Isak Sirin
Sveti Isak Sirin | |
---|---|
Lični podaci | |
Datum rođenja | oko 620 |
Mesto rođenja | područje Katara, |
Datum smrti | oko 700 |
Mesto smrti | manastir Šabor, |
Svetovni podaci | |
Poštuje se u | Asirijskoj crkvi Istoka, Pravoslavnoj crkvi |
Praznik | 28. januara po julijanskom, 10. februara po gregorijanskom kalendaru. |
Sporno | Katolička crkva ga smatra za nestorijanca. |
Isaak Sirin (ili Isak Ninivski; oko 620; † oko 700) bio je hrišćanski asketa, teolog i mistik, koji je živeo u Siriji u 7. veku.
Središnja tema njegove teologije je božja ljubav, koja je glavni razlog stvaranja i pokretačka sila sveta.
Život
[uredi | uredi izvor]Isaak je rođen u arapskoj porodici, na području Katara, na zapadnoj obali persijskog zaliva.[1] Kao mlad, zajedno sa bratom je otišao u manastir svetog Matije (Mar Mataj) u Beit Katraji (današnji Kurdistan), gde se zamonašio.[2] Bio je pripadnik Asirijske crkve Istoka, koju često nazivaju nestorijanskom.[3] Stekavši dobar glas u manastiru, privukao je pažnju katolikosa Đorđa I (660-680), koji je oko 670. godine posetio Beit Katraju i rukopoložio ga za episkopa grada Ninive na reci Tigar (u današnjem Iraku).[4]
Međutim, nakon samo pet meseci, Isaak je ostavio episkopstvo iz „razloga poznatih Bogu“.[5] Prema crkvenom predanju, to se desilo nakon što su mu došla dva hrišćanina, zajmodavac i dužnik. Jedan je tražio da mu se odmah vrati dug, a drugi da mu se da još vremena. Međutim, zajmodavac je odgovorio: „Ako mi odmah ne vrati dug, predaću ga sudu“. Isaak mu je na to rekao: „Jevanđelska zapovest ti nalaže da uopšte ne tražiš svoje od onoga koji ti je uzeo. Utoliko pre treba da pokažeš velikodušnost prema onome koji je obećao da će ti uskoro vratiti dug“. Ovaj čovek je, pak, odgovorio: „Ostavi ti sada jevanđelsku zapovest“, i više nije hteo ništa da čuje. Tada je episkop rekao u sebi: „Ako se oni ne povinuju jevanđelskim zapovestima gospodnjim, šta bih ja još ovde radio“.[6] Ostavivši episkopstvo, povukao se u usamljeništvo na planinu Matut, u oblasti Huzestana (jugozapadni Iran), gde se posvetio sozercanju i mističkom istupanju, odnosno ekstazi.[3]
„ | Bez udaljavanja od sveta niko ne može da se približi Bogu. Udaljavanjem ne nazivam preseljenje telom, već odstranjenje od svetskih dela. Vrlina udaljavanja od sveta se sastoji u tome da se um ne bavi svetom. | ” |
Pod stare dane, otišao je da živi u pustinjskom manastiru Raban Šabur.[7] Jeo je samo tri kriške hleba nedeljno, i malo povrća.[2] U manastiru je izučavao Sveto pismo i pisao o hrišćanskoj askezi i duhovnosti. Zbog silnog čitanja i pisanja oslepeo je pred kraj života. Umro je u dubokoj starosti u manastiru Šabor, koncem VII veka.
„ | Približavajući se svojoj postelji reci: „Može biti da ćeš mi ove noći biti grob. I ne znam da li će na mene ove noći umesto privremenog sna naići večni budući san“. | ” |
Pravoslavna crkva slavi ga 28. januara po julijanskom, a 10. februara po gregorijanskom kalendaru.
Učenje
[uredi | uredi izvor]Isakova teologija sadrži neoplatonske ideje koje je verovatno stekao iz studija Dionisija Areopagita. Bog kao ljubav je centralna ideja njegove teologije. Božja ljubav je glavni razlog stvaranja sveta i pokretačka sila svega.[3]
„ | Ljubav je dovoljna da nahrani čoveka umesto jela i pića. | ” |
Čak se ni ljubav Tvorca prema anđelima ne umanjuje zbog njihovog pada, niti je manja od punoće ljubavi Božje prema drugim anđelima.[3] Stanje odvojenosti od Boga je neprirodno i Bog neće dopustiti otpalima da večno ostanu u tom stanju. Sveti Isak je smatrao da će Bog, usled svoje neograničene ljubavi, stvorenjima doneti sveopšte spasenje. On će spasiti i one koji su pali (uključujući i demone), ali ne protiv njihove volje, već njihovim sazrevanjem.[8]
„ | Jasno je da demoni neće ostati u njihovom demonskom stanju, niti grešnici u svojim gresima.[8] | ” |
Napisao je mnoga dela, od kojih je do nas došlo oko stotinu beseda o duhovnom životu i podvižništvu, pisanih uglavnom iz sopstvenog iskustva. Njegovi spisi su rano prevedeni na mnoge jezike (arapski, etiopski, grčki i latinski) i već vekovima su veoma uticajne u monaškim krugovima.
„ | Siđi u svoje srce i naći ćeš u njemu lestvicu za penjanje u carstvo Božije. | ” |
„ | Čoveče, nemoj da daš svoj unutrašnji mir ni za šta na ovom svetu. Po svaku cenu sačuvaj svoj unutrašnji mir. Pomiri se sam sa sobom, pa će se sa tobom pomiriti i nebo i zemlja. | ” |
Vidi još
[uredi | uredi izvor]Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ Isaac of Syria (Orthodox wiki)
- ^ a b Isaac The Syrian (biography)
- ^ a b v g Hilarion Alfeyev, God as Love Arhivirano na sajtu Wayback Machine (7. август 2008), Приступљено 8. 4. 2013.
- ^ Isaac of Nineveh (Katolička enciklopedija)
- ^ Kyle Smith, St. Isaac of Nineveh, Приступљено 8. 4. 2013.
- ^ Добротољубље, Исаак Сирин Архивирано на сајту Wayback Machine (13. februar 2008), Pristupljeno 8. 4. 2013.
- ^ Isaak Sirin Arhivirano na sajtu Wayback Machine (4. mart 2016) (Ohridski prolog)
- ^ a b Hilarion Alfeyev, Universal salvation Arhivirano na sajtu Wayback Machine (4. oktobar 2008), Pristupljeno 8. 4. 2013.
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]- (jezik: srpski) Isak Sirin (pravoslavlje.net)
- (jezik: srpski) Isaak Sirin (Dobrotoljublje)
- (jezik: engleski) Isaac of Syria (Orthodox wiki)
- (jezik: engleski) Isaac of Nineveh (Katolička enciklopedija)
- (jezik: engleski) St. Isaac of Nineveh (Catholic Peace Fellowship)
- (jezik: engleski) Isaac The Syrian (Sajt posvećen Isaku Sirinu)
- (jezik: engleski) St Hilarion Alfeyev, Isaac Of Nineveh And Syrian Mysticism
- (jezik: srpski) Dve besede Isaka Sirina
- (jezik: srpski) Isaak Sirin, Podvižničke pouke
- (jezik: srpski) Justin Ćelijski, Gnoseologija svetog Isaaka Sirina
- (jezik: srpski) Učenje Svetog Isaka Sirina i naše vreme