Пређи на садржај

Крзно

С Википедије, слободне енциклопедије
Крзно опосума

Крзно је густи раст длаке која покрива кожу многих животиња. Ова карактеристика дефинише сисаре. Крзно се састоји од комбинације уљасте заштитне длаке на врху и дебелог доњег подкрзна испод. Заштитна длака чува влагу, а подкрзно служи као изолациона дека која одржава животињу топлом.[1]

Крзно сисара има многе примене. Оно има заштитне, сензорске сврхе, користи се као хидроизолација и камуфлажа, при чему је примарна употреба терморегулација.[2] Типови длаке обухватају дефинитивну длаку, која може да буде одбачена након што се досегне одређену дужину; вибрисе, које су сензорна длака, и то су најчешће бркови; пелаг, која се састоји од заштитних длачица, испод крзна и бодљикаве длаке; бодље, које су врста круте длаке каја служи за одбрану, на примјер код бодљикавог прасета; чекиње, које су дугачке длаке које се обично користе у визуелним сигналима, као што је грива лава; вели, који се често назива „доњим крзном”, које служи као изолација новорођених сисара; и вуна, која је дуга, мека и често коврчава.[3]‍:99 Дужина длаке је занемарива у терморегулацији, јер неки тропски сисари, као што су лењивци, имају исту дужину крзна као и неки арктички сисари, али са мање изолације; и обратно, други тропски сисари са кратком длаком имају исту изолациону вредност као и арктички сисари. Густина крзна може повећати животињску изолациону вредност, и арктички сисари имају посебно густо крзно; на пример, мошусно говече има заштитне длаке димензија 30 цм (12 ин), као и густо подкрзно, које формира херметички омотач, омогућавајући им да преживе на температурама од −40 °Ц (−40 °Ф).[3]‍:162–163 Неки пустињски сисари, као што су камиле, користе густо крзно како би спречили да соларна топлота дође до њихове коже, што омогуућава животињи да остане хладна; камелино крзно може да достигне 70 °Ц (158 °Ф) током лета, али кожа остаје на 40 °Ц (104 °Ф).[3]‍:188 Водени сисари, супротно томе, задржавају ваздух у свом крзну да би сачували топлоту одржавајући кожу сувом.[3]‍:162–163

Леопардово прошарано крзно пружа камуфлажу овом предатору из заседе.

Крзна сисара су обојена из више разлога, главни селективни притисци, укључујући камуфлажу, полну селекцију, комуникацију и физиолошке процесе као што је регулација температуре. Камуфлажа је моћан утицај код великог броја сисара, јер им помаже да се прикрију од предатора или плена.[4] Апосематизам, као могуће упозорење могућим предаторима, је највероватније објашњење постојања црно-беле длаке код многих сисара који се могу обранити, као што је то случај код творова, и код снажних и агресивних медоједних јазаваца.[5] Код арктичких и субарктичких сисара као што су поларна лисица (Alopex lagopus), обојени леминг (Dicrostonyx groenlandicus), велика ласица (Mustela erminea) и зец белац (Lepus americanus), сезонска промена боје између смеђе у лето и беле зими у великој мери је последица способности камуфлаже.[6] Разлике у боји длаке женки и мужјака могу указивати на ниво исхране и хормона, што је важно у избору партнера.[7] Неки шумски сисари, нарочито примати и торбари, имају нијансе љубичасте, зелене или плаве коже на деловима њихових тела, што указује на одређену предност у њиховом углавном шумском станишту услед конвергентне еволуције.[8] Зелена обојеност лењиваца, међутим, резултат је симбиотичке везе са алгама.[9] Боја длаке је понекад полно диморфна, као код многих врста примата.[10] Боја длаке може да утиче на способност задржавања топлоте, у зависности од тога колико се светлости рефлектује. Сисари са тамније обојеним крзном могу да апсорбују више топлоте сунчевог зрачења и да остану топлији, и неки мањи сисари, као што су пољски мишеви, имају зими тамније крзно. Бело, безпигментно крзно арктичких сисара, као што је поларни медвед, може да рефлектуе више сунчевог зрачења директно на кожу.[3]‍:166–167[2]

Термин pelage, са првом позната употребом у енглеском језику око 1828 (француски, од средњефранцуског, од poil за „длаку”, од старофранцуског peilss, од латинског pilus[11]) понекад се користи за означавање комплетног животињског крзна. Термин крзно се такође користи за означавање животињских кожа које су прерађене у кожу са длаком која је и даље причвршћена. Животиња са комерцијално вредним крзном позната је у индустрији крзна као носилац крзна.[12] Употреба крзна као одеће или за декорацију је контроверзна; заговорници добробити животиња се противе хватању и убијању дивљих животиња, као и затварању и убијању животиња на фармама крзна.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Фур | анимал скин”. Енцyцлопедиа Британница (на језику: енглески). Приступљено 30. 10. 2018. 
