Ђорђе Јанковић

Ђорђе Јанковић
Ђорђе Јанковић
Лични подаци
Датум рођења	1947
Место рођења	Београд, Србија, ФНРЈ
Датум смрти	12. новембар 2016. (68/69 год.)
Научни рад
Поље	археологија

Ђорђе Јанковић (Београд, 1947 – Београд, 12. новембар 2016) био је српски археолог и професор универзитета.

Руководио је бројним археолошким истраживањима на територији бивше Југославије.
Аутор је чланака, расправа и монографија о касноантичкој и средњовековној археологији Западног Балкана, посебно о археологији Словена и Срба од значаја за разјашњавање етногенетских процеса.^[1]
На основу сопствених истраживања од касних 1980-их заступа теорију о подунавском пореклу Словена^[2]^[3] и њиховој присутности на Балкану и пре Велике сеобе, чему нова мултидисциплинарна истраживања дају за право.^[4]^[5]

Биографија

Дипломирао је археологију на Филозофском факултету у Београду.
Стручни рад је започео 1971. године у Музеју Крајине у Неготину, а од 1977. до 1978. запослен је у Археолошком институту у Београду, а потом на Филозофском факултету, као асистент за средњовековну археологију.
Магистрирао је 1977. са темом Обала Дунава између Сипа и ушћа Тимока у VI-XII веку, а са темом Становништво Балкана у VI и почетком VII столећа докторира 1987. године.
У звање доцента изабран је 1988. године, а за шефа Катедре за средњовековну археологију 1997. године.^[6] Ову дужност је обављао до 2008. године.

Радио је као професор на Академији за уметност и консервацију СПЦ а својевремено и као продекан за наставу ове установе.
Др Јанковић је био председник Српског археолошког друштва од 2003. до 2007. године^[7], а такође и уредник научног часописа Гласник Српског археолошког друштва.

Изабрана библиографија

Монографије

Подунавски део области Аквиса у VI и почетком VII века, Археолошки институт, Грађа 5, Београд 1981, 1-194, – La partie danubienne de la region d’Aquis au VIe et au debut du VII siecle, 195-232.
Гамзиград касноантички царски дворац, коауторски: Драгослав Срејовић, Анка Лаловић и Ђ. Јанковић, САНУ, Београд, 1983.
Словени у југословенском Подунављу, коауторски Милица Јанковић и Ђ. Јанковић, Музеј града Београда, Београд 1990, 1-141, – Les Slaves du bassin danubien Yougoslave, 143-149.
Српске громиле, Свесловенски савез и НИП „Књижевна реч“, Београд, 1998. – Serbian Gromilas
Јанковић, Ђорђе (2007). Српско Поморје од 7. до 10. столећа (PDF). Београд: Српско археолошко друштво.
Манастир Тврдош, изд. Манастир Тврдош, 2010.
Јанковић, Ђорђе (2015). Предање и историја Цркве Срба у светлу археологије: Кратак преглед од почетка до турске окупације. Београд: Хришћанска мисао.

Чланци

„Покретни налази са некрополе и утврђења код Кладова“, „Старинар“ XXIV-XXV, Београд 1973-1974 (1974), 201-225, –„Le mobilier archeologique de la necropole et de la forteresse pres de, Kladovo“, 226.
„Средњовековна грнчарија доњег српског Подунавља“, Balcanoslavica 3, Прилеп-Неготин 1974 (1975), 89-112, – „The medieval pottery of the Serbian Lower-Danube Basin“, 113-119
„Истраживање споменика у Врелу, Шаркамен“, Старинар XXXI, Београд 1980 (1981), 87-92, – „Etudes des monuments de Vrelo“, Шаркамен, 93.
„Нека запажања о властелинским шлемовима на ликовним представама у Србији XIV-XV столећа“, Зборник Филозофског факултета XVI, Београд 1989, 147-162.
„Етнички простор Срба на Балкану у средњем веку у светлу археолошких и писаних извора“, Етнички састав становништва Србије и Црне Горе и Срби у СФР Југославији, Географски факултет Универзитета у Београду и „Стручна књига“, Београд, 1993, стр. 19-40.
„Баранда код Опова, насеље касноантичког доба: Има ли Словена у Банату и Бачкој у III-IV столећу?“, Изложба о исходима археолошког истраживања код Опова (каталог), „Кућа Крсмановића“, Београд, март-април 1994.
„The Serbs in the Balkans in the light of Archaeological Findings“, The Serbian question in The Balkans, Faculty of Geography – University of Belgrade, 1995, 125-146.
„Словенске културе касноантичког доба“, Рад Музеја Војводине, бр. 37-38, Нови Сад, 1995/96, стр. 77-82.
„Погреб Срба у раном средњем веку“, Труды VI Международного Конгресса славянской археологии. Том 1: Проблемы славянской археологии, стр. 382-393, Москва 1997.
„Словени у источној Србији у VI и VII столећу“, Археологија источне Србије, научни скуп „Археологија источне Србије“, Београд - Доњи Милановац, децембар 1995. године, (ур. М. Лазић), Београд, 133-149.
„Словенске особине насеља позноримског доба на југоистоку Паноније“, Труды VI Международного Конгресса славянской археологии, том 3, Москва 1997, стр. 362-375.
„Михољска превлака - истраживања у 1997“, коауторски: Ђ. Јанковић, Милена Живковић, Горан Симоновић, Ђорђе Ћапин, Гласник Српског археолошког друштва, бр. 14, 1998, стр. 137-143.
„Манастир Добрун - археолошка истраживања у 1997. години“, Наше старине, Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Републике Српске, Бања Лука, 1998, бр. 1, стр. 41-48.
„Две цркве у околини Гацка“, Наше старине, бр. 1, Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Републике Српске, Бања Лука, 1998, 55-58.
„Средњи век Косова и Метохије - археолошка истраживања“, Гледишта, вол. 40, бр. 3-4, стр. 112-114, 1999
„Средњовековна култура Срба на граници према Западној Европи“, Традиционална култура Срба у Српској Крајини и Хрватској, Етнографски музеј, Београд 2000, стр. 9-22.
„Неке особености старог погребног обреда Срба“, Митолошки зборник, б. 2, Центар за митолошке студије Србије, Рача, 2000, 95-106.
„Словенски и српски погребни обред у писаним изворима и археолошка грађа“, Гласник Српског археолошког друштва, број 17, Београд 2001, стр. 119-128.
„Археологија археологији, поводом рецензије Милоја Васића текста Станка Трифуновића“, Гласник Српског археолошког друштва, бр. 17, 2001, стр. 271-282.
„Касноантичка триконхална црква манастира Светих Апостола Петра и Павла код Требиња“, Гласник Српског археолошког друштва, вол. 19, бр. 18, 2002, стр. 99-124.
„Словени у северном Илирику 6. столећа“, Гласник Српског археолошког друштва, вол. 21, бр. 20, 2004, стр. 39-61.
„О цркви Рашке доба пре Немање“, Гласник Српског археолошког друштва, вол. 21, бр. 20, 2004, стр. 63-80.
„Археолошка сведочанства о пореклу Албанаца и потомцима Илира“, Излагање са стручно-научног скупа „Методолошки проблем истраживања порекла Албанаца“, Српска академија наука и уметности, Београд, 21. јуна 2007. Објављено у зборнику радова Албанци лажни Илири, „Пешић и синови“, Београд 2007.
„О називу Диоклеје пре Немањића“, Пројекат Растко, 2007.
„Како се Диоклеја називала у Позном средњем веку“, Пројекат Растко, 2007.
„Сведочења археолошког наслеђа 4-11. столећа Косова и Метохије“, Пројекат Растко, 2007.
„О проучавању и публиковању утврђених места у Србији из VII-X столећа“, Гласник Српског археолошког друштва, 28/2012 (2013)

