Jat ervejz
 | |||||||
| |||||||
| Osnovana | 17. juna 1927. (kao „Aeroput“) | ||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Filijale | Jat ervejz AVIO taksi | ||||||
| Čvorište | Aerodrom „Nikola Tesla“ Beograd | ||||||
| Fokus gradovi | |||||||
| Klub putnika | Let više | ||||||
| Aerodromski salon | Biznis klub putnika na aerodromu „Nikola Tesla“ | ||||||
| Flota | 15 (+14 poručena) | ||||||
| Destinacije | 39 (u 25 zemalja) | ||||||
| Slogan kompanije | Sve najbolje leti Jatom | ||||||
| Sedište | Beograd,  Srbija | ||||||
| Ključne ličnosti | / (generalni direktor) | ||||||
Jat ervejz (Jat Airways, stilizovano kao JatAirways) je bivši nacionalni avio-prevoznik Srbije, prethodno nacionalna avio-kompanija nekadašnje Jugoslavije. Smatrao se šesnaestom najstarijom avio-kompanijom u Evropi. Sedište avio-kompanije se nalazilo u Beogradu, a operativna baza na aerodromu „Nikola Tesla“ Beograd.
Prema podacima iz decembra 2009. godine, JAT je imao oko 1200 zaposlenih.[2]
Jat ervejz nije bio član nijedne alijanse, ali je tokom postojanja bila izražena želja za članstvom u SkajTimu.[3]
Privatizacijom Jata, 2013. godine, kompanija je formalno prestala da postoji pod tim imenom, a kao srpskog nacionalnog avio-prevoznika nasledila ju je Er Srbija. U sastavu bivše avio kompanije JAT je ogranak firma JAT Tehnika.
Istorija
[uredi | uredi izvor]
_approaching_London_Heathrow_Airport.jpg)
JAT Boing 737
Jat ervejz Boing 737
Jat ervejz Boing 737
Avio-kompanija je osnovana 17. juna 1927. kao „Aeroput“. Aeroput je postao „Jugoslovenski aerotransport“ (skraćeno „JAT“) 1. aprila 1947. Jugoslovenski aerotransport je postao javno preduzeće 1992. godine. U periodu 1992-2000 direktor je bio Žika Petrović. Rešenjem Trgovinskog suda, od 15. avgusta 2003. godine, „Jugoslovenski aerotransport“ menja naziv u „Jat ervejz“.[4]
Aeroput
[uredi | uredi izvor]Avijacija je u Jugoslaviji (tadašnjoj Kraljevini SHS) osnovana 1918, kada je Vojska Jugoslavije naložila vazduhoplovstvu da vrši poštanske letove između Beograda, Novog Sada, Niša i Skoplja avionima Breget 14. 25. marta 1923, Beograd je postao deo međunarodne civilne avijacije: avioni kompanije Franko-Romain su preko Pančeva leteli na trasi Pariz–Istanbul. Na inicijativu Aerokluba, 6. februara 1926. godine je održana konferencija na kojoj su usvojena pravila za osnivanje Društva za vazdušni saobraćaj, a svi učesnici su postali osnivači. Pravila su upućena u Ministarstvo trgovine i industrije, koje ih je odobrilo 13. marta. Posle toga se pristupilo upisivanju akcija.
Upis akcija je tekao ispod očekivanja i bilo je jasno da je dalji rad besmislen ako se prethodno ne zaključi ugovor sa državom kojim bi se Društvu zagarantovala potrebna pomoć u novcu i naturi. Ovaj ugovor je potpisan 25. januara 1927, ali upis akcija i dalje nije išao željenim tempom. Od planiranih i neophodnih 24.000 akcija (tj. šest miliona ondašnjih dinara, potrebnih za kupovinu aviona), do kraja marta 1927. godine bilo je upisano i uplaćeno tek oko 10%, zbog čega je, u skladu s važećim zakonom o akcionarskim društvima, zapretila opasnost da Aeroput bude ukinut. Rešenje za ubrzavanje upisa akcija našao je inženjer Tadija Sondermajer, član uprave Društva, rezervni kapetan i pilot sa Solunskog fronta. On je predložio da zajedno s pilotom Leonidom Bajdakom obavi etapni let avionom od Pariza do Bombaja, i da oni na taj način dokažu vrednost i sposobnost jugoslovenskih pilota, računajući pri tome na propagandne efekte za afirmaciju domaćeg vazduhoplovstva i brži upis akcija. Nakon kratkih priprema, Sondermajer i Bajdak su poleteli iz Pariza 20. aprila 1927. godine. Posle 14.800 preletenih kilometara, 14 etapa i 11 dana putovanja, 2. maja 1927. godine su sleteli u Beograd. Doček je bio veličanstven i preko 30.000 Beograđana je dočekalo svoje heroje na aerodromu ispod Bežanijske kose.
