Сандра Деј О’Конор

Сандра Деј О’Конор
Сандра Деј О’Конор
	Сандра Деј О’Конор
Лични подаци
Име при рођењу	Сандра Деј О’Конор
Датум рођења	26. март 1930.
Место рођења	Ел Пасо, Тексас, САД
Датум смрти	1. децембар 2023. (93 год.)
Место смрти	Финикс, Аризона, САД
Универзитет	Универзитет Станфорд
Професија	правник, судија
Политичка каријера
Политичка; странка	Републиканска странка
Претходник
Мандати
Претходник
Придружени судија Врховног суда САД
	25. септембар 1981 — 31. јануар 2006.
Претходник	Потер Стјуарт
Наследник	Самјуел Алито
Потпис

Сандра Деј О’Конор (енгл. Sandra Day O'Connor; Ел Пасо, 26. март 1930 — Финикс, 1. децембар 2023) била је америчка правница која је служила као придружени судија Врховног суда Сједињених Америчких Држава. О’Конор је била прва жена која је именована у Врховни суд. Именовао ју је Роналд Реган 1981.^[1] Поједине религијске групе и групе које су се бориле за забрану абортуса противиле су се њеном именовању, међутим именовање је једногласно потврђено у Сенату. Укупно 99 сенатора је гласало „за“, док сенатор Макс Баукус није присусвовао седници и гласању, али је послао О’Коноровој примерак књиге A River Runs Through It као извињење.

У првим годинама мандата, О’Конор је најчешће гласала са козервативним крилом Суда, нарочито са председником Ренквистом. У прве три године мандата, она и Ренквист су у 87% предмета гласали исто.^[2] Међутим, како је суд постајао све више конзервативан (долазак Томаса уместо Маршала и Кенедија умјесто Пауела), О’Конор је често била та која је давала одлучујући глас, нарочито у случајевима када је суд био подељен по идеолошкој линији. У таквим пресудама између 1994. и 2004, О’Конор је 82 пута гласала са конзервативним крилом Суда, а 28 пута се придружила либералном крилу.^[3]

На листи најмоћнијих жена света часописа Форбс, О’Конор је 2004. била на шестом месту, а 2005. на тридесетшестом. Једине Американке које су биле испред ње на листи су Кондолиза Рајс, Хилари Клинтон и Лаура Буш.^[4] Дана 12. августа 2009, председник САД Барак Обама доделио јој је Националну медаљу слободе, највеће цивилно признање САД.

Референце

^ Weisman, Steven R. (7. 7. 1981). „Reagan Nominating Woman, an Arizona Appeals Judge, to Serve on Supreme Court”. The New York Times.
^ Greenburg 2007, стр. 68.
^ „Nine Justices, Ten Years: A Statistical Retrospective” (PDF). Harvard Law Review. 118 (1): 521. новембар 2004. Архивирано из оригинала (PDF) 27. 3. 2006. г.
^ „The World's Most Powerful Women”. Forbes. 20. 8. 2004. Архивирано из оригинала 2. 1. 2013. г.

Литература

Greenburg, Jan Crawford (2007). Supreme Conflict: The Inside Story of the Struggle for Control of the United States Supreme Court. Penguin Books.
O'Connor, Sandra Day; Day, H. Alan (2002). Lazy B: Growing Up on a Cattle Ranch in the American Southwest. Random House. ISBN 978-0-375-50724-3.

Спољашње везе

Овај биографски чланак је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.

[1] Weisman, Steven R. (7. 7. 1981). „Reagan Nominating Woman, an Arizona Appeals Judge, to Serve on Supreme Court”. The New York Times.

[FOOTNOTEGreenburg200768-2] Greenburg 2007, стр. 68.

[3] „Nine Justices, Ten Years: A Statistical Retrospective” (PDF). Harvard Law Review. 118 (1): 521. новембар 2004. Архивирано из оригинала (PDF) 27. 3. 2006. г.

[4] „The World's Most Powerful Women”. Forbes. 20. 8. 2004. Архивирано из оригинала 2. 1. 2013. г.

[1]

[2]

[3]

[4]

Нормативна контрола
Међународне	FAST ISNI VIAF WorldCat
Државне	Норвешка Француска BnF подаци Немачка Израел Белгија Сједињене Државе Летонија Чешка Кореја Холандија
Академске	CiNii
Људи	Родовид
Остале	COBISS.SI Енциклопедија Британика NARA SNAC IdRef