  2. ^ а б Даwсон, Т. Ј.; Wебстер, К. Н.; Малонеy, С. К. (2014). „Тхе фур оф маммалс ин еxпосед енвиронментс; до црyпсис анд тхермал неедс нецессарилy цонфлицт? Тхе полар беар анд марсупиал коала цомпаред”. Јоурнал оф Цомпаративе Пхyсиологy Б. 184 (2): 273—284. ПМИД 24366474. дои:10.1007/с00360-013-0794-8. 
  3. ^ а б в г д Фелдхамер, Георге А.; Дрицкамер, Лее C.; Вессеy, Степхен Х.; Мерритт, Јосепх Х.; Крајеwски, Цареy (2007). Маммалогy: Адаптатион, Диверситy, Ецологy (3 изд.). Балтиморе: Јохнс Хопкинс Университy Пресс. ИСБН 978-0-8018-8695-9. ОЦЛЦ 124031907. 
  4. ^ Царо, Тим (2005). „Тхе Адаптиве Сигнифицанце оф Цолоратион ин Маммалс” (ПДФ). БиоСциенце. 55 (2): 125—136. дои:10.1641/0006-3568(2005)055[0125:тасоци]2.0.цо;2. 
  5. ^ Царо, Тим (фебруар 2009). „Цонтрастинг цолоратион ин террестриал маммалс”. Пхилос Транс Роyал Соц Б. 364 (1516): 537—548. ПМЦ 2674080 Слободан приступ. ПМИД 18990666. дои:10.1098/рстб.2008.0221. 
  6. ^ Миллс, L. Сцотт; Зимова, Маркета; Оyлер, Јаред; Руннинг, Стевен; Абатзоглоу, Јохн Т.; Лукацс, Паул M. (април 2013). „Цамоуфлаге мисматцх ин сеасонал цоат цолор дуе то децреасед сноw дуратион”. ПНАС. 110 (8): 7360—7365. Бибцоде:2013ПНАС..110.7360М. ПМЦ 3645584 Слободан приступ. ПМИД 23589881. дои:10.1073/пнас.1222724110. 
  7. ^ Брадлеy, Бренда; et al. (2012). „Coat Color Variation and Pigmentation Gene Expression in Rhesus Macaques (Macaca Mulatta)” (PDF). Journal of Mammalian Evolution. 20 (3): 263—70. doi:10.1007/s10914-012-9212-3. Архивирано из оригинала (PDF) 24. 9. 2015. г. 
  8. ^ Prum, Richard O.; Torres, Rodolfo H. (2004). „Structural colouration of mammalian skin: convergent evolution of coherently scattering dermal collagen arrays”. Journal of Experimental Biology. 207 (12): 2157—72. PMID 15143148. doi:10.1242/jeb.00989. 
  9. ^ Suutari, Milla; Majaneva, Markus; Fewer, David P.; Voirin, Bryson; Aiello, Annette; Friedl, Thomas; Chiarello, Adriano G.; Blomster, Jaanika (2010). „Molecular evidence for a diverse green algal community growing in the hair of sloths and a specific association with Trichophilus welckeri (Chlorophyta, Ulvophyceae)”. Evolutionary Biology. 10 (86): 86. PMC 2858742 Слободан приступ. PMID 20353556. doi:10.1186/1471-2148-10-86. 
