Pređi na sadržaj

Petrologija

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Dijagram ciklusa stena

Petrologija (grčki πέτρα, petra, stena; λόγος, logos, saznanje (rasprava, diskusija) je nauka koja se bavi izučavanjem stena i uslovima njihovog nastanka. Postoje tri dela petrologije koje odgovaraju izučavanju tri tipa stena - petrologija magmatskih stena,[1][2] petrologija sedimentnih stena i petrologija metamorfnih stena.[3]

Petrologija koristi klasične oblasti mineralogije,[4][5] petrografije,[6] [7] optičke mineralogije i hemijskih analiza za identifikaciju sastava i teksture stena. Petrolozi danas takođe izučavaju i osnove geohemije i geofizike pri studijama geohemijskih procesa i ciklusa, ali i koriste termodinamiku i eksperimente za bolje razumevanje nastanka stena.

Zaleđina

[uredi | uredi izvor]
Vulkansko zrno peska koje se vidi pod mikroskopom, sa ravnim polarizovanim svetlom na gornjoj slici i unakrsno polarizovanim svetlom na donjoj slici. Skala kutije je 0,25 mm.

Litologija[8][9][10] je nekada bila približno sinonim za petrografiju, ali u sadašnjoj upotrebi, litologija se fokusira na makroskopske ručne uzorke ili opis stena u skali izbočina, dok je petrografija specijalnost koja se bavi mikroskopskim detaljima.

U naftnoj industriji, litologija, ili tačnije katalogiranje blata, je grafički prikaz geoloških formacija koje se probuše i crtaju u dokumentu koji se zove muljni zapis. Kako se rezovi cirkulišu iz bušotine, oni se uzorkuju, ispituju (obično pod 10× mikroskopom) i hemijski testiraju kada je potrebno.

Metodologija

[uredi | uredi izvor]
Ljudmila Dolar Mantuani (1906-1988) prva žena profesor petrografije u Jugoslaviji.[11]

Petrologija koristi polja mineralogije, petrografije, optičke mineralogije[12] i hemijske analize da opiše sastav i teksturu stena. Petrolozi takođe uključuju principe geohemije i geofizike kroz proučavanje geohemijskih trendova i ciklusa i korišćenje termodinamičkih podataka i eksperimenata kako bi bolje razumeli poreklo stena.

Postoje tri grane petrologije, koje korespondiraju sa tri tipa stena: magmatske, metamorfne i sedimentne, i druga koja se bavi eksperimentalnim tehnikama:

  • Magmatska petrologija se fokusira na sastav i teksturu magmatskih stena (stene kao što su granit ili bazalt koje su kristalisale iz rastopljene stene ili magme).[13][14] Magmatske stene uključuju vulkanske i plutonske stene.
  • Sedimentna petrologija se fokusira na sastav i teksturu sedimentnih stena (stene poput peščara, škriljaca ili krečnjaka koje se sastoje od komada ili čestica dobijenih iz drugih stena ili bioloških ili hemijskih naslaga, i obično su povezane u matricu od finijeg materijala).
  • Metamorfna petrologija se fokusira na sastav i teksturu metamorfnih stena (stene kao što su argilošist, mermer, gnajs ili škriljci koje su započele kao sedimentne ili magmatske stene, ali koje su pretrpele hemijske, mineraloške ili teksturne promene usled ekstremnih pritisaka, temperature ili oboje)
  • Eksperimentalna petrologija koristi aparate visokog pritiska i visoke temperature za istraživanje geohemije i faznih odnosa prirodnih ili sintetičkih materijala pri povišenim pritiscima i temperaturama.[15][16] Eksperimenti su posebno korisni za istraživanje stena donje kore i gornjeg omotača koji retko preživljavaju put do površine u netaknutom stanju. Oni su takođe jedan od glavnih izvora informacija o potpuno nepristupačnim stenama kao što su one u donjem omotaču Zemlje i u omotaču drugih terestričkih planeta i Meseca. Radom eksperimentalnih petrologa postavljena je osnova na kojoj je izgrađeno savremeno shvatanje magmatskih i metamorfnih procesa.

