигле]], куће подигнуте у [[Готика|готичком стилу]], замењене су, након [[1521]]. године, новим у [[Ренесанса|ренесансном стилу]], испод којих су очувани готички подруми<ref name="ТБ-МН" />. Од првобитних 40 кућа на тргу, данас је сачувано њих 32<ref name="ТБ-МН" />. На тргу је смештена [[барок]]на скулптура Девице Марије, постављена [[1738]]. године, а њиме доминира стара градска већница (данас градска кућа у којој је седиште градоначелника) и црква [[апостол Павле|светог апостола Павла]] (завршена [[1754]]. године) са [[исусовци|језуитским]] самостаном. Током реконструкције града крајем [[20. век]]а, са трга је уклоњена базен са фонтаном, који је на њега постављен [[1966]]. године. У близини трга се налази и црква [[света Тројица|светог Тројства]] подигнута почетком [[15. век]]а у готичком стилу, која је од [[2008]]. године постала саборна црква новоформиране Жилинске бискупије. Поред ње се налази Буријанова кула, [[звоник]] висок 46 m<ref name="СТ-ШВ">{{cite web|url=http://www.slovakiatravels.com/sections/Regionscities/Zilina/Zilina_whatToSee-en.php| title = SlovakiaTravels.com: ''City of Zilina, what to see, informations, historical monuments, churches''| accessdate=28. 7. 2009.| language = енглески|archive-url=https://web.archive.org/web/20080325174033/http://www.slovakiatravels.com/sections/Regionscities/Zilina/Zilina_whatToSee-en.php|archive-date=25. 3. 2008|url-status=dead}}</ref>, подигнут у првој половини [[16. век]]а у [[Ренесанса|ренесансном]] стилу, по узору на [[италија]]нске звонике из тог периода<ref name="СТ-ШВ" />.

Целокупно градско језгро је [[1987]]. године проглашено заштићеном урбаном целином<ref name="СТ-ШВ" /><ref name="ТБ-МН" />, а у наредној деценији је доживело потпуну реконструкцију.

===== Друго чудо Жилине (''Црква светог Штефана Краља'') =====
{{Главни чланак|Црква светог Штефана Краља}}
[[Датотека:Kostol_sv_Stefana-Zilina.jpg|десно|250п|мини|Црква светог Штефана Краља]]
'''Црква светог Штефана Краља''' (''-{Kostol svätého Štefana kráľa}-'') се налази у кварту Рудини, недалеко од железничке станице Зарјечје и представља најстарији сачувану грађевину на простору града. Посвећена је [[стефан I Угарски|светом Стефану (''Штефану''/''Иштвану'') Арпаду]] (997—1038), који је примио [[хришћанство]], [[Покрштавање Мађара|покрстио Мађаре]] и постао први краљ [[Краљевина Угарска (1000—1918)|Угарске]]. [[Народно предање]] подизање саме цркве везује за њега и његово доба, наводећи да ју је подигао у знак захвалности за победу над [[Пољски краљ|пољским краљем]] [[Болеслав I Храбри|Болеславом Храбрим]] (992—1025)<ref name="7ЧЖ" />. Међутим, на основу научних истраживања сматра се да је црква подигнута почетком [[13. век]]а (највероватније између [[1200]]. и [[1230]]. године<ref name="7ЧЖ" />) у стилу касне [[Романика|романике]] и то у средишту насеља, које је током [[13. век]]а постојало на том простору. Већ почетком наредног века, ново насеље је подигнуто на простору данашњег историјског језгра Жилине, тако да насеље око цркве светог Штефана губи на значају и временом нестаје, а од њега је остала само црква.

Око цркве светог Штефана Краља постоји високи [[бедем]], а унутар затвореног комплекса постоје још:
* капела Божијег тела тј. ''-{Corpus Christi}-'' (''-{Kaplnka Božieho Tela}-'') из [[15. век]]а (смештена је уз саму цркву и данас су од ње очувани само темељи откривени [[1995]]. године)
* Отворена капела у [[Ренесанса|ренесансном]] стилу (''-{Renesančná otvorená kaplnka}-''), из друге половине [[16. век]]а (данас је у потпуности очувана и налази се недалеко од капеле Божијег тела)
Сама црква светог Штефана Краља је већим делом очувала свој првобитни изглед<ref name="7ЧЖ" />, а највеће промене извршене су [[1762]]. године, током велике обнове целог комплекса у [[барок]]ном стилу. Прозори су јој урађени у романичком стилу, има камену [[крстионица|крстионицу]], а њена унутрашњост била је украшена [[фреска]]ма, чији делови су откривени [[1950]]. године, испод слојева млађих фресака, након чега су [[Рестаурација|рестаурирани]]. Најстарије међу њима су настале око [[1260]]. године<ref name="7ЧЖ" /> и налазе се у [[Апсида|апсиди]], стварајући [[Илузија|илузију]] о постојању ребарних лукова тј. избочина на зиду, док су на врху апсиде представљени симболи [[Месец]]а, [[Сунце|Сунца]] и [[Крст]]а. Почетком [[14. век]]а насликана је композиција коју сачињава [[апостоли|дванаест апостола]] и [[Исус|Исус Христ]]. У каснијем периоду, од [[15. век|15]]. до [[17. век]]а, првобитни [[фрескопис]] је замењен новим на коме су, између осталог, били приказани и [[мађарски свеци]]<ref name="7ЧЖ" />.

===== Треће чудо Жилине (''Жилински Град'') =====
{{Главни чланак|Жилински Град}}
[[Датотека:Zilina castle ruins.jpg|лево|300п|Жилински град|мини]]
'''Жилински Град''' (''-{Žilinský hrad}-'') је било градско [[тврђава|утврђење]] у Жилини, које се до [[2008]]. године сматрало ишчезлим. Током радова на изградњи тржног центра у старом градском језгру, откривени су остаци некадашње тврђаве, о чему је јавност обавештена [[30. мај]]а [[2008]]. године<ref name="7ЧЖ" />. Непосредно поред цркве [[света Тројица|свете Тројице]] на тргу Андреја Глинке, подигнуте око [[1400]]. године, откривени су остаци [[куле]] овалног облика. Њен спољни [[пречник]] је 14 m<ref name="7ЧЖ" />, а унутрашњи 8 m, због чега се процењује да би могла бити висока и до 20 m<ref name="ЖГ" />. Сматра се да је подигнута у [[13. век]]у<ref name="ЖГ">{{cite web|url=http://spravy.pravda.sk/v-ziline-nasli-zvysky-hradu-z-13-storocia-stanu-sa-len-interierom-nakupneho-centra-gik-/sk_regiony.asp?c=A080605_153222_sk_regiony_p23| title = Pravda.sk: ''V Žiline našli zvyšky hradu z 13. storočia, stanú sa len interiérom nákupného centra''| accessdate=16. 7. 2009. | language = словачки}}</ref>, а могла би бити [[Донжон кула]] некадашње тврђаве<ref name="7ЧЖ" />, која је имала и стамбену улогу. У изворима се утврђење први пут помиње [[1318]]. године<ref name="7ЧЖ" />, у доба владавине [[Матија Чак|Матије Чака]] овим поднебљем, али има оних који га сматрају старијим и смештају његово подизање у другу половину [[13. век]]а, након [[монголско-угарски сукоби|монголске најезде]] (1241—1242), када је широм тадашње [[Краљевина Угарска (1000—1918)|краљевине Угарске]] подигнут већи број утврђења. Последњи писани податак о тврђави забележен је [[1457]]. године. Данас остаци Жилинског Града представљају највећи археолошки локалитет у граду<ref name="7ЧЖ" /> и стављени су под заштиту државе.