Posle ovog podviga pilota Sondermajera i Bajdaka, upis akcija „Aeroputa“ je porastao preko svakog očekivanja. Za tri meseca upisano je preko 30.000 akcija, što je omogućilo da nova kompanija prebrodi krizu. Već 17. juna izvršena je „protokolacija“ Društva kod Beogradskog trgovačkog suda, i od toga dana Društvo za vazdušni saobraćaj „Aeroput“ pravno postoji.
Prva domaćna vazdušna linija, između Beograda i Zagreba, uspostavljena je 15. februara 1928. avionom Potez 29. Već 1931. Aeroput je leteo i na prvoj međunarodnoj liniji za Beč, koja je, pored povećanja broja domaćih linija do Skoplja produžena ka Solunu. Do 1941, Aeroput je uvodio sve savremenije avione u flotu (farman-306, spartan i kruzer, deheviland dragon, kodron gelanf i lokid elektra-10) a mrežu međunarodnih linija je proširio prema Gracu, Pragu, Milanu, Budimpešti, Sofiji i Tirani, tako da se uvrstio među značajne evropske prevoznike.[4]
Jugoslovenski aerotransport (JAT)
[uredi | uredi izvor]
Aeroput je prestao da leti početkom Drugog svetskog rata, a nakon završetka ovog rata je 1. aprila 1947. godine formiran Jugoslovenski aerotransport (JAT). Posle Drugog svetskog rata, JAT je uspostavio svoje linije avionima DC-3 i Ju-52. Kasnije su za dugolinijski saobraćaj nabavljeni DC-6 i CV-340/440.[4]
1963. godine je u JAT-ovu flotu uveden prvi avion sa mlaznim motorima, Karavela SE-210. 1969. je stigao prvi od 16 aviona Makdonel Daglas DC-9, dok su 1974. stigla prva dva (od ukupno 9) aviona Boing 727-200.[4]
Dugolinijski saobraćaj za SAD, Australiju i Daleki istok je obavljan avionima Boing 707, koji su u flotu uvedeni 1970. Prvi širokotrupni avion Makdonel Daglas DC-10 (umesto Boinga 747-200) stigao je u flotu 1978.[4]
1985. godine, JAT je bio prva kompanija u Evropi koja je kupila u to vreme najmodernije avione Boing 737-300. Ti avioni su postali poznati po srebrnoj boji u koju ih je JAT ofarbao.[4]
Tokom ovog perioda, koji kompanija katkad naziva svojim „zlatnim godinama“, JAT je prevozio više od 5 miliona putnika godišnje i leteo na 80 destinacija na pet kontinenata (19 domaćih, 45 evro-mediteranskih i 16 dugolinijskih).
Pad
[uredi | uredi izvor]SFR Jugoslavija se raspala, a JAT je postao nacionalna kompanija novonastale SR Jugoslavije i 1992. obustavio sav međunarodni saobraćaj zbog sankcija UN. U tom periodu JAT je leteo samo na domaćim linijama između Beograda, Podgorice, Tivta, Niša, Prištine i Užica. Oktobra 1994. godine, JAT je obnovio svoj međunarodni saobraćaj, a avioni su prefarbani u novu šemu boja što je trebalo da označava svojevrstan novi početak.
Godine 1998, JAT je naručio 8 novih Erbasa A319, i pored toga što je do tada imao čisto Boingovu flotu. Isporuka je prvobitno ugovorena za jun 2000, ali je odložena na neodređeno vreme. JAT je kasnije tražio način da otkaže tu narudžbinu, jer je navodno želeo da umesto A319 kupi Boingove 737-NG avione, mada je postojala i mogućnost da se kupovina Erbasovih aviona ipak realizuje, ali u manjem broju i drugog tipa (najverovatnije A318). Kao i u slučaju drugih malih prevoznika, pitanje nabavke aviona bilo je predmet izvesnog političkog pritiska američke i evropskih vlada; gore opisani ugovor sa Erbasom i pokušaji njegovog otkazivanja bili su predmet nekoliko još uvek nerazjašnjenih skandala.
Jat ervejz
[uredi | uredi izvor]JAT je prodao svoj poslednji DC 10-30 (YU-AMB) 24. juna 2005. Kompanija je nakon toga izlazila u javnost sa planovima da obnovi svoj dugolinijski saobraćaj ka Severnoj Americi (Montreal, Njujork, Toronto, Čikago) sa dva iznajmljena Boinga 767-200ER, što se nikada nije obistinilo.[5] JAT je 2003. i 2004. na kratko obnovio saobraćaj ka Njujorku zajedno sa Uzbekistan ervejzom na liniji Taškent–Beograd–Njujork, ali je linija obustavljena zbog izostanka očekivanih rezultata. JAT je zatim od 23. novembra 2006. izdavao karte do Njujorka; putnici su avionima Jat ervejza leteli do Hamburga, odakle su nastavljali let avionom Emirata, ali je JAT krajem marta 2007. prekinuo letove do Hamburga.[6]
U 2005. godini, Jat ervejz formalno izdvojila celine i formirala nova privredna društva i to:
- JAT Ketering d.o.o. Beograd,
- JAT Hoteli Slavija d.o.o. Beograd,
- JAT Apartmani Kopaonik d.o.o. Raška,
a u 2006. godini:
- JAT Tehnika d.o.o. Beograd,
- Radio JAT d.o.o. - Beograd.
