Пређи на садржај

Серолошка дијагностика вирусних инфекција

С Википедије, слободне енциклопедије
Серолошка дијагностика вирусних инфекција
Један од најчешћих серолошких тестова је ЕЛИСА
МеСХД004797

Серолошка дијагностика вирусних инфекција је серолошка техника која се заснива на доказивању вирусспецифичних антитела у серуму инфициране особе.[1][2]

Серологија

[уреди | уреди извор]

Термин серологија је сложеница настала од латинске речи серо, што значи серум и грчке речи логиа, што значи наука. Реч је о медицинском појму који се користи да означи науку о крвном серуму и његовој употреби.[3]

У пракси појам серологија се обично односи на медицинску дијагностику антитела у серуму, односно откривање антитела која се формирају као одговор на инфекцију против неког страног протеина или микроорганизма.[4]

Примена

[уреди | уреди извор]
ИгГ и ИгМ диагностички тест за ковид 19

Серолошки тестови се најчешће примењују у дијагностици акутних инфекција или за утврђивање имунског статуса особе према одређеном вирусу.[5]

Серолошка дијагностика је значајна за вирусе који се тешко култивишу или је метода изолације дуготрајна и компликована.[6]

Серолошка истраживања често користе и епидемиолози за утврђивање преваленције болести у популацији. Таква истраживања се понекад обављају случајно, уз тестове анонимно узетих узорака за неке друге медицинске тестове.

Техника

[уреди | уреди извор]

Серолошка дијагностика се базира на праћењу титра специфичних антитела која се јављају у одговору на вирусну инфекцију. Прва антитела која се појављују у серуму инфициране особе су ИгМ класе и могу се детектовати већ неколико дана од почетка инфекције. Неки од клонова активираних Б лимфоцита потом почињу да продукују ИгГ антитела која се појављују у серуму 7-15 дана после почетка инфекције. Количина обе класе антитела се повећава у одговору на инфекцију и достиже максимални ниво око 6. недеље од почетка инфекције. Вирус специфична ИгМ антитела након тога почињу да опадају и не могу се детектовати после 3 месеца. За разлику од њих ИгГ антитела перзистирају читавог живота и одговорна су за доживотни имунитет према одређеном вирусу.[7]

Узорак

[уреди | уреди извор]

Узорак за серолошку дијагностику добије се узимањем приближно 5 мл венске крви. Пема препорукама крв је најбоље узети наташте.

  • Узоркована крв држи се на собној температури до формирања коагулума.
  • Након формирања коагулума, узорак се центрифугира, а златно жути супернатант (серум) одваја се у стерилну епрувету.
  • Одвојени серум ставља се у хладњак на 2-8ºЦ до тестирања (неколико дана). За дуже чување треба серум замрзнути.

Дијагностика код пацијената са активном вирусном инфекцијом

[уреди | уреди извор]

Вирусна инфекција се дијагностикује на основу:[8]

  • присуства вирус специфичних ИгМ антитела (ИгГ може, али не мора бити присутан);[9]
  • пораста титра антитела у парним узорцима серума у периоду између акутне фазе болести и фазе опоравка, или - високог титра антитела у реконвалесцентној фази болести.

Дијагностика код пацијената са прележаном инфеквцијом

[уреди | уреди извор]

Прележана инфекција, односно специфичан имунитет, дијагностикује се на основу детекције само вирус-специфичних ИгГ антитела.

Дијагностика код пацијената са реинфекцијом

[уреди | уреди извор]

Серолошка дијагностика код пацијената са реинфекцијом или реактивацијом старе инфекције је компликованија у односу на дијагнозу иницијалне инфекције. У оба случаја инфекција се јавља код особа које већ имају позитиван налаз специфичних ИгГ антитела, с тим што у реинфекцији долази до пораста само титра специфичних ИгГ антитела у одсуству ИгМ антитела, док у току реактивације латентне инфекције, као у случају херпесвируса, долази до пораста нивоа специфичних ИгМ и ИгГ антитела.[10]

Дијагностика код пацијената са хроничном вирусном инфекцијом

[уреди | уреди извор]

У хроничним вирусним инфекцијама, као што су инфекције изазване ХИВ и ХТЛВ I и ХТЛВ II, и хепатитис C вирусом (ХЦВ) позитиван налаз антитела, без обзира на њихову класу, увек указује на активну вирусну инфекцију.[11][12]

