Bora Milutinović
Velibor „Bora“ Milutinović (Bajina Bašta, 7. septembar 1944) srpski i jugoslovenski je bivši fudbaler i trener. Bio je igrač Bora, Partizana, OFK Beograda, Monaka, Nice i jugoslovenski fudbalski trener.
| Bora Milutinović | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Bora Milutinović | |||||||||||||
| Lični podaci | |||||||||||||
| Puno ime | Velibor Milutinović | ||||||||||||
| Nadimak | Bora | ||||||||||||
| Datum rođenja | 7. septembar 1944. | ||||||||||||
| Mesto rođenja | Bajina Bašta, Kraljevina Jugoslavija | ||||||||||||
| Visina | 1,77 m | ||||||||||||
| Pozicija | Vezni | ||||||||||||
| Juniorska karijera | |||||||||||||
| 1954—1958 1958—1960 1960—1962 |
Bor OFK Beograd Partizan | ||||||||||||
| Seniorska karijera | |||||||||||||
| Godine | Klub | Nast. | (Gol) | ||||||||||
| 1962—1966 1965—1966 1966—1967 1967—1969 1969—1971 1971—1972 1972—1976 |
Partizan → OFK Beograd Vintertur Monako Nica Ruan UNAM Pumas Ukupno |
40 12 20 42 37 11 93 255 |
(3) (3) (1) (3) (0) (0) (12) (22) | ||||||||||
| Trenerska karijera | |||||||||||||
| 1977—1983 1983—1986 1987 1987 1988 1988—1989 1990 1991—1995 1995—1997 1997—1998 1998—1999 2000—2002 2003—2004 2004—2005 2006—2007 2009 |
UNAM Pumas Meksiko San Lorenco Udineze Verakruz Tekos UAG Kostarika SAD Meksiko Nigerija Metro Stars Kina Honduras Al Sad Jamajka Irak | ||||||||||||
Nagrade
| |||||||||||||
Sportska karijera
urediJugoslavija
urediKao igrač, Milutinović je igrao za osam različitih klubova, tri iz Jugoslavije i pet iz inostranstva. Najduže je igrao za Bor i OFK Beograd a u žižu javnosti je ušao kao igrač Partizana. Za Partizan je igrao u periodu od 1962. pa do 1966. godine. Za vreme boravka u Partizanu je odigrao 210 utakmica (65 prvenstvenih) i postigao je 122 gola (12 prvenstvenih). Sa Partizanom je osvojio dve titule prvaka Jugoslavije (1962/63. i 1964/65), a bio je i deo tima koji je postao viceprvak Evrope (1965/66). mada je drugi deo te sezone proveo na pozajmici u OFK Beogradu.
Inostranstvo
urediPosle Partizana odlazi u Švajcarsku i igra za Vintertur iz Vintertura.
Iz Švajcarske Milutinović odlazi u Francusku, tačnije prvo potpisuje za Monako, gde ostaje jednu sezonu, a posle igra za Nicu i Ruan iz Ruana.
Odatle odlazi za Meksiko i potpisuje za meksički fudbalski tim Pumas UNAM. To je bio univerzitetski tim koji je vremenom prerastao u meksičkog prvoligaša. U ovom klubu Milutinović je završio svoju aktivnu igračku karijeru i počeo da se bavi trenerskim poslom. Pumas mu je bio prvi tim koji je vodio kao trener.
