TCP/IP

TCP/IP протокол стек је скуп протокола развијен да омогући умреженим рачунарима да деле ресурсе путем мреже. Развијен је од стране агенције DARPA у оквиру ARPANET-a раних 1970-их. У периоду од јуна 1987. до јуна 1998. више од 300 различитих произвођача имало је производе који су подржавали TCP/IP протоколе, а постојало је на десетине хиљада мрежа, различитих величина и типова, који су их користили. Њихов број се из дана у дан повећава, што је најбољи пример значаја TCP/IP-a у рачунарским телекомуникацијама.

Имплементација слојева за одређену апликацију формира стек протокола. Од најнижег до највишег, слојеви су слој везе, који садржи методе комуникације за податке који остају унутар једног мрежног сегмента (линка); интернетски слој, који обезбеђује умрежавање између независних мрежа; транспортни слој, који рукује комуникацијом између хостова; и слој апликације, који обезбеђује размену података од процеса до процеса за апликације.

Техничке стандарде који су у основи пакета Интернет протокола и његових саставних протокола одржава Радна група за интернетски инжењеринг (IETF). Пакет интернетског протокола претходи ОСИ моделу, свеобухватнијем референтном оквиру за опште мрежне системе.

Историјат

Схватању TCP/IP-a и његове улоге на прави начин доприноси познавање историје интернета и идеја на којима је заснован. Први радови појављују се почетком 1960-их година и углавном су везани за истраживања на МИТ-у (Massachusetts Institute of Technology). АРПА (Advanced Research Project Agency) 1966. ангажује Робертса да развије пројекат компјутерске мреже, који убрзо објављује први план. („Multiple computer Network and Intercomputer communication“). Исте године, састају се три тима која су независно један од дугог дошли на идеју и развијала концепт пакетне мреже (packet switched network).

• Ленард Клајнрок - МИТ
• Пол Баран - РАНД
• Доналд Дејвис - НПЛ (Енглеска)

Мрежа је требало да буде пакетна, у смислу да се податак не шаље у једном делу, већ се дели на више мањих целина (пакета). Предности су вишеструке:

• Пакети би од једног до другог рачунара могли да се крећу различитим путањама (рутама), погодност су повећање брзине преноса информације и у случају пресретања.
• Бољи квалитет конекције
• Више корисника би могло комуницирати путем истог линка тако што би слали пакете наизменично.
• Повезивањем рачунара на тај један линк, била би оформљена најједноставнија мрежа.

Други циљ који је требало да оствари таква мрежа је децентрализација. Наиме, све до тада је постојала мрежа која је зависила од једног, централног рачунара са којим су остали повезани. Дакле, он је представљао део мреже чијим би кваром дошло до пада целе мреже. Било је потребно оформити такву мрежу у којој би сви рачунари били међусобно повезани и равноправни, и у том случају кваром појединих елемената мреже комуникација не би била прекинута, већ би се наставила преко преосталих рачунара.

Протокол који се користио при преносу података у овој мрежи био је NCP (Network Control Protocol). Потребом за повезивањем више мрежа у једну, јавља се идеја мреже као отворене архитектуре, односно мреже која би се састојала од више одвојених мрежа, које су различито дизајниране и развијене. NCP протокол није имао могућност адресирања тих мрежа, а исто тако ни самих рачунара унутар њих. У случају грешака при транспорту пакета NCP ослањао се на саму мрежу (АРПАНЕТ) да обезбеди поузданост. Ако би се којим случајем десило да неки пакет буде изгубљен долазило би до прекида комуникације. У овом свом моделу, NCP протокол није имао контролу грешке.

