Пређи на садржај

Жерар Филип

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Gérard Philipe)
Жерар Филип
Филип 1955. године
Лични подаци
Пуно имеЖерар Албер Филип
Датум рођења(1922-12-04)4. децембар 1922.
Мјесто рођењаКан, Француска
Датум смрти25. новембар 1959.(1959-11-25) (36 год.)
Мјесто смртиПариз, Француска
Рад
Активни период1944–1959
Веза до IMDb-а

Жерар Филип (фр. Gérard Philipe; Кан, 4. децембар 1922 – 25. новембар 1959) био је истакнути француски глумац који се у периоду од 1944. до 1959. године појавио у 34 филма. Све до своје преране смрти био је једна од главних звијезда послијератног периода.[1] Његов лик остао је упамћен као младалачки и романтичан, због чега је постао једна од икона француске кинематографије.

Живот и каријера

[уреди | уреди извор]

Младост

[уреди | уреди извор]

Рођен као Жерар Албер Филип (Gérard Albert Philip)[2] у Кану у добростојећој породици, Жерар је једном четвртином имао чешко поријекло преко баке са мајчине стране.[3] Његов отац, Марсел Филип (1893–1973), био је адвокат у Кану; мајка му је била Марија Елиса „Миноу” Филип, рођена Вилет (1894-1970). По мајчином савјету, Жерар је 1944. године промијенио презиме из Philip у Philipe.

Као тинејџер, Филип је ишао на часове глуме прије него што је отишао у Париз да студира на Конзерваторијуму драмске умјетности.

Први филмови

[уреди | уреди извор]

Филип је свој филмски првенац имао у филму Les Petites du quai aux fleurs (1943), режисера Марка Алегрета, у улози за коју није кредитован.

Имао је мању улогу у филму Box of Dreams (1945), а послије тога је био трећи најплаћенији глумац у филму Land Without Stars (1946), након Жани Олт и Пјера Брасера; филм је написао и режирао Жорж Лакомб.[4]

Када је имао 19 година, дебитовао је у позоришту у Ници; а сљедеће године његов одличан наступ у представи Албера Камија Калигула донио му је добру репутацију.[5]

Слава

[уреди | уреди извор]

Филип је имао главну улогу у филму Идиот (1946), адаптацији романа Фјодора Достојевског, где је глумила Едвиж Фејер а режисер је био Жоржа Лампин. То дело је приказивано и у другим земљама и успоставило је Филипа као водећег глумца. Он је глумео у Ouvert pour cause d'inventaire (1946), кратком филму који је био рани рад за Алена Ренеа.[6][7]

Жерар је позван је да ради са Јавним националним театром (T.N.P.) у Паризу и Авињону, чији је фестивал, који је 1947. основао Жан Вилар, најстарији и најпознатији у Француској.

Филип је стекао славу захваљујући свом наступу у филму Ђаво у телу Клода Отан-Лара (1947), заједно са Мишелин Пресл.[8] То дело је остварило огроман успех на благајни.[9] Он је наставио је да глуми у филму La Chartreuse de Parme (1948) редитеља Кристијана Жака, који је био популарнији чак и од Ђавола у телу. Пратио га је са Таквом лепом малом плажом (1949) за Ивес Алегрет; Сви путеви воде у Рим (1949), поновни сусрет са Прелом, за Жана Бојеа; и Лепотица и ђаво (1950) за Рене Клемана.[9]

Филип је био у Juliette, or Key of Dreams (1951) са Сузаном Клотје за Марсела Карна; The Seven Deadly Sins (1952), антологијски филм свих звезда; и Fan Fan the Tulip (1953), луда авантура са Ђином Лолобриђидом за Христјана-Жака која је била веома популарна.[10][11] Био је у Beauties of the Night (1952), поново са Лолобриђидом, и Мартин Кaрол, у режији Клерa; Поносни и лепи (1953) са Мишел Морган; још две антологије свих звезда: Десило се у парку (1953) и Краљевскe afere у Версају (1954). Затим је урадио Црвенo и црнo (1954) са Данијелом Дарје и имао је велики успех са Великим маневром (1955) за Ренеа Kлeра, са Морганом у главној улози.[9]

Филип је урадио Најбољу улогу (1956) за Ив Алегре и био је једна од многих звезда у филму If Paris Were Told to Us (1956). Он је написао, режирао и глумио у Bold Adventure (1956), комични авантуристички филм.[12] Глумио је у Љубавницима Париза (1957) за Жилијена Дививијеа и Montparnasse 19 (1958) за Жака Бекера. Био је једна од многих звезда у филму Life Together (1958) и најбоље наплаћен у The Gambler (1958).

Године 1958. одлази у Њујорк и наступа на Бродвеју у свефранцуским Lorenzaccio и Le Cid. Филип је играо Валмонта у модерној верзији Роже Вадимовог Les liaisons dangereuses (1959), појављујући се заједно са Жаном Моро.[13]

Његов последњи филм је био Fever Mounts at El Pao (1960) за Луиса Буњуела.[14]

Смрт

[уреди | уреди извор]

Жерар Филип је преминуо од хепатоцелуларног карцинома док је радио на пројекту за филм у Паризу, неколико дана прије његовог 37. рођендана. По његовим посљедњим жељама, сахрањен је, обучен у костим Дон Родрига на сеоском гробљу у Раматољу, у департману Вар, недалеко од обале Средоземног мора.[15]

Почасти

[уреди | уреди извор]
Улица Жерара Филипа у Паризу

Године 1961, његов портрет се појавио на француској комеморативној поштанској марки.