===== Четврто чудо Жилине (''Будатински Град'') =====
{{Главни чланак|Будатински Град}}
[[Датотека:Budatínský zámok (3).jpg|десно|250п|мини|Будатински Град]]
'''Будатински Град''' (''-{Budatínsky hrad}-'') је утврђење направљено на [[ушће|ушћу]] [[Кисуца|Кисуће]] у [[Вах]]<ref name="СТ-БГ">{{cite web|url=http://www.slovakia.travel/entitaview.aspx?l=2&llt=1&idp=7102| title = Slovakia.travel: ''Castle of Budatín''| accessdate=16. 7. 2009.| language = енглески|archive-url=https://web.archive.org/web/20130511041629/http://www.slovakia.travel/entitaview.aspx?l=2&llt=1&idp=7102|archive-date=11. 5. 2013|url-status=dead}}</ref>, да би контролисало путни правац који је повезивао Понитрје и [[Шлеска|Шлезију]]. Подигнут је највероватније у другој половини [[13. век]]а<ref name="СТ-БГ" />, вероватно после [[монголско-угарски сукоби|монголске најезде]] (1241—1242)<ref name="7ЧЖ" />, као типичан водени град<ref name="СТ-БГ" />. Најстарији данас очувани део представља [[Романика|романичка]] округла [[Куле|кула]] са елементима ране [[Готика|готике]], која је касније дорађена у [[Ренесанса|ренесансном стилу]]<ref name="СТ-БГ" />. Тврђава је током векова мењала власнике, да би са губитком стратешког значаја била у првој половини [[19. век]]а претворена у [[барок]]ни летњиковац<ref name="7ЧЖ" />. Касније је уз њега направљена капела и велики [[парк]] у [[Енглески парк|енглеском стилу]] који се простирао до самих река<ref name="7ЧЖ" />. Последња велика реконструкција Будатинског Града је урађена након [[Први светски рат|Првог светског рата]]. Данас је у њему смештен Повашки музеј, а сама грађевина је у процесу обнове<ref name="СТ-БГ" />.

===== Пето чудо Жилине (''Неологичка синагога'') =====
[[Датотека:Žilina - Neolog Synagogue - 2018.JPG|лево|250п|Синагога у Жилини|мини]]
'''Неологичка [[синагога]]''' (''-{Neologická synagóga}-'') је дело чувеног немачког архитекте [[Петер Беренс|Петера Беренса]] и представља значајно дело [[Модерна европска архитектура|модерне европске архитектуре]] на тлу данашње Словачке<ref name="НС" />. Подигнута је на месту старе синагоге из [[1860]]. године, у периоду од [[1928]]. до [[1931]]. године<ref name="НС">{{cite web| url = http://www.slovak-jewish-heritage.org/database.php?LangID=1&MonumentID=78&form_TypeID=0&form_RegionID=0&form_LocationID=61| title = SLOVAK JEWISH HERITAGE: ''Žilina''| accessdate = 16. 7. 2009.| language = енглески| archive-url = https://web.archive.org/web/20160813090406/http://www.slovak-jewish-heritage.org/database.php?LangID=1&MonumentID=78&form_TypeID=0&form_RegionID=0&form_LocationID=61| archive-date = 13. 08. 2016| url-status = dead}}</ref>. Зграда је направљена у модерном стилу са елементима [[Маварска архитектура|маварске архитектуре]]<ref name="7ЧЖ" />, приземним делом од грубо тесаног тамног камена на који се надовезује светлији део са низом прозора<ref name="НС" />, а над целом грађевином се уздиже широка црвена [[купола]] [[пречник]]а 16 m<ref name="7ЧЖ" />. У њеној унутрашњости се налази велика дворана за молитву, са галеријама намењеним женама, смештеним са стране<ref name="НС" />. Данас се у згради налази [[биоскоп]] ''„Центар“'', а на њој се налази спомен плоча у знак сећања на [[Јевреји|Јевреје]] страдале у [[Нацистичка Њемачка|нацистичким]] [[сабирни логор|концентрационим логорима]].

===== Шесто чудо Жилине (''-{Privilegium pro Slavis}-'') =====
{{Главни чланак|Privilegium pro Slavis}}
[[Датотека:Privilegium Pro Slavis.jpg|мини|десно|270п|''-{Privilegium pro Slavis}-'']]
'''-{Privilegium pro Slavis}-''' је повеља коју је [[7. мај]]а [[1381]]. године<ref name="7ЧЖ">{{cite web|url=http://www.zilinskyvecernik.sk/index.php?option=com_content&task=view&id=8902&Itemid=75| title = Žilinský večerník a.s, Dolný val 16, 010 01 Žilina: ''Sedem divov Žiliny''| accessdate=16. 7. 2009.| language = словачки}}</ref>, током посете граду, издао краљ [[Лајош I Анжујски|Лајош I Велики]]. Њом је уважио притужбе словенских грађана Жилине и изједначио њихова права са правима немачких колониста. У повељи је било потврђено да половину чланова градског већа чине [[Немци]], а другу половину [[Словаци]], док се градоначелник бира на годину дана и то наизменично из редова једних и других. Очувана је у препису из [[1431]]. године<ref name="7ЧЖ" />, а данас се чува у Државном архиву у оближњој [[Битча|Битчи]]<ref name="7ЧЖ" />. У знак сећања на издавање ове повеље, на градској кући је [[3. децембар|3. децембра]] [[1993]]. године откривена спомен плоча<ref name="ППС">{{cite web|url=http://zilina-gallery.sk/picture.php?/8011/category/783| title = Žilina Gallery: ''Šiesty div Žiliny''| accessdate=16. 7. 2009. | language = словачки}}</ref>.

===== Седмо чудо Жилине (''Жилинска књига'') =====
{{Главни чланак|Жилинска књига}}
[[Датотека:Žilinská kniha.jpg|лево|мини|250п|Жилинска књига]]
'''Жилинска књига''' (''-{Žilinská kniha}-'') представља ''највредније писмено наслеђе средњег века у Словачкој'', а уједно и најстарији сачувани запис на словачком језику који се налази у данашњој Словачкој. Писана је на три језика ([[Латински језик|латинском]], [[Немачки језик|немачком]] и [[Словачки језик|словачком]]) у периоду од [[1378]]. до [[1561]]. године и састоји се од три дела. Први део чини препис [[Магдебург|Магдебуршког]] законика на немачком језику, који је [[1378]]. године направио Микулаш од Лукова. Други део је његов препис на словачком језику настао [[1473]]. године, док трећи и најобимнији део чине имовински и приватни записи вођени у континуитету од [[1380]]. до [[1524]], након чега су спорадично уношени до [[1561]]. године<ref name="ЖК">{{cite web|url=http://zilina-gallery.sk/picture.php?/8000/category/783| title = Žilina Gallery: ''Siedmy div Žiliny''| accessdate=16. 7. 2009. | language = словачки}}</ref>. Жилинску књигу сачињава 149 листова папира димензија 29 -{x}- 22 [[центиметар|cm]], укоричених у [[15. век]]у<ref name="ЖК" />. Данас је смештена у Државном архиву у Жилини, а [[1988]]. године је проглашена за народни културни споменик<ref name="ЖК" />.

== Манифестације ==
Током године, у Жилини се одржава већи број традиционалних манифестација иза којих стоји локална самоуправа, било као директан организатор, било као партнер у организацији. Међу њима треба издвојити:
[[Датотека:Zilina city (21).jpg|мини|десно|250п|Трг Андреја Глинке, на коме се одвија део манифестација у граду]]
:''Жилински бал'' је добротворног карактера и први пут је организован у [[јануар]]у [[2008]]. године, у циљу прославе 800. годишњице првог помињања града.
:''Жилински карневал'' се одржава у [[фебруар]]у и представља највећи [[карневал]] у Словачкој<ref name="Карн">{{cite web|url=http://www.zilina.sk/eng/carneval_slovakia_zilina/5/| title = City of Žilina - official web site: ''Carneval Slovakia Žilina''| accessdate=16. 8. 2009.| language = енглески|archive-url=https://web.archive.org/web/20110704004002/http://zilina.sk/eng/carneval_slovakia_zilina/5/|archive-date=4. 7. 2011|url-status=dead}}</ref>. На њему учествује више стотина [[костим]]ираних људи, како из Жилине и осталих делова Словачке, тако и из околних земаља, [[Пољска|Пољске]] и [[Чешка|Чешке]]<ref name="Карн" />. Током његовог трајања, на улицама се поред маскираних играча и плесача [[фолклор]]а, могу наћи и тезге на којима се нуде локални специјалитети.
:''Фестивал Стари град'' се одржава од [[1995]]. године на два главна градска трга и представља најпознатију културну манифестацију у Жилини<ref name="ФСГ">{{cite web|url=http://www.zilina.sk/eng/old_town_festival/5/| title = City of Žilina - official web site: ''Old Town Festival''| accessdate=16. 8. 2009.| language = енглески|archive-url=https://web.archive.org/web/20110704004541/http://zilina.sk/eng/old_town_festival/5/|archive-date=4. 7. 2011|url-status=dead}}</ref>. Траје три дана, током којих се представља [[домаћа радиност]] и музика свих жанрова, а пратеће активности обухватају манифестације у склопу [[Светски дан детета|Међународног дана детета]], изложбе, радионице везане за историју града и друге активности<ref name="ФСГ" />.

