Пређи на садржај

Душан Драгосавац

С Википедије, слободне енциклопедије
душан драгосавац
Душан Драгосавац
Лични подаци
Датум рођења(1919-12-01)1. децембар 1919.
Место рођењаВребац, код Госпића, Краљевство СХС
Датум смрти21. децембар 2014.(2014-12-21) (95 год.)
Место смртиЗагреб, Хрватска
ОбразовањеСвеучилиште у Загребу
Професијаправник
Деловање
Члан КПЈ од1942.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
Чинкапетан у резерви
председник Председништва
Централног комитета СКЈ
Период20. октобар 198120. јун 1982.
ПретходникЛазар Мојсов
НаследникМитја Рибичич

Одликовања
Орден братства и јединства са златним венцем Орден рада са црвеном заставом Орден заслуга за народ са сребрним зрацима
Орден за храброст Партизанска споменица 1941.

Душан Драгосавац (Вребац код Госпића, 1. децембар 1919Загреб, 21. децембар 2014) био је учесник Народноослободилачке борбе и друштвено-политички радник СФР Југославије и СР Хрватске. У периоду од 20. октобра 1981. до 20. јуна 1982. обављао је функцију председника Председништва ЦК СКЈ.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођен је 1. децембра 1919. године у селу Вребац код Госпића у српској породици. Завршио је Вишу партијску школу „Ђуро Ђаковић“ у Београду, а Правни факултет у Загребу, где је стекао докторат економских наука.[1]

Члан Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ) постао је 1941, а Комунистичке партије Југославије 1942. године. Био је један од организатора устанка у Лици.

Током Народноослободилачког рата био је на разним партијским функцијама, међу којима и члан и секретар Котарског комитета, те члан и организациони секретар Окружног комитета КПХ за Карловац.

Након рата обављао је више државних и партијских функција:

  • председник Обласног Народноослободилачког одбора за Карловац
  • секретар појединих државних секретаријата Народне Републике Хрватске
  • предсједник Привредног већа Сабора СР Хрватске
  • председник и секретар Савезне спољнотрговинске коморе
  • потпредседник Савезне привредне коморе
  • члан Централног комитета Савеза комуниста Хрватске од 1954. године
  • члан Извршног комитета ЦК СКХ од 1965. године
  • заменик секретара Извршног комитета ЦК СКХ од 1969. године
  • секретар Извршног комитета Председништва ЦК СКХ од 1974. године
  • члан Централног комитета СКЈ и његовог Председништва од 1978. године
  • секретар Председништва ЦК СКЈ
  • председник Председништва ЦК СКЈ, од 20. октобра 1981. до 20. јуна 1982. године

Преминуо је 21. децембра 2014. године.[2] Био је ожењен Невенком Драгосваац (1927—1979), учесницом НОР и друштевно-политичким радником.[3]

Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања, међу којима су Орден братства и јединства првог реда, Орден рада првог реда, Ордена заслуга за народ другог реда и Орден за храброст.[4]

Написао је више расправа о економским и друштвеним темама:

  • Против грађанско-конзервативних схватања и догматизма, Сплит 1975.
  • Закон вредности у стаљинистичкој концепцији, Загреб 1976.
  • Национално и интернационално, Загреб 1978.
  • Савез комуниста у револуционарној акцији, Београд 1979.
  • Класе и интелигенција, слободе и критика, Загреб 1981.
  • Политичке расправе, Загреб 1981.
  • Друштвено-економски аспекти социјалистичког самоуправљања, Загреб 1984.
  • Актуелни аспекти националног питања у Југославији, Загреб 1984.
  • Збивања и свједочења, Загреб 1985. и 1987.
  • Југославeнскo јуче, данас, сутра, Загреб 1988.

Референце

[уреди | уреди извор]

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Ko je ko u Jugoslaviji — biografski podaci o jugoslovenskim savremenicima. Beograd: Sedma sila. 1957.  COBISS.SR 4864263
  • Ko je ko u Jugoslaviji — jugoslovenski savremenici. Beograd: Hronometar. 1970.  COBISS.SR 4897031

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]