Pređi na sadržaj

Viskoza

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Potkošulja i košulja od viskoze
Različiti uzorci tkanina od viskoze u Muzeju viskoze u Eširolu (Francuska)

Viskoza (engl. viscose) ili rajon (engl. rayon), je polusintetička tkanina izrađena od celuloznih vlakana, koja ima široku primenu, od proizvodnje odeće i pokrivača do kablova. Iako je napravljena od prirodnih materijala, poput drveta bukve ili bambusa, podvrgava se intenzivnoj hemijskoj obradi, što je čini proizvedenim (veštačkim) materijalom. Viskoza je glatka tkanina, ponekad čak i svilenkasta, meke teksture slične pamuku ili lanu.[1]

Istorija

[uredi | uredi izvor]

Viskozno vlakno, odnosno rajon je prvo proizvedeno vlakno napravljeno od drvene ili pamučne pulpe. U početku je bilo poznato kao veštačka svila. Švajcarski hemičar Žorž Audemars (Georges Audemars) izumeo je prvu sirovu veštačku svilu oko 1855. godine, ali je njegova metoda bila suviše spora da bi bila praktična. Godine 1884. francuski hemičar Iler de Šarbone (Hilaire de Charbonnet) patentirao je veštačku svilu na bazi celulozne tkanine, poznatu pod nazivom Šardone svila. Ova tkanina bila je privlačna, ali veoma zapaljiva, pa je ubrzo uklonjena sa tržišta.

Godine 1894. britanski pronalazači Čarls Kros (Charles Cross), Edvard Bevan (Edward Bevan) i Klejton Bidl (Clayton Beadle) patentirali su siguran i praktičan način izrade veštačke svile, koja je postala poznata kao viskozni rajon. Prva komercijalno proizvedena veštačka svila pojavila se na tržištu Sjedinjenih Američkih Država 1910. godini, a termin "rajon" prvi put je upotrebljen 1924.[2]

Viskozne niti

Proces proizvodnje

[uredi | uredi izvor]
Proces izdvajanja viskoznih niti

Viskoza se naziva još i veštačka svila. Iako se dobija od prirodnog materijala, nije sasvim prirodna. Dobija se hemijskim postupkom pa je svrstana u kategoriju polusintetskih vlakana. Osim od drveta i bambusa, može se proizvesti od soje, šećerne trske i drugih biljaka bogatih celulozom.

U postupku proizvodnje drvo se prvo usitnjava, a zatim hemijski obrađuje. U ovom procesu koriste se ugljen disulfid, Sumporna kiselina, amonijak, aceton i kaustična soda. Kaustična soda i ugljen disulfid deluju na celulozu, usled čega nastaje gusta tekuća masa. Ova masa se zatim provlači kroz razređenu kiselinu i iz se celuloza oslobađa u obliku vrlo tankih, viskoznih niti.[3]

Osobine

[uredi | uredi izvor]
Svojevremeno je vršen naučni eksperiment kako bi se utvrdilo na kojim se tkaninama najviše oseća miris znoja. U eksperimentu je učestvovalo 13 žena i 13 muškaraca koji su vozili bicikle u teretani obučeni u majice napravljene od nekoliko vrsta materijala. Majice su posle treninga stavljene u plastične kese na nekoliko sati.

Znojne žlezde izlučuju znoj koji sadrži proteine i ugljene hidrate. Kao rezultat bakterijske razgradnje ovih materija javlja se neprijatan miris.[4] Ove bakterije se razmnožavaju na tekstilu i što ih je više, neprijatan miris je intenzivniji. Brzina razmnožavanja zavisi od vrste tekstila - prirodni materijali upijaju znoj, dok se kod sintetičkih bakterije zadržavaju između vlakana, stvarajući svojevrsne bazene u kojima se stvaraju savršeni uslovi za njihovo razmnožavanje.

Rezultat ovog testa bio je da najviše smrde majice od poliestera, a najmanje od viskoze. Daljim istraživanjem utvrđeno je da se na pamuku bakterije sporo razmnožavaju, dok na poliesteru bujaju. Na najlonu se razvija vrsta bakterija koja izaziva akne, kao i neugodan miris stopala.[3] Viskoza se pokazala kao jedini materijal na kome se bakterije ne razmnožavaju.[5]

Elegantne večernje haljine od viskoze

Viskoza je, poput svile i pamuka, lagana i pogodna za elegantne krojeve, jer lepo „pada”. međutim, poput svile i pamuka takođe se i lako gužva.[5] Osetljiva je i kad je pranje u pitanju, pa se u mašini mora prati mlakom vodom, na programu za osetljive tkanine, a vredniju odeću ručno i bez mnogo uvrtanja, kako se vlakna ne bi izlomila i tkanina pocepala.[6] Osim toga, tkanine od viskoze su dovoljno visoke čvrstoće, gotovo kao svila, lan ili pamuk. Elastične su i imaju dobru toplotnu provodljivost.

