Алуминијум оксид
(преусмерено са Aluminium oxide)
| |
| |
| |
| Идентификација | |
|---|---|
3Д модел (Jmol)
|
|
| ChemSpider | |
| ECHA InfoCard | 100.014.265 |
| MeSH | aluminium+oxide |
| UNII | |
| |
| |
| Својства | |
| Моларна маса | 101,96 g/mol |
| Густина | 3,97 g cm−3, основно |
| Тачка топљења | 2054°C |
| Тачка кључања | 2980°C |
| нерастворан | |
| Структура | |
| Геометрија молекула | октаедар |
| Термохемија | |
Стандардна моларна
ентропија (S |
50.92 J mol−1 K−1 |
Стандардна енталпија
стварања (ΔfH |
−1675.7 kJ mol−1 |
| Опасности | |
ЕУ класификација (DSD)
|
Није на листи |
| Тачка паљења | не гори |
| Сродна једињења | |
Други анјони
|
алуминијум-хидроксид |
Други катјони
|
бор-триоксид галијум-оксид индијум-оксид талијум-оксид |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa). | |
| Референце инфокутије | |
Алуминијум оксид (Al2O3) је неорганско хемијско једињење алуминијума које се јавља у две модификације:[3][4]
- α-Al2O3 (корунд) је постојанија модификација, која се одликује великом тврдоћом (9 степени у Мосовој скали. Његова температура топљења износи 2040 °C, а температура кључања 3300 °C. Добро проводи топлоту, отпоран је на дејство хемијских супстанција, не раствара се у киселинама. Настаје услед пржења на 1000 °C модификације γ.
- γ-Al2O3 је бели прах нерастворљив у води а растворљив у јаким киселинама. Добија се пржењем алуминијум хидроксида. Има амфотерне особине. Из њега се електрохемијском методом добија метални алуминијум.
Алуминијум оксид је главни састојак боксита најважније руде алуминијума.
Његов алаун се користе као абразив код шмиргл папира.
Особине
[уреди | уреди извор]| Особина | Вредност |
|---|---|
| Партициони коефицијент[5] (ALogP) | 0,0 |
| Растворљивост[6] (logS, log(mol/L)) | 2,2 |
| Поларна површина[7] (PSA, Ų) | 170,6 |
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ Lide David R., ур. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th изд.). Boca Raton, FL: CRC Press. ISBN 978-0-8493-0487-3.
- ^ Susan Budavari, ур. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th изд.). Merck Publishing. ISBN 0911910131.
- ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o.
- ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t.
- ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e.
Литература
[уреди | уреди извор]- Holleman&Wiberg1st
- Housecroft3rd;
