Windows 1.0
 | |
| ОС породица | Windows |
|---|---|
| Изворни модел | Затворени извор |
| Пуштен у производњу | 20. новембар 1985. |
| Лиценца | Комерцијалан софтвер |
| Наследник | Windows 2.0 |
Wиндоwс 1.0 је графички кориснички интерфејс и оперативно окружење за рачунаре који је развио Мицрософт. Објављен је 20. новембра 1985. године као први у низу Wиндоwсових производа. Wиндоwс 1.0 је графичко, 16-битно командно окружење са могућности рада са више апликација која се покреће преко постојеће МС-ДОС инсталације и сврха му је да пружа оперативно окружење како би се могли покренути програми дизајнирани за Wиндоwс као и МС-ДОС софтвер. Билл Гатес је почео са развијањем овог пројекта када је видио демонстрацију сличног софтверског програма под именом Виси Он на ЦОМДЕX сајму.
Иако је примио уопштено добре критике на ранијим презентацијама и подршку од неколицине хардверских и софтверских произвођача, Wиндоwс 1.0 је лоше примљен од стране критичара, који су изјавили да није испунио њихова очекивања. Поготово су сматрали да Wиндоwс 1.0 ставља превише тежишта на рад са мишем, која корисници нису толико често користили у то вријеме; да не пружа довољно ресурса новим корисницима и да има ниске перформанце, поготово на слабијем хардверу. Упркос критикама, Wиндоwс 1.0 ће се доказати као важан корак за Мицрософт и рачунарску хисторију.[1] Wиндоwс 1.0 се престао подржавати 31. децембра 2001. године.
Историја
[уреди | уреди извор]
Развијање пројекта је почело након што је Билл Гатес видео демонстрацију сличног софтверског програма под именом Виси Он на ЦОМДЕX сајму, који је такође био софтвер за графички кориснички интерфејс за ИБМ рачунаре.[1]
Мицрософт је први пут преставио Wиндоwс јавности 10. новембра 1983. године.[1] Захтјевао је два флоппy диск улаза и 192 КБ РАМ-а. Мицрософт га је описао софтвер као драјвер за МС-ДОС 2.0.
Пошто је подржавао кооперативни мултитаскинг и редао прозоре један крај другог или један на други када би користио добре апликације које су користиле само ДОС позиве и дозволио би рад мањег добрих апликација по понашању да буду покренуте преко цијелог екрана. Самим тим се Wиндоwс разликовао од Виси Он и Аппле-ове Лисе тог времене јер је одмах пружао многе апликације. За разлику од Виси Он-а, Wиндоwс програмери ниси хтели користити Униx да развијају за ИБМ рачунаре. Мицрософт је планирао подстицати друге компаније, па чак и своје конкуренте да развијању апликације за Wиндоwс, без потребе да програмирају Мицрософт-ов кориснички интерфејс у своје апликације.[1] Многи хардверски произвођачи, односно произвођачи МС-ДОС рачунара попут компанија Цомпаq, Зенитх, и ДЕЦ као и софтверске компаније Асхтон-Тате и Лотус су све обећале подржати Wиндоwс.[1] Након што су чланови БYТЕ магазина видјели Wиндоwс, у децембру 1983. године су изјавили да "делује да пружа невјероватну отвореност, могућност било какве конфигурације и лаке преносивости као и солидне хардверске захтјеви а и цену … Имајући у виду да је овако изненадно објављен, Мицрософт Wиндоwс ће бити први већи тест метафоре радне површине за потрошаче."[1]