Дијагностичка примена серолошких тестова

[уреди | уреди извор]
Дијагностичка примена серолошких техника.[13]
Тест Пимери примене теста
Фиксација комплемента.[12]
  • Детекција антитела специфичних за респираторне вирусе
ЕЛИСА.[14]
  • ИгГ/ИгМ антитела - рубела, морбили, мумпс, ХИВ, хепатитис А
  • Антигени - ХБс у серуму, норовируса и ротавируса у столиици
Имунофлуоресценција.[15]
  • ИгГ/ИгМ антитела - ЕБВ,ВЗВ
  • Антиген – РСВ, инфлуенца и други респираторни вируси у респираторним секретима
Аглутинација
  • Антитела - рубела, токсоплазма
  • Антиген - ротавирус, норовирус
Вестерн блот и
рекомбинантни имуновезујући есеји
  • Потврдни за ХИВ и ХЦВ

Серолошка дијагностика у истраживању

[уреди | уреди извор]

У априлу 2020. године Јустин Трудеау формирао је ковид 19 имунитетну радну групу, чији је мандат да изврши серолошко истраживање у дијагностици која се наметнула као неопходна усред пандемије ковида 19.[16][17]

Извори

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Кудесиа Г, Wрегхитт. Цлиницал анд Диагностиц Вирологy. Цамбридге Университy Пресс. . 2009.
  2. ^ Млинарић-Галиновић, Г., Рамљак-Шешо, M. и сур.: Специјална медицинска микробиологија и параситологија, Меркур А. Б. D., Загреб, 2003
  3. ^ Арсеновић Ранин Н, Стојић Вуканић З, Буфан Б. Приручник за практичну наставу из имунологије и имунохемије, Фармацеутски факултет у Београду 2007.
  4. ^ „Серологија - серолошки тестови - дијагностика антитела у серуму”. Медигроуп (на језику: српски). Приступљено 19. 1. 2021. 
  5. ^ Крстић Љ, Медицинска вирусологија, друго издање, 2000.
  6. ^ V. Пресечки и сур: Вирологија, Медицинска наклада, Загреб, 2002
  7. ^ Wинн W, Аллен С, Јанда W, Конеман Е, Процоп Г, Сцхрецкенбергер П, Wоодс Г. Конеман'с Цолор Атлас анд Теxтбоок оф Диагностиц Мицробиологy. 6тх ед. Липпинцотт Wиллиамс & Wилкинс, 2006.
  8. ^ С. Каленић, Е. Млинарић-Миссони : Медицинска бактериологија и микологија., Меркур А. Б. D., Загреб, 2001.
  9. ^ „Аутоантибодиес | Лаб Тестс Онлине”. лабтестсонлине.орг. Приступљено 19. 1. 2021. 
  10. ^ Рицхард А. МцПхерсон; Маттхеw Р. Пинцус. Хенрy'с Цлиницал Диагносис анд Манагемент бy Лабораторy Метходс. Елсевиер Хеалтх Сциенцес. 2011. стр. 714—5. ИСБН 978-1-4557-2684-4. 
  11. ^ Сторцх ГА. Диагностиц Вирологy. Ин: Книпе ДМ, Хоwлеy ПМ. Фиелдс Вирологy. (4тх изд.). Липпинцотт Wиллиамс & Wилкинс. 2001. стр. 493—531.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ)
  12. ^ а б „Фиксација комплемента хистоплазме - Енциклопедија - 2021”. цц-инц (на језику: хрватски). Приступљено 2021-01-19. 
  13. ^ Невена Арсеновић-Ранин, Марина Миленковић, Зорица Стојић-Вуканић (2010). „Имунолошке и молекуларне технике у лабораторијској дијагностици вирусних инфекција”. Арх Фарм. 60: 1257. 
  14. ^ Енгвалл, Е.; Перлманн, П. (1972). „Ензyме-линкед иммуносорбент ассаy, Елиса. 3. Qуантитатион оф специфиц антибодиес бy ензyме-лабелед анти-иммуноглобулин ин антиген-цоатед тубес”. Јоурнал оф Иммунологy (Балтиморе, Мд. : 1950). 109 (1): 129—135. ИССН 0022-1767. ПМИД 4113792. дои:10.4049/јиммунол.109.1.129. .
  15. ^ „Имунофлуоресценција”. Лекар инфо. 30. 6. 2018. Приступљено 19. 1. 2021. 
  16. ^ „WХО сет пандемиц респонсе бацк бy 2-3 wеекс, саyс доцтор он неw федерал таск форце | ЦБЦ Неwс”. ЦБЦ (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-19. 
  17. ^ „Приме Министер анноунцес неw суппорт фор ЦОВИД-19 медицал ресеарцх анд ваццине девелопмент”. Приме Министер оф Цанада (на језику: енглески). 1. 1. 1970. Приступљено 19. 1. 2021. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Serološka_dijagnostika_virusnih_infekcija&oldid=28891358”