Атинско војводство
Атинско војводство Δουκᾶτον Ἀθηνῶν | |||
---|---|---|---|
Атинско војводство | |||
Географија | |||
Континент | Европа | ||
Регија | Грчка | ||
Главни град | Атина, Теба | ||
Друштво | |||
Службени језик | Грчки, француски, каталонски | ||
Религија | Католицизам и Православље | ||
Политика | |||
Облик државе | Кнежевина | ||
— кнез | |||
Историја | |||
Историјско доба | Средњи век | ||
— Оснивање | 1205 | ||
— Укидање | 1456 | ||
Догађаји | |||
— Први пад Цариграда | 13. април 1204. | ||
— Владавина Арагона | 1318. година | ||
— Владавина Акиаиола | 1388. година | ||
— Анексија од стране Османског царства | 1458. година | ||
Земље претходнице и наследнице Атинског војводства | |||
Претходнице: | Наследнице: | ||
Атинско војводство је била једна од крсташких држава формирана на територији Грчке након првог пада Цариграда 1204. године за време Четвртог крсташког рата. Обухватала је регионе Атике и Беотије. Освојили су га Турци у 15. веку.
Историја
[уреди | уреди извор]Након млетачког освајања Цариграда (13. април 1204. године) Византија се практично распала у потпуној анархији. На рушевинама Цариграда проглашено је Латинско царство. Користећи овакву ситуацију, бургундски племић Ото де ла Рош осваја Атину и тамо заводи своју владавину. Био је формални вазал Солунског краљевства. Своје име војводство добија тек 1260. године. Снаге плаћеничке Каталанске дружине освајају војводство 1311. године и постављају номиналну власт принчева Сицилије који су држали стварну власт иако је северни део државе освојио српски цар Душан Силни. До одлучујуће промене долази током средоземних ратова Петра IV Арагонског, а у борби за власт различитих фракција, Атинско војводство осваја фирентинац Нери I из моћне финансијске династије Акиаиуоли (1385). Потомци Нерија владали су војводством као вазали Османског царства или Деспота Мореја до турске анексије 1458. године.
Види још
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Nicol, Donald M. (1984). The Despotate of Epiros 1267-1479: A Contribution to the History of Greece in the Middle Ages (2. expanded изд.). Cambridge University Press.
- Nicol, Donald M. (1993). The Last Centuries of Byzantium, 1261-1453 (2. изд.). Cambridge University Press.
- Острогорски, Георгије (1969). Историја Византије. Београд: Просвета.
- Поповић, Радомир В.; Перовић, Давид, ур. (2005). 950 година од Великог раскола (1054) и 800 година од пада Цариграда у руке крсташа (1204): Међународни научни симпосион. Београд: Православни богословски факултет.
- Фајфрић, Жељко (2006). Историја крсташких ратова. Сремска Митровица: Табернакл. ISBN 978-86-85269-05-9.