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Prothero, Donald R.; Schwab, Fred (2004). Sedimentary geology : an introduction to sedimentary rocks and stratigraphy (2nd izd.). New York: Freeman. ISBN 978-0-7167-3905-0. 
  2. ^ Wilkinson, Bruce H.; McElroy, Brandon J.; Kesler, Stephen E.; Peters, Shanan E.; Rothman, Edward D. (2008). „Global geologic maps are tectonic speedometers—Rates of rock cycling from area-age frequencies”. Geological Society of America Bulletin. 121 (5–6): 760—779. Bibcode:2009GSAB..121..760W. doi:10.1130/B26457.1. 
  3. ^ Frost, B. R.; Frost, C. D. (2014). Essentials of Igneous and Metamorphic Petrology. Cambridge University Press. 
  4. ^ „Mineralogy”. American Heritage Dictionary. Houghton Mifflin Harcourt Publishing Company. 2017. Pristupljeno 19. 10. 2017. 
  5. ^ „Mineralogy”. Collins English Dictionary. HarperCollins Publishers. Pristupljeno 19. 10. 2017. 
  6. ^ R.L., Folk. Folk, R.L. (1980) Petrology of Sedimentary Rocks. Hemphill Publishing Company, Austin, 184 p. - References - Scientific Research Publishing (na jeziku: engleski). Pristupljeno 6. 2. 2020. 
  7. ^ Eiland, Murray (1997). „Petrography of Parthian Ceramics”. Archaeological Sciences 1995 Proceedings of a Conference on the Application of Scientific Techniques to the Study of Archaeology. Oxbow Monograph 64. Anthony Sinclair, Elizabeth Slater, John Gowlett. Oxford: Oxbow Books Ltd. str. 69—76. ISBN 978-1-78570-806-0. OCLC 1017581916. 
  8. ^ „Lithology”. Earthquake Glossary. US Geological Survey. Pristupljeno 29. 10. 2010. 
  9. ^ Bates, R. J.; Jackson, J. A., ur. (1984). Dictionary of Geological Terms (3 izd.). American Geological Institute. str. 299. ISBN 0-385-18101-9. 
  10. ^ Allaby, Ailsa; Allaby, Michael (1999). Oxford Dictionary of Earth SciencesNeophodna slobodna registracija (2 izd.). Oxford University Press. str. 320. ISBN 0-19-280079-5. 
  11. ^ Ljubljani, Univerza v. „New full professors at the University of Ljubljana (13 December 2019, Group 3)”. www.uni-lj.si (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-04-02. 
  12. ^ Nesse, William D. (2013). Introduction to optical mineralogy (4. izd.). New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-984627-6. OCLC 828794681. 
  13. ^ Geiger, Harri; Troll, Valentin R.; Jolis, Ester M.; Deegan, Frances M.; Harris, Chris; Hilton, David R.; Freda, Carmela (2018-07-12). „Multi-level magma plumbing at Agung and Batur volcanoes increases risk of hazardous eruptions”. Scientific Reports (na jeziku: engleski). 8 (1): 10547. Bibcode:2018NatSR...810547G. ISSN 2045-2322. PMC 6043508Slobodan pristup. PMID 30002471. doi:10.1038/s41598-018-28125-2. 
  14. ^ Deegan, Frances M.; Whitehouse, Martin J.; Troll, Valentin R.; Geiger, Harri; Jeon, Heejin; le Roux, Petrus; Harris, Chris; van Helden, Marcel; González-Maurel, Osvaldo (2021-06-24). „Sunda arc mantle source δ18O value revealed by intracrystal isotope analysis”. Nature Communications (na jeziku: engleski). 12 (1): 3930. Bibcode:2021NatCo..12.3930D. ISSN 2041-1723. doi:10.1038/s41467-021-24143-3Slobodan pristup. 
  15. ^ „Department of Earth Sciences » Experimental Petrology”. 
  16. ^ Nandedkar, Rohit H.; Ulmer, Peter; Müntener, Othmar (2014-06-01). „Fractional crystallization of primitive, hydrous arc magmas: an experimental study at 0.7 GPa” (PDF). Contributions to Mineralogy and Petrology (na jeziku: engleski). 167 (6): 1015. Bibcode:2014CoMP..167.1015N. ISSN 0010-7999. doi:10.1007/s00410-014-1015-5. hdl:20.500.11850/87224Slobodan pristup. 

Literatura

[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]