[[Датотека:Terchová - kostel Svatého Cyrila a Metoděje.jpg|мини|лево|175п|Црква светих Ћирила и Методија у Терхови]]
:''Ноћ [[јован Крститељ|светог Јована]]'' је међународни улични [[Позориште|позоришни]] фестивал који се од [[2005]]. године одржава у [[јун]]у сваке године, а за циљ има повратак позоришта на улицу, међу обичан народ. У склопу њега се одржавају ноћни перформанси са [[бакља]]ма, представе на [[штула]]ма, представе за децу и разне позоришне радионице.
:''Жилинско културно лето'' траје од [[јун]]а до [[август]]а и обухвата читав низ културних догађања (концерте, позоришне представе, [[филм]]ске пројекције, радионице, симпозијум [[Дрводељство|дрводељства]], изложбе и друге). У склопу њега се у оближњој [[Терхова|Терхови]] одвијају ''„Дани [[Ћирило и Методије|Ћирила и Методија]]“'', као и ''„[[Јурај Јаношик|Јаношикови]] дани“'', којима присуствује око 70.000 посетилаца.{{чињеница|date=07. 2018. }}<!-- mrtva veza od tog datuma-->
:''Средњовековни дан'' се одржава у [[август]]у сваке године, на Маријанском тргу, који се за ту потребу претвара у средиште једног типичног [[средњи век|средњовековног]] села. Током целог дана посетиоци могу да виде призоре из средњовековног живота, укључујући и групе људи које се баве старим [[занат]]има ([[ковач]]и, [[пекар]]и и други) или борбама [[списак оружја у средњем веку|средњовековним оружјем]].
:''Дани здравља'' имају за циљ промовисање здравог начина живота међу становништвом, поготово у оквиру породица. Поред низа пратећих програма, посетиоцима се на лицу места обавља читав низ основних [[медицина|лекарских]] прегледа, попут мерења [[Крвни притисак|крвног притиска]], [[холестерол]]а, нивоа [[шећер]]а у [[крв]]и или телесне [[липид|масноће]].

[[Датотека:Plastika, Juraj Jánošík, Terchová, Žilinský kraj, Slovensko 04.jpg|мини|десно|175п|Споменик Јурају Јаношику у Терхови]]
:''Север против Југа'' је [[спорт]]ска манифестација током које се на тргу Андреја Глинке игра [[фудбал]], на импровизованом терену димензија 40-{x}-20 m<ref name="НПЈ">{{cite web|url=http://www.zilina.sk/eng/north_against_south/5/| title = City of Žilina - official web site: ''North against South''| accessdate=16. 8. 2009.| language = енглески|archive-url=https://web.archive.org/web/20110704003821/http://zilina.sk/eng/north_against_south/5/|archive-date=4. 7. 2011|url-status=dead}}</ref>. Свака од утакмица траје 30 [[минут]]а, а на турниру може да учествује било ко од посетилаца, тако да се процењује да преко 500 људи узме учешће у овој манифестацији сваке године<ref name="НПЈ" />. Она се организује у сарадњи са [[ФК Жилина]], а у њој групно учествују школе, фирме и друге институције.
:''[[Деда Мраз|Божић Бата]] стиже у град'' се одиграва непосредно пре [[Божић]]а, крајем [[Децембар|децембра]] сваке године. У њеном склопу се организују Божићни вашари на оба главна градска трга, пратећи културни програм и добротворна дешавања.
:''Дочек Нове године'' се сваке године одржава на тргу Андреја Глинке, на коме се организује богат уметнички програм у коме учествују најзначајнији словачки уметници. Организовано је и послужење, а један од циљева манифестације је и да спречи евентуалне [[Вандализам|вандализме]], претеривања у конзумирању [[алкохол]]а и употребу [[Пиротехника|пиротехничких]] средстава.

а поред њих, у граду се одржавају ''„Средњоевропски фестивал концертних уметности“'' ([[април]]), фестивал луткарских позоришта ([[јун]]), међународни фестивала [[Анимација|анимације]] ''„Анча фест“'' ([[јул]]), међународни фестивал креативности и [[Фантазија|фантазије]] ''„Весела радионица“'' ([[септембар]])<ref name="Мнф">{{cite web|url=http://www.zilina.sk/eng/top_events/5/| title = City of Žilina - official web site: ''Top events''| accessdate=16. 8. 2009.| language = енглески|archive-url=https://web.archive.org/web/20090813134151/http://www.zilina.sk/eng/top_events/5/|archive-date=13. 8. 2009|url-status=dead}}</ref>.

== Околина града ==
Туристичку понуду града, употпуњују интересантне дестинације у његовој непосредној близини. Градићи, [[Бања|бање]] и села, затим остаци неколико [[тврђава|утврђења]] која су штитила путне правце који се укрштају у Жилини, као и околни планински венци и [[Заштићене области у Словачкој|заштићене природне целине на њима]].

=== Насељена места ===
[[Датотека:Kunerád0003.jpg|мини|лево|250п|Дворац Кунерад]]
У долини Рајчанке, 15&nbsp;km јужно од града, налази се бањско лечилиште и градић са 2 936 становника.<ref>{{ШУСК3| ОкругБр = 430511| НУТС = 517933| Име = Рајецке Теплице}}</ref> [[Рајецке Тјеплице|Рајецке Теплице]]. Његови извори термалне воде температуре 38&nbsp;°-{C}- се користе у медицинске сврхе од [[1378]]. године<ref name="ТБ-Рјц">{{cite web|url=http://www.tikzilina.sk/382.0/smer-zilina---rajec/| title = Turistická informačná kancelária mesta Žilina: ''Smer: Žilina - Rajec''| accessdate=19. 8. 2009.| language = словачки| archive-url = https://web.archive.org/web/20130509080231/http://www.tikzilina.sk/382.0/smer-zilina---rajec/| archive-date=9. 5. 2013|url-status=dead| df = }}</ref> У градићу се налази парк са вештачким језером и [[фонтана]]ма, као и базен са термалном водом. Непосредно поред Рајецких Теплица, код села Кунерад 17,5&nbsp;km од Жилине, налази се истоимени [[дворац]] са [[Куле|кулама]], луковима, терасама и степеништима. Подигао га је у периоду од [[1914]]. до [[1916]]. године [[гроф]] Балестрем<ref name="ТБ-Рјц" /> у [[сецесија|стилу сецесије]]. Током [[Словачки народни устанак|Словачког народног устанка]] [[1944]]. године, [[Нацистичка Њемачка|немачки нацисти]] су га спалили, али је након рата обновљен. Узводно од Рајецких Теплица смештен је [[Рајец (Словачка)|Рајец]], градић са 6 076 становника<ref>{{ШУСК3| ОкругБр = 430511| НУТС = 517917| Име = Рајец}}</ref>, који се у изворима јавља још [[1193]]. године<ref>{{ШУСК1| ОкругБр = 430511| НУТС = 517917| Име = Рајец}}</ref> у повељи [[списак угарских владара|мађарског краља]] [[Бела III|Беле III]] (1173—1196) као ''-{Raich}-''. У њему је некада постојало утврђење, које је уништено у [[17. век]]у<ref>{{cite web|url=http://www.castles.sk/index.php?castle=149| title = Slovak castles: ''Rajec''| accessdate=19. 8. 2009.| language = енглески| archive-url = https://web.archive.org/web/20140825020749/http://www.castles.sk/index.php?castle=149| archive-date=25. 8. 2014|url-status=dead| df = }}</ref> Данас у њему пажњу привлачи главни градски трг са старом већницом и црквом [[Свети Владислав|светог Владислава]]<ref name="ТБ-Рјц" />. Поред тога, од [[1993]]. године се у градској већници, која је некада била пивара, налази месни музеј у коме су смештене две збирке, [[Етнографија|етнографска]] и [[Биологија|биолошка]].

