Бајина Башта

Бајина Башта
Бајина Башта;
	Бајина Башта
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Златиборски
Општина	Бајина Башта
Становништво
— 2022.	8.971
Географске карактеристике
Координате	43° 58′ 10″ С; 19° 34′ 02″ И / 43.969556° С; 19.567166° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
	Бајина Башта Бајина Башта на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	31250
Позивни број	031
Регистарска ознака	BB

Бајина Башта је градско насеље и седиште истоимене општине у Златиборском округу. Налази се на десној обали реке Дрине, у Шумадији и западној Србији. Према попису из 2022. било је 8.971 становника.

Географија

Бајина Башта је смештена испод обронака планине Таре, на надморској висини од 257 m. Просечна годишња количина падавина је 700–800 mm. Клима је умерено континентална, са повећаном влажности ваздуха после изградње вештачких језера у Перућцу и у Заовинама. Бренд овог краја је планина Тара.

Град је повезан асфалтним путевима преко превоја Дебело Брдо (1094 m) са Ваљевом, долином Дрине са Љубовијом и Шапцом, а преко превоја Кадињача (880 m) са Ужицем.

Историја

Римске рушевине у Бајиној Башти

На месту данашњег града у турско време постојало је село Пљесково. У ослобођеној Србији кнеза Милоша Обреновића, а према хатишерифу од 1833. године, исељава се муслиманско становништво из крајева око Дрине и одлази у Босну. Предлогом министарства унутрашњих дела, Државни савет 1858. године доноси одлуку да административни центар среза рачанског буде у Бајиној Башти, уместо у Рогачици. Пролазећи кроз ово место 1862. године Милан Ђ. Милићевић је записао: „Место је ово особито лепо. Овде је одобрено да се зида варош. Ту је среска канцеларија и неколико меана и дућана. Но, док се не би пролаз отворио на рачанској караули, где је некад и био између Србије и Босне и куда је најкраћи пут између Ужица и Сарајева, тешко да ће се ово место подићи“.

Привредни и друштвени развој варошице успорен је 60-их година XIX века, посебно после указа кнеза Михајла од 16. јуна 1866, по којем се Бајиној Башти одузима статус варошице, чему се противи месно становништво.

Краљевским решењем од 11. фебруара 1886. године насеље је поново добило статус варошице. Отвара се прва пошта и телеграф (1881) почиње с радом царинарница, град се подиже и развија по урбанистичком плану, што скупа доводи до већег прилива становништва. Број становника од 1864. до 1910. повећао се са 374 на 1306. Рачани дају значајан допринос у ослободилачкој борби 1876–1878, када је Србија стекла независност на Берлинском конгресу. И наредни ратови, Балкански и I светски (1912—1918) узели су са овог простора 302 живота, пала за независност и слободу Србије.

Формирањем Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца – Југославије, Бајина Башта наставља са развојем. Електрификација 1928, болница 1930, експлоатација шума, дувана (магацин при дуванској станици подигнут 1936^[1]), изградња основних школа на територији општине, подиже се животни стандард и образовни ниво становништва. Пред Други светски рат град добија водовод и покалдрмисане улице.

Догађаји који су обележили светску историју у периоду 1939–1945, одразили су се и на овај простор добијајући форму грађанског рата и ослободилачке борбе против окупационих власти. Почетком оружаног отпора против окупатора, на овом простору формира се Рачанска чета која је од 3. до 23. августа 1941. године нарасла на војну формацију од 62 борца. Прва слободна територија у поробљеној Европи - Ужичка република - донела је, прво, ослобођење Бајине Баште, мада привремено. На овом простору формирају се први НОО. Током рата окупаторски терор, посебно 1943. од стране Бугара однео је стотине жртава међу цивилним становништвом. Током 1942. овде је била епидемија пегавог тифуса.^[2] У јесен 1943. снаге ЈВуО под заповедништвом мајора Драгослава Рачића, у склопу четничке офанзиве у источној Босни прелазе на десну обалу Дрине и ослобађају Бајину Башту. У склопу завршних операција ослобођење земље септембра 1944. године, НОВЈ ослобађа овај простор.

Споменик непознатом војнику из Другог светског рата

Нова етапа у историји Бајине Баште започиње после ослобођења 1945. Године када град привредно јача добијајући модеран изглед. Бројни споменици материјалне и духовне културе сведоче о историји овог краја, дуго је 5 000 година. До данас су сачувани трагови из праисторијског периода, остаци античке културе, као и значајан средњовековни културно-историјски споменик - Манастир Рача.

Аустријски путописац Феликс Каниц износи своје импресивно виђење, крајем 19. века: „Име је добила према спахији Бајину, а лежи, окружена културама кукуруза, дувана и воћа, у сунчаном Бушинском пољу на висини 250 метара и наоко делује врло пријатно. Ту успева најбољи дуван у Србији. Са црквом Св. Илије, освећеном 1893. године добила је леп центар са својих 118 кућа, код којих црвена опека потискује дрво. Оне се групишу око великог трга, засађеног храстовима и јабукама, на који излазе четири главне улице. На том тргу је мала месна школа; симпатична зграда среске управе и карантинска станица налази се у улици која води према Дрини...“

Демографија

У насељу Бајина Башта живи 7432 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 36,1 година (35,4 код мушкараца и 36,7 код жена). У насељу има 3014 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,17.

