Пређи на садржај

Акционар

С Википедије, слободне енциклопедије

Акционар је појединац или институција (укључујући корпорацију) која легално поседује једну или више акција у јавној или приватној корпорацији. Акционари могу бити названи као чланови предузеће. Правно, особа-појединац није акционар у корпорацији све док његово име и други подаци не буду уписани у регистар акционара. [1]

Акционари корпорације су правно одвојени од саме корпорације. Обично нису одговорни за дугове корпорације; а одговорност акционара за дугове компаније се сматра ограниченом за неплаћену цену акција, осим ако акционар није понудио гаранције.

Акционарима се додељују посебне повластице у зависности од врсте акција. Управни одбор корпорације генерално управља корпорацијом у корист акционара.

У складу са важећим законима и прописима корпорације, друга права акционара могу укључивати:

  • Право продаје њихових акција.
  • Право на гласање за избор директора које именује одбор директора.
  • Право на номинацију директора (мада је то у пракси веома тешко због заштите мањинског дела акционара) и предлагање одлуке акционара.
  • Право на дивиденде ако су декларисане.
  • Право на куповину нових акција које је издала компанија.
  • Право на избор средстава која остају након ликвидације.

Неки акционари се сматрају да представљају подгрупу финансијски заинтересованих страна, која може обухватити свакога ко има директан или индиректан интерес у пословном субјекту/ентитету. На пример, запослени, добављачи, купци, заједница и др. обично се сматрају заинтересованим странама јер доприносе вредности и / или на које утиче корпорација.

Акционари су можда стекли своје акције на примарном тржишту тако што су се претплатили на ИПОс (Иницијалне јавне понуде) и на тај начин обезбедили капитал компанијама. Међутим, велика већина акционара стекла је своје акције на секундарном тржишту и није директно обезбедила никакав капитал корпорацији.

Мали акционари

[уреди | уреди извор]

Мали акционари су власници акција (делова капитала) акционарских друштава. Њихов појединачни удео у власништву капитала ових привредних субјеката најчешће не прелази 1%, па стога самостално готово да не могу да утичу на вођење пословне политике друштва.

Због овога се често дешава да се мали акционари удружују у интересне групе, ради заједничког наступа на скупштинама друштава, те лакшег остваривања својих интереса.

Треба правити разлику између малих и мањинских акционара. Мањински акционари, иако не поседују контролни пакет акција, могу имати власништво над значајним делом акција неког предузећа, те бити врло утицајни у одлучивању, док за мале акционаре важи напред изнесен проценат власништва.

Мали акционари, попут свих осталих, имају право на расподелу добити и учешће у одлучивању на Скупштини акционара сразмерно свом (малом) уделу, као и, зависно од законодавства под којим је друштво инкорпорирано, на слање предлога за скупштину акционара. Мали акционари могу користити свој удео о власништву ради деоничарског активизма.

Референце

[уреди | уреди извор]