Пређи на садржај

Фосфат

С Википедије, слободне енциклопедије
Фосфат
Стерео скелетал формула оф пхоспхате
Ароматиц балл анд стицк модел оф пхоспхате
Ароматиц балл анд стицк модел оф пхоспхате
Спаце-филлинг модел оф пхоспхате
Спаце-филлинг модел оф пхоспхате
Називи
Системски IUPAC назив
Фосфат[1]
Идентификација
3Д модел (Jmol)
Бајлштајн 3903772
ChEBI
ChemSpider
Гмелин Референца 1997
МеСХ Пхоспхатес
УНИИ
  • [O-]P([O-])([O-])=O
  • [O-]P(=O)([O-])[O-]
  • O=P([O-])([O-])[O-]
Својства
PO43−
Моларна маса 94,9714 g mol−1
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY верификуј (шта је ДаYНеН ?)
Референце инфокутије
Генерална хемијска структура органофосфата.
Структурна формула фосфатне функционалне групе као што се налази у слабо киселим воденим растворима. У базним воденим растворима, група донира два атома водоника и јонизована је као фосфатна група са негативним наелектрисањем од 2.[4]

Фосфат, је у неорганској хемији со фосфорне киселине. У органској хемији, фосфат, или органофосфат, је естар фосфорне киселине. Органски фосфати су важни у биохемији и биогеохемији или екологији. Неорганиски фосфати се ископавају да би се добио фосфор за употребу у агрикултури и индустрији.[5][6][7] На повишеним температурама у чврстом стању, фосфати могу да се кондензују и формирају пирофосфате.

Хемијске особине

[уреди | уреди извор]

Фосфатни јон је полиатомски јон са емпиријском формулом PO43− и моларном масом од 94.973 г/мол. Он се састоји од једног централног атома фосфора атом окруженог са четири атома кисеоника у тетраедарској конфигурацији. Фосфатни јон носи три негатива формална наелектрисања и он је коњугована база хидроген фосфатног јона, HPO42-, који је коњугована база H2PO4-, дихидроген фосфатног јона, који је коњугована база H3ПО4, фосфорне киселине. Он је хипервалентни молекул (атом фосфора има 10 електрона у својој валентној љуски). Фосфат је такође органофосфорно једињење са формулом OP(OR)3.

Фосфатне соли се формирају кад се позитивно-наелектрисани јон веже за негативно-наелектрисане атоме кисеоника, формирајући јонско једињење. Многи фосфати нису растворни у води на стандардној температури и притиску. Натријум, калијум, рубидијум, цезијум и амонијум фосфати су растворни у води. Већина других фосфата су веома мало растворни или нерастворни у води. Као правило, хидроген и дихидроген фосфати су нешто растворнији од кореспондирајућих фосфата. Пирофосфати су углавном растворни у води.

У разређеним воденим растворима, фосфат постоји у четири облика. У јако-базној средини, фосфатни јон (PO43−) предоминира, док у слабо-базним условима, хидроген фосфатни јон (HPO42−) је превалентан. У слабо-киселим условима, дихидроген фосфатни јон (H2PO4) је најзаступљенији. У јако-киселој средини, фосфорна киселина (H3PO4) је главна форма.

Прецизнији, полазећи од следеће три равнотежне реакције:

H3PO4 ⇌ H+ + H2PO4
H2PO4 ⇌ H+ + HPO42−
HPO42− ⇌ H+ + PO43−

кореспондирајуће константе дисоцијације на 25 °C (у мол/L) су:

(пКа1 2.12)
(пКа2 7.21)
(пКа3 12.67)

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Пхоспхатес – ПубЦхем Публиц Цхемицал Датабасе”. Тхе ПубЦхем Пројецт. УСА: Натионал Центер оф Биотецхнологy Информатион. 
  2. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  3. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  4. ^ Campbell, Neil A.; Reece, Jane B. (2005). Biology (Seventh изд.). San Francisco, California: Benjamin Cummings. стр. 65. ISBN 978-0-8053-7171-0. 
  5. ^ „Phosphate Primer”. Архивирано из оригинала 20. 06. 2008. г. Приступљено 17. 10. 2010. 
  6. ^ Lynn A. Kuntz (2006). „Figuring Out Phosphates”. Архивирано из оригинала 20. 12. 2008. г. Приступљено 17. 10. 2010. 
  7. ^ Kuntz, Lynn A. (2006). „Food Product Design”. Архивирано из оригинала 20. 12. 2008. г. Приступљено 17. 10. 2010. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]