Jat ervejz nije bio član nijedne alijanse ili partnerstva, ali je leteo na nekoliko destinacija u saradnji sa Lufthanzom, Ostrijan erlajnsom, Er Fransom, Alitalijom,[7] Aeroflotom i B&H erlajnsom.[8]
Jat ervejz je godinama nakon sankcija sarađivao sa drugim avio-kompanijama na letovima do Australije i Novog Zelanda; Er Čajna preko Pekinga, Egipat er preko Kaira, Emiratima preko Dubaija i Itihad ervejz preko Abu Dabija.
Jat ervjez je izrazio želju da bude član alijanse SkajTim, sa Alitalijom i Er Fransom kao sponzorima.
Dana 3. jula 2008. godine, nakon pauza od 17 godine, Jat ervejz se vratio na Hrvatsko tržište direktnim letovima između Beograda i Pule tokom letnje sezone 2008. godine. Letovi do Pule su vršeni i tokom letnje sezone 2009. godine.
Početkom jula 2009. JAT je objavio da će iznajmiti dva aviona tipa Boing 737-700, čime je trebalo da počne opsežniji program obnove flote.[9]
Dana 16. aprila 2010. godine Vlada Republike Srbije je odlučila u telefonskom pozivu da zameni Jat ervejz novom kompanijom, koja će da postane nova srpska nacionalna vazdušna kompanija. Ova nova kompanija bi preuzela flotu Jat ervejza, destinacije, kao i deo zaposlenih.
Redovne linije
[uredi | uredi izvor]| Grad | Oznaka Aerodroma | Aerodrom | Avion | Smer | Beleške | |
|---|---|---|---|---|---|---|
| IATA | IKAO | |||||
 Libija
| ||||||
| Tripoli | TIP | HLLT | Aerodrom Tripoli | Boing 737-300 | BEG-MLA-TIP-MLA-BEG | Suspendovan |
 Tunis
| ||||||
| Monastir | MIR | DTMB | Aerodrom Habib Bourguiba | Boing 737-300 | BEG-MIR-BEG | |
| Grad | Oznaka Aerodroma | Aerodrom | Avion | Smer | Beleške | |
|---|---|---|---|---|---|---|
| IATA | IKAO | |||||
 Izrael
| ||||||
| Tel Aviv | TLV | LLBG | Aerodrom Ben Gurion | Boing 737-300 | BEG-TLV-BEG | |
 Ujedinjeni Arapski Emirati
| ||||||
| Dubai | DXB | OMDB | Aerodrom Dubai | Boing 737-300 | BEG-LCA-DXB-LCA-BEG |
Suspendovan |
| Grad | Oznaka Aerodroma | Aerodrom | Avion | Smer | Beleške | |
|---|---|---|---|---|---|---|
| IATA | IKAO | |||||
 Austrija
| ||||||
| Beč | VIE | LOWW | Aerodrom Beč | ATR-72 Boing 737-300 |
BEG-VIE-BEG | |
 Belgija
| ||||||
| Brisel | BRU | EBBR | Aerodrom Brisel | Boing 737-300 | BEG-BRU-BEG | |
 Bosna i Hercegovina
| ||||||
| Sarajevo | SJJ | LQSA | Aerodrom Sarajevo | ATR-72 | BEG-SJJ-BEG | |
 Grčka
| ||||||
| Atina | ATH | LGAV | Aerodrom Elefterios Venizelos | Boing 737-300 | BEG-ATH-BEG | |
| Solun | SKG | LGTS | Aerodrom Makedonija | ATR-72 | BEG-SKG-BEG | |
 Danska
| ||||||
| Kopenhagen | CPH | EKCH | Aerodrom Kastrup | Boing 737-300 |
|
|
 Italija
| ||||||
| Milano | MXP | LIMC | Aerodrom Malpensa | Boing 737-300 | BEG-MXP-BEG | |
| Rim | FCO | LIRF | Aerodrom Leonardo da Vinči | Boing 737-300 | BEG-FCO-BEG | |
 Kipar
| ||||||
| Larnaka | LCA | LCLK | Aerodrom Larnaka | Boing 737-300 |
|
|
 Malta
| ||||||
| Valeta | MLA | LMML | Aerodrom Malta | Boing 737-300 | BEG-MAL-TIP-MAL-BEG | Suspendovan |
 Makedonija
| ||||||
| Ohrid | OHD | LWOH | Aerodrom Sv. Apostol Pavle | ATR-72 | BEG-OHD-BEG | Sezonski |
| Skoplje | SKP | LWSK | Aerodrom Aleksandar Veliki | ATR-72 Boing 737-300 |
BEG-SKP-BEG | |
 Nemačka
| ||||||
| Berlin | TGL | EDDT | Aerodrom Oto Lilental | Boing 737-300 | BEG-TGL-BEG | do 1. juna |