[[Датотека:Cicmany-radenov_dom.jpg|мини|десно|250п|''Раденов дом'' у Чичманију]]
Рајецка Лесна, која се налази 27&nbsp;km јужно од Жилине, први пут се у изворима помиње [[1474]]. године.<ref>{{ШУСК1| ОкругБр = 430511| НУТС = 517925| Име = Рајецка Лесна}}</ref>, а данас у њој живи 1 272 становника<ref>{{ШУСК3| ОкругБр = 430511| НУТС = 517925| Име = Рајецка Лесна}}</ref> У њој се налази ''[[Словачки Витлејем]]''<ref name="ТБ-Рјц" />, велика [[Дрво (материјал)|дрвена]] композиција дугачка 2.5, широка 8.5 и висока 3 метра{{чињеница|date=07. 2018. }}, коју је 17 година<ref>Радови су започети [[1980]]. године, већи део композиције је представљен и отворен за јавност [[26. новембар|26. 11.]] [[1995]]. године, до краја наредне је додат још један део, а сви радови су окончани крајем [[1997]]. године.</ref> радио дрводеља Јозеф Пекара. На њој су приказани [[Библија|библијски]] мотиви, као и знаменитости Словачке, поред којих су приказани [[занат]]и, обичаји и послови карактеристични за поједине делове државе. Додатну атракцију ове композиције представља и чињеница да се на њој појављује око 300 фигурица ([[човек|људи]], [[животиње|животиња]]…), од чега се половина помера. Јужније од ње је село Чичмани, смештено на обронцима Суловских врха крај [[Рајчанка|Рајчанке]] и удаљено је 41&nbsp;km од Жилине. У изворима се први пут помиње [[1272]]. године<ref>{{ШУСК1| ОкругБр = 430511| НУТС = 517470| Име = Чичмани}}</ref>, а данас у њему живи 194 становника<ref>{{ШУСК3| ОкругБр = 430511| НУТС = 517470| Име = Чичмани}}</ref> Познато је по сачуваним примерима сеоске народне архитектуре<ref name="ТБ-Рјц" /> који се од [[1977]]. године налазе под заштитом државе и данас функционишу у склопу Повашког музеја. Централна музејска поставка, која обухвата народне обичаје, [[фолклор]] и чичмански [[вез]], смештена је у ''Раденовом дому'', док се кући са бројем 42. налази поставка [[ентеријер]]а народних кућа, на прелазу из [[19. век|19]]. у [[20. век]]<ref name="ТБ-Рјц" />.

[[Датотека:Terchova-janosikovci.JPG|мини|лево|210п|Родна кућа Јураја Јаношика]]
У долини Варинке, у подножју Мале Фатре, налази се село [[Терхова]], удаљено 25,1&nbsp;km источно од Жилине. Први пут се у изворима помиње [[1598]]. године<ref>{{ШУСК1| ОкругБр = 430511| НУТС = 518042| Име = Терхова}}</ref>, а данас, са својих 4 073 становника<ref>{{ШУСК3| ОкругБр = 430511| НУТС = 518042| Име = Терхова}}</ref>, спада међу већа села у Словачкој. Позната је као родно место [[Јурај Јаношик|Јураја Јаношика]], словачког [[Robin Hud|Робина Худа]] из [[18. век]]а{{чињеница|date=07. 2018. }}<!-- mrtva veza od tog datuma-->, а у кући у којој се он, највероватније, родио, данас је смештена изложба ''„Јаношик и Терхова“'', која је саставни део Повашког музеја из Жилине. На узвишењу изнад села се, од [[1988]]. године, уздиже његов споменик висок 7,5 m{{чињеница|date=07. 2018. }}<!-- mrtva veza od tog datuma-->, а међу знаменитости села треба убројати и цркву [[Ћирило и Методије|светих Ћирила и Методија]] из прве половине [[20. век]]а. У близини Терхове се налази ски центар Вратна долина, а током године се у селу одвија неколико манифестација, међу којима су и [[фолклор]]ни фестивал ''„Јаношикови дани“'' (који се одржава почетком [[август]]а сваке године, од [[1963]]) и ''„Дани Ћирила и Методија“'' (који се одржава у [[јул]]у сваке године, од [[1990]]).

[[Датотека:Bytca Castle - Frontside.jpg|мини|десно|210п|Битчански замак]]
На удаљености од 19,4&nbsp;km од Жилине, низводно на реци Ваху, налази се градић [[Битча]] са 11 600 становника.<ref>{{ШУСК3| ОкругБр = 430501| НУТС = 517461| Име = Битча}}</ref> Први пут се у изворима помиње [[1234]]. године, а у другој половини [[14. век]]а је добио свој [[Градски статут|статут]]. На месту на коме се раније највероватније налазило старије утврђење, са [[темељ]]има у [[Вода|води]]<ref name="ТБ-Бтч">{{cite web|url=http://www.tikzilina.sk/360.0/smer-zilina---bytca/| title = Turistická informačná kancelária mesta Žilina: ''Smer: Žilina - Bytča''| accessdate=19. 8. 2009.| language = словачки| archive-url = https://web.archive.org/web/20130509071735/http://www.tikzilina.sk/360.0/smer-zilina---bytca/| archive-date=9. 5. 2013|url-status=dead| df = }}</ref>, Франтишек Турзо је од [[1571]]. до [[1574]]. године подигао [[Битчански замак]] у [[Ренесанса|ренесансном]] стилу<ref name="ТБ-Бтч" />. Његов син, [[Палатин (титула)|палатин]] Јурај, је [[1601]]. године у његовом склопу подигао ''Свадбену палату''<ref name="ТБ-Бтч" />. Данас се у њему налази Државни архив који чува преко 600 разних фондова и збирки докумената<ref name="ТБ-Бтч" />, од [[1263]]. године, до данашњих дана<ref name="ТБ-Бтч" />, укључујући и повељу ''-{[[Privilegium pro Slavis]]}-''.

=== Утврђења ===
[[Датотека:Hrad Lietava - střední palác.jpg|мини|лево|170п|Рушевине Лиетаве]]
Узводно од града над Вахом се уздижу тврђаве [[Стари замак на Ваху|Варин]] и [[Стречнијански замак|Стречно]], које су контролисале пролаз кроз Стречниански теснац. Прво је, у првој половини [[13. век]]а, подигнут Варин (први пут се помиње у изворима [[1235]]. године као ''-{castrum Warna}-''<ref name="Врн">{{cite web|url=http://www.castles.sk/index.php?castle=178| title = Slovak castles: ''Starý hrad''| accessdate=19. 8. 2009.| language = енглески| archive-url = https://web.archive.org/web/20111210163501/http://www.castles.sk/index.php?castle=178| archive-date=10. 12. 2011|url-status=dead| df = }}</ref>), да би крајем [[13. век|13]]. или почетком [[14. век]]а у његовој близини био у [[Готика|готичком стилу]] подигнут Стречно, који се први пут јавља у изворима [[1316]]. године као ''-{castrum de Strechun}-''<ref name="Стрч">{{cite web|url=http://www.castles.sk/index.php?castle=183| title = Slovak castles: ''Strečno''| accessdate=19. 8. 2009.| language = енглески| archive-url = https://web.archive.org/web/20120312011606/http://www.castles.sk/index.php?castle=183| archive-date=12. 3. 2012|url-status=dead| df = }}</ref>. Варин је током година постао познат као ''Стари Град'', а напуштен је у [[16. век]]у и данас је већим делом у рушевинама<ref name="Врн" />. Стречно су [[1698]]. године спалиле снаге цара [[Леополд I, цар Светог римског царства|Леополда I]]<ref name="Стрч" />, након чега је напуштен, али је данас делимично конзервиран и рестауриран, тако да функционише у склопу Повашког музеја из Жилине.

