Пређи на садржај

Босфор

Координате: 41° 07′ 10″ С; 29° 04′ 31″ И / 41.119444° С; 29.075278° И / 41.119444; 29.075278
С Википедије, слободне енциклопедије
Босфор
Сателитски снимак Босфорског мореуза
Координате41° 07′ 10″ С; 29° 04′ 31″ И / 41.119444° С; 29.075278° И / 41.119444; 29.075278 41° 07′ 10″ С; 29° 04′ 31″ И / 41.119444° С; 29.075278° И / 41.119444; 29.075278
Земље басенаТурска
Макс. дужина31 km (19 mi) km
Макс. ширина700 m (2.300 ft) km
Макс. дубина110 m (360 ft) m
Босфор на карти Истанбула
Босфор
Босфор
Босфор на карти Турске
Босфор
Босфор
Босфор на карти Европе
Босфор
Босфор
Водена површина на Викимедијиној остави
Босфор на карти Европе
Босфор
Дарданели
Мапа која приказује локације турских мореуза, са Босфором у црвеној и Дарданелима у жутој боји. Територија Турске је означена зеленом бојом.

Босфор (тур. Bogaziçi) је мореуз који повезује Црно море са Мраморним морем.[1][2][3][4][5] Босфор се налази између Балканског полуострва и Мале Азије, раздваја Европу од Азије. Заједно са Дарданелима спаја Црно море са Средоземним морем. Оба мореуза представљају морски пут међународног значаја.

Основни подаци:

  • дужина: око 30 km
  • ширина: од 0,7 до 3,7 km
  • дубина: између 30 и 120 m

Кроз Босфор пролазе две морске струје:

  • површинска, брзине 4 km/h која износи слатку воду из Црног мора, и
  • дубинска, супротног смера од прве, великог салинитета

Босфор је у ствари речна долина која је одавно потопљена, стрмих стеновитих обала. На њему леже многи заливи, а на највећем од њих, Златном рогу, лежи Истанбул.

У Истанбулу су саграђена три моста која спајају обале Босфора:

  • „Босфорски мост“, саграђен 1973. и дугачак 1.074 m
  • „Мост Мехмеда Освајача“, саграђен 1988. и дугачак 1.090 m
  • „Мост Јавуз султан Селим“, саграђен 2013. и дугачак 2.164 m.

Географија

[уреди | уреди извор]

Као поморски пловни пут, Босфор повезује Црно море са Мраморним морем, а одатле са Егејским и Средоземним морем преко Дарданела. Такође повезује различита мора дуж источног Медитерана, Балкана, Блиског истока и западне Евроазије. Босфор омогућава поморске везе од Црног мора све до Средоземног мора и Атлантског океана преко Гибралтара, и до Индијског океана кроз Суецки канал, чинећи га кључним међународним пловним путем, посебно за пролаз робе која долази из Русије.

Постоји једно веома мало острво у Босфору одмах поред Куручешма. Данас опште познато као острво Галатасарај (Galatasaray Adası). Ово је било дато јерменском архитекти Саркис Балијану од стране султана Абдулхамида II 1880. Кућа коју је на њој изградио је касније срушена и острво је постало ограђена башта, а затим центар за водене спортове, који је дат Спортском клубу Галатсарај, отуда и његово име.[6] Међутим, током 2010-их је био потпуно надзидано ноћним клубовима који су срушени 2017. Поново је отворено за јавност у лето 2022. године.[7]

Формирање

[уреди | уреди извор]

Тачан узрок и датум настанка Босфора остају предмет дебате међу геолозима. Једна недавна хипотеза, названа хипотеза о потопу у Црном мору, коју су покренула истоимена студија 1997. године од стране два научника са Универзитета Колумбија, претпоставља да је Босфор потопљен око 5600. године пре нове ере (ревидирано на 6800. п. н. е. 2003. године) када је пораст воде Средоземног и Мраморног мора узроковао пробој до Црног мора, које је у то време, према хипотези, било ниско тело неслане воде.