Референце

^ Седов, В. В. Славяне: Историко-археологическое исследование, Москва, 2002, стр. 117.
^ Јанковић Милица и Ђ. Јанковић. Словени у југословенском Подунављу, Музеј града Београда, Београд 1990.
^ Пипер, Предраг. Увод у славистику 1, одељак „Словени у светлу археолошких истраживања“, Пројекат Растко, 2002.
^ Alinei, Mario. „Interdisciplinary and linguistic evidence for Palaeolithic continuity of Indo-European, Uralic and Altaic populations in Eurasia, with an excursus on Slavic ethnogenesis“, Quaderni di Semantica 24, 2003, pp. 187-216.
^ „(...) треба нагласити да се нови резултати генетских истраживања суштински подударају са закључцима других научних дисциплина; в. Толстов 1948, 37–38; Трубачов 2005; Трубачов 2006; Пипер 2008, 128–136; Јанковић 2010, 213 –215, 218–220; уп. Лома 1993, 106–107.“ у: Тодоровић, Ивица. „Нове могућности етногенетских проучавања становништва Србије“ Архивирано на сајту Wayback Machine (28. фебруар 2014), Гласник Етнографског института САНУ, LXI (1), Београд, 2013, стр. 154, напомена бр. 13.
^ „www.rastko.net/whoiswho Ђорђе Јанковић”. Приступљено 4. 5. 2013.
^ „„Досадашњи председници Српског археолошког друштва“”. Приступљено 4. 3. 2014. , САД, званични сајт

Спољашње везе

[1] Седов, В. В. Славяне: Историко-археологическое исследование, Москва, 2002, стр. 117.

[2] Јанковић Милица и Ђ. Јанковић. Словени у југословенском Подунављу, Музеј града Београда, Београд 1990.

[3] Пипер, Предраг. Увод у славистику 1, одељак „Словени у светлу археолошких истраживања“, Пројекат Растко, 2002.

[4] Alinei, Mario. „Interdisciplinary and linguistic evidence for Palaeolithic continuity of Indo-European, Uralic and Altaic populations in Eurasia, with an excursus on Slavic ethnogenesis“, Quaderni di Semantica 24, 2003, pp. 187-216.

[5] „(...) треба нагласити да се нови резултати генетских истраживања суштински подударају са закључцима других научних дисциплина; в. Толстов 1948, 37–38; Трубачов 2005; Трубачов 2006; Пипер 2008, 128–136; Јанковић 2010, 213 –215, 218–220; уп. Лома 1993, 106–107.“ у: Тодоровић, Ивица. „Нове могућности етногенетских проучавања становништва Србије“ Архивирано на сајту Wayback Machine (28. фебруар 2014), Гласник Етнографског института САНУ, LXI (1), Београд, 2013, стр. 154, напомена бр. 13.

[6] „www.rastko.net/whoiswho Ђорђе Јанковић”. Приступљено 4. 5. 2013.

[7] „„Досадашњи председници Српског археолошког друштва“”. Приступљено 4. 3. 2014. , САД, званични сајт

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

Нормативна контрола
Међународне	ISNI VIAF
Државне	Сједињене Државе Холандија
Остале	IdRef