Недалеко од Хричовске бране, 14&nbsp;km западно од града, се налазе рушевине [[Хричовски Град|Хричовског Града]], који се у изворима први пут помиње [[1208]]. године, као власништво [[њитра|нитранског]] [[бискуп]]а<ref name="ТБ-Бтч" />. Подигнут је у готичком стилу, а током векова је мењао господаре (међу којима је био [[Матија Чак]]), све до [[17. век]]а, када је напуштен<ref name="ТБ-Бтч" />. Између Ваха и Рајчанке се уздиже планина Суловски врхи, на којој се налазе рушевине тврђава [[Сулов (тврђава)|Сулов]] и [[Лиетава (тврђава)|Лиетава]]. Међу Суловским стенама налази Сулов, подигнут у првој половини [[15. век]]а<ref name="Сулов">{{cite web|url=http://www.castles.sk/index.php?castle=189| title = Slovak castles: ''Súľov''| accessdate=19. 8. 2009.| language = енглески| archive-url = https://web.archive.org/web/20120111041052/http://www.castles.sk/index.php?castle=189| archive-date=11. 1. 2012|url-status=dead| df = }}</ref>, који је напуштен након разарања [[1763]]. године<ref name="Сулов" />. Западно од њега, на удаљености од 11&nbsp;km од Жилине, налазе се остаци тврђаве Лиетава, подигнуте у [[13. век]]у<ref name="Лиет">{{cite web|url=http://www.castles.sk/index.php?castle=102| title = Slovak castles: ''Lietava''| accessdate=19. 8. 2009.| language = енглески| archive-url = https://web.archive.org/web/20120312002041/http://www.castles.sk/index.php?castle=102| archive-date=12. 3. 2012|url-status=dead| df = }}</ref>. Значајна проширења и обнову је доживела у [[15. век|15]]. и [[16. век]]у, а трајно је напуштена у [[18. век]]у<ref name="Лиет" />.

[[Датотека:Pekelník, Veľký Kriváň.jpg|мини|десно|250п|Вељки Криван на Малој Фатри]]

=== Планине ===
Југоисточни обод Жилинске котлине чини југозападни део [[Мала Фатра|Мале Фатре]] ''Лучанска Мала Фатра'' коју од североисточног дела ''Криванске Мале Фатре'' одваја Стречниански теснац на Ваху. Највиши врх планине је Вељки Криван са 1 709 m [[апсолутна висина|нмв]], који се налази у северном делу, док је највиши врх Лучанског дела Вељка Лука са висином од 1 475 m. На планини се налази велики број обележених пешачких стаза, чија укупна дужина прелази 400&nbsp;km<ref name="СТ-МФ">{{cite web|url=http://www.slovakia.travel/entitaview.aspx?l=2&smi=108013&ami=108013&llt=1&idp=4990| title = Slovakia.travel: ''Holiday resort Malá Fatra Mts.''| accessdate=19. 8. 2009.| language = енглески|archive-url=https://web.archive.org/web/20130510170357/http://www.slovakia.travel/entitaview.aspx?l=2&smi=108013&ami=108013&llt=1&idp=4990|archive-date=10. 5. 2013|url-status=dead}}</ref>. У оквиру северног дела планине, формиран је [[1988]]. године [[Национални парк Мала Фатра]], а велики ски центар на планини је [[Вратна долина]] код села Терхова. Мала Фатра је богата [[Вода|водом]], тако да на њој има доста извора и водопада<ref name="СТ-МФ" />, од којих је највећи Шутовски, са висином пада од 38 m<ref name="СТ-МФ" />.

[[Датотека:Sulovske skaly-goticka-brana-2.jpg|мини|лево|175п|Готичка капија]]
На простору југозападно од Жилине, између Рајчанке и Ваха, уздижу се планине [[Стражовски врхи|Стражовски]] и [[Суловски врхи]]. Њихове највише тачке су Стражов (1 213 -{[[метар|m]]}- [[апсолутна висина|нмв]]) и Вељки Манин (891 -{m}- [[апсолутна висина|нмв]]). Поједини делови обе планине су [[1989]]. године [[заштићено подручје Стражовски врхи|проглашене заштићеном облашћу]], у оквиру које посебно место заузима област Суловских стена са својим каменим формацијама, међу којима се истиче ''Готичка капија''<ref name="СТ-СВ" />. Суловски врхи су познати и по највећем станишту [[орхидеје|орхидеја]] у Словачкој<ref name="СТ-СВ">{{cite web|url=http://www.slovakia.travel/entitaview.aspx?l=2&smi=108034&ami=108034&llt=1&idp=4892| title = Slovakia.travel: ''Súľovské skaly rocks (Súľovské vrchy Mts.)''| accessdate=19. 8. 2009.| language = енглески|archive-url=https://web.archive.org/web/20130511021723/http://www.slovakia.travel/entitaview.aspx?l=2&smi=108034&ami=108034&llt=1&idp=4892|archive-date=11. 5. 2013|url-status=dead}}</ref>, као и по Суловском<ref name="СТ-СВ" /> или Хлбоцком<ref name="СХВ">{{cite web|url=http://zilina-gallery.sk/picture.php?/11542/category/1096| title = Žilina Gallery: ''Hlbocký vodopád ''| accessdate=19. 8. 2009. | language = словачки}}</ref> водопаду, који има две каскаде, укупне висине 15 m<ref name="СХВ" />.

У областима северно од града, уздижу се планине [[Јаворњики|Јаворники]] (према северу и северозападу) и [[Кисућка врховина]] (према североистоку), чији су највиши врхови Вељки Јаворник (1 071 -{m}- [[апсолутна висина|нмв]]) односно Вељка Рача (1 236 -{m}- [[апсолутна висина|нмв]]). Венац Јаворники се пружа до [[Чешка|Чешке републике]], а на њему, између осталих, живе и велике [[грабљивице]], попут [[вук]]а и [[рис]]а, али и највећи грабљивац који живи у Словачкој, [[смеђи медвед]].<ref>{{cite web| url = http://www.karpaty.net/slovensko/javorniky.htm| title = KARPATY.net: ''Javorníky, Slovensko, Biely Kríž, Portáš, Pindula, CHKO Kysuce''| accessdate = 19. 8. 2009.| language = чешки| archive-url = https://web.archive.org/web/20090625175441/http://www.karpaty.net/slovensko/javorniky.htm| archive-date = 25. 06. 2009| url-status = dead}}</ref> На обема планинама постоје скијашки центри, а на делу њихових масива је [[1984]]. године формирана [[заштићено подручје Кисућа|заштићена област]].

[[Датотека:Tiesňavy.jpg|мини|десно|200п|Тиесњави, једна од заштићених целина НП Мала Фатра]]
=== Заштићене природне целине ===
''[[Национални парк Мала Фатра]]'' (''-{Národný park Malá Fatra}-'') се налази северозападно од града и обухвата 40 посебно заштићених резервата. Проглашен је [[1988]]. године (прве заштићене области на тлу данашњег парка су проглашене [[1967]]. године)<ref name="НПМФ">{{cite web|url=http://www.sopsr.sk/malafatra/| title = ŠOPSR: ''Národný park Malá Fatra''| accessdate=19. 8. 2009. | language = словачки}}</ref> и обухвата заштићену област површине 226,3 -{[[квадратни километар|km²]]}- (површина шире заштитне зоне износи 232,62 -{km²}-)<ref name="НПМФ" />. У оквиру парка живи 1 141 врста [[зељаста биљка|зељастих]] (од тога су 92 врсте [[Праве маховине|правих маховина]], 111 врста [[лишаји|лишајева]] и 7 врста [[гљиве|гљива]], на разне начине угрожене<ref name="НПМФ" />) и 973 врсте [[дрво|дрвенастих биљака]] (од чега 22 [[Западни Карпати|западнокарпатска]] и 14 [[Карпати|карпатских]] [[ендемизам|ендемита]]<ref name="НПМФ" />, 15 карпатских [[субендемит]]а и 1 локални ендемит{{чињеница|date=02. 2014. }}<!--mrtva veza do 20. 12. 2013.-->), док од животињског света има око 3 000 врста [[Бескичмењаци|бескичмењака]] (од тога 28 ретких, 12 угрожених и 2 критично угрожене врсте) и 210 врста [[кичмењаци|кичмењака]] (од тога 15 ретких, 56 угрожених и 15 критично угрожених врста)<ref name="НПМФ" />. Већи део територије националног парка се налази под [[Шума|шумом]] (око 70%), у којима су најзаступљеније [[Буква|букве]], [[смрча|смреке]] и [[Јела|јеле]], а на појединим местима и [[планински јавор]]<ref name="НПМФ" />. Међу заштићеним зонама се налазе и разни [[Геоморфологија|геоморфолошки]] облици, попут Шутовске [[Епигенија|епигеније]] (двострука епигенија Ваха и Шутовског потока<ref>{{cite web|url=http://uzemia.enviroportal.sk/main/detail/cislo/447| title = Šzocčp SR: ''Nature monument Šútovská epigenéza''| accessdate=19. 8. 2009. | language = словачки, енглески}}</ref>), стена у облику игле (Полувсијанска<ref>{{cite web|url=http://uzemia.enviroportal.sk/main/detail/cislo/384| title = Šzocčp SR: ''Nature monument Poluvsianska skalná ihla''| accessdate=19. 8. 2009. | language = словачки, енглески}}</ref> и Хричовска<ref>{{cite web|url=http://uzemia.enviroportal.sk/main/detail/cislo/270| title = Šzocčp SR: ''Nature monument Hričovská skalná ihla''| accessdate=19. 8. 2009. | language = словачки, енглески}}</ref>), Слнечних стена (масив [[Доломит|доломитских стена]] разних облика<ref>{{cite web|url=http://uzemia.enviroportal.sk/main/detail/cislo/422| title = Šzocčp SR: ''Nature reserve Slnečné skaly''| accessdate=19. 8. 2009. | language = словачки, енглески}}</ref>) и брда Шип (доминантни врх са стењацима<ref>{{cite web|url=http://uzemia.enviroportal.sk/main/detail/cislo/441| title = Šzocčp SR: ''National nature reserve Šíp''| accessdate=19. 8. 2009. | language = словачки, енглески}}</ref>).