| Berlin | BER | EDDB | Aerodrom Vili Brant | Boing 737-300 | BEG-BER-BEG | od 3. juna |
| Diseldorf | DUS | EDDL | Aerodrom Diseldorf | Boing 737-300 | BEG-DUS-BEG | |
| Frankfurt | FRA | EDDF | Aerodrom Frankfurt | Boing 737-300 | BEG-FRA-BEG | |
| Štutgart | STR | EDDS | Aerodrom Štutgart | Boing 737-300 | BEG-STR-BEG | |
 Rusija
| ||||||
| Moskva | SVO | UUEE | Aerodrom Šeremetjevo | Boing 737-300 | BEG-SVO-BEG | |
 Srbija
| ||||||
| Beograd | BEG | LYBE | Aerodrom Nikola Tesla | ATR-72 Boing 737-300 |
Čvorište | |
| Kraljevo | KVO | LYKV | Aerodrom Morava | ATR-72 | KVO-IST-KVO | Fokus grad |
| Niš | INI | LYNI | Aerodrom Konstantin Veliki Niš | ATR-72 Boing 737-300 |
Fokus grad | |
 Turska
| ||||||
| Istanbul | IST | LTBA | Aerodrom Ataturk | Boing 737-300 | BEG-IST-BEG | |
.svg){kind=small} Ujedinjeno Kraljevstvo
| ||||||
| London | LHR | EGLL | Aerodrom Hitrou | Boing 737-300 | BEG-LHR-BEG | |
| London | LGW | EGKK | Aerodrom Getvik | Boing 737-300 | BEG-LGW-BEG | Sezonski [od 15. juna] |
 Francuska
| ||||||
| Pariz | CDG | LFPG | Aerodrom Šarl de Gol | Boing 737-300 | BEG-CDG-BEG | |
 Holandija
| ||||||
| Amsterdam | AMS | EHAM | Aerodrom Shiphol | Boing 737-300 | BEG-AMS-BEG | |
 Hrvatska
| ||||||
| Dubrovnik | DBV | LDDU | Aerodrom Dubrovnik | ATR-72 | BEG-DBV-BEG | Sezonski |
| Pula | PUY | LDPL | Aerodrom Pula | ATR-72 | BEG-PUY-BEG | Sezonski [od 16. juna] |
| Split | SPU | LDSP | Aerodrom Pula | ATR-72 | BEG-SPU-BEG | Sezonski [od 2. jula] |
 Crna Gora
| ||||||
| Podgorica | TGD | LYPG | Aerodrom Podgorica | ATR-72 Boing 737-300 |
BEG-TGD-BEG | |
| Tivat | TIV | LYTV | Aerodrom Tivat | ATR-72 Boing 737-300 |
BEG-TIV-BEG | |
 Švedska
| ||||||
| Geteborg | GOT | ESGG | Aerodrom Landveter | Boing 737-300 | BEG-GOT-BEG | |
| Stokholm | ARN | ESSA | Aerodrom Arlanda | Boing 737-300 |
|
|
 Švajcarska
| ||||||
| Cirih | ZRH | LSZH | Aerodrom Cirih | Boing 737-300 | BEG-ZRH-BEG | |
 Španija
| ||||||
| Đirona | GRO | LEGE | Aerodrom Đirona-Kosta Brava | Boing 737-300 | BEG-GRO-BEG | Sezonski |
Privatizacija
[uredi | uredi izvor]Zbog loših poslovnih rezultata, lošeg stanja flote, nagomilanih dugova i konkurencije na srpskom nebu, vlasti u Srbiji su u više navrata razmatrale dalju sudbinu Jat ervejza. U nekoliko navrata najavljivana je privatizacija kompanije.
Dana 25. maja 2007, Velimir Ilić, ministar za infrastrukturu, izjavio je da ruska avio-kompanija Aeroflot dostavila najbolju ponudu da kupi deo kompanije. Aeroflot je izjavio da bi svi radnici zadržali svoj posao i da bi bili isplaćeni kompanijski dugovi. Takođe je obećana kupovina novih aviona tipa Suhoj Superdžet 100. Prema informacijama koje su se pojavile u novinama, Aeroflot bi u kompaniju investirao više od 27,5 milijardi dinara (450 miliona USD). Rečeno je da bi 6,1 milijardi dinara (100 miliona $) išlo na proširivanje mreže odredišta, 15,3 milijardi dinara (250 miliona $) za modernizaciju flote i nove avione, i 6,1 milijardi dinara (100 miliona $) za modernizaciju kabina. Rečeno je i da je Aeroflot želi da kupi 75% kompanijskih akcija.[10]
Međutim, planovi za prodaju Jat ervejza Aeroflotu su se izjalovili i kompanija je ostala u državnom vlasništvu.