Iako veštački materijal, viskoza se dobija od prirodnog materijala - celuloze i svrstana je u kategoriju veštačkih, regenerisanih vlakana. U kategoriji veštačkih nalaze se i sintetička vlakna. Razlika je u tome što je viskoza sličnija pamuku, upija vlagu tela i prozračna je. Celokupan proces proizvodnje veoma je fleksibilan. Zbog toga viskozna tkanina može ličiti na svilu, pamuk, vunu ili poliester i dr, što omogućava da se koristi pri izradi različite odeće. Viskoza je takođe idealna kao dodatak drugim vlaknima. Tkanine izrađene od mešavine u kojoj su zastupljena i viskozna vlakna postaju mekše i prozračnije.[7]

Viskoza je vrlo ugodna za nošenje, posebno leti. Za razliku od drugih veštačkih materijala, upija vlagu tela i prozračna je. Dobra je i za vruće i hladne dane, ali posebno za vlažno vreme.[8] Naročito poželjno svojstvo ove tkanine je što se na njoj teško razvijaju bakterije, pa se na odeći od viskoze tokom vrelih letnjih dana miris znoja ne oseća.[3] Osim toga, ne napadaju je moljci niti drugi insekti, pa za njeno čuvanje nije potrebno nikakvo zaštitno sredstvo.[9]

Mane viskoze

[uredi | uredi izvor]

Viskozno vlakno proizvodi se od reciklirane drvene pulpe ili celuloze iz bambusa koja se obrađuje kombinacijom mnogih hemijskih materija, uključujući ugljen disulfid, sumpornu kiselinu, amonijak, aceton i kaustičnu sodu,[10] da bi mogla da podnosi redovno pranje i dugotrajno nošenje. Ugljen disulfid koji se ispušta iz ovakve tkanine može da dovede do mučnine, glavobolje, povraćanja, bolova u grudima i mišićima i nesanice. Toksini koje rajon ispušta potencijalno mogu, kod osoba koje redovno nose odeću izrađenu od ove tkanine, da dovedu do nekroze tkiva, anoreksije i parkinsonove bolesti. Zbog pomenutih hemijskih materija takođe je i potencijalni zagađivač životne sredine.[11]

Upotreba

[uredi | uredi izvor]

Viskozna vlakna imaju veoma široku upotrebe, ali se najčešće koriste za izradu odeće. Odeća napravljena od čiste viskoze ili od mešavine sa pamukom, lanom i drugim prirodnim materijalima lagana je, prozračna, upija znoj i najprijatnija je za nošenje tokom letnjih vrućina.[12] Pored toga od viskoze se prave i drugi proizvodi, između ostalih i tepisi. Ovakvi tepisi su tanji od klasičnih, jednostavni za održavanje i i živih boja. Viskoza im daje visok sjaj pa se često koriste kao zamena za svilu.[13]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ „Materijali”. Kapetan. 10. 12. 2020. Arhivirano iz originala 10. 08. 2021. g. Pristupljeno 10. 8. 2021. 
  2. ^ Bellis, Mary (6. 4. 2019). „Fabrics - The History of Fabrics and Different Fibers”. ThoughtCo. Pristupljeno 10. 8. 2021. 
  3. ^ a b v Kos, Tina (11. 7. 2016). „Znate li kako nastaje viskoza - prirodni ili umjetni materijal?”. 24 sata. Pristupljeno 10. 8. 2021. 
  4. ^ „Znojenje”. Arhivirano iz originala 26. 08. 2011. g. Pristupljeno 1. 8. 2011. 
  5. ^ a b „Pamuk bolji od sintetike, viskoza najbolja”. pcnen. 12. 9. 2014. Pristupljeno 10. 8. 2021. 
  6. ^ „VUNA, SVILA, PAMUK, VISKOZA, POLIESTER: Evo kako se održava i pere odeća od različitih materijala!”. Telegraf. 2. 2. 2015. Pristupljeno 10. 8. 2021. 
  7. ^ „Ako ste u dilemi: Ovo je najbolji izbor tkanina za vrele dane!”. Aska ženski magazin. 31. 7. 2019. Pristupljeno 10. 8. 2021. 
  8. ^ „Evo što biste trebali nositi, a što izbjegavati ako se puno znojite”. Večernji list. 16. 6. 2016. Pristupljeno 10. 8. 2021. 
  9. ^ „Rayon tkanina: sve prednosti i nedostaci”. esotericcosmos.com. Pristupljeno 10. 8. 2021. [mrtva veza]
  10. ^ „Ovo su najgore tkanine za našu kožu”. tportal.hr. Pristupljeno 10. 8. 2021. 
  11. ^ „Rizici po zdravlje od toksičnih vlakana i tkanina”. dijeta.in.rs. Pristupljeno 10. 8. 2021. 
  12. ^ „Lan sa viskozom”. najlepsametraza.rs. Pristupljeno 10. 8. 2021. 
  13. ^ „Viskoza”. belgijskitepisi.com. Pristupljeno 10. 8. 2021. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]