  10. ^ Plavcan, J. M. (2001). „Sexual dimorphism in primate evolution”. American Journal of Physical Anthropology. 116 (33): 25—53. PMID 11786990. doi:10.1002/ajpa.10011. 
  11. ^ „Pelage”. Merriam-Webster. Приступљено 9. 1. 2013. 
  12. ^ Peterson, Judy Monroe (15. 1. 2011). Varmint Hunting (на језику: енглески). The Rosen Publishing Group. ISBN 9781448823666. 

Literatura

[уреди | уреди извор]
  • Chittenden, Hiram Martin. The American Fur Trade of the Far West: A History of the Pioneer Trading Posts and Early Fur Companies of the Missouri Valley and the Rocky Mountains and the Overland Commerce with Santa Fe. 2 vols. (1902). full text online
  • Dolin, Eric Jay (2010). Fur, Fortune, and Empire: The Epic History of the Fur Trade in America (1st изд.). New York: W.W. Norton & Company. ISBN 978-0-393-06710-1. 
  • Fisher, Raymond Henry (1943). The Russian Fur Trade, 1550–1700. University of California Press. стр. 275. 
  • Forsyth, James (8. 9. 1994). A History of the Peoples of Siberia: Russia's North Asian Colony, 1581–1990. Slavic Review. 53. Cambridge: Cambridge University Press. стр. 905—906. ISBN 978-0521477710. JSTOR 2501564. S2CID 164630981. doi:10.2307/2501564. 
  • Voorhis, Ernest, Historic Forts and Trading Posts of the French Regime and of the English Fur Trading Companies, 1930 (e-book – with maps.)
  • Berry, Don. A Majority of Scoundrels: An Informal History of the Rocky Mountain Fur Company. New York: Harper, 1961.
  • Hafen, LeRoy, ed. The Mountain Men and the Fur Trade of the Far West. 10 vols. Glendale, California: A.H. Clark Co., 1965–72.
  • Lavender, David. Bent’s Fort. Garden City, N.Y.: Doubleday, 1954.
  • Lavender, David. The Fist in the Wilderness. Garden City, N.Y.: Doubleday, 1964.
  • Oglesby, Richard. Manuel Lisa and the Opening of the Missouri Fur Trade. Norman, Oklahoma: University of Oklahoma Press, 1963.
  • Utley, Robert. A Life Wild and Perilous: Mountain Men and the Paths to the Pacific. New York: Henry Holt and Company, 1997.
  • Allaire, Bernard. Pelleteries, manchons et chapeaux de castor: les fourrures nord-américaines à Paris 1500–1632, Québec, Éditions du Septentrion, 1999, 295 p. (ISBN 978-2840501619)
  • Бyцхков, Олег V.; Јацобс, Мина А. (1994). „Руссиан Хунтерс ин Еастерн Сибериа ин тхе Севентеентх Центурy: Лифестyле анд Ецономy” (ПДФ). Арцтиц Антхропологy. Университy оф Wисцонсин Пресс. 31 (1): 72—85. ЈСТОР 40316350. 
  • Блацк, Лyдиа. Руссианс ин Аласка, 1732–1867 (2004)
  • Цронон, Wиллиам. Цхангес ин тхе Ланд: Индианс, Цолонистс, анд тхе Ецологy оф Неw Енгланд. Неw Yорк: Хилл анд Wанг, 1983.
  • Гибсон, Јамес Р. Оттер Скинс, Бостон Схипс, анд Цхина Гоодс: Тхе Маритиме Фур Траде оф тхе Нортхwест Цоаст, 1785–1841. Сеаттле: Университy оф Wасхингтон Пресс, 1992.