Dana 16. aprila 2010. Vlada Srbije odlučila je da zameni kompaniju JAT ervejz novom kompanijom koja bi preuzela avione, destinacije, i većinu zaposlenih, dok bi nagomilani dugovi bili ostavljeni „starom“ Jat ervejzu. Na taj način, Srbija bi dobila nacionalnog avio-prevoznika koji bi se mogao lakše privatizovati.[11] Međutim, zaključno sa aprilom 2011, nova kompanija još uvek nije osnovana.
Tokom 2010. u više navrata su pokretane medijske spekulacije da je za kupovinu Jata zainteresovan Terkiš erlajns. U julu 2010, Terkiš erlajns i Jat su se dogovorili da ubrzaju pregovore, ali nije jasno kakav je trenutni status (kraj jula 2010)tih pregovora.
Jedno od ključnih nerešenih pitanja u vezi sa privatizacijom kompanije jeste i status narudžbine novih aviona od Erbasa, s obzirom da je vlada Srbije 1998. potpisala sa Erbasom ugovor o kupovini osam aviona tipa A319, za šta je uplaćen avans od 20 miliona evra. S obzirom da je ubrzo usledilo bombardovanje Jugoslavije, ugovor nikada nije realizovan. Ovaj ugovor predstavlja finansijsko opterećenje za kompaniju, tim pre što Jat u ovom trenutku nema jasno definisanu politiku obnove flote; Jat je tradicionalno korisnik Boingovih aviona, i ne postoji jasno definisan stav kompanije o prelasku na Erbasove avione.
Međutim, tokom leta 2010. došlo je do izvesnih pomaka kada je reč o ugovoru sa Erbasom. 21. jula 2010. objavljeno je da je generalni direktor Jata Srđan Radovanović potpisao pismo o namerama sa predstavnicima Erbasa, ali sadržaj tog pisma ostaje nepoznat.[12] Takođe je objavljeno da se dogovor između dve strane očekuje pre posete francuskog predsednika Nikole Sarkozija Srbiji krajem 2010. Pretpostavlja se da bi konačan dogovor mogao da podrazumeva smanjenje ukupne narudžbine sa osam na četiri aviona, kao i promenu tipa aviona.[13]
Statistike
[uredi | uredi izvor]| Godina | Putnika | Promena (%) |
Kargo (tona) |
Promena (%) |
Popunjenost putničke kabine (%) |
Promena (%) |
Realizovano letova |
Promena (%) |
Dobit (RSD) |
Promena (%) |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 2006[14] | 1.207.712 | +17 | 3.556 | - 4 | 58 | +2 | 20.918 | +16 | 300 mil | ? |
| 2007[15] | 1.306.301 | ? | ? | ? | 62 | +4 | ? | ? | 300 mil | ? |
| 2008[16] | 1.360.940 | +4 | 2.829 | -13 | 64 | +2 | 21.603 | ? | ? | ? |
2013. godina
[uredi | uredi izvor]Januar
[uredi | uredi izvor]Uprkos tome što je Jat ervejz zbog potrebnog održavanja morao da prizemlji veći deo svoje flote, avio-kompanija je u ovom mesecu prevezla 77.962 putnika, što je za 4% više u odnosu na broj prevezenih putnika u 2012. godini. Prosečna popunjenost kabine je bila 63%.[17]
Usluga
[uredi | uredi izvor]Jat ketering
[uredi | uredi izvor]Jat ketering obezbeđuje usluge snabdevanja za Jat ervejz. Jat ketering nekad je bio u sastavu „Jat korporacije“, ali je izdvojen kao nezavisna kompanija u 2005. godini. Kancelarije i kuhinje Jat keteringa se nalaze u industrijskoj zoni beogradskog aerodroma „Nikola Tesla“ u Surčinu.
Jat ketering ima u ponudi ketering servise za sledeće avio-kompanije kada lete iz Beograda:
Jat Ketering priprema i specijalne obroke za vegetarijance, dijabetičare, bebe i decu, a takođe i bez glutena, s malo masnoće/holesterola, bez laktoze itd.[18]
Tokom leta
[uredi | uredi izvor]
Avioni Jat ervejza imaju dve klase: poslovna i ekonomska klasa. Svaki putnik dobija besplatan primerak Jat revije. Tokom leta posada poslužuje svoje putnike sokovima i obrocima. Bestarifni (engl. duty-free) proizvodi se prodaju na svim letovima Jat ervejza.[19][20][21]
- Poslovna klasa
Jat ervejz za poslovnu klasu svojih putnika nudi velika crna kožna sedišta sa ograničenim mogućnostima obaranja i rasklapajućim stolovima. Dozvoljen je prtljag do 30kg i ručni prtljag do 10kg. Poslovna klasa se nalazi u zadnjem delu aviona ATR-72 i u prednjem delu aviona Boing 737.