Садашња морфологија

[уреди | уреди извор]

Границе Босфора су дефинисане као линија која повезује светионике Румели и Анадолу на северу, и између Ахиркапи и Кадикој Инцибурну на југу („фенер“ је турски за светионик). Између ових граница, мореуз је дугачак 31 km (17 nmi), са ширином од 3.329 m (1,798 nmi) на северном улазу и 2.826 m (1,526 nmi) на јужном улазу. Његова максимална ширина је 3.420 m (1,85 nmi) између Умуријерија и Бујукдере Лиманија, а минимална ширина 700 m (0,38 nmi) између тачке Кандили и Ашијана.

Дубина Босфора варира од 13—110 m (43—361 ft) у средњем току са просеком од 65 m (213 ft). Најдубља тачка је између Кандилија и Бебека, на 110 m (360 ft). Најплиће локације су код Кадикој Инцибурна на 18 m (59 ft) и код тачке Ашијан на 13 m (43 ft).[8]

Проток воде на југу је 16 000 m³/s (свежа вода на површини), а на северу 11 000 m³/s (слана вода близу дна).[9] Др Дан Парсонс и истраживачи са Школе за земљу и животну средину Универзитета у Лидсу описују подморску реку Црног мора.

Новија истраживања

[уреди | уреди извор]

Већ пре 20. века било је познато да се Црно и Мраморно море уливају једно у друго у географском примеру „густине тока“. Затим је у августу 2010. откривен континуирани 'подводни канал' суспензије који тече дуж дна Босфора, који би био шеста по величини река на Земљи да је на копну.[10] Тим научника је 2010. године, предвођен Универзитетом у Лидсу, први пут је користио роботску „жуту подморницу“ да посматра детаљне токове унутар ове „подморске реке“, научно назване подморски канал.[10] Подморски канали су слични копненим рекама, али су формирани струјама густине — подводним током мешавина песка, блата и воде које су гушће од морске воде и тако тону и теку дуж дна. Ови канали су главни транспортни пут за седименте до дубоког мора где формирају седиментне наслаге.[10]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Bosporus”. Lexico.com. Oxford University Press. Архивирано из оригинала 29. 7. 2020. г. 
  2. ^ „Bosporus”. Collins English Dictionary. HarperCollins. 
  3. ^ „Bosporus”. Longman Dictionary of Contemporary English. Pearson. 
  4. ^ „Bosporus”. American Heritage Dictionary of the English Language. HarperCollins. 
  5. ^ „Bosporus”. Columbia Encyclopedia. Columbia University Press. 
  6. ^ Yale 1 Tonguç 2, Pat 1 Saffet Emre 2 (2010). Istanbul The Ultimate Guide (на језику: енглески) (1st изд.). Istanbul: Boyut. стр. 421. ISBN 9789752307346. 
  7. ^ fanatik. „Galatasaray Adası hizmete açıldı”. Fanatik. Приступљено 2022-10-05. 
  8. ^ „Türk Boğazları ve Marmara Denizi'nin Coğrafi Konumu-İstanbul Boğazı” (на језику: турски). Directorate-General of Maritime Affairs of Turkey. Архивирано из оригинала 8. 10. 2011. г. Приступљено 2010-09-18. 
  9. ^ Gregg, Michael C.; Özsoy, Emin (2002-03-07). „Flow, water mass changes, and hydraulics in the Bosphorus”. Journal of Geophysical Research. 107 (C3): 3016. Bibcode:2002JGRC..107.3016G. doi:10.1029/2000JC000485Слободан приступ. 
  10. ^ а б в „Leeds Researchers Study Undersea Rivers with a Yellow Submarine” (Саопштење). University of Leeds. 2. 8. 2010. Архивирано из оригинала 3. 8. 2010. г. Приступљено 22. 6. 2018. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]