  • Раy, Артхур Ј. Тхе Цанадиан фур траде ин тхе индустриал аге (1990)
  • Раy, Артхур Ј., анд Доналд Б. Фрееман. "Гиве Ус Гоод Меасуре": Ан Ецономиц Аналyсис оф Релатионс бетwеен тхе Индианс анд тхе Худсон'с Баy Цомпанy Бефоре 1763. Торонто: Университy оф Торонто Пресс, 1978.
  • Ротстеин, Абрахам. "Карл Поланyи’с Цонцепт оф Нон-Маркет Траде." Тхе Јоурнал оф Ецономиц Хисторy 30:1 (Мар., 1970): 117–126.
  • Винковетскy, Илyа. Руссиан Америца: ан оверсеас цолонy оф а цонтинентал емпире, 1804–1867 (2011)
  • Wхите, Рицхард. Тхе Миддле Гроунд: Индианс, Емпирес, анд Републицс ин тхе Греат Лакес Регион, 1650–1815. Цамбридге; Неw Yорк: Цамбридге Университy Пресс, 1991.
  • Wхите, Рицхард. Тхе Роотс оф Депенденцy: Субсистенце, Енвиронмент, анд Социал Цханге Амонг тхе Цхоцтаwс, Паwнеес, анд Навајос. Линцолн, Небраска: Университy оф Небраска Пресс, 1983.
  • Броwн, Јеннифер С.Х. анд Елизабетх Виберт, едс. Реадинг Беyонд Wордс: Цонтеxтс фор Нативе Хисторy. Петербороугх, Онтарио; Орцхард Парк, Н.Y.: Броадвиеw Пресс, 1996.
  • Францис, Даниел анд Тобy Морантз. Партнерс ин Фурс: А Хисторy оф тхе Фур Траде ин Еастерн Јамес Баy, 1600–1870. Кингстон; Монтреал: МцГилл-Qуеен'с Университy Пресс, 1983.
  • Холм, Билл анд Тхомас Ваугхан, едс. Софт Голд: Тхе Фур Траде & Цултурал Еxцханге он тхе Нортхwест Цоаст оф Америца. Портланд, Орегон: Орегон Хисторицал Социетy Пресс, 1990.
  • Крецх, Схепард III. Тхе Ецологицал Индиан: Мyтх анд Хисторy. Неw Yорк; Лондон: W.W. Нортон & Цомпанy, 1999.
  • Крецх, Схепард III, ед. Индианс, Анималс, анд тхе Фур Траде: А Цритиqуе оф Кееперс оф тхе Гаме. Атхенс: Университy оф Георгиа Пресс, 1981.
  • Мартин, Цалвин. Кееперс оф тхе Гаме: Индиан-Анимал Релатионсхипс анд тхе Фур Траде. Беркелеy; Лос Ангелес; Лондон: Университy оф Цалифорниа Пресс, 1978.
  • Маллоy, Марy. Соувенирс оф тхе Фур Траде: Нортхwест Цоаст Индиан Арт анд Артифацтс Цоллецтед бy Америцан Маринерс, 1788–1844. Цамбридге, Массацхусеттс: Пеабодy Мусеум Пресс, 2000.
  • Раy, Артхур Ј. Индианс ин тхе Фур Траде: Тхеир Роле ас Трапперс, Хунтерс, анд Миддлемен ин тхе Ландс Соутхwест оф Худсон Баy, 1660–1870. Торонто; Буффало; Лондон: Университy оф Торонто Пресс, 1974.
  • Виберт, Елизабетх. Традер’с Талес: Нарративес оф Цултурал Енцоунтерс ин тхе Цолумбиа Платеау, 1807–1846. Норман, Оклахома: Университy оф Оклахома Пресс, 1997.
  • Броwн, Јеннифер С.Х. Странгерс ин Блоод: Фур Траде Цомпанy Фамилиес ин Индиан Цоунтрy. Ванцоувер; Лондон: Университy оф Бритисх Цолумбиа Пресс, 1980.