[[Датотека:Manínská tiesňava1.jpg|мини|лево|200п|Манински теснац, кроз који пролази локални пут Костолец-Повашка Тепла]]
''[[Заштићено подручје Стражовски врхи|Заштићена област Стражовски врхи]]'' (''-{Chránená krajinná oblasť Strážovské vrchy}-'') је формирана [[1989]]. године на простору планина Стражовски и Суловски врхи<ref name="ЗОСВ">{{cite web|url=http://www.sazp.sk/slovak/struktura/copk/chodniky/chkostrv.html| title = SAŽP: ''Chránená krajinná oblasť Strážovské vrchy''| accessdate=19. 8. 2009.| language = словачки|archive-url=https://web.archive.org/web/20100719050601/http://www.sazp.sk/slovak/struktura/copk/chodniky/chkostrv.html|archive-date=19. 7. 2010|url-status=dead}}</ref>. Обухвата површину од 30.979 [[хектар|ha]]<ref name="ЗОСВ" /> на којој се налази 12 посебно заштићених резервата. Пре њеног формирања, четири резервата су се већ налазили под заштитом државе:Манински теснац (1967), Костолецки теснац (1970), Суловске стене (1973) и Стражов (1981). Разнолика флора ове области обухвата и неколико западнокарпатских и карпатских ендемита, као и једну ендемску врсту [[Чичак|чичка]]<ref name="ЗОСВ" />. Шуме на овом простору су букове, које на вишим пределима смењују заједнице букве и јеле, изнад којих преовлађују [[четинари]]. Животињски свет је уобичајен за појас [[листопадна биљка|листопадних]] шума, са представницима [[Ред (биологија)|реда]] [[звери]] (медвед и рис), ловне дивљачи ([[муфлон]], [[црвени јелен|јелен]], [[срна|срндаћ]] и [[divlja svinja|дивља свиња]]), као и неколико ретких врста [[лептири|лептира]]<ref name="ЗОСВ" />.

''[[Заштићено подручје Кисућа|Заштићена област Кисућа]]'' (''-{Chránená krajinná oblasť Kysuce}-'') је формирана [[1984]]. године на простору планина Јаворники и Кисућка врховина<ref name="ЗОК">{{cite web|url=http://www.slovakia.travel/entitaview.aspx?l=2&ami=108035&smi=108035&llt=1&idp=2313| title = Slovakia.travel: ''The Protected Land-scape Area Kysuce''| accessdate=19. 8. 2009.| language = енглески|archive-url=https://web.archive.org/web/20110522171910/http://www.slovakia.travel/entitaview.aspx?l=2&ami=108035&smi=108035&llt=1&idp=2313|archive-date=22. 5. 2011|url-status=dead}}</ref>. Обухвата површину од 65.462 [[хектар|ha]]<ref name="ЗОК" /> на којој се налази 22 посебно заштићених резервата. Пре њеног формирања, тринаест резервата су се већ налазили под заштитом државе:Вељки Јаворник (1967), Буковски прамењ (1973), Чиерна Лутиша (1972), Вељке Остре (1973), Војтовски прамењ (1973), Вихиловске прахи (1973), Клокочовске стене (1973), Корњански ропни прамењ (1973), Оходницки прамењ (1973), Вељка Рача (1976), Зајачкова лука (1979), Мали Полом (1981), Вихиловске стене (1983). Једна од специфичности ове области су камене лопте непознатог порекла. У питању су лоптасте формације, од [[пешчар]]а и [[Конгломерат (геологија)|конгломерата]], чији [[пречник]] достиже и до 260[[центиметар|cm]]<ref name="ЗОК" />, а јављају се на две одвојене локације, које су заштићене као резервати Мегонки.<ref>{{cite web|url=http://uzemia.enviroportal.sk/main/detail/cislo/1127| title = Šzocčp SR: ''Nature monument Megonky''| accessdate=19. 8. 2009. | language = словачки, енглески}}</ref> и Клокочовске стене<ref>{{cite web|url=http://uzemia.enviroportal.sk/main/detail/cislo/310| title = Šzocčp SR: ''Nature reserve Klokočovské skálie''| accessdate=19. 8. 2009. | language = словачки, енглески}}</ref> Резерват Корњански ропни прамењ обухвата природни извор [[нафта|сирове нафте]], из кога повремено избија и [[природни гас]] (са високом концентрацијом [[метан]]а), док је село Вихиловка познато по [[Туризам|туристичкој]] [[пруга узаног колосека|прузи уског колосека]] и музеју традиционалне сеоске архитектуре<ref name="ЗОК" />.

== Образовање ==
Почетак [[Образовање|образовних]] институција у Жилини, датира у [[1542]]. годину, када се у изворима први пут помиње [[Протестантизам|протестантска]] [[гимназија]] ''Академија''. Век и по` касније, [[Исусовци|Језуити]] су [[1691]]. године отворили нижу гимназију. Данас у граду постоје већином државне образовне установе, али се, након промена у тадашњој Чехословачкој, од [[1989]]. године јављају приватне и верске.

=== Основно образовање ===
[[Датотека:Zs_zavodie.jpg|мини|десно|300п|Основна школа у кварту Заводје]]
У граду постоји 18 државних, једна приватна, три верске и три уметничке [[Основна школа|основне школе]], са око 7.500 ученика (у школској 2006/2007 било је уписано 7.484 ученика{{чињеница|date=02. 2014. }}<!--mrtva veza do 20. 12. 2013.-->). Међу уметничким школама се истиче школа ''„Ладислав Арваја“'', основана [[1927]]. године, која спада међу највеће школе тог типа у Словачкој<ref name="ЖО">{{cite web|url=http://www.zilina.sk/en/index.php?page=education|title=Žilina - oficiálne stránky mesta: ''Education''|accessdate=23. 6. 2009|archive-date=20. 2. 2009|archive-url=https://web.archive.org/web/20090220201251/http://zilina.sk/en/index.php?page=education|url-status=dead}}</ref>. На њој се, између осталог, изучава свирање разних [[музички инструмент|инструмената]], [[балет]] и [[плес]].

=== Средње образовање ===
Жилина, као обласно средиште, има развијен систем [[Средња школа|средњих школа]] који сачињава: 8 [[гимназија]] са око 3.500 ученика (у школској 2006/2007 било је уписано 3.514 ученика{{чињеница|date=03. 2014. }}<!--mrtva veza do 10. 1. 2014.-->), 10 специјализованих средњих школа са око 3.700 ученика (у школској 2006/2007 било је уписано 3.696 ученика{{чињеница|date=02. 2014. }}<!--mrtva veza do 20. 12. 2013.-->) и 9 стручних средњих школа са 4.900 ученика (у школској години 2006/2007 било је уписано 4.870 ученика{{чињеница|date=02. 2014. }}<!--mrtva veza do 20. 12. 2013.-->).