Боб Кан (Bob Kahn) је одлучио да развије нов протокол који ће изаћи у сусрет мрежи као отвореној архитектури. Требало је да буде такав да задовољи следеће тачке:

• Комуникација би се одвијала по моделу услуге који се назива најбољом могућом (best effort). У случају да пакет не досегне дестинацију покренуо би се алгоритам који би омогућио да се тај пакет накнадно пошаље, без прекидања комуникације.
• Увела би се контролна-сума (checksum), при поновном спајању пакета у фајл и детекцији дупликата.
• Потреба за глобалним адресирањем
• Технике контрола тока (flow control).

Оригиналан Канов и Церфов (Vint Cerf) рад, описивао је један протокол назван TCP. Овај протокол је подржавао низ транспортних и прослеђујућих сервиса и обезбеђивао је врло поуздан транспорт података. Већ у почецима се показао као добар при трансферу фајлова, али показивао је недостатке при раду са неким мрежним апликацијама, а посебно при раду са packet voice-ом из 1970-е, што је показало да у неким случајевима губици пакета не би требало да буду кориговани него остављени апликацији да се носи са њима. То је довело до реорганизације оригиналног TCP протокола, у три нова, један једноставан протокол IP који би био задужен за адресирање и прослеђивање појединих пакета, одвојеног TCP протокола који би подржавао сервисе као што су контрола тока и подршка у случају губитка пакета. А, за оне апликације којој нису били потребни сервиси TCP протокола, уведен је нови UDP протокол који је имао за циљ да обезбеди директан приступ сервисима IP-а. Од 1973. TCP/IP се развија и обезбеђује комуникацију између засебних мрежа, успостављају се мреже између универзитета. Ускоро долази и до појаве Етернета који омогућава развој локалних мрежа, тзв. ЛАН мрежа и САТНЕТ-а, мреже која преко сателита повезује САД и Европу. АРПАнет се дели 1983. на два сегмента: војну мрежу МИЛНЕТ и јавни део АРПАнет. Исте године се престаје са употребом NCP протокола и сви повезани у ову мрежу бивају обавезни да се пребаце на нови сет протокола TCP/IP. Од тада па на даље долази до непрестаног развоја мреже у оно што се данас зове Интернет.