  • Броwн, Јеннифер С.Х. анд Јацqуелине Петерсон, едс. Тхе Неw Пеоплес: Беинг анд Бецоминг Мéтис ин Нортх Америца. Wиннипег: Университy оф Манитоба Пресс, 1985.
  • Гирауд, Марцел. Тхе Мéтис ин тхе Цанадиан Wест. Транслатед бy Георге Wоодцоцк. Едмонтон, Цанада: Университy оф Алберта Пресс, 1986.
  • Гитлин, Јаy. Тхе Боургеоис Фронтиер: Френцх Тоwнс, Френцх Традерс & Америцан Еxпансион, Yале Университy Пресс, 2010
  • Ницкс, Јохн. "Оркнеyмен ин тхе ХБЦ, 1780–1821." Ин Олд Траилс анд Неw Дирецтионс: Паперс оф тхе Тхирд Нортх Америцан Фур Траде Цонференце. Едитед бy Царол M. Јудд анд Артхур Ј. Раy, 102–126. Торонто: Университy оф Торонто Пресс, 1980.
  • Подруцхнy, Царолyн. Макинг тхе Воyагеур Wорлд: Травелерс анд Традерс ин тхе Нортх Америцан Фур Траде. Линцолн: Университy оф Небраска Пресс, 2006.
  • Подруцхнy, Царолyн. "Wереwолвес анд Wиндигос: Нарративес оф Цаннибал Монстерс ин Френцх-Цанадиан Воyагеур Орал Традитион." Етхнохисторy 51:4 (2004): 677–700.
  • Слеепер-Смитх, Сусан. Индиан Wомен анд Френцх Мен: Ретхинкинг Цултурал Енцоунтер ин тхе Wестерн Греат Лакес. Амхерст: Университy оф Массацхусеттс Пресс, 2001.
  • Ван Кирк, Сyлвиа. Манy Тендер Тиес: Wомен ин Фур-Траде Социетy, 1670–1870. Wиннипег: Wатсон & Дwywер, 1999.
  • Аллен, Јохн L. "Тхе Инвентион оф тхе Америцан Wест." Ин А Цонтинент Цомпрехендед, едитед бy Јохн L. Аллен. Вол. 3 оф Нортх Америцан Еxплоратион, едитед бy Јохн L. Аллен, 132–189. Линцолн: Университy оф Небраска Пресс, 1997.
  • Браунд, Катхрyн Е. Холланд. Деерскинс анд Дуффелс: Тхе Цреек Индиан Траде wитх Англо-Америца, 1685–1815. Линцолн, Небраска: Университy оф Небраска Пресс, 2008.
  • Фарагхер, Јохн Мацк. "Америцанс, Меxицанс, Мéтис: А Цоммунитy Аппроацх то тхе Цомпаративе Студy оф Нортх Америцан Фронтиерс." Ин Ундер ан Опен Скy: Ретхинкинг Америца’с Wестерн Паст, едитед бy Wиллиам Цронон, Георге Милес, анд Јаy Гитлин, 90–109. Неw Yорк; Лондон: W.W. Нортон & Цомпанy, 1992.
  • Гибсон, Јамес Р. Оттер Скинс, Бостон Схипс, анд Цхина Гоодс: Тхе Маритиме Фур Траде оф тхе Нортхwест Цоаст, 1785–1841. Сеаттле: Университy оф Wасхингтон Пресс, 1992.
  • Гибсон, Морган Аррелл. Yанкеес ин Парадисе: Тхе Пацифиц Басин Фронтиер. Албуqуерqуе: Университy оф Неw Меxицо Пресс, 1993.
  • Кеитх, Ллоyд, анд Јохн C. Јацксон. Тхе Фур Траде Гамбле: Нортх Wест Цомпанy он тхе Пацифиц Слопе, 1800–1820 (Пуллман: Wасхингтон Стате Университy Пресс, 2016). xив, 336 пп.
  • Маллоy, Марy. "Бостон Мен" он тхе Нортхwест Цоаст: Тхе Америцан Маритиме Фур Траде 1788–1844. Кингстон, Онтарио; Фаирбанкс, Аласка: Тхе Лиместоне Пресс, 1998.
