Алфаксалон
IUPAC име | |
---|---|
(3Р,5С,8С,9С,10С,13С,14С,17С)-17-ацетил-3-хидрокси-10,13-диметил-1,2,3,4,5,6,7,8,9,12,14,15,16,17-тетрадекахидроциклопента[а]фенантрен-11-он | |
Клинички подаци | |
Продајно име | Алфаксан |
Drugs.com | Интернационално име лека |
Подаци о лиценци | |
Правни статус | |
Правни статус | |
Фармакокинетички подаци | |
Везивање протеина | 30–50% |
Метаболизам | Хепатички |
Метаболити |
|
Полувреме елиминације |
|
Излучивање | углавном ренално |
Идентификатори | |
CAS број | 23930-19-0 |
ATCvet код | QN01AX05 (WHO) |
PubChem | CID 104845 |
IUPHAR/BPS | 5461 |
DrugBank | DB11371 |
ChemSpider | 94637 |
UNII | BD07M97B2A |
KEGG | D07282 |
ChEMBL | CHEMBL190279 |
Синоними | Алпхаxалоне; Алпхаxолоне; Алфаxолоне; 3α-Хyдроxy-5α-прегнане-11,20-дионе; ПХАX-001; Пхаxан |
Хемијски подаци | |
Формула | C21H32O3 |
Моларна маса | 332,48 г·мол−1 |
| |
|
Алфаксалон, такође познат као алфаксалон или алфаксолон и у продаји под брандом Алфаксан, је неуроактивни стероид и општи анестетик који се тренутно користи у ветеринарској пракси као индукционо средство за анестезију и као ињекциони анестетик.[1][2][3] Иако је скупљи од других индукционих агенаса,[4] често му се даје предност због недостатка депресивних ефеката на кардиоваскуларни систем. Најчешћи нежељени ефекат који се примећује у тренутној ветеринарској пракси је респираторна депресија када се Алфакан примењује истовремено са другим седативима и анестетицима; када се не дају премедикације, ветеринарски пацијенти такође постају узнемирени и преосетљиви када се пробуде.
Алфаксалон делује као позитиван алостерни модулатор на ГАБАА рецептора и, у високим концентрацијама, као директан агонист ГАБАА рецептора. Брзо се уклања у јетри, што му даје релативно кратак терминални полуживот и спречава да се акумулира у телу, смањујући могућност предозирања.
Ветеринарска употреба
[уреди | уреди извор]Алфаксалон се користи као индукционо средство, ињекциони анестетик и седатив код животиња.[5] Иако се обично користи код мачака и паса, успешно се користи и код зечева,[6] коња, оваца, свиња и егзотика као што су црвеноуве корњаче, аксолотл, зелене игуане, мармозети[7] и кои рибе.[8] Као индукциони агенс, алфаксалон доводи до тога да се животиња довољно опусти да би била интубирана, што онда омогућава примену инхалационе анестезије. Премедикација (давање седативних лекова пре индукције) повећава снагу алфаксалона као индукционог агенса.[7] Алфаксалон се може користити уместо гасних анестетика у операцијама које трају мање од 30 минута, где се даје константном брзином путем IV (инфузија константне брзине); ово је посебно корисно у процедурама као што су бронхоскопије или поправка трахеалних повреда, пошто нема ендотрахеалне цеви на путу.[4][9] Када се престане с давањем алфаксалона, животиња се брзо опоравља од анестезије.[10]
Алфаксалон се може користити као седатив када се даје интрамускуларно (ИМ), иако то захтева већу количину (све земље не дозвољавају да се алфаксалон даје интрамаскуларно).[11][12]
Упркос употреби као анестетик, сам алфаксалон нема аналгетска својства.[7]
Особине
[уреди | уреди извор]Алфаксалон је органско једињење, које садржи 21 атом угљеника и има молекулску масу од 332,477 Da.