Међу средњим школама треба истаћи [[Конзерваторијум]], који спада међу највеће у Словачкој, а у склопу њега делују [[хор]], [[биг бенд]] и друге музичке секције<ref name="ЖО" />. Поред њега, издвајају се: двојезична приватна гимназија, у којој се настава, поред словачког, одвија на [[Француски језик|француском]] и [[Шпански језик|шпанском]], као и верска гимназија ''„[[фрањо Асишки|свети Фрања Асишки]]“''.

=== Жилински универзитет ===
[[Датотека:Veľký diel P5262095.jpg|мини|лево|250п|Ректорат Универзитета у Жилини]]
У Жилини данас постоји државни [[универзитет]] који сачињава седам [[факултет]]а<ref name="ЖУ">{{cite web|url=http://www.uniza.sk/menu/inc.asp?menu=99&ver=en&sub=text.html| title = Žilinská univerzita: ''Present situation of the University''| accessdate=11. 6. 2009|archive-url = https://web.archive.org/web/20070907210655/http://www.uniza.sk/menu/inc.asp?menu=99&ver=en&sub=text.html|archive-date=7. 9. 2007|url-status=dead|df = }}</ref>:
# Факултет за [[саобраћај]] и [[Економија|економију]] [[транспорт]]а и [[комуникација]] (''-{Prevádzky a ekonomiky dopravy a spojov}-'')
# [[Машинство|Машински]] факултет (''-{Strojnícka}-'')
# [[Електротехника|Електротехнички]] факултет (''-{Elektrotechnická}-'')
# [[Грађевина|Грађевински]] факултет (''-{Stavebná}-'')
# Факултет за [[руковођење|менаџмент]] и [[Информатика|информатику]] (''-{Riadenia a informatiky}-'')
# Факултет [[Природне науке|природних наука]] (''-{Prírodných vied}-'')
# Факултет специјалног инжењерства (''-{Špeciálneho inžinierstva}-'')
и три института:<ref name="ЖУ" />
# Институт физичког образовања (''-{Ústav telesnej výchovy}-'')
# Институт судске медицине (''-{Ústav celoživotného vzdelávania}-'')
# Институт за [[рачунар]]ску технологију (''-{Ústav informačných a komunikačných technológií}-'')
на којима је запослено око 1450 људи, од чега наставно особље чини<ref name="ЖУ" />:
# 69 редовних професора
# 154 ванредних професора
# 398 асистената.

[[Датотека:Former_university_building.jpg|мини|десно|250п|Универзитетски издавачки завод (раније зграда факултета природних наука)]]
Основан је [[1. октобар|01. 10.]] [[1953]]. године у [[Праг]]у (данас [[Чешка|Чешка република]]), као ''Висока железничка школа'' (''-{Vysoká škola železničná}-''), да би [[1959]]. године променио име ''Универзитет транспорта'' (''-{Vysoká škola dopravná}-''). Његово седиште се [[6. септембар|06. 09.]] [[1960]]. године премешта у Жилину, а [[1980]], услед ширења делатности, бива преименован у ''Универзитет транспорта и комуникација'' (''-{Vysoká škola dopravy a spojov}-''). Нове промене и реструктурирање самог универзитета отпочеле су [[1989]]. и он је [[1996]]. године добио своје данашње име ''Жилински универзитет'' (''-{Žilinská univerzita}-'').

Током пола века постојања универзитета, на њему је дипломирало преко 33 000 студената (укључујући и 1 130 страних студената из 15 земаља), од којих је скоро 750 стекло виша научна звања<ref name="ЖУ" />. Данас (школска [[2008]]/[[2009]]) на Жилинском универзитету студира{{чињеница|date=02. 2014. }}<!--mrtva veza do 20. 12. 2013.-->:
* основне студије 12.070 (редовно) и 4.669 (ванредно) студената,
* докторске студије 349 (редовно) и 501 (ванредно) студената.

== Спорт ==
У граду постоји већи број спортских клубова и друштава, као и низ пратећих спортских објеката, како рекреативног, тако и професионалног карактера.
{{Главни чланак|ФК Жилина|Стадион под Дубном}}
[[Датотека:Zilina_vs_Slovan.JPG|мини|лево|200п|Полувреме утакмице ФК Жилина-ФК Слован на стадиону под Дубном ([[9. мај]]а [[2009]])]]
''ФК Жилина'' (''-{MŠK Žilina}-'') је основана [[1908]]. године од стране радника фабрике текстила ''„Словена“'' и хемијских производа ''„Поважје“'', а званично је формирана на састанку одржаном [[20. јун|20. 06.]] [[1909]]. године.<ref>Клуб је практично основан [[1908]]. године и она се појављује на његовом [http://upload.wikimedia.org/wikipedia/en/e/e5/MSK_Zilina_logo.png грбу] {{Wayback|url=http://upload.wikimedia.org/wikipedia/en/e/e5/MSK_Zilina_logo.png |date=20120826203525 }}, док је [[20. јун|20. 06.]] [[1909]]. године званично основан под именом ''-{Zsolnai Testgyakorlók Köre}-''</ref> Током своје историје, десет пута је мењао име, а најзначајнији успеси на међународној сцени су четвртфинале [[Куп победника купова у фудбалу|Купа победника купова]] у [[Куп победника купова у фудбалу 1961/62.|сезони 1961/1962]]. када су испали од [[ФК Фиорентина|Фиорентине]]{{чињеница|date=02. 2014. }}<!--mrtva veza do 20. 12. 2013.-->, финале [[Митропа куп]]а у [[Митропа куп 1974.|сезони 1973/1974]], када су изгубили од [[ФК Татабања|ФК Татабање]]<ref>{{cite web|url=http://www.rsssf.com/tablesm/mit74.html| title = ''Mitropa Cup 1973-74''| accessdate=23. 6. 2009}}</ref> и учешће у групној фази [[УЕФА Лига шампиона|Лиге шампиона]] у [[Лига шампиона 2010/11.|сезони 2009/2010]]. На домаћем плану, клуб је био два пута — [[1928]]. и [[1929]]. првак Словачке<ref>На простору Словачке је између [[1925]]. и [[1933]]. године играна одвојена лига.</ref> између два светска рата. Након распада Чехословачке [[1993]]. године, ФК Жилина је пет пута била [[Прва лига Словачке у фудбалу|првак државе]] ([[2002]], [[2003]], [[2004]], [[2007]]. и [[2010]]), три пута другопласирана ([[2005]], [[2008]]. и [[2009]]) и три пута је освајала [[Супер Куп Словачке]] ([[2003]], [[2004]]. и [[2007]]), што је чини најуспешнијом екипом у Словачкој по броју освојених титула ([[ФК Слован Братислава|ФК Слован]] из [[Братислава|Братиславе]] је такође освојио пет титула) и најуспешнијом екипом по броју освојених бодова<ref>{{cite web|url=http://www.geocities.com/clasglenning/Europeiska_fotbollstabeller/SLOVAK.htm| title = ''Slovakia 1st level alltimetable''| accessdate=23. 6. 2009.| archiveurl = https://web.archive.org/web/20040430153800/http://www.geocities.com/clasglenning/Europeiska_fotbollstabeller/SLOVAK.htm| archivedate=30. 4. 2004|url-status=dead| df = }}</ref>
[[Датотека:MŠK Žilina - Stadium - panoramio.jpg|мини|десно|200п|Стадион под Дубном]]
Клуб своје утакмице игра на ''стадиону под Дубном'', који се тренутно реновира и проширује (радови су отпочели [[2006]]. године и планира се њихово окончање [[2011]]. године). Сам стадион је направљен [[1941]]. године око терена који је клуб користио од свог оснивања<ref name="СПД">{{cite web|url=http://www.mskzilina.sk/index.php?url=static&stranka=8|title=MŠK Žilina - ''INFORMÁCIE O ŠTADIÓNE''|accessdate=23. 6. 2009|archive-url=https://web.archive.org/web/20090713125346/http://www.mskzilina.sk/index.php?url=static&stranka=8|archive-date=13. 07. 2009|url-status=dead}}</ref>, а током прве деценије [[21. век]]а је постао пети [[стадион у Словачкој]] који је добио [[Расвета|расвету]]<ref name="СПД" />. Рекордан број гледалаца на стадиону је 25 000, забележен [[1953]]. године на утакмици против [[Москва|московског]] [[ФК Динамо (Москва)|Динама]], док је данашњи капацитет стадиона 7 781 места за седење<ref name="СПД" />.

Уз западну трибину фудбалског стадиона, налази се [[лед]]ена дворана, подигнута [[1945]]. године. Она је током [[2006]]. и [[2007]]. године реновирана и сада има капацитет од 6 328 (5 000 места за седење + 1 328 места за стајање).<ref>{{cite web|url=http://www.hlasvlkov.sk/index.php?page=stadion_info|title=FANKLUB MSHK ŽILINA: ''Informácie o štadióne MsHK Žilina''|accessdate=24. 6. 2009|archive-date=14. 09. 2008|archive-url=https://web.archive.org/web/20080914031450/http://www.hlasvlkov.sk/index.php?page=stadion_info|url-status=dead}}</ref> У њој своје утакмице игра [[ХК Жилина]] (''-{MsHK Žilina}-'') која је основана [[1925]]. године. Она наступа у словачкој [[хокеј на леду|хокејашкој]] [[Словачка екстралига у хокеју на леду|Супер лиги]], коју је освојила у сезони [[2005]]/[[2006]], а наредне године је у европском [[Супер Сикс]] турниру заузела четврто место.

[[Датотека:Sphalaza1.JPG|мини|лево|300п|Спортска хала]]
Јужно од средишта града, смештено је градско пливалиште. Направљено је у периоду од [[1959]]. до [[1963]]. године и у то доба је то био први затворени педесетометарски ([[Олимпијске игре|олимпијски]]) [[базен]] у тадашњој Чехословачкој<ref name="Базен">{{cite web|url=http://zilina-gallery.sk/picture.php?/9258/category/955| title = ''Mestská plaváreň'' — Žilina Gallery| language = словачки| accessdate=24. 6. 2009}}</ref>. Цео комплекс је обновљен у периоду од [[1991]]. до [[1996]]. године, а радови на реконструкцији су обављани и [[2008]]. године. Данас се комплекс састоји од једног затвореног педесетометарског базена, два на отвореном, [[тобоган]]а и низа других пратећих садржаја, а капацитет му је 3 000 посетилаца<ref name="Базен" />.

Непосредно поред базена, налази се [[спортска хала]] [[Круг|кружног]] облика. Подигнута је [[1986]]. године, а њеним пројектантима ([[инжењер|инг.]] [[Архитекта|арх.]] Људовит Купкович и инг. Андреј Башист) је исте године за њу додељена престижна награда ''„[[Душан Јуркович]]“'', коју додељује [[Савез архитеката Словачке]] (''-{Spolok architektov Slovenska}-'')<ref name="Печурка">{{cite web|url=http://zilina-gallery.sk/picture.php?/9343/category/957| title = ''Športová hala'' — Žilina Gallery| language = словачки| accessdate=24. 6. 2009}}</ref>. Данас се користи за спортске, али и [[Музика|музичке]] и друге врсте активности. Њена активна површина износи 4 500 -{m²}-, док јој је капацитет 2 000 седишта и додатних 1 200 места на трибини, а може се проширити на 6 000 места, коришћењем површине предвиђене за игру<ref name="Печурка" />.

Поред наведених спортских друштава и објеката, у Жилини постоје клубови који се баве [[веслање]]м, [[кајак]]ом, [[тенис]]ом, [[голф]]ом, [[Кошарка|кошарком]], [[Одбојка|одбојком]], [[Слободно пењање|слободним пењањем]] на вештачкој стени површине 300 -{m²}-, висине 3.4 -{m}-, на којој има 3 000 хватишта<ref>{{cite web| url = http://www.anatomic.sk/climbing-wall-slovakia-k2-zilina-k2-poprad| title = Climbing Walls K2-Poprad OC MAX: ''Bouldering wall K2-Zilina''| language = енглески| accessdate = 24. 6. 2009| archive-url = https://web.archive.org/web/20100402141614/http://www.anatomic.sk/climbing-wall-slovakia-k2-zilina-k2-poprad| archive-date = 02. 04. 2010| url-status = dead}}</ref>, [[параглајдинг]]ом (на оближњем брду Страник (769 -{m}- [[апсолутна висина|нмв]])) и другим спортовима, док се у ближој околини града налази неколико зимских центара.

== Градови побратими ==
Жилина има 17 градова побратима<ref>{{cite web| url = http://www.zilina.sk/mesto-zilina-o-meste-partnerske-mesta| title = Žilina - oficiálne stránky mesta: ''Partnerské mestá Žiliny''| accessdate = 28. 7. 2009.| language = словачки| archive-date = 24. 09. 2017| archive-url = https://web.archive.org/web/20170924155802/http://www.zilina.sk/mesto-zilina-o-meste-partnerske-mesta| url-status = dead}}</ref>:
{|
|
* [[Датотека:POL Bielsko-Biała COA.svg|20п]] [[Бјелско-Бјала]], {{застава|Пољска}}
* [[Датотека:Emblem of Blagoevgrad.svg|20п]] [[Благоевград]], {{застава|Бугарска}}
* [[Датотека:Coat of arms of Hrodna.svg|20п]] [[Гродно]], {{застава|Белорусија}}
* [[Датотека:Dnipropetrovska gerb.png|20п]] [[Дњепар (град)|Дњипро]], {{застава|Украјина}}
* [[Датотека:Essen (B) wapen1.svg|20п]] [[Есен (Белгија)|Есен]], {{застава|Белгија}}
* [[Датотека:Wappen Kikinda.png|20п]] [[Кикинда]], {{застава|Србија}}
||
* [[Копар]], {{застава|Словенија}}
* [[Корби]], {{зас|Енглеска}} [[Енглеска]]
* [[Котону]], {{застава|Бенин}}
* [[Датотека:Blason ville fr Nanterre (Hauts-de-Seine).svg|20п]] [[Нантер]] (део [[Париз]]а), {{застава|Француска}}
* [[Датотека:Plzen small CoA.png|20п]] [[Плзењ]], {{застава|Чешка}}
* [[Датотека:Praha-15 CoA.svg|20п]] [[Праг 15]] (део [[Праг]]а), {{застава|Чешка}}
||
* [[Датотека:CoA Città di Ferrara.svg|20п]] [[Ферара]], {{застава|Италија}}
* [[Датотека:Frýdek Místek CoA CZ.svg|20п]] [[Фридек-Мистек]], {{застава|Чешка}}
* [[Ханија]], {{застава|Грчка}}
* [[Чангчуен]], {{застава|Кина}}
* [[Датотека:POL Czechowice-Dziedzice COA.svg|20п]] [[Чеховице-Дзиедзице]], {{застава|Пољска}}
|}

== Референце ==
{{извори|30em}}

== Литература ==
* {{Cite book|ref=harv| last=Reuvid| first = Jonathan| title = Doing Business with Slovakia| url = https://books.google.com/books?id=VwA3g4LMEGUC&pg=PA41|year=2005| publisher = GMB Publishing Ltd|isbn=978-1-905050-69-7|pages=}}

== Спољашње везе ==
{{почетак спољашњих веза}}
* [http://www.zilina.sk/mesto-zilina-o-meste-historia Прошлост града] {{Wayback|url=http://www.zilina.sk/mesto-zilina-o-meste-historia |date=20090408021433}} {{sk}}
* [http://www.zilina.sk/en/index.php?page=history Прошлост града] {{Wayback|url=http://www.zilina.sk/en/index.php?page=history |date=20080928114703}} {{en}}
* [http://www.zilina.sk/mesto-zilina-o-meste-doprava Саобраћај града] {{Wayback|url=http://www.zilina.sk/mesto-zilina-o-meste-doprava |date=20090801045147}} {{sk}}
* [http://www.zilina.sk/en/index.php?page=transport Саобраћај града] {{Wayback|url=http://www.zilina.sk/en/index.php?page=transport |date=20090220201315}} {{en}}
* [http://zilina-gallery.sk/ Фотографије Жилине]
{{крај спољашњих веза}}

{{ГУЖК}}
{{Округ Жилина}}
{{Административна подела Словачке}}
{{Градови у Словачкој}}
{{подножје}}
{{Сјајан чланак}}

[[Категорија:Жилина| ]]
[[Категорија:Градови у Словачкој]]
[[Категорија:Википројект географија/Насеља у Словачкој]]
[[Категорија:Округ Жилина]]
[[Категорија:Жилински крај]]
[[Категорија:Чланци који укључују снимљене изговоре]]