Ово насеље је скоро у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у послератном периоду бележи знатан пораст у броју становника.

Демографија^[3]
Година	Становника
1948.	1.222
1953.	1.638
1961.	1.394
1971.	3.961
1981.	6.284
1991.	8.555	8.436
2002.	9.543	9.813
2011.	9.148

Етнички састав према попису из 2011.‍^[4]

Срби	8.936	97,68%
Црногорци	26	0,28%
Југословени	11	0,12%
Македонци	10	0,11%
Руси	5	0,05%
Хрвати	5	0,05%
Муслимани	4	0,04%
Мађари	3	0,03%
Албанци	2	0,02%
Словаци	2	0,02%
Словенци	2	0,02%
Бошњаци	1	0,01%
Румуни	1	0,01%
непознато	60	0,66%

Становништво према полу и старости^[5]


	м	ж
?	9	8
80+	40	46
75—79	57	81
70—74	95	152
65—69	156	175
60—64	220	203
55—59	237	228
50—54	404	378
45—49	446	492
40—44	382	397
35—39	330	409
30—34	307	328
25—29	374	398
20—24	407	369
15—19	368	394
10—14	348	309
5—9	278	252
0—4	256	210
Просек :	35,4	36,7

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	438	505	457	1.284	1.993	2.642	3.014

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	443	584	610	992	227	122	26	5	5	0	3,17

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	3.832	1.196	2.401	132	84	19
Женски	4.058	935	2.458	456	195	14
УКУПНО	7.890	2.131	4.859	588	279	33

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	2.033	97	3	2	464
Женски	1.605	105	1	0	383
УКУПНО	3.638	202	4	2	847
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	245	322	189	108	124
Женски	52	46	275	154	33
УКУПНО	297	368	464	262	157
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	12	40	165	99	47
Женски	34	28	92	125	188
УКУПНО	46	68	257	224	235
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	106	0	0	10
Женски	77	0	0	12
УКУПНО	183	0	0	22

Туризам

У Бајиној Башти се сваке године у јулу одржава највећа манифестација на води у Србији — Дринска Регата, која за пар дана манифестације окупи око 100 000 посетилаца из земље и иностранства. На самој регати, низ Дрину од Перућца до Рогачице спусти се 15-20 000 људи у око 1000 разних пловила. Ово је, после Гуче и Егзита највећа летња манифестација у Србији.

Привреда

Хидроелектрана Бајина Башта

Привреду Бајине Баште представља хидроелектрана Бајина Башта, која је највећи привредни колектив са око 200 запослених. ГП Развој, метална индустрија ИКЛ, електроиндустрија, фабрика конфекције, фабрика трикотаже, картонаже су фабрике које су неуспешно приватизоване и углавном угашене. Окосницу десетак мини погона дрвне индустрије чини Национални парк „Тара“ који представља сировинску дрвну базу. Околина Бајине Баште бави се производњом дувана, малине као и разних сорти воћа и поврћа. Сеоско становништво се бави и сточарством у брдским крајевима где у извесном броју домаћинстава постоји бројна стада оваца и товна грла говеда. Последњих година развија се слатководно рибарство са производњом калифорнијске пастрмке. Приметна је оријентација за развој туризма на Тари и долини Дрине а највећи туристички објекти су Војна установа Тара са хотелима „Оморика“ и „Бели бор“, Дечје одмаралиште Митровац на Тари, Хотел „Језеро“ у Перућцу и „Инекс хотели“ у Бајиној Башти. Од приватних колектива најдинамичнији су предузеће „Роломатик“ са програмом грађевинских и металних конструкција, Млекара „Спасојевић“ са палетом млечних производа под брендом „Запис Таре“, али и произвођачи „Соколове ракије“, ракијског програма „Стара песма“, „ББ Клека“ и подрум „Симић“.

Образовање

У Бајиној Башти постоје две основне школе и по једна гимназија и техничка школа.

Основна школа „Рајак Павићевић“
Основна школа „Свети Сава”
Гимназија „Јосиф Панчић”
Техничка школа

Види још

Референце

^ "Политика", 28. дец. 1936
^ Пантелић, Драган (21. 4. 2021). „Како је 1942. укроћена епидемија у Бајиној Башти”. Политика. Приступљено 22. 4. 2021.
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

Бајина Башта на интернету (језик: српски)
Текст о Бајиној Башти са интернет сајта о реци Дрини (језик: српски)
Интернет презентација Бајине Баште (језик: српски)
Презентација Бајине Баште, Таре, Дрине и Перућца, локалне теме, политика и актуелне информације Архивирано на сајту Wayback Machine (6. април 2016) (језик: српски)
Дринска регата (језик: српски)
Дрина Инфо портал (језик: српски)
Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
Бајина Башта је пре рата била позната по своме дувану а данас по својој туристичкој важности. "Политика", 24. јун 1936
Касаба са петнаест милионара. "Време", 11. апр. 1937, стр. 5 digitalna.nb.rs

[1] "Политика", 28. дец. 1936

[2] Пантелић, Драган (21. 4. 2021). „Како је 1942. укроћена епидемија у Бајиној Башти”. Политика. Приступљено 22. 4. 2021.

[3] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[4] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[5] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]