  • Панагопоулос, Јание Лyнн. "Традерс ин Тиме". Ривер Роад Публицатионс, 1993.
  • Ронда, Јамес П. Асториа & Емпире. Линцолн, Небраска; Лондон: Университy оф Небраска Пресс, 1990.
  • Wебер, Давид. Тхе Таос Трапперс: Тхе Фур Траде ин тхе Фар Соутхwест, 1540–1846. Норман, Оклахома: Университy оф Оклахома Пресс, 1971.
  • Wхите, Рицхард (27. 9. 1991). Хоxие, Фредерицк Е.; Wиллиам L. Цлементс Либрарy; Салисбурy, Неал, ур. Тхе Миддле Гроунд: Индианс, Емпирес, анд Републицс ин тхе Греат Лакес Регион, 1650–1815. Јоурнал оф Антхропологицал Ресеарцх. 49. Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс. стр. 283—286. ИСБН 978-0521371049. ЈСТОР 3630498. дои:10.1017/ЦБО9780511976957. 
  • Wисхарт, Давид Ј. Тхе Фур Траде оф тхе Америцан Wест, 1807–1840: А Геограпхицал Сyнтхесис. Линцолн, Небраска; Лондон: Университy оф Небраска Пресс, 1979.
  • Морган, Дале Лоwелл, ед. Аспецтс оф тхе Фур Траде: Селецтед Паперс оф тхе 1965 Нортх Америцан Фур Траде Цонференце. Ст. Паул: Миннесота Хисторицал Социетy, 1967.
  • Болус, Малвина. Пеопле анд Пелтс: Селецтед Паперс. Wиннипег: Пегуис Публисхерс, 1972.
  • Јудд, Царол M. анд Артхур Ј. Раy, едс. Олд Траилс анд Неw Дирецтионс: Паперс оф тхе Тхирд Нортх Америцан Фур Траде Цонференце. Торонто: Университy оф Торонто Пресс, 1980.
  • Буцклеy, Тхомас C., ур. (1984). Рендезвоус: Селецтед Паперс оф тхе Фоуртх Нортх Америцан Фур Траде Цонференце, 1981. Ст. Паул, Миннесота. 
    • Wхите, Бруце M. "Гиве Ус а Литтле Милк: Тхе Социал анд Цултурал Меанингс оф Гифт Гивинг ин тхе Лаке Супериор Фур Траде". Ин Буцклеy (1984), пп. 185–197.
  • Триггер, Бруце Г., Морантз, Тобy Елаине, анд Лоуисе Децхêне. Ле Цастор Фаит Тоут: Селецтед Паперс оф тхе Фифтх Нортх Америцан Фур Траде Цонференце, 1985. Монтреал: Тхе Социетy, 1987.
  • Броwн, Јеннифер С. Х., Еццлес, W. Ј., анд Доналд П. Хелдман. Тхе Фур Траде Ревиситед: Селецтед Паперс оф тхе Сиxтх Нортх Америцан Фур Траде Цонференце, Мацкинац Исланд, Мицхиган, 1991. Еаст Лансинг: Мицхиган Стате Университy Пресс, 1994.
  • Фиске, Јо-Анне, Слеепер-Смитх, Сусан, анд Wиллиам Wицкен, едс. Неw Фацес оф тхе Фур Траде: Селецтед Паперс оф тхе Севентх Нортх Америцан Фур Траде Цонференце, Халифаx, Нова Сцотиа, 1995. Еаст Лансинг: Мицхиган Стате Университy Пресс, 1998.
  • Јохнстон, Лоуисе, ед. Аборигинал Пеопле анд тхе Фур Траде: Процеедингс оф тхе 8тх Нортх Америцан Фур Траде Цонференце, Акwесасне. Цорнwалл, Онтарио: Акwесасне Нотес Пуб., 2001.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Крзно на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Krzno&oldid=27675663”