Osobina | Vrednost |
---|---|
Broj akceptora vodonika | 3 |
Broj donora vodonika | 1 |
Broj rotacionih veza | 1 |
Particioni koeficijent[13] (ALogP) | 2,7 |
Растворљивост[14] (logS, log(mol/L)) | -4,7 |
Поларна површина[15] (PSA, Å2) | 54,4 |
Reference
[уреди | уреди извор]- ^ Elks J (14. 11. 2014). The Dictionary of Drugs: Chemical Data: Chemical Data, Structures and Bibliographies. Springer. стр. 664—. ISBN 978-1-4757-2085-3.
- ^ Morton IK, Hall JM (6. 12. 2012). Concise Dictionary of Pharmacological Agents: Properties and Synonyms. Springer Science & Business Media. стр. 11. ISBN 978-94-011-4439-1.
- ^ „Alfaxalone”. Drugs.com.
- ^ а б Rezende M (јун 2015). „Reintroduced Anesthetic Alfaxalone” (PDF). Clinician's Brief. Архивирано из оригинала (PDF) 23. 7. 2015. г. Приступљено 14. 7. 2017.
- ^ „ALFAXAN- alfaxalone injection, solution”. DailyMed. US National Library of Medicine. Приступљено 15. 7. 2017.
- ^ Varga M (2014). „Chapter 4: Anaesthesia and Analgesia”. Textbook of Rabbit Medicine (2nd изд.). Butterworth-Heinemann. стр. 178—202. ISBN 9780702049798.
- ^ а б в Clarke KW, Trim CM, Hall LW, ур. (2014). „Chapter 6: General pharmacology of the injectable agents used in anaesthesia”. Veterinary Anaesthesia (11th изд.). Oxford: W.B. Saunders. стр. 135—153. ISBN 9780702027932. doi:10.1016/B978-0-7020-2793-2.00006-2.
- ^ Minter LJ, Bailey KM, Harms CA, Lewbart GA, Posner LP (јул 2014). „The efficacy of alfaxalone for immersion anesthesia in koi carp (Cyprinus carpio)”. Veterinary Anaesthesia and Analgesia. 41 (4): 398—405. PMID 24754530. doi:10.1111/vaa.12113.
- ^ Clarke KW, Trim CM, Hall LW, ур. (2014). „Chapter 16: Anaesthesia of the cat”. Veterinary Anaesthesia (11th изд.). Oxford: W.B. Saunders. стр. 499—534. ISBN 9780702027932. doi:10.1016/B978-0-7020-2793-2.00016-5.
- ^ Ferré PJ, Pasloske K, Whittem T, Ranasinghe MG, Li Q, Lefebvre HP (јул 2006). „Plasma pharmacokinetics of alfaxalone in dogs after an intravenous bolus of Alfaxan-CD RTU”. Veterinary Anaesthesia and Analgesia. 33 (4): 229—36. PMID 16764587. doi:10.1111/j.1467-2995.2005.00264.x .
- ^ Warne LN, Beths T, Whittem T, Carter JE, Bauquier SH (фебруар 2015). „A review of the pharmacology and clinical application of alfaxalone in cats”. Veterinary Journal. 203 (2): 141—8. PMID 25582797. doi:10.1016/j.tvjl.2014.12.011 .
- ^ Zeltzman P (17. 11. 2014). „Why Administering Alfaxalone Requires A Bit of Education”. Veterinary Practice News. Приступљено 14. 7. 2017.
- ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o.
- ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t.
- ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e.
Литература
[уреди | уреди извор]- Хардман ЈГ, Лимбирд ЛЕ, Гилман АГ (2001). Гоодман & Гилман'с Тхе Пхармацологицал Басис оф Тхерапеутицс (10. изд.). Неw Yорк: МцГраw-Хилл. ИСБН 0071354697. дои:10.1036/0071422803.
- Тхомас L. Лемке; Давид А. Wиллиамс, ур. (2007). Фоyе'с Принциплес оф Медицинал Цхемистрy (6. изд.). Балтиморе: Липпинцотт Wилламс & Wилкинс. ИСБН 0781768799.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |