Пређи на садржај

Ирвин Роуз

С Википедије, слободне енциклопедије
Ирвин Роуз
Ирwин Росе, ц. 2000
Ирвин Роуз, око 2000
Име по рођењуИрwин Аллан Росе
Датум рођења16 јул, 1926(1926-07-16)
Место рођењаБруклин, Њујорк
 САД
Датум смрти2. јун 2015.(2015-06-02) (88 год.)
Место смртиДирфилд, Масачусетс
 САД
ПребивалиштеСАД
ДржављанствоСАД
ЗанимањеБиолог

Ирвин Алан Роуз (16. јул 1926 – 2. јун 2015) био је амерички биолог. Заједно са Ароном Чихановером и Аврамом Хершком, он је награђен Нобеловом наградом за хемију 2004. године за откриће убиквитин-посредоване протеинске деградације.[1][2][3][4][5][6][7]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Wилкинсон, Кеитх; Херсхко, Аврам (2015). „Ирwин Аллан Росе (1926–2015) Естаблисхед роле оф убиqуитин ин тхе деструцтион оф целлулар протеинс”. Натуре. 523 (7562): 532—532. ИССН 0028-0836. дои:10.1038/523532а. 
  2. ^ Росе, Ирwин (2005), „Еарлy wорк он тхе убиqуитин протеасоме сyстем, ан интервиеw wитх Ирwин Росе. Интервиеw бy ЦДД”, Целл Деатх Диффер., 12 (9), стр. 1162—6, ПМИД 16094392, дои:10.1038/сј.цдд.4401700 
  3. ^ „Нобел Призе ин Цхемистрy, 2004. Аарон Циецхановер, Аврам Херсхко анд Ирwин Росе”, Индиан Ј. Пхyсиол. Пхармацол., 49 (1), стр. 121, 2005, ПМИД 15881872 
  4. ^ Латонен, Леена; Лаихо, Марикки (2004), „Нобел призе ин цхемистрy гоес то тхрее персонс wитх а кеy роле ин ревеалинг тхе убиqуитин-медиатед протеин деградатион патхwаy”, Дуодецим; лääкетиетееллинен аикакаускирја, 120 (24), стр. 2868—71, ПМИД 15700582 
  5. ^ Голдберг, Алфред L (2005), „Нобел цоммиттее тагс убиqуитин фор дистинцтион”, Неурон (објављено 3. 2. 2005), 45 (3), стр. 339—44, ПМИД 15694320, дои:10.1016/ј.неурон.2005.01.019 
  6. ^ Неефјес, Ј; Гроотхуис, Т А M; Дантума, Н П (2004), „Тхе 2004 Нобел Призе ин Цхемистрy фор тхе дисцоверy оф убиqуитин-медиатед протеин деградатион”, Недерландс тијдсцхрифт воор генеескунде (објављено 25. 12. 2004), 148 (52), стр. 2579—82, ПМИД 15646859 
  7. ^ Херсхко, А.; Циецхановер, А.; Росе, I.А. (1979), „Ресолутион оф тхе АТП-депендент протеолyтиц сyстем фром ретицулоцyтес: а цомпонент тхат интерацтс wитх АТП”, Проц. Натл. Ацад. Сци. УСА, 76 (7): 3107—3110, ПМЦ 383772Слободан приступ, ПМИД 290989, дои:10.1073/пнас.76.7.3107. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]