Пређи на садржај

Кукша Одески

С Википедије, слободне енциклопедије
Кукша Одески
Кукша Одески
Лични подаци
Датум рођења(1875-01-25)25. јануар 1875.
Место рођењаArbuzynka,
Датум смрти24. децембар 1964.(1964-12-24) (89 год.)
Место смртиОдеса,
Световни подаци
Канонизацијаод стране 1995.
Празник16. септембар

Преподобни Кукша Одески (рођ. Козма Кирилович Величко) је руски православни светитељ из 20. века.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођен је 25. јануара 1875. у селу Арбузинка, између Кијева и Крима.

1896. године одлази на Свету гору и постаје искушеник руског манастира Ивирон. Шест месеци служио је у Храму Гроба Господњег у Јерусалиму. По повратку на Свету Гору, Козми је додељено послушање гостопримца, које је обављао пуних 11 година.

5. априла 1904. године се замонашио и узео име Ксенофонт.

1913. се сели ж у Кијево-Печерску лавру. Током Првог светског рата, заједно са осталим монасима, десет месеци помагао је на санитарном возу, који је саобраћао на релацији Кијев-Лавов.

8. априла 1931. примио је велику схиму, и тада узео име Кукша.

3. априла 1934. рукоположен је у јерођакона, а 3. маја исте године у јеромонаха. Након затварања Кијево-Печерске лавре служио је у цркви Васкрсења Христовог, у предграђу Кијева. 1938. године осуђен је од совјетске власти на пет година затвора, у граду Вилма, у молотовљевој области на Уралу. Након одлежане пресуде, поново је осуђен на три године изгнанства.

1947. године се вратио у Кијево-Печерску лавру. Након премештања у многе манастире, и сталног прогона од стране совјетске власти, 19. јула 1960. преведен је у манастир где је провео последње четири године свог живота.

Умро је 24. децембра 1964. а сахрањен је на гробљу Свето-Успењског манастира у Одеси.

Након пада комунистичког режима, одлуком Светог Синода Украјинске православне цркве, проглашен за светитеља 1995. године.[1][2].