Види још

• UDP
• Интернет протокол
• Списак интернет протокола

Литература

• Douglas E. Comer. (2001). Internetworking with TCP/IP – Principles, Protocols and Architecture. CET [i. e.] Computer Equipment and Trade. ISBN 978-86-7991-142-1. 
• Joseph G. Davies; Thomas F. Lee. (2003). Microsoft Windows Server 2003 TCP/IP Protocols and Services. Microsoft Press. ISBN 978-0-7356-1291-4. 
• Forouzan, Behrouz A. (2003). TCP/IP Protocol Suite (2nd изд.). McGraw-Hill. ISBN 978-0-07-246060-5. 
• Craig Hunt (1998). TCP/IP Network Administration. ISBN 978-1-56592-322-5. . O'Reilly.
• Maufer, Thomas A. (1999). IP Fundamentals. Prentice Hall. ISBN 978-0-13-975483-8. 
• Ian McLean. (2000). Windows(R) 2000 TCP/IP Black Book. Coriolis Group Books. ISBN 978-1-57610-687-7. 
• Ajit Mungale (29. 9. 2004). Pro .NET 1.1 Network Programming. Apress. ISBN 978-1-59059-345-5. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• W. Richard Stevens. (1994). TCP/IP Illustrated, Volume 1: The Protocols. ISBN 978-0-201-63346-7. 
• W. Richard Stevens; Gary R. Wright. (1994). TCP/IP Illustrated, Volume 2: The Implementation. Addison-Wesley. ISBN 978-0-201-63354-2. 
• W. Richard Stevens. (1996). TCP/IP Illustrated, Volume 3: TCP for Transactions, HTTP, NNTP, and the UNIX Domain Protocols. Addison-Wesley. ISBN 978-0-201-63495-2. 
• Andrew S. Tanenbaum. (2003). Computer Networks. ISBN 978-0-13-066102-9. 
• Clark, D. (1988). „The design philosophy of the DARPA internet protocols”. Symposium proceedings on Communications architectures and protocols (PDF). ACM. стр. 106—114. ISBN 978-0897912792. S2CID 2006783. doi:10.1145/52324.52336. Приступљено 16. 10. 2011. 
• Tomsho, Greg (2016). Guide to Networking Essentials (7th изд.). Cengage. Приступљено 2022-04-03. 
• Roberts, Dr. Lawrence G. (новембар 1978). „The Evolution of Packet Switching” (PDF). IEEE Invited Paper. Приступљено 26. 2. 2022. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Davies, Howard; Bressan, Beatrice (2010-04-26). A History of International Research Networking: The People who Made it Happen (на језику: енглески). John Wiley & Sons. стр. 2—3. ISBN 978-3-527-32710-2. 
• Down, Peter John; Taylor, Frank Edward (1976). Why distributed computing?: An NCC review of potential and experience in the UK (на језику: енглески). NCC Publications. ISBN 9780850121704. 
• Radu, Roxana (2019). „Revisiting the Origins: The Internet and its Early Governance”. Negotiating Internet Governance. Oxford University Press. стр. 43—74. ISBN 9780191871405. doi:10.1093/oso/9780198833079.003.0003. 
• Andrew L. Russell (30. 7. 2013). „OSI: The Internet That Wasn't”. IEEE Spectrum. св. 50 бр. 8. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Campbell-Kelly, Martin; Garcia-Swartz, Daniel D (2013). „The History of the Internet: The Missing Narratives”. Journal of Information Technology (на језику: енглески). 28 (1): 18—33. ISSN 0268-3962. S2CID 41013. SSRN 867087 . doi:10.1057/jit.2013.4. 
• „What is the difference between TCP/IP and IP protocol?”. SearchNetworking (на језику: енглески). Приступљено 2019-11-05. 
• SEO, Bradley Mitchell An MIT graduate who brings years of technical experience to articles on; computers; Networking, Wireless. „What Is Transmission Control Protocol/Internet Protocol (TCP/IP)?”. Lifewire (на језику: енглески). Приступљено 2019-11-05. 
• „What is the Application Layer?”. www.tutorialspoint.com. Приступљено 2019-11-05. 
• Corbet, Jonathan (29. 1. 2018). „QUIC as a solution to protocol ossification”. LWN.net. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Papastergiou, Giorgos; Fairhurst, Gorry; Ros, David; Brunstrom, Anna; Grinnemo, Karl-Johan; Hurtig, Per; Khademi, Naeem; Tüxen, Michael; Welzl, Michael; Damjanovic, Dragana; Mangiante, Simone (2017). „De-Ossifying the Internet Transport Layer: A Survey and Future Perspectives”. IEEE Communications Surveys & Tutorials. 19: 619—639. S2CID 1846371. doi:10.1109/COMST.2016.2626780. hdl:2164/8317 . 

Спољашње везе

• Internet History Архивирано на сајту Wayback Machine (3. март 2000) – Pages on Robert Kahn, Vinton Cerf, and TCP/IP (reviewed by Cerf and Kahn).
• RFC 675] – Specification of Internet Transmission Control Program, December 1974 Version
• RFC 1180 — A TCP/IP Tutorial – from the Internet Engineering Task Force (January 1991)
• TCP/IP FAQ
• The TCP/IP Guide – A comprehensive look at the protocols and the procedures/processes involved
• A Study of the ARPANET TCP/IP Digest
• TCP/IP Sequence Diagrams
• Daryl's TCP/IP Primer – Intro to TCP/IP LAN administration, conversational style
• Introduction to TCP/IP
• A Protocol for Packet Network Intercommunication, Cerf & Kahn. IEEE Trans on Comms (PDF). 22 (5). мај 1974 https://www.cs.princeton.edu/courses/archive/fall06/cos561/papers/cerf74.pdf.  CS1 одржавање: Формат датума (веза).]