- Ekonomska klasa
Jat ervejz za ekonomsku klasu svojih putnika nudi sedišta od tkanine sa ograničenim mogućnostima obaranja i rasklapajućim stolovima. Dozvoljen je prtljag do 20kg i ručni prtljag do 10kg.
Klub lojalnih putnika
[uredi | uredi izvor]
Jat ervejzov klub lojalnih putnika se zove „Let više“. Putnici koju lete Jat ervejzom na deset međunarodnih ili domaćih destinacija tokom dvanaest meseci dobijaju jednu besplatnu kartu za povratno putovanje sa pravom rezervacije. Putnici imaju pravo na besplatnu kartu u onoj klasi prevoza kojom su se najčešće vozili i čiju tarifu su najčešće plaćali.
Putnici Jat ervejza mogu prikupljati milje u programu "Miles & More" na svim letovima između Srbije i Nemačke.
Flota
[uredi | uredi izvor]Za pružanje usluga prevoza putnika i tereta u domaćem i međunarodnom saobraćaju, Jat ervejz je u trenutku prestanka operacija raspolagao flotom od 18 vazduhoplova:
| Avion | U floti | Narudžbine | Broj sedišta | Beleške | ||
|---|---|---|---|---|---|---|
| I | II | Ukupno | ||||
| ATR 72-200 | 3 | - | - | 66 | 66 | |
| ATR 72-500 | 2 | - | - | 70 | 70 | iznajmljeni |
| Boing 737-200 | 1 | - | - | 125 | 125 | Iznajmljen od Aviogeneksa |
| Boing 737-300 | 2 8 2 |
- | - 8 12 |
144 126 110 |
144 134 122 |
Nova Rekaro sedišta su ugrađena leta 2012. godine[22] 2 aviona su uskladištena i koriste se za rezervne delove Iznajmljeni od Bulgarija era[23] |
| Ukupno | 18 | - | ||||
- Aprila 2012. Jat je izjavio da je pokrenut proces iznajmljivanja dva Boinga 737-800.[24]
- * Erbas je pokrenuo postupak obnove ugovora iz 1998. godine o narudžbini 8 Erbasa A319.[25]
Zanimljivosti
[uredi | uredi izvor]_at_Berlin_Sch%C3%B6nefeld_Airport.jpg)
- Krajem avgusta 1959, JAT je prevezao milion putnika računajući sve letove od osnivanja kompanije 1927. godine.[26]
- Prve prodaje proizvoda bez plaćanja taksi zabeležene su na Jatovim letovima 1962. godine.[27]
- Od 1. januara do 10. novembra 1970. JAT je prevezao više od milion putnika a do kraja te godine Jat-om je letelo 1.106.000 putnika.[27]
- Bivša Jatova stjuardesa Vesna Vulović je svetski rekorder, prema Ginisovoj knjizi rekorda, pošto je preživela „slobodni pad“ sa 10.160 metara.[28]
- Jatov avion Boing 707 YU-AGA obišao je zemljinu kuglu od 10. do 29. novembra 1974. na liniji Beograd-Bejrut-Bombaj-Singapur-Tokio-Honolulu-Los Anđeles-Njujork-London-Beograd.[27]
- 13. februara 1978. godine Marija Todev se porodila u Boingu 707 (YU-AGI), na Jatovom letu Beograd-Sidnej. Dečak je dobio ime „Jatko“.[27]
- JAT je bila prva evropska kompanija koja je letela avionom tipa Boing 737-300. Sleteo je na pistu beogradskog aerodroma 8. avgusta 1985. pod registracijom YU-AND. Avion i danas leti.[29][30]
- JAT je započeo svoj kampanju protiv pušenja 1987. godine zabranom pušenja na svojim domaćim letovima, a od 5. aprila 2002. zabranjeno je pušenje na svim Jatovim letovima.[27]
- Organizacija IATA je 2004. dodelila Jat ervejzu nagradu kao najbezbednijoj avio-kompaniji u Evropi.
- Dana 19. januara 2008. u avionu Boing 737-300 na redovnoj liniji Beograd – Stokholm, na visini od 10.000 metara, venčali su se Birgita Berglund iz Švedske i Predrag Marković iz Srbije. Mladenci su uz šampanjac, pesmu Đurđevdan, slavljeničku tortu, aplauze i čestitanja 117 putnika na letu JU374, sudbonosno „da“ rekli pred kumovima Lelom Ristić iz Jat Medija centra i Vesnom Jovanović, stjuardesom - perserom.[31]
Incidenti i nesreće
[uredi | uredi izvor]Incidenti
[uredi | uredi izvor]- 23. novembra 1974. Jatov avion Makdonel Daglas DC9-32 (YU-AJN) je posle gubitka vizuelnog kontakta sa beogradskim aerodromom sleteo 1 milju od piste aerodroma. Nijedan od 50 putnika sa leta nije bio povređen.