По њему је названо „Театар Жерар Филип“ () у Паризу.[16] Од 1962. до 2000. године, град Париз је скоро сваке године додељивао „Гран при Жерара Филипа де ла Вил де Париз“ за најбољу глумицу или најбољег глумца у париском позоришту. Добитници награда били су Жерар Депардје, Данијел Отеј, Марија де Медејрос и Изабел Каре.

Постоји и филмски фестивал назван у његову част, као и низ позоришта и школа (као што је Колеџ Жерар Филип – Коголин) у различитим деловима Француске. По њему је назван културни центар у Берлину.[17]

Филмографија

[уреди | уреди извор]

Глума

[уреди | уреди извор]
Година Оригиналан назив
1944 Les Petites du quai aux fleurs
1945 La boîte aux rêves
1946 Le pays sans étoiles
L'idiot
Ouvert pour cause d'inventaire
1947 Le diable au corps
1948 La Chartreuse de Parme
1949 Une si jolie petite plage
Tous les chemins mènent à Rome
1950 La Beauté du diable
La Ronde
Souvenirs perdus
1951 Juliette ou La clef des songes
Saint-Louis, ange de la paix
1952 Les Sept péchés capitaux
Fanfan la Tulipe
Les Belles de nuit
1953 Les Orgueilleux
Villa Borghese
1954 Versailles m'était conté
Monsieur Ripois
Le Rouge et le Noir
1955 Les Grandes Manœuvres
La Meilleure Part
1956 Si Paris nous était conté
Les Aventures de Till L'Espiègle
Sur les rivages de l'ambre
1957 Pot-Bouille[18][19][20][21][22]
1958 Montparnasse 19[23][24]
La Vie à deux[25]
Le Joueur[26]
1959 Les Liaisons dangereuses[27][28][29][30]
La Fièvre Monte à El Pao[31][32]

Глас

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Gérard Philipe | French actor”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-03. 
  2. ^ Perisset, Maurice (1979). Alain Lefeuvre, ур. Gérard Philipe ou la jeunesse du monde. Nice. стр. 22. 
  3. ^ Radio.cz
  4. ^ THE FRENCH CINEMA SINCE THE LIBERATION Hackett, Hazel. Sight and Sound; London Vol. 15, Iss. 58, (Summer 1946): 48.
  5. ^ THE FRENCH THEATRE: Old Vic's Success; Existentialist's Herror Play Watt, Alexander. The Scotsman (1921-1950); Edinburgh, Scotland [Edinburgh, Scotland]09 Dec 1946: 4.
  6. ^ „Of Local Origin”. New York Times. 4. 2. 1948. стр. 28. 
  7. ^ „FILMLAND BRIEFS”. Los Angeles Times. 2. 6. 1948. стр. 23. 
  8. ^ „FRENCH FILM WINS PRIZE AT BRUSSELS”. New York Times. 1. 7. 1947. стр. 30. 
  9. ^ а б в „Box Office Success of Gerard Philipe films”. Box Office Story. 
  10. ^ „Young Men Produce War Film”. Los Angeles Times. 6. 12. 1953. стр. E3. 
  11. ^ Jacks, Allen (1. 3. 1953). „No. 1 in Europe, Gina Throws Curves at U.S.”. Los Angeles Times. стр. D4. 
  12. ^ HOWARD THOMPSON (6. 7. 1952). „BY WAY OF REPORT: Robert Sylvester's New Novel -- 'Kong' Again”. New York Times. стр. X3. 
  13. ^ CYNTHIA GRENIER (11. 10. 1959). „GALLIC CENSORS POUNCE; MLLE. 'B. B.' SUBSIDES”. New York Times. стр. X9. 
  14. ^ Lennon, Peter (25. 1. 1960). „GERARD PHILIPE'S LAST FILM”. The Irish Times. стр. 8. 
  15. ^ „Gérard Philipe”. Find A Grave. 25. 10. 1999. 
  16. ^ "Official Website of the Gérard Philipe Theatre"
  17. ^ „"Kulturzentrum Gérard-Philipe - Berlin"”. Архивирано из оригинала 28. 01. 2021. г. Приступљено 02. 02. 2023. 
  18. ^ „Box Office Success of Gerard Philippe films”. Box Office Story. 
  19. ^ Crowther, Bosley (2014). „House of Lovers (1957)”. Movies & TV Dept. The New York Times. Baseline & All Movie Guide. Архивирано из оригинала 29. 1. 2014. г. Приступљено 16. 1. 2014. 
  20. ^ „House of Lovers (1957)”. tcm.com. Приступљено 16. 1. 2014. 
  21. ^ „Pot-Bouille (1957)”. allmovie.com. Приступљено 16. 1. 2014. 
  22. ^ „Julien Duvivier”. mubi.com. Приступљено 16. 1. 2014. 
  23. ^ „Box Office Success of Gerard Philippe films”. Box Office Story. 
  24. ^ Senses of Cinema
  25. ^ „Box Office Figures for Jean Marais films”. Box Office Story. 
  26. ^ „Box Office Success of Gerard Philippe films”. Box Office Story. 
  27. ^ Box office information for Roger Vadim films at Box Office Story
  28. ^ „Brando's errors will help Wayne.”. The Australian Women's Weekly. National Library of Australia. 22. 7. 1959. стр. 68. Приступљено 3. 1. 2015. 
  29. ^ "GALLIC CENSORS POUNCE; MLLE. 'B. B.' SUBSIDES" by CYNTHIA GRENIER, PARIS. The New York Times 11 October 1959: X9.
  30. ^ „Box Office Success of Gerard Philippe films”. Box Office Story. 
  31. ^ „Box Office Success of Gerard Philippe films”. Box Office Story. 
  32. ^ „Fever Mounts at El Pao”. unifrance.org. Приступљено 2014-03-28. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Библиографије

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Жерар Филип на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Жерар_Филип&oldid=28619408”