Seksualna apstinencija
Seksualna apstinencija je praksa uzdržavanja od nekih ili svih aspekata seksualne aktivnosti iz medicinskih, psiholoških, pravnih, društvenih, finansijskih, filozofskih, moralnih ili verskih razloga.
Aseksualnost se razlikuje od seksualne apstinencije kao i od celibata. Seksualna apstinencija pre braka je u nekim društvima potrebna društvenim normama, a u nekim zemljama čak i zakonom.
Seksualna apstinencija može biti dobrovoljna (kada pojedinac odluči da se ne upušta u seksualne aktivnosti zbog moralnih, religioznih, filozofskih uverenja), iznuđena kao rezultat društvenih okolnosti (kada neko ne može da pronađe seksualnog partnera), ili zakonom propisana (npr. gde je seksualna aktivnost van braka nezakonita i kažnjiva zatvorom itd. )
U skoro svim kulturnim, etičkim i verskim kontekstima, bračni odnos se smatra dobrim i poželjnim. Skoro sve religije zabranjuju seksualne aktivnosti između neoženjenih ljudi. U takvom kontekstu, neoženjenim osobama je propisana seksualna apstinencija u svrhu seksualne čednosti. Nevinost se koristi kao sinonim za seksualnu apstinenciju, ako osoba nikada nije imala seksualne odnose.
U nekim zemljama je seksualna aktivnost van braka nezakonita. Zakoni se veoma razlikuju od zemlje do zemlje. U nekim muslimanskim zemljama, bilo koji oblik seksualne aktivnosti van braka je nezakonit (pre braka ili preljube). Tu spadaju: Saudijska Arabija, Pakistan, Avganistan, Iran, Kuvajt, Maldivi, Maroko, Oman, Mauritanija, Ujedinjeni Arapski Emirati, Katar, Sudan, Južni Sudan i Jemen .
Katolicizam definiše seksualnu čednost kao vrlinu koja obuzdava seksualni apetit. [1] Neoženjeni katolici izražavaju čednost kroz seksualnu apstinenciju. Seksualni odnos u braku se smatra vrlinim kada zadržava dvostruko značenje zajednice i rađanja (kontracepcija se ne koristi). Za bračne parove Sv. Pavle je napisao da ne treba da se odriču jedno drugom, osim na kratko vreme za posvećenje molitve : „Neka muž vrši svoju dužnost prema ženi, a tako i žena prema mužu. Žena nije gospodar njenog tela, već muž, a nije ni muž gospodar svog tela, nego žena. Ne uskraćujte jedni druge, osim po dogovoru, povremeno, da se posvetite molitvi pa se ponovo udružite da vas satana ne iskušava zbog vašeg nestrpljenja. Ali ja to kažem kao dozvolu, a ne kao zapovest. (1 Kor 7, 3-6)"
Pravoslavna crkva uči čednosti do braka. Tradicionalno, u pravoslavnim brakovima, supružnici se uzdržavaju od polnih odnosa tokom četiri posta (Veliki post, Advent, post pred Petrovdan i pred Veliku Gospojinu) i u iščekivanju nekih drugih verskih praznika.
Izvori
[uredi | uredi izvor]- ^ Toma Akvinski, Summa Theologia I-II q. 60 a. 5; Catholic Encyclopedia, "Chastity"