- 16. avgusta 1980. Jatov avion Boing 707 (YU-AGG) je tokom nevremena u Stokholmu pokušao da sleti na pistu Aerodrom Arlanda ali je prešao preko piste i zaustavio se u travi pri čemu su mu bili oštećeni točkovi i motori.[32]
- 26. septembra 1981. Jatov avion Boing 727 (YU-AKF) na letu Dubrovnik–Titograd–Beograd je bio otet. Prinudno je sleteo na aerodrom Larnaka na Kipru.[27]
- 20. avgusta 2005. tokom leta iz Pariza ka Beogradu, Jat ervejzov Boing 737 i Er Fransov Erbas A340 su došli na 60 metara do sudara na visini od 10.300 metara iznad Zapadne Mađarske. Mađarska Vazdušna Saobraćna Kontrola je navela kao uzroke incidenta propuste radnika i neadekvatnu opremu.[33]
- 29. maja 2007. Jat ervejzov let JU211 vratio se na londonski aerodrom Hitrou pet minuta posle poletanja ka Beogradu, zbog toga što mu se motor zapalio. Kapetan leta ga je isključio i tražio hitno sletanje. Avion tipa Boing 737-300 (Registracija: YU-ANI) je dobio dozvolu za prioritetno sletanje i spustio se na Hitrou 15 minuta kasnije.[34][35]
- 7. jun 2007. Jat ervejzov let JU240 za Pariz je morao da se vrati na Beogradski aerodrom malo nakon poletnja zato što avion Boing 737-300 (YU-ANV) nije mogao da se podigne na dovoljnu visinu da bi nastavio put. Sleteo je u Beograd gde su mehaničari popravili problem.
- 30. jun 2007. JAT-ov avion Boing 737-400 (YU-AOS) je prinudno sleteo na atinski aerodrom Eleftherios Venizelos na čarter letu iz Egipta za Beograd zbog tehničkih problema.[36]
- 4. oktobar 2009. avion kompanije Jat ervejz Boing 737-300 koji je leteo za Istanbul skliznuo je 50 metara sa piste 06/24 na aerodromu Ataturk i zaglavio se u blatu. Od 125 putnika i 6 člana posade niko nije povređen.[37]
Nesreće
[uredi | uredi izvor].jpg)
- 26. januara 1972. Jatov let JU364 Stokholm-Kopenhagen-Zagreb-Beograd avionom Makdonel Daglas DC-9 (Registracija: YU-AHT) je na 10.000 metara tokom leta Kopenhagen-Zagreb, iznad sela Srpska Kamenjica u Češkoj, eksplodirao u vazduhu i pao. Poginulo je svih dvadeset troje putnika i četiri od petoro članova posade. Jedini preživeli član posade je stjuardesa Vesna Vulović.[38]
- 11. septembra 1973. Poslednja Jatova nesreća je bila sa avionom Karavela (Registracija: YU-AHD) kad je udario u planinu Maganik blizu Podgorice i poginuli su svi putnici i članovi posade, ukupno 41 na letu Titograd-Skoplje.[39]
Vidi još
[uredi | uredi izvor]Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ a b v Jat Airways Fleet Details and History - Planespotters.net Just Aviation
- ^ „RTS :: JAT: Pregovori sa Turcima na dobrom putu”. Pristupljeno 23. 4. 2011.
- ^ „Ekonomija : Niki Lauda uznemirava Jat : POLITIKA”. Pristupljeno 23. 4. 2011.
- ^ a b v g d đ „Jat Airways - Istorijat”. Arhivirano iz originala 13. 10. 2013. g. Pristupljeno 23. 4. 2011.[mrtva veza]
- ^ „Jat Airways - Vest”. Arhivirano iz originala 8. 1. 2009. g. Pristupljeno 23. 4. 2011.
- ^ „Jat Airways - Vest Taškent–Beograd–Njujork”. Arhivirano iz originala 25. 3. 2008. g. Pristupljeno 23. 4. 2011.
- ^ „Jat Airways - Vest Beograd - Milano v. v. tri puta dnevno”. Arhivirano iz originala 8. 1. 2009. g. Pristupljeno 23. 4. 2011.
- ^ „Jat Airways - Vest Jat i B&H erlajns potpisali ugovor o saradnji”. Arhivirano iz originala 27. 9. 2007. g. Pristupljeno 23. 4. 2011.
- ^ „Jat Airways - Vest Obnova flote”. Pristupljeno 23. 4. 2011.[mrtva veza]
- ^ „B92 - Biz - Vesti - Rusi žele i JAT i aerodrom”. Pristupljeno 23. 4. 2011.
