Пређи на садржај

Svetska fondacija za prirodu

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са World Wide Fund for Nature)

Greška: Preusmerenje nije uneseno. (pomoć).

Svetska fondacija za prirodu
World Wide Fund for Nature
Logo Svetske fondacije za prirodu
SkraćenicaWWF
MotoFor a Living Planet
OsnivačDžulijan Haksli, Piter Skot, Jolanda Far, Bernard Lipe-Besterfeldski, Princ Filip, vojvoda od Edinburga, Edvard Maks Nikolson, Gej Mauntfort, Godfri A. Rokfeler
Datum osnivanja29. aprila 1961.
(kao World Wildlife Fund)
Namenazaštita prirode, dobrotvorna delatnost
SedišteGland,  Švajcarska
Područje delovanjaširom sveta
PredsednikPavan Sukhde,
 Indija
Generalni direktorMarco Lambertini
Veb-sajthttp://www.wwf.org
http://wwf.panda.org/
Panda, zaštitni znak Svetske fondacije za prirodu je ugrožena vrsta

Svetska fondacija za prirodu (engl. World Wide Fund for Nature (WWF)) međunarodna je nevladina organizacija osnovana 1961. godine sa ciljem zaštite prirode. Misija WWF-a je da zaustavi degradaciju životne sredine na našoj planeti i obezbedi budućnost u kojoj će ljudi živeti u harmoniji sa prirodom. Da bi se to postiglo, WWF zajedno sa brojnim partnerima radi na očuvanju biološke raznovrsnosti i smanjenju ljudskog uticaja na prirodna staništa. Fokus organizacije je strateški usmeren na očuvanje ključnih predela i ključnih vrsta koje su od izuzetne važnosti za njihova staništa ili ljude.[1][2][3]

Ciljevi

[уреди | уреди извор]

Svetska fondacija za prirodu radi na smanjenju ekološkog pritiska ljudi na okolinu – upotrebu zemljišta i prirodnih resursa koji su neophodni za snabdevanje hranom, vodom, vlaknima i drvnom građom, kao i na apsorpciji ugljen-dioksida koji se ispušta u atmosferu putem mnogobrojnih ljudskih aktivnosti. Njen cilj nije udaljavanje ljudi od prirode, vraćanju u prošlost, ili sprečavanje razvoja država ili zajednica, već pronalaženju praktičnih rešenja za zdravu planetu, planetu na kojoj će i sadašnjim i budućim generacijama biti omogućen zajednički napredak ljudi i prirode u stabilnoj životnoj sredini.

WWF je postao poslednjih godina jedna od najvećih i najuglednijih nezavisnih svetskih organizacija za zaštitu prirode.[4]

Svetska fondacija za prirodu ima više od pet miliona pristalica na svih pet kontinenata. Ima predstavništva u više od 90 zemalja i praktično su odgovorni za razvoj međunarodnog pokreta za očuvanje prirode globalno. WWF su počeli sa velikim ulaganjima još 1985. godine i uloženo je više od jedne milijarde američkih dolara u više od 13,000 projekata.[4]

WWF je od male grupe entuzijasta posvećenih divljim životinjama prerastao u globalnu mrežu koja ima podršku ljudi iz svih sfera života.[4]

Područje rada

[уреди | уреди извор]

WWF radi na zaštiti prirodnih resursa - mora, kopna i divljih vrsta - tako da i dalje možemo imati pristup hrani, energiji i vodi.[5]

Flora i fauna

[уреди | уреди извор]

Biljni i životinjski svet čini prironu mrežu, ali je i izuzetno ugrožen zbog uticaja ljudi na životnu sredinu. To uključuje gubitak staništa, prekomernu eksploataciju i ilegalnu trgovinu, kako na lokalnom tako i na međunarodnom nivou. Godine 2018. je konstatovano da je došlo do zapanjujućeg pada populacije sisara, ptica, riba, gmizavaca i vodozemaca i to čak za 60%.[5]

Mora i okeani

[уреди | уреди извор]

Mora i okeani pokrivaju gotovo trećinu Zemljine površine i čine 95% svih staništa pogodnih za život. U morima i okeanima živi raznovrsni biljni i životinjski svet. Mora i okeani regulišu klimu, proizvode više od polovine kiseonika koji udišemo, apsorbuju ugljen - dioksid i izvor su hrane za više od milijardu ljudi. Ne smemo zaboraviti da pružaju ljudima rekreaciju i relaksaciju.[5]

  • Severni ledeni okean
    Severni ledeni okean
  • Beluga ili beli kit
    Beluga ili beli kit
  • Karipsko more
    Karipsko more
  • Atlantski okean
    Atlantski okean
  • Migracija u Tihom okeanu
    Migracija u Tihom okeanu

Hrana

[уреди | уреди извор]

Proizvodnja hrane može da zadovolji potrebe svih ljudi na Zemlji. Ipak, skoro trećina te hrane se nikad ne pojede, dok istovremeno gotovo milijardu ljudi gladuje. Hrana koju koristimo i prerađujemo dolazi direktno iz prirode. Proizvodnja hrane ima najveći negativni uticaj na planetu. Proizvodnja, distribucija, upravljanje hranom i otpad od hrane ugrožavaju divlje životinje širom sveta, netaknutu prirodu i samu planetu.[5]

Vidi još

[уреди | уреди извор]

Reference

[уреди | уреди извор]
  1. ^ WWF conservation projects around the world
  2. ^ „How is WWF run?”. Приступљено 21. 7. 2011. 
  3. ^ WWF-INT Annual Review (PDF). World Wide Fund for Nature. 2010. стр. 43. Приступљено 21. 7. 2011. 
  4. ^ а б в „WWF - Svetski fond za prirodu Srbija”. Ekapija. Приступљено 16. 4. 2020. 
  5. ^ а б в г „WWF”. Wwfadria. Приступљено 16. 4. 2020. 

Literatura

[уреди | уреди извор]
  • WWF-INT Annual Review (PDF). World Wide Fund for Nature. 2010. стр. 43. Приступљено 21. 7. 2011. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]
Svetska fondacija za prirodu на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Svetska_fondacija_za_prirodu&oldid=26786982”