Rat Četvrte koalicije
Šablon:Rat (SR) Rat četvrte koalicije je deo Napoleonovih ratova, koji je trajao od 1806. do 1807. U četvrtoj koaliciji protiv Napoleona nalazili su se Pruska, Rusija, Saksonija, Švedska i Velika Britanija. Mnogi članovi koalicije su prethodno bili u sastavu treće koalicije. Pruska je postala član koalicije jer se bojala Francuske nakon poraza Austrije. Pruska i Rusija su izvršile mobilizaciju za novi pohod, a Prusi su se skoncentrisali u Saksoniji.
Napoleon je izveo kontranapad i pobedio je u bici kod Jene i Aueršteta u oktobru 1806. Francuska vojska pod Napoleonovim vođstvom okupirala je Prusku i 25. oktobra 1806. su zauzeli Berlin. Kretali su se kroz Istočnu Prusku prema ruskoj granici. Francuzi su imali jednu neodlučenu bitku protiv Rusa kod Ejlau februara 1807. Napoleon se sukobio sa ruskom vojskom u bici kod Fridlanda 14. juna 1807. Rusi su bili teško poraženi, pa su tražili mir. Tilzitskim mirom u julu 1807. Pruska je predala pola svoje teritorije Francuskoj. Rusija je takođe morala napraviti velike ustupke. Uspostavljena je Vestfalska kraljevina Žeroma Bonapartea. Stvorena je i nova Napoleonova vazalna država Varšavsko vojvodstvo.
Četvrtu koaliciju (1806.-1807.) formirale su Pruska, Rusija, Saksonija, Švedska i Velika Britanija protiv Francuske. Formirale su je nekoliko meseci nakon raspada prethodne koalicije. Napoleon je u julu 1806. od mnoštva nemačkih državica stvorio Rajnsku konfederaciju. Spojio je mnoštvo malih državica u veće kneževine, vojvodstva i kraljevine. Vladarima Saksonije i Bavarske, najvećih država konfederacije, dao je status kralja.
U avgustu 1806. pruski kralj Fridrih Vilhelm III odlučio je da krene u rat nezavisno od drugih velikih sila sem Rusije. Razumnije je bilo da se godinu dana pre toga pridružio ratu protiv Napoleona i sprečio austrijski poraz kod Austerlica. Kada je Pruska objavila rat ruska vojska je bila daleko od saveznika. U septembru 1806. Napoleon je krenuo svim snagama istočno od Rajne. Žan Lane je pobedio manji deo pruske vojske kod Salfelda. Samo četiri dana posle toga Napoleon je pobedio prusku vojsku u bici kod Jene 14. oktobra 1806. Maršal Davu je istoga dana pobedio prusku vojsku kod Aueršteta. Oko 160.000 francuskih vojnika je krenulo na Prusku i Napoleon je uspeo da vodi pohod tom brzinom i snagom da je uništio prusku vojsku kao efektivnu vojnu silu. Pruska vojska je imala četvrt miliona vojnika, a imala je 25.000 žrtava, 150.000 zarobljenika. Osim toga Prusi su izgubili 100.000 pušaka koje su bile uskladištene u Berlinu i izgubili su 4.000 topova. Napoleon je ušao u Berlin 27. oktobra 1806. i posetio je grob Fridriha Velikoga. Pri tome je Napoleon sa generalima odao počast Fridrihu Velikom i rekao je da je Fridrih živ da oni ne bi bili tu. Napoleon je za samo 19 dana od početka napada izbacio Prusku iz rata zauzimajući Berlin i uništavajući prusku vojsku kod Jene i Aueršteta.
U Berlinu je Napoleon izdao seriju dekreta kojima je 21. novembra 1806. uspostavio kontinentalni sistem. Tom politikom nameravao je da eliminiše opasnost od Velike Britanije zatvarajući kontinentalni deo Evrope pod francuskom dominacijom za trgovinu sa Velikom Britanijom. Velika Britanija je ostala minimalna opasnost za Francusku. imala je najviše 220.000 vojnika u doba Napoleonskih ratova. Francuska je znala imati i 1.500.000 vojnika. Engleska mornarica je sprečavala trgovinu Francuske sa drugim kontinentima. Napadali su, zauzimali i pretili francuskim brodovima. Zauzimali su francuske kolonijalne posede, ali nisu mogli da spreče trgovinu Francuske sa najvećim ekonomijama u Evropi. Nisu mogli da budu pretnja francuskim teritorijama u Evropi. Osim toga Francuska je imala mnogo više stanovnika, a imala je i mnogo veću poljoprivrednu proizvodnju od Velike Britanije. Ipak Velika Britanija je imala najjaču industriju u Evropi i kao gospodari mora uspeli su da postignu veliku ekonomsku moć trgovinom. To je bilo dovoljno da osigura da Francuska nikad u miru ne konsolidira kontrolu nad Evropom. Ipak mnogi u francuskoj vladi su verovali da će trgovačkim embargom izolirati Veliku Britaniju i okončati njihov ekonomski uticaj nad Evropom.
Sledeća faza rata je bilo izbacivanje ruske vojske iz Poljske i stvaranje Varšavskog vojvodstva. Napoleon je posle toga krenuo severno da se razračuna sa ostatkom ruske vojske i da zauzme privremenu prestolnicu Pruske Kenigsberg. Bitka kod Ejlaua 7. februar -8. februar 1807. završila je taktički nerešeno. Posle bitke Rusi se se povukli još severnije. Napoleon je teško porazio rusku vojsku u bici kod Fridlanda 14. juna 1807. Posle poraza ruski car Aleksandar I Romanov je bio prisiljen da potpiše nepovoljan mirovni sporazum. Bio je to Tilzitski sporazum potpisan 7. jula 1807. Tim sporazumom Rusija je prestala biti Napoleonov protivnik, a predala je deo teritorija. Stvoreno je Varšavsko vojvodstvo. Rusija je bila obavezna da napusti Moldaviju i Vlašku. Do septembra maršal Brin je okupirao Švedsku Pomeraniju. Šveđanima je dozvolio da povuku svu municiju.
Na Erfurtskom kongresu (septembar -oktobar 1808.) Aleksandar I Romanov i Napoleon su se dogovorili da Rusija treba prisiliti Švedsku da se pridruži kontinentalnom sistemu embarga protiv Velike Britanije. Pošto se Švedska nije složila Rusija je započela Finski rat 1808.-1809. i podelila je tadašnju Švedsku na dva dela, odnosno oduzimajući joj Finsku. Istočni deo tadašnje Švedske postao je Veliko vojvodstvo Finska.