- ^ „RTS :: Nova nacionalna avio-kompanija”. Pristupljeno 23. 4. 2011.
- ^ „"Jat" i "Erbas" potpisali Pismo o namerama | Aktuelno | Novosti.rs”. Pristupljeno 23. 4. 2011.
- ^ „“Erbas“ leti za novu kompaniju | Aktuelno | Novosti.rs”. Pristupljeno 23. 4. 2011.
- ^ „Jat Airways - Vest Jat zabeležio rast saobraćaja u 2006.”. Arhivirano iz originala 23. 11. 2008. g. Pristupljeno 23. 4. 2011.
- ^ „Jat Airways - Vest Poslovni rezultati i planovi Jata”. Arhivirano iz originala 6. 9. 2008. g. Pristupljeno 23. 4. 2011.
- ^ „Jat Airways - Vest Povećan obim saobraćaja u 2008. godini”. Pristupljeno 23. 4. 2011.[mrtva veza]
- ^ „EX-YU aviation news: Jat defies all odds”. Arhivirano iz originala 09. 12. 2013. g. Pristupljeno 16. 2. 2013.
- ^ „Jat Airways - Ketering servis”. Arhivirano iz originala 13. 10. 2013. g. Pristupljeno 23. 4. 2011.[mrtva veza]
- ^ „Jat Airways - Za vreme leta”. Arhivirano iz originala 14. 10. 2013. g. Pristupljeno 23. 4. 2011.[mrtva veza]
- ^ „Jat Airways - Duty Free”. Arhivirano iz originala 13. 10. 2013. g. Pristupljeno 23. 4. 2011.[mrtva veza]
- ^ „Jat Airways - Jat Revija”. Arhivirano iz originala 13. 10. 2013. g. Pristupljeno 23. 4. 2011.[mrtva veza]
- ^ Quaglio MP, Cavicchi GS (1975). „[Determination of some beta adrenergic blockaders by means of thin-layer chromatography and gas chromatography]”. Farmaco Prat (na jeziku: Italian). 30 (11): 562—9. PMID 1288.
- ^ Järvisalo J, Saris NE, Schambye HT, Pedersen FB, Wang P (1975). „Action of propranolol on mitochondrial functions--effects on energized ion fluxes in the presence of valinomycin”. Biochem. Pharmacol. 24 (18): 1701—5. PMID 13.
- ^ „Aero-vesti: Jat iznajmljuje dva Boinga 737-800”. Arhivirano iz originala 10. 07. 2012. g. Pristupljeno 28. 3. 2013.
- ^ Premijer Cvetkoviæ pisao Erbasu - B92.net
- ^ „Nebeska firma i devet direktora”.
- ^ a b v g d đ „JAT: 80 Years”.
- ^ „• Vesna’s Fall • Damn Interesting”. Pristupljeno 23. 4. 2011.
- ^ „JAT Airways YU-AND (Boeing 737 - MSN 23329) | Airfleets aviation”. Pristupljeno 23. 4. 2011.
- ^ „Aircraft Photos | Airliners.net”. Pristupljeno 23. 4. 2011.
- ^ „Jat Airways - Vest Saopštenje za javnost: Venčanje u avionu Jat ervejza”. Arhivirano iz originala 18. 4. 2017. g. Pristupljeno 23. 4. 2011.
- ^ „Photos: Boeing 707-340C Aircraft Pictures | Airliners.net”. Pristupljeno 23. 4. 2011.
- ^ „Investigation launched into near miss in Hungary's air space | Airline Industry Information | Find Articles at BNET”. Pristupljeno 23. 4. 2011.[mrtva veza]
- ^ „Blic Online | Avion „Jata“ prinudno sleteo zbog kvara”. Pristupljeno 23. 4. 2011.
- ^ „yuspotters : Message: YU-ANI JU 211D?”. Pristupljeno 23. 4. 2011.[mrtva veza]
- ^ „B92 - Vesti - Putnici posle sletanja u Beogradu - Internet, Radio i TV stanica; najnovije vesti iz Srbije”. Pristupljeno 23. 4. 2011.
- ^ „RTS :: Jatov avion skliznuo sa piste u Istanbulu”. Pristupljeno 23. 4. 2011.
- ^ „Accident Database: Accident Synopsis 01261972”. Arhivirano iz originala 02. 05. 2013. g. Pristupljeno 23. 4. 2011.
- ^ „Photos: Sud SE-210 Caravelle VI-N Aircraft Pictures | Airliners.net”. Pristupljeno 23. 4. 2011.
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]
- Zvanični veb-sajt
- Flota
- Slike Jat Ervejz
- Kako je propao „Jat“: Pre 60 godina imali pet aviona više nego danas („Blic“, 7. jul 2013)
- Odlazak stjuardese („Politika”, 8. maj 2020)
| Putnički | |
|---|---|
| Avio-taksi | |
| Čarter i kargo | |
| Bivše avio-kompanije: | |