Trenerska karijera
urediBora Milutinović, iako sam nije igrao za reprezentaciju, je uspeo da kao trener (trenirao je sedam različitih nacionalnih timova) vodi pet različitih fudbalskih reprezentacija (Meksiko, Kostarika, SAD, Nigerija i Kina) na pet različitih svetskih prvenstava (Meksiko 1986., Italija 1990., SAD 1994. i Koreja-Japan 2002.). Sa četiri od pet reprezentacija, Milutinović je uspeo da prebrodi prvu rundu takmičenja svetskog prvenstva, to jedino nije uspeo sa reprezentacijom Kine. Zbog ovih uspeha je u novinama dobio nadimak Čudotvorac .[1][2]
| Period | Reprezentacija | Svetsko prvenstvo | Statistika | Ukupno | Uspešnost |
| 1983—1986. | Meksiko | Meksiko 1986. | Pob-52; Ner-32; Por-20 GD-172; GP-101 | 104 | 65,38%[3] |
| 1990. | Kostarika | Italija 1990. | Pob-3; Ner-0; Por-6 GD-7; GP-13 | 9 | 33,33%[4] |
| 1991—1995. | SAD | SAD 1994. | Pob-30; Ner-31; Por-35 GD-116; GP-110 | 96 | 47,40%[5] |
| 1997—1998. | Nigerija | Francuska 1998. | Pob-3; Ner-2; Por-6 GD-10; GP-22 | 11 | 36,36%[6] |
| 2000—2002. | Kina | Koreja-Japan 2002. | Pob-20; Ner-11; Por-15 GD-75; GP-50 | 46 | 55,43%[7] |
| 2003—2004. | Honduras | Pob-2; Ner-4; Por-4 GD-12; GP-14 | 10 | 40,00%[8] | |
| 2006—2007. | Jamajka | Pob-0; Ner-0; Por-7 GD-; GP- | 7 | 00% | |
| 1983—2007 | 6 | 5 | Pob-110; Ner-80; Por-93 GD-392; GP-310 | 283 | 33,69%[9] |
Pob-pobeda, N-nerešeno, Por-poraza, GD-golova dato, GP-golova primljeno.
Zadnja promena: decembar 2008.
Pored fudbalskih reprezentacija sedam različitih država, Milutinović je kao trener vodio sledeće fudbalske klubove:
Pumas UNAM (1977—1983)
Atletiko San Lorenco (1987)
Udineze (1987)
Red Bul Njujork (1995—1997)
Al Sad Doha (2004—2005)
Entente SSG (2006)
Igračka statistika u FK Partizan
urediStatistika Bore Milutinovića sa Partizanovog zvaničnog klupskog sajta[10]
| Takmičenje | Broj utakmica | Broj golova |
|---|---|---|
| Prvenstvene | 65 | 12 |
| Internacionalne | 45 | 13 |
| Prijateljske | 86 | 87 |
| Kup Jugoslavije | 4 | 1 |
| Kup evropskih šampiona | 4 | 0 |
| Kup Jugoslavije u okviru Srbije | 1 | 0 |
| Omladinski turnir — Rijeka | 3 | 9 |
| Internacionalni kup "MUHAMED V" | 2 | 0 |
| Ukupno | 210 | 122 |
Za Partizan su još igrala Borina dva rođena brata Miloš i Milorad, međutim zbog razlike u godinama jedino su Miloš i Milorad igrali zajedno.
Reference
uredi- ^ „BBC SPORT | WORLD CUP | China | Five in a row for the miracle worker”. BBC News. 15. 4. 2002. Pristupljeno 23. 3. 2011.
- ^ „Profile: Bora Milutinovic”. Soccertimes.com. 7. 9. 1944. Arhivirano iz originala 10. 06. 2010. g. Pristupljeno 23. 3. 2011.
- ^ „Trener reprezentacije Meksika”. Rsssf.com. 8. 8. 2004. Pristupljeno 23. 3. 2011.
- ^ „Trener reprezentacije Kostarike”. Rsssf.com. 8. 8. 2004. Pristupljeno 23. 3. 2011.
- ^ „Trener reprezentacije SAD”. Rsssf.com. 8. 8. 2004. Pristupljeno 23. 3. 2011.
- ^ „Trener reprezentacije Nigerije”. Rsssf.com. 8. 8. 2004. Pristupljeno 23. 3. 2011.
- ^ „Trener reprezentacije Kine”. Rsssf.com. 8. 8. 2004. Pristupljeno 23. 3. 2011.
- ^ „Trener reprezentacije Hondurasa”. Rsssf.com. 8. 8. 2004. Pristupljeno 23. 3. 2011.
- ^ „Ukupna trenerska statistika”. Rsssf.com. 8. 8. 2004. Pristupljeno 23. 3. 2011.
- ^ Klupska statistika, Pristupljeno 20. 7. 2018.
Literatura
uredi- Barreaud, Marc (1998). Dictionnaire des footballeurs étrangers du championnat professionnel français (1932-1997). L'Harmattan, Paris. ISBN 978-2-7384-6608-2.
Spoljašnje veze
uredi- Statistika trenera na sajtu RSSSF.com
- Intervju na sajtu worldsoccer.com Arhivirano na sajtu Wayback Machine (13. jun 2008)
- Bora Milutinović: Naš inat može sve da izdrži („Večernje novosti”, 29. maj 2016)