Већ од ране историје Гатес је видио Wиндоwс као Мицрософт-ову будућност. Дао је изјаву ИнфоWорлд-у у априлу 1984. године рекавши "Наша стратегија и енерергија као компанија употпуности иде ка Wиндоwс-у, баш као што смо посвећени подржавању и унапређивању кернела МС-ДОС и Xениx. Такође кажемо да ће једино оне апликације које се већ користе Wиндоwс-ом бити конкурентне дугорочно."[1] ИБМ није био на Мицрософт-овој конференцији,[1] и већ при крају 1984. године, медији су објавили "рад прозора" између Wиндоwса, ИБМ-овог ТопВиеw и Дигитал Ресеарцх-евог ГЕМ графичког интерфејса.[1] Мицрософт је у међувремену обећао у новембру 1983. године путити Wиндоwс у продају до априла 1984. године,[1], али је затим негирао било какве објаве и предвидео да ће Wиндоwс бити у продаји у јуну 1985. године. Компанија је изјавила да је сврха Wиндоwс-а, за разлику од ТопВиеw-а, била да "претворе рачунар у окружење богато графикама" користећи мање меморије.[1] Wиндоwс 1.0 је службено објављен 20. новембра 1985. године.[1]
Верзија 1.02, објављена у мају 1986. године, је била међународно издање. Верзија 1.03, објављена у аугусту 1986. године је имала разна побољшања и тиме ју је чинило више досљедном са међународним издањем. Укључивала је драјвере за европске тастатуре и додане драјвере за екране и штампаче. Верзија 1.04, објављена у априлу 1987. године, је додала подршку за ИБМ-ове нове ПС/2 рачунаре иако није било подршке за ПС/2 мишеве и нову ВГА графику.[2] У исто вријеме, Мицрософт и ИБМ су најавили ОС/2 и његов графички презентацијски менаџер који је требао замјенити и МС-ДОС и Wиндоwс.[1]
Мицрософт је објавио наследника за Wиндоwс 1.0 у новембру 1987. године под називом Wиндоwс 2.0. Компанија је подржала Wиндоwс 1.0 16 година до 31. децембра 2001. године - најдуже од свих верзија Wиндоwс-а.[1]
Функције
[уреди | уреди извор]Wиндоwс 1.0 нуди ограничен рад са више постојећих МС-ДОС програма и концентрира се на прављењу парадигме у којој ће се користии нативни модел за програме у будућности. Због Мицрософт-ове обимне подршке да подржи старе апликације, не само да је могуће покренути Wиндоwс 1.0 извршне датотеке на тренутним верзијама Wиндоwс-а у великом броју случајева, већ је могуће поново компајлирати њихов изворни кôд у нову, исто функционалну "модерну" апликацију са мањим промјенама у изворном кôду.[1]
Wиндоwс 1.0 се често називао и 'фронт-енд' за МС-ДОС оперативни систем. Овај опис је чак додан и на идуће верзије Wиндоwс-а. Wиндоwс 1.0 је МС-ДОС програм. Wиндоwс 1.0 програми позивају МС-ДОС функције и графички програми се покрећу преко .ЕXЕ датотека као и МС-ДОС програми. Међутим, Wиндоwс .еxе датотеке имају властити "нови извршни" формат (или НЕ) који само Wиндоwс може процесирати и који дозвољава прављење сложенијег кôда и података. Апликације су требале подржавати меморију само кроз Wиндоwс-ев властити систем за управљање меморије, који је имао виртуалну меморију, омогућавајући програмерима да користе више меморије него што је уређај имао.
Пошто је подршка за графику у МС-ДОС-у била значајно ограничена, МС-ДОС апликациј су морале користити лош хардвер а понекад и сам БИОС да било шта ураде. Баш због тока је Wиндоwс 1.0 садржавао оригиналне драјвере за графичке картице, мишеве, тастатуре, штампаче и серијске комуникације те су апликације могле користити АПИ-јеве за приступ овим драјверима. Међутим ово се проширило и на друге АПИ-јеве попут они за управљање системом датотека. У овом смислу, Wиндоwс 1.0 је био дизајниран као потпуни оперативни систем, умјесто само графичко окружење кога су користиле апликације, али је ипак Wиндоwс 1.0 био "ДОС фронт-енд" јер није се могао бити покренут ако ДОС није био инсталиран и морао је користити ДОС окружење иако се ниво потребе за ДОС-ом смањивао сваке идуће верзије Wиндоwс-а.
