Пређи на садржај

Колмар

Координате: 48° 04′ 54″ С; 7° 21′ 20″ И / 48.08166667° С; 7.35555556° И / 48.08166667; 7.35555556
С Википедије, слободне енциклопедије
Колмар
фр. Colmar
Историјска архитектура у Колмару
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Француска
РегионАлзас
ДепартманГорња Рајна
Становништво
Становништво
 — 2011..67.409 [1]
 — густина1.012,6 ст./km2
Агломерација (2006.)120.367
Географске карактеристике
Координате48° 04′ 54″ С; 7° 21′ 20″ И / 48.08166667° С; 7.35555556° И / 48.08166667; 7.35555556
Временска зонаUTC+1, лети UTC+2
Апс. висина175–214 m
Површина66,57 km2
Колмар на карти Француске
Колмар
Колмар
Колмар на карти Француске
Остали подаци
ГрадоначелникЖилбер Мејер
Поштански број68000
Позивни број389
INSEE код68066
Веб-сајт
www.colmar.fr

Колмар (фр. Colmar, нем. Kolmar, алз. Colmer) град је у североисточној Француској у региону Алзас, у департману Горња Рајна. По подацима из 2006. године број становника у месту је био 65.713, а 120.000 у ширем подручју.

Колмар се налази у релативно равном подручју где се речица Лаух (Lauch) улива у реку Ил, око 20 километара западно од Рајне, на источним падинама Вогеза. То је приближно средокраћа пута од Базела (удаљен 60 км) до Стразбура (удаљен 65 км).

Град је познат по сунчаној и сушној микроклими. Ту годишње падне у просеку свега 550 милиметара кишног талога, што је идеално за гајење винове лозе. Због тога се Колмар сматра престоницом алзашког вина (capitale des vins d'Alsace).

Колмар је карактеристичан по очуваном старом граду, архитектонским споменицима и музејима. У њему су рођени значајни уметници: сликар и графичар Мартин Шонгауер и скулптор Фредерик Бартолди, аутор Кипа слободе у Њујорку.

Награда „Цветни град”. Ознака „Градови и села у цвету", раније названа конкурсом, основана је 1959. године у Француској ради промовисања цветања, животног окружења и зелених површина.

Историја

[уреди | уреди извор]
Петао је постао симбол Француске, захваљујући игри речи. Наиме, на латинском језику, "gallus" је значио и петао и гал, а током римске епохе, Француска се звала Галија. Стога је дошло до поистовећивања петла са Галијом и Галима, а данас и са Француском.

Град је основан у 9. веку. Цар Карло Дебели је овде одржао скупштину 884. Колмар је добио статус слободног царског града 1226. Град је прихватио протестантизам 1575. Током Тридесетогодишњег рата град су 1632. заузели Швеђани и држали га 2 године. Луј XIV је заузео град за Француску 1673, што је потврђено уговором 1679. Колмар је 1871. припојен Немачком царству, што је била последица Француско-пруског рата. Град је враћен Француској 1918, и поново 1945, после светских ратова.

Географија

[уреди | уреди извор]
Клима (Колмар)
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 18,5
(65,3)
21,8
(71,2)
25,5
(77,9)
29,4
(84,9)
34,7
(94,5)
37,5
(99,5)
38,7
(101,7)
40,9
(105,6)
33,6
(92,5)
30,7
(87,3)
21,8
(71,2)
20,3
(68,5)
40,9
(105,6)
Средњи максимум, °C (°F) 4,8
(40,6)
6,8
(44,2)
11,9
(53,4)
16
(61)
20,4
(68,7)
23,7
(74,7)
26,1
(79)
25,8
(78,4)
21,4
(70,5)
15,8
(60,4)
9,2
(48,6)
5,5
(41,9)
15,7
(60,3)
Просек, °C (°F) 1,7
(35,1)
2,8
(37)
7
(45)
10,4
(50,7)
14,9
(58,8)
18
(64)
20,2
(68,4)
19,8
(67,6)
15,8
(60,4)
11,3
(52,3)
5,7
(42,3)
2,7
(36,9)
10,9
(51,6)
Средњи минимум, °C (°F) −1,4
(29,5)
−1,2
(29,8)
2
(36)
4,8
(40,6)
9,3
(48,7)
12,3
(54,1)
14,2
(57,6)
13,7
(56,7)
10,2
(50,4)
6,8
(44,2)
2,2
(36)
−0,2
(31,6)
6,7
(44,1)
Апсолутни минимум, °C (°F) −22
(−8)
−24,8
(−12,6)
−16
(3)
−7,3
(18,9)
−3,1
(26,4)
−2,1
(28,2)
4
(39)
3,2
(37,8)
−1
(30)
−7,6
(18,3)
−13,1
(8,4)
−19
(−2)
−24,8
(−12,6)
[тражи се извор]

Демографија

[уреди | уреди извор]
Демографија
1962.1968.1975.1982.1990.1999.2006.2011.
52.35559.55064.77162.48363.49865.11865.71367.409

Партнерски градови

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]