Системски захтеви за Wиндоwс 1.01 су били ЦГА/ХГЦ/ЕГА графика, МС-ДОС 2.0, 256 КБ РАМ-а или више и два улаза за флоппy дискове или хард диск.[1] Почевши са верзијом 1.03, подржани су Тандy и АТ&Т графички режими.
Wиндоwс 1.0 је покретало командно окружење под називом МС-ДОС Еxецутиве, што је било мало више него сама подршка за миш, јер није подржавала иконе и није подржавале све стандарде Y2К-а. Други програми који су били садржани су били Цалцулатор, Цалендар, Цлипбоард Виеwер, Цлоцк, Нотепад, Паинт, Реверси, Цардфиле, Терминал и Wрите.[1]
Wиндоwс 1.0 није дозвољавао да се прозори налазе један на другом. Умјесто тога, сви прозори су били покренути један крај другог. Само диалошке кутије су могле бити приказане на неком прозору.[1]
Wиндоwс 1.0 извршне датотеке, мада су садржавале сличан .еxе завршетак као и МС-ДОС програми, нису садржавале кôд који би приказао "Овај програм захтјева Мицрософт Wиндоwс" поруку као што то раде новији Wиндоwс програми. Умјесто тога, извршна датотека, то јест, почетак датотеке има новији C програмски модел моји захтјева више меморије што ДОС одбацију са поруком "овај програм је превелик да стане у меморију".[1]
Одазив
[уреди | уреди извор]Кад је Wиндоwс 1.0 објављен, одазив критичара је био мјешовит. Већина критичара је сматрала да платформа има будући потенцијал али да Wиндоwс 1.0 не испуњава очекивања. Неколицина критичара је критизирала знатно захтјевне хардверске захтеве, поготово наглашавајући лоше перформансе када би покренули неколико апликација одједном, те да је Wиндоwс промовирао кориштење миша за навигацију, што је био релативно нови концепт у то вријеме.[1] Тхе Неw Yорк Тимес је критизирао перформансе Wиндоwс-а на систему са 512 КБ РАМ-а нагласивши да дизајн није био довољно флексибилан за кориштење само са тастатуром јер се оријентирао већином на миш. Тимес магазин је сматрао да лоше перформансе, мањак посебног софтвера направљеног за Wиндоwс, несигурна компатибилност са ДОС програмима и мања водича ће навести кориснике да користе сличан алтернативни програм за ДОС под називом Борланд Сидекицк умјесто Wиндоwс-а.[1]
Ретроспективно гледајући, Wиндоwс 1.0 је сматран као неуспјешан производ од стране тадашњих технолошких публикација, мада су признали хисторијску важност Wиндоwс линије производа.[1][1] Натханиел Боренстеин (који је касније развио МИМЕ стандарде) и његог технолошки тим су били критични по питању Wиндоwс-а када им је га први пут преставили Мицрософт-ови представници. Потцјењујући будући утицај платформе вјеровао је да "су ови људи дошли са јадним и наивним системом. Знали смо да никад неће ништа остварити."[1]
Компанија Тхе Верге је сматрала да је лош одазив на Wиндоwс 8 2012. године био сличан оној који су доживили са првим Wиндоwсом. Слично као што је Wиндоwс 1.0 радио као слој на врху МС-ДОС-а, Wиндоwс 8 је пружио нову врсту интерфејса и софтвера који би се користио са новим уређајима, поготово онима са екранима на додир (игром случај, "модерне" апликације у систему Wиндоwс 8 такође нису могле радити једна преко друге попут Wиндоwс 1.0 система) и радио на НТ командном окружењу ког су користиле прошле верзије система Wиндоwс.[1]